L`Union des journalistes francophones de Serbie est la Section serbe de l`Union internationale de la Presse Francophone - UPF
La Section serbe est fondée au mois de septembre 2003 à Belgrade. Elle compte près de 80 membres. Son siege est situé a Belgrade, 28, rue Resavska.

L′ Union internationale de la Presse Francophone UPF a été fondée en 1950. Aujourd'hui elle rassemble près de 3.000 membres repartis dans 125 pays. Le Secretariat général est situé a Paris. L'UPF a pour but, à l'exclusion de toute activité politique ou confessionnelle, de resserrer les liens entre editeurs, journalistes, et toutes personnes ayant une activité permanente dans le domaine de la presse ou de l'information se servant de la langue francaise dans son travail.

Le Centre Culturel Francais, l`Association des journalistes de Serbie et l' Union des journalistes francophones de Serbie organisent des cours de langue française dans les locaux de l'Association des journalistes de Serbie - Maison de la Presse.

Le montant de l'adhesion-renouvellemnt de la carte est 15 euros. Ci-joint le formulaire de l'adhesion-renouvellement.

Председник:

2003. ПОМОЋ УНС-а

Чланови Управе УНС-а Жарко Симовић, Слободан Клисински и председник УНС-а Нино Брајовић обишли су 2003. године све српске енклаве и новинаре.

Члан Управе УНС-а Бранко Жујовић из суботичке канцеларије УНС-а организовао је бесплатно десетодневно летовање за 19 колега и њихову децу, у овом граду. Такође, 2007. организовао је бесплатну матурску екскурзију за ученике средњо техничке школе из Приштине, која је измештена у село Преоце.

Годину дана касније колеге Бранко Жујовић и Арпад Хорват организовали су акцију Божић у Суботици за три млада новинарска пара са КиМ и њихову децу.

КОСМА МРЕЖА

КОСМА (Косовска медијска асоцијација)  почела је да ради у септембру 2003. године Радио-станице Радио КиМ, Радио Клокот, Радио Гораждевац, Радио Борзани и Радио Косовска Каменица удружују се у КОСМУ и први пут стварају јединствен информативни програм. По принципу ротације и домаћинства, станице у Чаглавици, Митровици, Гораждевцу, Штрпцу и Клокоту производе пола сата информативног програма дневно.

Реализацију и рад КОСМА мреже финансијски су подржали:

Министарство Културе Републике Србије, Европска агенција за реконструкцију (ЕАР), Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Норвешка народна помоћ (НПА), Шведски Хелсиншки комитет (SHC) USAID Косово, IREX Косово.

2006. ОБНОВА ДНКИМ

На скупштини у Грачаници одржаној 18. новембра обновљен је рад Друштва новинара Косова и Метохије (ДНКиМ) у оквиру УНС-а.
На Изборној скупштини усвојен је Статут и изабран Управни одбор у саставу: Часлав Милосављевић (Радио Косовска Митровица), Никола Крстић (Радио Борзани - Штрпце), Соња Ивковић (Јединство, дописник из Косовског Поморавља), Дарко Димитријевић (Радио Гораждевац), Живојин Ракочевић (КиМ радио - Чаглавица), Зоран Влашковић (Јединство - Косовска Митровица). За председника ДНКиМ изабран је Жарко Јоксимовић (Дописник ТВ Мост и РТС-а из централног Косова). За чланове Надзорног одбора изабрани су Будумир Ничић, Влада Трајковић и Арменија Бешевић.

ДНКиМ је конституисано као добровољно, ванстраначко и невладино удружење грађана. Окупља166 чланова који раде у јужној српској покрајини. У Приштини је седиште ДНКиМ које је привремено измештено у Грачаницу. Подручје деловања ДНКиМ је подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија. Дан ДНКиМ је 22. децембар. Стални органи друштва су: Скупштина, Управни одбор и Надзорни одбор. Циљеви Друштва су: заштита професије и новинара, подршка слободном, независном и истраживацком новинарству, заштита права слободе говора и мишљења као и унапређивање медија.

2007. УНС, ДНКиМ

УНС и његов регионални огранак ДНКиМ тражили су од учесника у Бечким преговорима 2007. године да српска заједница добије телевизијски канал, дневне новине; приступ библиотечким фондовима, архиви РТВ Приштина и Косово филма. Прихваћено је да Косово мора да има један независни ТВ канал на српском језику који покрива целу територију Покрајине.

Приштинске власти, због утицаја на Србе и делом због подршке финансијски угроженом јавном сервису (РТК), настоје да се обавеза коју је наметнула међународна заједница претвори у други канал јавног сервиса (РТК2), што српска медијска заједница одбацује.

УНС и његов регионални огранак ДНКиМ формирају Одбор за оснивање нове ТВ, а УНДП (Унитед Натионс Девелопмент Пограмме) истражује ставове и медијске потребе српске заједнице на КиМ.

