Новинарске анегдоте
21. 10. 2011.
Превртљива новинарска срећа
Сваки новинар доживео је да га изда новинарска срећа, па таква издаја није мимоишла ни великана "Политике" Предрага Милојевића, који је туристичку посету Шпанском Мароку окончао тачно на дан кад је избила побуна, која се убрзо пренела на Шпанију и распламтела у крвави грађански рат.
"Наш туристички план, на жалост, није предвидео револуцију и нама ништа друго није преостало него да је – превидимо!", сећао се Милојевић.
На путу за Тетуан, политички и административни центар Шпанског Марока, караван аутомобила с туристима сусрела је група од пет авиона.
"Галантни шпански пилоти указали су нам ретку почаст: читавих десет минута висили су над нама, кружили, спуштали се до сто метара изнад наших глава и загледали нас са свих страна. Ми смо им одушевљено и благородно махали марамицама и рукама.
Тек после... сазнали смо да су то били побуњенички аероплани који су мало доцније бомбардовали Сеуту... Штета што су видели да смо туристи! Да су пустили коју бомбу имао бих сада једну злурадост више. Јер, уверен сам, ми ни тада не бисмо схватили шта се у ствари дешава у Шпанском Мароку", записао је Милојевић.
И то није био крај привременог новинарског слепила.
Пред командатуром у Тетуану је стајала маса узрујаног света, међу којима је било много војника, који су чекали да виде неког шпанског генерала.
Кад се генерал појавио на прозору, маса га је бурно поздравила узвицима:
- Франко! Франко!
“Да сам га бар сликао! То би, можда био први новинарски снимак фамозног вође побуњених шпанских националиста. Али, нисам, јер је у Тетуану који ври од оригиналних афричких типова, туристички грех уперити фотографски апарат на једног здепастог шпанског генерала с тако прозаичним именом: Франко!
Новинарска слава ме је призивала с балкона тетуанске командатуре. Али, ја сам био глув за њен зов, јер сам морао да слушам дозивање вође пута", жалио је Милојевић због пропуштене прилике.
"Хтео сам најпре да прећутим бруку. Онда сам се предомислио у интересу сталежа којем припадам. Јер, нас новинаре убеђују да видимо револуције и тамо где их нема. На то од сада многе колеге с поносом могу да одговоре : ево једног који је превидео једну истинску".
На основу приче “Како сам превидео шпанску револуцију” из књиге “Антимемоари” Предрага Милојевића припредила Весна Арсенић, новинар “Политике” у пензији
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.