Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Новинарске анегдоте
30. 05. 2012.
Заборављени слављеник
На Дан НИРО "Јединство", 25. децембра 1992. за новинара године је проглашен извештач - коментатор Зоран Костић.
Слављенику је припала плакета, а обећана му је и новчана награда у вредности једне месечне плате. Како је ред - изљубио се са директором Драганом Маловићем, главним уредником Радосавом - Радетом Стојановићем и већином колегиница!
Након завршетка протоколарног дела свечаности, нешто после 13 сати, домаћини и бројни гости су се преселили у ресторан "Рај", наспрам Дома штампе у којем је била и редакција "Јединства".
Пре одласка на ручак добитник признања је у редакцијском бифеу "хватао залет" пред праву фешту, а у том прелиминарном слављу су му се придружиле колеге из Танјуга - тадашњи уредник Агенције за Космет Ђорђе - Ђоле Јефтић и шеф Дописничке мреже Владимир Гајић.
Њих двојица су свратили да честитају колеги Костићу, који је био дугогодишњи спољни сарадник Танјуга, обавештавајући ондашњу југословенску јавност о "врућим" темама и збивањима у општинама Урошевац, Штрпце, Качаник, Штимље...
Након наздрављања у бифеу "Јединства" тројка се запутила у "Рај", где их на вратима сачека људина с обавештењем да је ресторан резервисан за славље редакције листа и куће "Јединство".
Костић је узаман вадио службену редакцијску и легитимацију Удружења новинара Југославије, али се "кербер" позивао на списак позваних на којем није било његово име!
Ипак, кад је ручак за позване био при крају, заборављени славодобитник, је након обећања да ће из свог џепа платити ручак и пиће за себе и своје госте, пуштен у ресторан за издвојен сто у самом углу.
Прошли су крај гомиле раздраганих новинара и уредника "Јединства" и бројних гостију те Новинско - издавачке куће и сместили се у ћошак, како и приличи непозванима!
Славодобитник је наручио "иће и пиће" , а за столом им се прикључио и тадашњи фоторепортер листа "Рилиндија" Милован Витковић.
Кад је славље окончано Костић је платио кафански цех и кренуо пут аутобуске станице, па у родни Урошевац.
Диплому је спаковао, али је демонстративно одбио новчани део награде и већ наредне 1993. године напустио "Јединство" запосливши се као портпарол у Царини Србије.
По казивању Зорана Костића забележила Весна Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке. Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.