Насловна  |  Бележница  |  Новинарске анегдоте  |  Нушић као разносач новина
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Новинарске анегдоте

17. 08. 2011.

Нушић као разносач новина

Након што је “Мале новине”, први лист у Србији који се продавао “на број”, а не на претплату преузео Пера Тодоровић, Нушићу, који је са власницима угледне штампарије Ђорђем Кимпановићем и Јефтом Медицианом крајем 19. века покренуо то гласило, новинарска крв није дала мира.

По моди тог времена међу интелектуалцима, и Нушић је решио да “сиђе у народ”, напусти престоницу и покрене “Смедеревски гласник”.

Купио је једну праисторијску штампарску машину за 12 дуката и на таљигама кренуо пут Смедерева, где је узео локал за штампарију и редакцију како би покренуо свој лист.

“Редакција ми је била у главној чаршији, истина мало ниска, али ја баш нисам гледао на високо. У куту крај прозорчића био је један велики сандук, на њему један полић пун мастила и једно перо, којим сам писао и уводне чланке и огласе и мудре изреке.

На сандуку су стајале спремне увек оне дуге хартије и на њима већ за месец унапред исписани наслови за уводне чланке. О зиду је висило двоје троје новина, на туђем језику, кад би ко дошао, да види, а крај њих су висиле моје празничне панталоне ...”, записао је Нушић у причи “Политички противник”.

Пошто у то време није било киоска са штампом, већ су се продајом бавили разносачи новина, и Нушић је најмио једног.

“Није ми био баш тако вредан, али веома поштен човек. Имао је обичај да се сам на себе наљути, па да се не био много кидао – а он легне да спава.

Дешавало се и то: таман изађе број, а он се наљути, изгрди сам себе, па се онда увуче у онај сандук, што служи мени као сто за писање, подметне старе бројеве под главу и мирно зарче. Ја му срдачно одговорим: “Јакове, хајдете, устаните да разнесете број!” А он ме крвнички погледа из сандука, као да би хтео рећи:”Како ме плаћаш, тако ти разносим “, и окрене се на другу страну па настави спавање.

Разуме се у таквим приликама, ја метнем бројеве под капут, па их сам разнесем, и кад се вратим, јавим му да сам све свршио”, наводи Нушић своје колпортерско искуство.

На основу приче “Смедеревски гласник” Миливоја Предића из књиге “Нушић у причaма” приредила Весна Арсенић


У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси