Књиге чланова
02. 03. 2026.
„Мирис анђела“ – нова књига Живојина Ракочевића
Збирка поезије „Мирис анђела“, књижевника, новинара и председника Удружења новинара Србије (УНС) Живојина Ракочевића представља пажљиво одабран спој нових песама и ранијих остварења овог песника и уједно означава његов повратак поезији после 15 година.
Песме у збирци „Мирис анђела“ нису распоређене хронолошки. Избор чине старије песме, које су претрпеле извесне ауторове корекције, па заједно са новим песмама чине заокружену тематско-мотивску целину.
Песник и књижевни критичар Жарко Миленовић, приређивач ове збирке поезије, истиче у пoговору да нове песме доносе најважније поетичке особености Ракочевића, највише се ослањајући на поетичке моделе пронађене у књизи „Глад“.
„Састављене од делића сећања на бивше животе, ове песме доносе личну бол, готово увек исказану кроз колективне пропасти, кроз нестале светове и митологије прошлог, садашњег и будућег завичаја, те је стога избеглиштво опсесивна тема ових песама“, наводи Миленковић.
Збирка песама „Глад“ доноси циклус песама „Наша кућа“, али сада у нешто измењенијем руху.
„Конкретне животне и породичне ситуације, Ракочевић необичава и преноси у поље митолошког значења. Мајка није обична мајка, она је митолошко биће – не дише ваздух кад су деца ту, плаши се мрава, али у наручју носи сплет змија. Отац је биће у коме се огледа свет, нежно и стамено биће, биће камен, које мало говори а увек пуно каже“, појашњава Миленковић.
Циклус песама „Мириси”, наводи приређивач збирке, посвећен је „мирисима” зла, несреће и страдања.
„’Мириси’ нове косовске патње и трпљења. Већина песама овог циклуса, на самом почетку има објашњење, неку врсту документаристичког додатка, који појашњава реално историјски контекст песме“, пише Миленковић.
Како истиче, незаобилазна је песма ‘Мирис деце’ која обрађује тему злочина у Старом Грацку код Липљана.
„Ова песма злочин посматра интимистички, кроз слику мајке која грли две пластичне вреће, у којима су тела двојице њених пожњевених синова, последњи пут осећајући њихов мирис“, наводи.
У поетичком смислу, истиче Миленковић, поезију Ракочевића одређује антиномичност.
„Готово све је у овој поезији смрт и њена негација, односно живот, те њихова вечита борба. И када пише о љубави, о камену, о породици, историји, овај песник увек у позадини има на уму ове две велике књижевне теме, живот и смрт, односно њихове пандане, таме и светла, у најразличитијим преплитањима и зачуђујућим конструкцијама“, закључује Миленковић.
Књижевна критичарка Весна Тријић у осврту на збирку поезије „Мирис анђела“ истиче да књига није сасвим нова, али да представља нову лирску целину.
„У њој се на избор из претходних Ракочевићевих збирки надовезују наслови који су настајали током последњих десетак, петнаест година. Старе песме измењене су тако да се тематско-мотивски изразитије повезују са млађима, задобијајући другачије семантичке нијансе, попут честица из којих је нову енергију измамила промена окружења“, наводи Тријић.
Стога ова књига, додаје она, не доноси само дијахронијски пресек Ракочевићевог невеликог опуса, већ и портрет самог аутора – као песника, али и друштвено-политички шире ангажованог појединца.
„У њој су потврђене већ познате особености његовог стваралаштва, од тематских преокупација, до уметничких поступака који зајме од корифеја нашег послератног песништва – Бранка Миљковића, Васка Попу и Ивана В. Лалића. Истовремено, он је изразитије обележен као хроничар страдања српског народа – од Крајине до Косова и Метохије“.
У средишту овог лирског искуства, истиче критичарка, налази се сада фигура мајке, симболички умножена.
„Она је мајка самог лирског јунака, али и Љубица Живић, чији су синови међу жетеоцима побијеним код Старог Грацка у лето 1999. године, мати Февронија која је дуго била игуманија Пећке Патријаршије и Пресвета Богородица чији је образ сачуван на чудотворној икони из истог манастира“.
Подразумева се, додаје Тријић, да би таква поезија „требало да буде читана онако како су гусларе слушали наши стари, као израз истине о историјским догађајима обликоване у души народа, чија је улога услед колективне трауме једним делом и компензативна“.
„У данашњим околностима, међутим, које су задате дубоком патологијом друштва, такав ангажман биће цењен у оној мери у којој то буде допустила његова политичка злоупотреба“, закључује књижевна критичарка Весна Тријић.
Књигу изабраних и нових песама „Мирис анђела” објавила је Народна библиотека „Стефан Првовенчани” из Краљева у едицији „Повеља”.
Живојин Ракочевић је пре ове, објавио пет књига песама: „Богу душу“ (1994), „Житије камена“ (1995), „Чекајући метастазу“ (1996), „Повратак у катакомбе“ (1998) и „Глад“ (2010), књигу интервјуа: „Уметност живота“ (2014), монографију: „Пронађено позориште: Српска драма Народног позоришта Приштина“ (2011) и публикацију: „Награђени злочин“ (2015).
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.