Новинарске анегдоте
19. 01. 2011.
Говорничка успаванка
У паузи некаквог саветовања посвећеног развоју све запуштенијег села Раденко Станић, функционер “Соц. савеза”, односно ССРНЈ, затекао се у новинарском друштву које се листом жалило на досаду због испразних и јалових говоранција.
- Ајде да се кладимо у ручак да могу 10 сати да причам, а да ништа конкретно не кажем – зачикава новинаре овај Ера пореклом из села Шљивовица на Златибору.
- Ако ме ухватите да сам изрекао некакву чињеницу све вас водим на ручак, па нека кошта колико кошта! У противном – ваш сам гост.
И крену поплава речи о томе како “има појава које би енергичном акцијом требало искоренити”, те како “треба и мора ово и оно” и да је неопходно “истаћи, подвући, нагласити да чињенично стање на селу није ружичасто”...
Разглабање у стилу “ево ти ништа држ` га добро”, траје већ добар сат, уз живу гестикулацију, модулације у гласу, с подизањем и мрштењем обрва.
Признајући пораз исцрпљени и модри око врата новинари завапише:
- Аман, Раденко, зови келнера и наручуј! Заспасмо начисто од твоје приче!”
Записала Весна Арсенић, новинар "Политике" у пензији
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.