Новинарске анегдоте
21. 01. 2022.
Најбољи ћевапи
Када је у фебруару 1979. умро Едвард Кардељ, најближи сарадник Ј. Б. Тита, новинска агенција Танјуг послала је екипу новинара да редакцији у Љубљани помогне у известавању са његове сахране.
Са два аутомобила Фиат 1300, екипа новинара, фоторепортера и техничара је током ноћи пројурила полузалеђеним аутопутем до Љубљане, да би дан уочи сахране припремила све материјале за емитовање.
Уредник редакције у Љубљани био је Звоне Кржишник, песник и шахиста, са недовољним искуством у агенцијском извештавању, због чега је и одлучено да се пошаље помоћ из Београда. Екипа је по доласку у редакцију одмах прионула на посао, оставивши тек толико времена да се попије кафа, или нешто презалогаји, а Кржишник је све то са чудјењем пратио и повремено предлагао да се направи пауза и да се сви мало одморе.
А када је дан већ прошао и Љубљана утонула у мрак и тишину, он је буквално завапио - па добро људи, ако је Кардељ умро, не морамо сада и сви ми да помремо од глади!
Тако је одлучено да екипа дане душом и оде негде на вечеру, али тада у Љубљани кафане нису радиле касно увече, па су отишли негде на периферију града, у неки ресторан за који је Кржишник знао да је и у то доба отворен.
Храна је била лоша, тек да се преживи, али је ракија од крушке из самостана Плетерје била добра, па се Кржишник орасположио и почео да прича како се нигде не једе тако добро као у Београду.
- Једва чекам да дођем у Београд да се наједем добрих ћевапа, рекао је на крају вечере, захваљујући колегама на помоћи.
Хваљене ћевапе је с колегама јео неколико месеци касније у једној од спољних "редакција" Танјуга - кафани "Пролеће", када је дошао у Београд на састанак Агенцијског колегијума.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.