Међутим, вољом политичке пакости, како истиче аутор, није успео да је изда 18. октобра 1997. године, на 50-годишњицу „Народних новина“ – „јединог дневног листа у Србији јужно од Београда“.

То му је пошло за руком више од 22 године касније, у првобитној, оригиналној варијанти, само са једном изменом – додао је још један увод, што није тако чест случај у публицистици.

„Новине и новинари“ је сага о људима који су хроничари једног времена, пишу о другима, а сами најчешће остају у позадини или их се сете само кад треба да приме награду или кад оду пут анђеоских висина, објашњава Крстић на почетку књиге.

Новинарство, којим се Слободан Крстић професионално бави од 1. децембра 1970. године, је „професија за стрес и инфаркт, која тражи целог човека, потпуно предавање и неизмерно велику љубав“, наводи се у „Речи аутора“.

Издавач: Историјски архив-Ниш, Удружење новинара Србије, Филозофски факултет-Ниш

Број страна: 356

Писмо: Ћирилица

Повез: Тврд

ИСБН: 978-86-82713-08-1

О познатом паланачком новинару писало је 12 аутора – доктора наука, магистара, новинара, писаца.

Приређивач књиге "Драгољуб" је професорка Зорица Грујић Милојевић, а на идеју о објављивању овакве збирке, како за УНС каже колега Јанојлић, дошао је професор на Филолошком факултету у Београду др Малиша Станојевић.

„Ми се познајемо дуго, Станојевић добро познаје и прати мој новинарски рад. Он је тај који предложио да се о мени, мом животу и раду припреми оваква збирка“, рекао је Јанојлић УНС-у.

Драгољуб Јанојлић рођен је 1951. године у Селевцу код Смедеревске Паланке.

Новинарску каријеру почео је у локалном листу „Наша комуна“. Радио је у новинској агенцији „Јасеница“ из Смедеревске Паланке и у центру за информисање „Гоша“. Био је стални дописник „Политике Експрес“, а до јуна 2011. године радио је у франкфуртским „Вестима“.

У својој дугој новинарској каријери писао је за „Ју новости“, „Глас осигураника“, „Задругу“, „Пољопривредник“, „Базар“, „Црвени сигнал“, „Глас Поморавља“, „Ју инфо“, „Историјско наслеђе“, црногорски лист „Дан“, „Независне новине паланачке“ и друге медије.

Изабран је за члана Управе УНС-а у мају 2017. године.

Издавач: Удружење новинара Србије, „Стварност“ Аранђеловац
Тираж: 300 примерака
Број страна: 193
ИСБН: 978-86-89211-15-3

Година издања: 2009

Писмо: ћирилица

ИСБН: 978-86-519-0175-4

Повез: Тврд

Број страна: 542

Тираж: 1000 примерака

Удружење новинара Србије и „Службени гласник” објавили су монографију Милета Недељковића „Хроника Удружења новинара Србије 1941–2006”.

Хроника УНС-а на више од 500 страница приказује историју српског и југословенског новинарства за време окупације, периода социјализма, изазове пред којим се ова професија нашла деведесетих година, али и период реформи које су у УНС-у уследиле после 2000. године.

Како је рекао Миче Недељковић, ова хроника покушај је да се сачини преглед најважнијих догађаја и појава, као и њихових носилаца и учесника, у српском новинарству тога времена кроз пресек постојања и рада Удружења новинара као професионалне организације“

Издавач: Удружење новинара Србије и Службени гласник

Година издања: 2009

Писмо: ћирилица

ИСБН: 978-86-519-0355-0

Повез: Меки

Број страна: 260

Зборник “Димитрије Давидовић – Вечити савременик 1789 - 2009” представља скуп радова о доприносу српског новинарства развоју демократије од Новина сербских 1813. до данас.

Књига је издата поводом 220. годишњице рођења Димитрија Давидовића и служи за подсећање јавности на животни пут и стваралаштво првог европски образованог новинара, тј. првог издавача новина међу Србима.

У зборнику су сабрани прилози 25 учесника истоименог тематског скупа одржаног 29. априла 2009. године у Београду, a засновани су на новинарском истраживању о штампи у XIX или на почетку XX века.

„Праћење медија из угла борбе за слободно новинарство у недемократским режимима, утемељено је на аутентичном сведочењу учесника процеса отварања и стварања медија који неће зависити од државног утицаја“, наводи се у овом зборнику.

Издавач: Удружење новинара Србије

Година издања: 2015

Писмо: Ћирилица

ИСБН: 978-86-81849-10-1

Повез: Тврд

Број страна: 160

Тираж: 500

Репортер, публициста и књижевник, члан УНС-а Жељко Марковић објавио у издању Удружења новинара Србије (УНС) књигу “Писма са Обедске баре”.

Новинске приче објављене у овој књизи настајале су десет година у оквиру Марковићевог репортерско-књижевно-путописног серијала “Употреба живота” објављиваног у новосадском “Дневнику”.

Приче које говоре о људима, појавама и феноменима Обедске баре и њеног сувоземног окружења, део су новинских прича или ауторских репортажа које је Марковић последњих година објавио са територије Срема.

