Новинарске анегдоте
27. 07. 2011.
У смрт са осмехом
Док у позну јесен 2002. године покушавам да наговорим комшију Душана Спасојевића да ми да интервју, позивајући се и на земљачке везе, јер су и његов и мој отац из села Леце у општини Медвеђа, у његову кућу у Шилеровој улици у Земуну бану Милорад Улемек Легија, прилази нам, вади пиштољ, ставља га на моје чело и каже:
- Марко, ти си писао да је Легија издао Слобу!
- Јесам. Него, склони тај пиштољ са мог чела, Милораде!
- Не бој се, празан је. Славим, жена ми је опет трудна!
- Ти никад не носиш празан пиштољ, Милораде!
Рекох то и насмејах се осмехом од “ува до ува”! Да је Шарени тада повукао ороз, вероватно бих био највеселији мртвац!
Легија, који је видео да му окрутна шала није успела, се окренуо и отишао са Спасојевићем и једним политичарем да попије виски у вили, а потом је донео боцу у двориште да “залијемо” трудноћу његове друге жене.
Никад се више нисам смејао тако широким осмехом.
Анегдоту написао Марко Лопушина
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.