Новинарске анегдоте
10. 07. 2013.
Полиглота
Осамдесетих година прошлог века у редакцију Танјуга за Косово и Метохију из “централе” у Београду је, на испомоћ, стигао искусни новинар Синиша Љепојевић.
Убрзо по доласку Синиша је сазнао да у Урошевцу, у којем је једно од седишта призренско - скопске бискупије, Албанци, дотад декларисани као муслимани, масовно прелазе у католичанство и да се, од доласка новог црквеног старешине Дон Љуш Ђерђија, миса одржава прво на албанском, а потом на хрватском језику, због нових католика.
Осетивши “меснату” причу Синиша се одмах латио папира и оловке и написао питања за разговор са Дон Љуш Ђерђијем, која су, гле чуда, била срочена на хрватском језику!
Синиша је, по свој прилици, проценио да ће на тај начин лакше придобити свештеника на разговор, што се и десило.
Ипак, новинарски полиглота, одрастао у БиХ, где је савладао језичке особености етничких група, се намерио на лукавог и виспреног саговорника, који је, углавном, био “необавештен”, а о покрштавању муслимана је говорио као о “дискреционом праву верника” да одаберу веру која им је најближа.
Синиша је, ипак, успео да ”исцеди суву дреновину” и да “симултано преводећи” одговоре Дон Ђерђија напише текст у којем није било ни једне хрватске речи!
Аутор анегдоте Зоран Костић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић. Своје анегдоте, које ћемо објављивати средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (1)
Остави коментар10.07.
2013.
KOJA HRVATSKA REČ
Poštovani kolega,
Одговориveoma cenim vaš novinrski rad , naravno, i napore da se sačuvaju novinarske anegdote, a time i sećanja na mnoge novinare.
Nije mi, jedino, jasno, koje su to hrvatske reči mogle bti u tekstu kolege Siniše i to osamdesetih godina prošlog veka, kada hrvtski jezik nije ni postojao?! Ja sam studirao srpskohrvatski, a u Zagrebu su studirali hrvatskosrpski. Ko bi tada mogao razgraničiti koja je hrvatska reč, osim ako se ne radi o čakavskom narečju!? Ove sdašnje hrvatske zmišljenice ne računam, jer se neće ni održati, pošto nisu u duhu ( ajd, sad) nekog od ova ,,dva'' jezika!