Новинарске анегдоте
25. 12. 2024.
Либија - Боцвана
Тон “магистар” Радио “Ужица” Александар Љубичић, технички уредник листа “Вести” Миодраг Мишко Марковић и новинари Мићо Човић и Милан Ђокић често оду до кладионице и уплате по неколико тикета.
Једног дана у листама кладионице „Бразил“ била је и утакмица Либија-Боцвана, која се игра у оквиру Купа афричких нација, односно првенства Африке.
Александар Љубичић уплати тикет на ком је неколико утакмица. Све погоди, осим поменуте утакмице за коју ниједна кладионица у граду не зна резултат. Пошто се ова ситуација дешава почетком 21. века још увек није толико развијен интернет да би могли наћи резултате утакмица, већ се чека да се на телевизору, тачније телетексту појаве резултати.
Нервирајући се, каже Александрар Љубичић Мићу и Милану: - Ј... им матер! Нико не зна резултат!!
- Шта платиш да ја сазнам? – пита га Милан.
- Добићеш „Кока-колу“.
- У реду.
Оде Милан до телефона и позове један број. Јавља се оператер: - Служба 988. Изволите?
- Добар дан.
- Добар дан.
- Могу ли да добијем број амбасаде Либије у Београду?
- Моменат.
Након неколико секунди јавља се магнетофон: - 011322… Хвала на позиву. До виђења.
Окрене Милан уписани број. Јавља се један од службеника амбасаде на „чистом“ српском:
- Добар дан.
- Добар дан.
– Либијска амбасада?
– Да. Изволите?
- Ја сам Милан Ђокић из Ужица. Треба ми Ваша помоћ. Ако можете наравно.
- Реците.
- У Африци се тренутно игра Афрички куп нација и ја сам играо утакмицу Либија-Боцвана „кеца“, односно да победи селекција Либије. Можете ли да ми кажете резултат, пошто нигде не могу да га сазнам?
- Не пратим ја фудбал, али сачекајте да питам неког од колега. Или боље дајте ми Ви Ваш број па ћу Вам ја јавити.
- Хвала вам. Пишите 03151…
- У реду. Уписала сам. Како рекосте да се зовете?
- Милан Ђокић.
- У реду. Јавићу Вам се.
- Хвала Вам.
– Јеси ли сазнао?
– Нисам, Ацо. Чекам да ми се неки “моји људи” јаве. Зваће ускоро.
- У реду.
Након неколико минута звони телефон у Радио „Ужицу“.
Јавља се Александар Љубичић: - Радио “Ужице”… Изволите.
– Добар дан. Либијска амбасада. Да ли је ту господин Милан Ђокић?
– Да, наравно. Само моменат. За тебе Соколе.
Узима слушалицу Милан ђокић и каже:
- Да?
– Је ли господин Милан Ђокић?
– Да.
– Овде Либијска амбасада. Ви сте малопре звали за резултат?
- Да.
- Жао ми је, али нико не зна.
- Нема проблема. Хвала Вам на труду.
Само што спусти слушалицу Мићо упита Милана:
- Јеси ли сазнао?
- Јесам. Нажалост 0-0.
Друштво се смејало пола сата, а након три дана стиже и потврда.
Либија-Боцвана 0-0.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.