Новинарске анегдоте
09. 02. 2011.
Алиби за двојицу
Роса Грчић, тадашњи уредник Унутрашњо – политичке редакције Танјуга, реши да “тренира строгоћу” и да непослушну новинарску братију “утера у ред”! За почетак, уведена је обавеза одржавања јутарњих редакцијских састанака у пола девет сваког радног дана.
Новинари, који у то време обично још крмељају, пристижу на састанак у последњи час, љути “као пушке” што им је ускраћено јутарње излежавање и испијање кафе натенане.
Једног јутра, петнаестак минута од почетка састанка, у редакцију бану Јован – Јоца Петров и с врата поче да излаже унапред спремљени драматични алиби за кашњење.
- Извињавам се што сам закаснио, али био је неки судар на Бранковом мосту, па никако нисам могао да заобиђем колону и да стигнем на време, без да трепне, везе причу Јоца.
Док га Роса без коментара слуша, у редакцију бану Ђорђе Зоркић, с уобичајеном кесом у рукама и чека крај врата да Јоца оконча своју одбрамбену филипику.
- А где си ти, Ђорђе, досад?- окрену се Роса према придошлици.
- Био сам с Јоцом у колима, а колона се отегла од СИВ-а до Бранковог моста. Јоца се јако нервирао што каснимо, а ја му кажем: Успори, човече, важно је да ми стигнемо живи и здрави, па макар и закаснили, разумеће Роса, направи Ђорђе вербални салто у трену.
Анегдоту забележила новинар Политике у пензији Весна Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.