Новинарске анегдоте
18. 11. 2011.
Камерман “искључио” досадног новинара
На граничном прелазу Градина, половином септембра 2011.године, на платоу испред бивше карауле ЈНА, сада седишта граничне полиције Србије, српски и бугарски новинари се “роштиљају” на припеци, сатима чекајући потписивање међудржавног споразума и изјаве министара унутрашњих послова, првих подпредседника Влада и заменика премијера две земље, који ОБОЈИЦА имају тројне функције!
На граничном прелазу Градина, половином септембра 2011.године, на платоу испред бивше карауле ЈНА, сада седишта граничне полиције Србије, српски и бугарски новинари се “роштиљају” на припеци, сатима чекајући потписивање међудржавног споразума и изјаве министара унутрашњих послова, првих подпредседника Влада и заменика премијера две земље, који ОБОЈИЦА имају тројне функције!
И док је српски министар Ивица Дачић, међу новинарима познат по кашњењу, стигао, малтене, на време, са само сат закашњења, његов бугарски колега Цветан Цветанов се баш потрудио закаснивши, чак, 2,5 сата!
Новинари су већ били на рубу нерава, јер су их организатори довели на гранични прелаз 1,5 сат пре очекиване конференције за штампу, тако да су, уколико се рачуна и кашњење министара, за вишечасовног узалудног чекања поцрвенели на сунцу, које је упекло као усред лета.
Коначно, након потписивања Споразума о сарадњи Дачић и Цветанов дадоше изјаве, а потом уследише новинарска питања.
Не хајући за колеге којима се журило да што пре пошаљу извештаје редакцијама и врате се кућама, нити за то што српске новинаре - представнике агенција и понеког локалног медија, баш брига за унутрашње бугарске ствари, новинар бугарске државне телевизије, поче да пропитује Цветанова о свему и свачему, без икакве везе са догадјајем којем је присуствовао.
На канонаду његових питања министар, као прави политичар, одговарао је фразама у стилу “ево ти ништа – држ' га добро”, што је јасно и српским новинарима.
Читава представа је дојадила сниматељу бугарске државне ТВ, који је, мртав - хладан, искључио кабл микрофона, скинуо камеру и почео да пакује статив.
Кад се спаковао, без речи се окренуо и отисао према крају платоа, не обзирући се на надобудног новинара, који је наставио с питањима, држећи микрофон, чији се кабл вукао по земљи, не схватајући да нема више ни камере.
И тек кад је министар Цветанов, видевши новинаре који се “кидају” од смеха, схватио да прича “у празно”, интервју је прекинут.
Кад су колеге упитале камермана бугарске ТВ зашто је прекинуо снимање, он је само одмахнуо руком и показао руком на новинара завртевши кажипрстом по слепоочници.
Анегдоту написао новинар ФоНета Давор Лукач
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.