“Чо­век је у сре­ди­шту мо­је ре­пор­тер­ске ми­си­је, а чо­ве­ка ства­ра и по­дне­бље, сто­га ће чи­та­о­ци­ма, надам се, би­ти ин­те­ре­сант­но ка­ко сам ви­део љу­де са Обед­ске ба­ре и ње­ног окру­же­ња. Приче све­до­че о то­ме да сам из обич­них љу­ди и сва­ко­днев­них си­ту­а­ци­ја и по­ја­ва, по­ред ко­јих би дру­ги про­шли не при­ме­тив­ши ни­шта, или при­ме­тив­ши са­мо по­вр­шин­ски слој, из­вла­чио су­шти­ну, есен­ци­ју жи­во­та, ње­го­ву срж, и при­том уче­ство­вао у соп­стве­ној при­чи и ду­хо­ви­то, иро­нич­но и лу­цид­но, по­и­гра­вао се сам са со­бом и са­мим ства­ра­лач­ким про­це­сом и жан­ром ње­ног ве­ли­чан­ства аутор­ске ре­пор­та­же”, рекао је Марковић УНС-у.

Жељко Марковић добитник је годишње награде УНС-а “Лаза Костић” за репортажу 2010. године и специјалне награде “Жика М. Јовановић” за публицистику за 2014. годину.

Година издања: 2013.

ИСБН: 978-86-81849-09-5

Формат: 24 цм

Број страна: 184, ћирилица, меки повез

Цена: 700 динара

Удружење новинара Србије (УНС) издало је зборник о новинарском визионарству Лазе Костића, првог председника ове еснафске организације.

 „Многе значајне чињенице из новинарског рада Лазе Костића до данас нису забележене и истражене. Наша новинарска поколења ускраћена су за бројна сазнања из историје новинарства, а јавност за појединости значајне за културну и политичку историју. Зато је УНС, схватајући своју дужност и према прецима, али и потомцима, одлучио да на стогодишњицу смрти свог првог председника и визионара српског новинарства објави зборник који ће да обогати наша сазнања о овој значајној личности и историји српског новинарства,“ рекао је Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а.

Зборник садржи текстове и разматрања о Лази Костићу у свим областима његовог стваралаштва, као што су текст о коренима његовог политичког деловања, његовом животу као извештача, коментатора, репортера, његовом деловању као првог председника Српског новинарског друштва.

Лаза Костић био је песник, драмски писац, позоришни критичар, филозоф, есејиста, али и први председник Српског новинарског друштва, претече данашњег УНС-а.

Година издања: 2011

ИСБН: 978-86-81849-05-7

Формат: 24 цм

Број страна: 223, ћирилица, тврд повез

Цена: 864 динара

Приредио: Мирослав Радојчић

“Вимблдонски дневник (1951-1988)“ је књига сабраних текстова, истрајно исписиваних прича са вимблдонских терена, које је Миро Радојчић, новинарски доајен, објављивао у Темпу, Спорту, Политици и НИН-у.

Мирослав-Миро Радојчић (1920-2000) био је новинар "Политике", фудбалер, шахиста, тенисер и први југословенски дописник после II светског рата из Лондона. Бриљантни стилиста и један од најпопуларнијих спољнополитичких коментатора запамћен је и као извештач из источног Берлина у кризи која је претходила подизању Зида, као и репортер који је пратио догађаје после убиства Џона Кенедија.

Обележио је жанр спортске репортаже и остао упамћен као новинар који је Југословенима открио Вимблодон, шаљући са овог престижног спортског догађаја узбудљиве извештаје. Био је препознатљив по неизбежној лептир машни, елеганцији, пријатан и леп и, према речима Мирослава Јокића, често је упоређиван са америчком филмском звездом Робертом Мичамом. 

Књигу "Вимблдонски дневник" одликује драмски приказ тениских мечева кроз које се препознаје  ауторова заљубљеност у тенис.

Последњи дневнички запис „Нека друга времена“ (Лондон, 3. јул 1988.) уједно је његов коначни растанак од  Вимблдона.

Књигу је приредио колега Мирослав Јокић, а предговор је написао шаховски велемајстор Светозар Глигорић.

Дражесни КГБ јави се
(Радио "Слободна Југославија из Букурешта извештава")
Аутори: Драгослав Симић и Милан Петровић
Издавач: Удружење новинара Србије, колекција «Библиотека – живот медија»
Година издања: 2009
Број страна: 219, латиница
 
Тема књиге је деловање тајне радиостанице «Слободна Југославија», која је емитовала из Букурешта пре 60 година и чији је уредник био данашњи дописник београдске ПОЛИТИКЕ из Румуније, Милан Петровић. Он на узбудљив начин оживљава време Информбироа. Из његове повести се види како професионални живот овог превејаног новинара није остао на медји сукоба Тито-Стаљин.

Кроз Петровићеве текстове објављене у разним новинама у распону од 1949. до 2008. приказана је драма политичког емигранта, који је својим животом надрастао време и идеологију којој је припадао.