Књиге чланова
28. 08. 2024.
Нова књига Миомира Филиповића Фиће – „Како су пропадале газде“
Новинар и публициста Миомир Филиповић Фића објавио је књигу „Како су пропадале газде“. Он је кроз исините приче о којима су сведочили савременици догађаја, али и користећи судску архиву писао о, дајући јунацима измишљена имена, мачванским богаташима који су захваљујући „грешно стеченом капиталу“ некада имали све, а данас су иза њих остали само надгробни споменици у родној Мачви.
„Сазнањем из прича протеклих времена, увидом у архивску грађу, судску архиву и разгледањем споменика по гробљима мачванских села створена је потпунија слика времена када су газде стварале капитал, више прилазом непоштења и крајном безобзирношћу и тиме чинили грехе за које нису марили и када су их и свештена лица упозоравала да то баш и није у складу са хришћанским начелима“, пише у уводном делу књиге.
Како се наводи у књизи, догађаји који су описани, резултат су Филиповићевог виђења друштвених и историјских прилика у Србији, а посебно у његовој родној Мачви и немају везе са личном прошлости било којег појединца или одређеном фамилијом у било ком селу у Мачви.
Да би стигли до виђенијег престижа, пише Фића у књизи, у Мачви су почесто, не баш све газде, поред тлачења сиромаха, чинили грехе једни према другима, у преварама, отимању, крађи, лажним причама и оптужбама, као и сијасет других нечасних дела како би се супарник са имовином облатио и довео до пропасти.
Како је писао, то су били људи у родбинским и кумовским везама, али за то нису марили, јер је једној газдинској кући у Мачви било битно само да се још више обогати.
„У овој књизи писац јасно наглашава – Не може се чинити људима тако зло које долази до свирепости, а да се то на неки начин не казни. Фићини јунаци у овој књизи су веома строго кажњени, јер су им нестали капитали, а са њима и породице. Остали су само велики споменици на гробљу, зарасли у коров, који нико не обилази јер нема ко“, рекао је о књизи драмски писац и редитељ Живорад Жика Ајдачић.
Фића је, каже Ајдачић, сликовито и на једноставан и за читање лак начин представио сва збивања у прилично дугом периоду кад су владале две династије, комунисти и на крају нешто мало демократе.
„Читајући ову књигу само се потврдило да људи са стеченим капиталом на разне начине, нису имуни од развратног живота само свака прича има своју специфичност у презентирању тог разврата“, мишљења је Ајдачић.
Публициста и генерал у пензији Драган Аврић каже да је аутор кроз дијалог обичних људи прецизно осликао тадашње друштво, однос богатих и сиромашних, стање локалних власти и судства, али и многе девијације тадашњег друштва, посебно мачванског краја.
„Можда је све ово било у неком селу између Саве и Дрине, у плодној и родној Мачви, а могло је бити и у крајевима који се другачије зову. Потпарића и Трапарића могло је бити свугде и свагда. Ове није родила Мачва, али су у њеном крилу одгајени. Наведено село Раденковић као мизасцен за приказивање већег дела ове стварне драме, могло је бити било где и било када у Србији“, закључио је Аврић.
„Његова знатижељна експедиција у прошлости нељудског поступања, каже Аврић, невољно га је, овим делом сврстала у „аналитичара и хроничара“ људских слабости и друштвених аномалија, али и изродила ову несвакидашњу књигу о посебном соју људи са краја 19. и у првој половини 20. века.
Издавачи књиге су Културно-просветна заједница Србије и Удружење Завичаја Сремска Митровица.
О Миомиру Филиповићу Фићи
Миомир Филиповић Фића рођен је 5. фебруара 1954. године у мачванском селу Раденковићу. Школовао се у родном селу, Новом Саду и Београду, завршио је Новинарску школу на Југословенском институту за новинарство.
Од 1976. године је сарадник Радио Београда и дописник из Сремске Митровице. Писао је за Глас омладине и Омладинске новине. Више од 20 година је био новинар новосадског Дневника и дописник Политике из Сремске Митровице.
Писао је за најтиражније листове у СФРЈ међу којима су Илустрована политика, Нада, Дуга, Арена, љубљански Дневник. Снимао је емисије, документарце и филмове за телевизије Београд и Нови Сад.
Фића је за новинарски рад више пута награђиван домаћим и међународним престижним наградама. Добитник је Златне повеље Удружења новинара Србије (УНС) за допринос српском новинарству, а поводом Дана државности 2018. године одликован је за стваралаштво у култури села и новинарству.
Добитник је и Вукове награде, најпрестижнијег признања у култури српског народа.
Филиповић је члан УНС-а и Удружења књижевника Србије.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.