Новинарске анегдоте
02. 03. 2012.
Пиши - бриши!
Да је сваки почетак тежак и пун горчине уверио се и легендардни Танјугов новинар и вишедеценијски шеф дописништва за Војводину Јован - Вава Вавић, који је важио за једног од највећих професионалаца и најпродуктивнијег у Агенцији, у којој је више од четири деценије био "будно око и ухо ове равнице и живота у њој".
У новинарство у којем је провео читав радни век и дочекао пензију, је ушао тако да је, после само месец дана рада, покушао да побегне!
У Танјуг је примљен 1948. године на пробни рад, а један од првих задатака који му је уредник дао био је да на неком београдском градилишту упозна Турчићев метод градње и да напише извештај о томе.
Отишао је пун ентузијазма да обави поверени му задатак, вратио се у редакцију и почео да пише, што је трајало толико дуго да је уредник, мирне душе, могао да искористи свој годишњи одмор!
Текст је, и поред толиког труда, био лош, па се поново вратио на градилиште. Резултат је поново био исти - слаб!
Обесхрабрен и разочаран, убеђен да није предодређен за новинарство, решио је да се мане "ћорава посла", спаковао кофер и упутио се на железничку станицу да извади карту до Старе Пазове у којој му је живела мајка.
Гурнуо је руку у џеп да извади новац за карту и напипао коверту с аконтацијом плате, на коју је, онако ојађен, заборавио.
Поново се вратио на градилиште да гњави људе, који су се сигурно у чуду питали какав је то новинар!?
Овог пута одустао је од писања извештаја и определио се за цртицу о људима. Писање тог кратког текста је потрајало целу ноћ: пиши - бриши, па опет пиши...
Ујутро је позван на састанак Колегијума, на који је дошао уморан и уплашен, уверен да ће му саопштити да је добио "шут - карту".
Али, Колегијум је оценио да у неколико последњих месеци Танјуг није емитовао бољи текст!
Недељу дана доцније уредник Велибор Поповић је објашњавао како се може писати кратко и занимљиво, користећи као пример један Вавићев текст.
Тако је добитник више новинарских признања и награда као и први лауреат највећег друштвеног признања у Покрајини - Награде ослобођења Војводине, упловио у новинарске воде!
На основу текста "Новинар је слободан онолико колико зна" аутора Љубисава Андрића, објављеног у "Вјеснику" 1977. године сачинила Весна Арсенић
У рубрици Новинарске анегдоте УНС објављује духовите новинарске приче о колегама, о јавним личностима, смешним, инспиративним, чудним ситуацијама у којима су се налазили. Новинарске досетке.
Испричајте нам причу о новинарима којих више нема, а упамћени су по пошалицама.
Поделите са нама Ваше вицкасте успомене.
Новинарске анегдоте уређује колегиница Весна Арсенић.
Своје анегдоте, које ћемо објављивати понедељком, средом и петком, можете слати на dragana.bjelica@uns.rs
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.