Књиге чланова
06. 05. 2026.
Љубенко Звиздић објавио роман „Сунце Светог Спаса“
Новинар и члан Удружења новинара Србије (УНС) Љубенко Звиздић објавио је роман „Сунце Светог Спаса" - причу о љубави, вери и потрази за миром у савременом свету, испреплетену са легендама и историјом „немањићког краја“.
Промоција романа биће одржана 19. маја у Новом Саду у просторијама Прометеја (Светозара Милетића 16), са почетком у 19 сати.
Централна прича прати главног јунака који, након раскида са девојком брише друштвене мреже и повлачи се у пећину и у природу, покрај реке, како би се осамио и „очистио“ од савременог света. Његова бивша девојка, са истим циљем, путује по свету. Иако их километри раздвајају, они остају повезани у сновима, мислима и сећањима, а касније та метафизичка веза прераста у поновни сусрет.
Путујући и живећи готово аскетски, јунак схвата да се начин на који воли не разликује од осећања његових предака. Тако је порука романа, каже Љубенко Звиздић за УНС, да љубав нема еволуцију, односно да је она једина ствар која не мења суштину.
„Осећања код човека су иста, било да је 12. век или 21. век", рекао је он.
Судећи по роману, исто је и са вером.
„Тако се кроз ову централну причу, која је окосница романа, преплићу и приче о манастирима и историјским личностима“, додао је Звидзић.
Ипак, Звиздић легендама о манастирима и историсјким личностима приступа и истраживачки. Легенде из Рашке аутор је укрштао са историјским чињеницама.
Тако аутор пружа занимљиве приче о личностима попут Мирослава Хумског, који је према легенди, сахрањен у селу Какмуже у Општини Пљевља, где је некада био Манастир Светог Спаса, по коме је роман и добио име.
„Кажу да је сахрањен поред цркве Светих Петра и Павла, заједно са супругом, рођеном сестром Кулина бана. На два стећка која се издвајају међу десетак средњовековних надгробних споменика налазе се рељефи мача и женске руке окренуте ка њему, што је симбол њихове повезаности“, навео је Звиздић.
Где је Мирослав заиста сахрањен, каже аутор, и даље остаје непознаница.
Друга историјска нит води у 15. век и прати херцега Стефана, који је своју титулу добио у Манастиру Милешеви, а на планини изнад тог краја имао љубавну причу са Барбаром из Фиренце. У роману се појављују и прича о штапу Светог Саве и о игуману из тог краја који је касније проглашен за свеца.
Кроз све те теме, као заједничка нит, провлаче се љубав и вера, али и централна љубавна прича која их повезује.
Један од рецензената, професор српског језика и књижевности Батрић Ћаловић, који ће говорити на промоцији, навео је да су читаоци од прве до последње стране, осунчани лириком топлине која греје од XII до XXI века.
„Љубавна прича, у којој љубав не слаби даљином, већ је даљина јача, ухватљива је ‘само сновима и опипљива недостајањем'. Упућује нас на путовања спољашња, а што је најважније, и унутрашња“, написао је он.
Како је навела рецензенткиња Марија Бјелица, писца заокупља непресушна и неисцрпна тема љубави, а протагониста је налази на необичном месту, док бежи из цивилизације и тражи утеху у природи.
„На том путу, наилази на различите знакове и знамења, и пушта да славна прошлост, и усмене легенде, уплове у садашњи тренутак и постану део њега“, додала је она.
Издавач књиге је Новосадски образовни круг.
О Звиздићу
Љубенко Звиздић, новинар је спортски новинар на Радио-телевизије Војводине, где ради од 1991. године.
До сада је објавио пет збирки поезије „Лептирица“, „Капи“, „Мирис зрелих трешања“, „Сто пута ти кажем“ и „Крадљивица снова“. Уврштен је у антологију савремене српске поезије за децу и младе „Кад срце засветлуца“.
Аутор је романа „Кад су анђели плакали“ , „Сунце Светог Спаса“ и спортске монографије „Лука Марин“.
Добитник је међународне награде за поезију „Златно перо“ у Љубљани 2012. године, песничког признања које традиционално додељује Удружење писаца Италије „Verbumlandiart“ 2018. године. На међународном конкурсу „Карловачког листа“ поводом Свертског дана поезије, добио је трећу награду у Сремским Карловцима 2015.год
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.