Новинарске анегдоте
06. 01. 2012.
Лекција из колегијалности
Тога дана, пре више од пет деценија, у Новом Саду је, како то новинари кажу, била посета на "највишем нивоу".
У граду је у то доба радило око 300 новинара, али о догађају дана нико није био обавештен, сем колеге, дописника једног београдског листа, па и он је то дознао случајно.
У жељи да буде ексклузиван никог од колега није обавестио о сазнању!
Сутрадан, тада млади дописник Танјуга из Новог Сада Јован - Вава Вавић, који је доцније постао легендарни синоним за Агенцију у Војводини, доживео је шок видевши насловну страну београдског гласила.
У то време Танјуг је био једина новинска агенција, па су гласила из целе Југославије с разлогом протествовала што су ускраћена за тако важну информацију.
Вавић је, чак, био принуђен да званично објасни то како му се догодио такав професионални пропуст.
Али, ту причи није крај! Три недеље доцније, као да је неко невидљив режирао, све је готово "у длаку" исто, само сада сви новинари имају важну информацију, једино је, игром случаја, необавештен дописник београдског листа!
У први мах Вава је осетио сатисфакцију и поверовао да има Бога!
Написао је и послао свој извештај и предао се пријатној доколици, кад се изненада тргао сетивши се својих недавних мука и професионалне бламаже.
Сео је за писаћу машину, откуцао извештај на три шлајфне, позвао редакцију листа у Београду и, након представљања, замолио стенографе да преузму извештај који је, тобоже, написао дописник из Новог Сада, с образложењем да га је "аутор" замолио да издиктира текст, јер је журио на други догађај.
Сутрадан је колега, који није имао појма о догађају од претходног дана, као и обично, покуповао све дневне новине и листајући их, на свој ужас, схватио свој велики пропуст!
Знајући да није написао ни редак о томе, механички је почео да листа исвоје новине, кад је угледао извештај и свој потпис испод њега! Умало да доживи срчани удар!
Била је то, како је рекао, највећа лекција из професионалне етике и колегијалности.
На основу текста "Новинар је слободан онолико колико зна", аутора Љубисава Андрића, објављеног у загребачком "Вјеснику", 1977. године, написала Весна Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.