2009. ДРУГА ИЗБОРНА СКУПШТИНА ДНКиМ

Друга изборна скупштина ДНКиМ одржана је 13. јуна 2009. у Косовској Митровици. За председника је изабран Жељко Тврдишић (уредник Радија Контакт плус и дописник ТАНЈУГ-а из Косовске Митровице). У Управни одбор изабрани су: Љиљана Јанковић (дописник РТС-а из Косовске Митровице), Јелена Цветановић (Радио Контакт плус), Никола Столић (Радио Клокот), Маријана Симић (Радио КиМ), Никола Крстић (Радио Борзани - Штрпце), Дарко Димитријевић (Радио Гораждевац) Зоран Бабовић (дописник Телевизије Мост и РТС-а из централног Косова). У Надзорни одбор изабрани су: Војин Тодић, Јелена Марковић, и Верица Вукојевић.

КосНет инфо

На иницијативу РТВ Херц из Штрпца и по принципу КОСМА мреже ТВ станице и ТВ продукције које емитују и производе програм на српском језику 2009. године покрећу пројекат КосНет инфо. КосНет инфо је заједнички информативни програм чији је циљ да се утврди постоји ли на КиМ потенцијал за прављење квалитетног телевизијског формата на српском језику. Ово је генерална проба за дневник нове ТВ на српском језику.

Детаљније информације о Синдикату новинара Србије налазе се на интернет презентацији www.sinos.rs.

Студенти журналистике, дипломатије и међународних односа, као и енглеског језика већ другу годину похађају наставу у Удружењу новинара Србије, ул. Ресавска 28. Универзитет у Новом Пазару [2] основан је 2002. године и састоји се од четири факултета:

1. Факултет хуманистичких наука,
2. Правног факултета,
3. Факултета за менаџмент и пословну економију, и
4. Факултета за информатику и информационе технологије.

Као саставни део Универзитета делују и:

• Центар за постдипломске студије
• Универзитетска библиотека
• Мултимедија центар
• Универзитетски културни центар
• Институт за економска истраживања
• Универзитетски спортско-рекреативни центар

Наставне 2003/2004. године отворено је научно-наставно одељење у Нишу.

Темељ концепције студија на Интернационалном Универзитету у Новом Пазару чини, како сами оснивачи кажу, образовање по савременом моделу западно-европских земаља, из чега произилази међународно признавање стечених диплома.Настава се одвија по утврденим плановима и програмима у складу са Законом о универзитету Републике Србије. Наставна година почиње 1. октобра и завршава се 30. септембра наредне календарске године. Настава се одвија у два семестра, а сваки семестар траје 15 недеља. Студенти полажу испите у редовним испитним роковима, а њихов рад се прати и бодује током целе школске године. У пракси се већ примењује ЕЦТС систем преноса кредита у складу са Болоњском декларациом.

Уписне квоте за наставну 2005/2006 годину:

Смер ЖУРНАЛИСТИКА - 80 студената

Смер ДИПЛОМАТИЈА И МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ - 80 студената

Смер ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК - 80 студената

Студије на Интернационалном Универзитету у Новом Пазару су самофинансирајуће, али су бројне олакшице које Универзитет обезбеђује својим студентима:

• могућност плаћања школарине на рате
• право на бесплатно школовање у наредној наставној години свим студентима са просеком изнад 9,00
• нижи износ школарине за 10 одсто за студенткиње свих студијских група - у циљу мотивације младих и обезбеђивања хуманијих услова за образовање женског дела популације [3].

Право уписа на основне студије имају кандидати који су завршили четворогодишњу средњу школу било ког образовног профила (ИВ степен стручне спреме) и положе пријемни испит.

Приликом пријаве на конкурс кандидати испуњавају Пријавни лист и Анкетни лист и предају оверене фотокопије следећих докумената (оригинали се достављају на увид):

1. Извод из матичне књиге рођених
2. Сведочанства И-ИВ разреда средње школе
3. Сведочанство о завршном испиту средње школе
4. Доказ о уплати накнаде за полагање пријемног испита

Пријемни испит, односно испит за проверу склоности и способности, састоји се из писменог дела (тест опште културе и информисаности) и усменог дела испита (интервју са кандидатом). Кандидати су обавезни да на полагање испита понесу личну карту или пасош.

Избор кандидата се обавља на основу општег успеха у средњем образовању и успеха на пријемном испиту. Право на рангирање стиче кандидат који је на пријемном испиту стекао најмање 48 поена, под условом да је у сваком делу испита стекао прописани минимум поена. Ранг-листа се саставља збирањем почетног броја поена (општи успех у средњој школи) и освојених поена на пријемном испиту (однос почетног и освојеног броја поена је 40:60).

Општи успех у средњем образовању се добија збирањем просечних оцена I—IV разреда, што се множи са бројем два (заокружено на две децимале).
Тест опште културе и информисаности има 15 питања, на која тачни одговори доносе по два поена.
Интервју са кандидатом оцењује стручна комисија (максимално 30 поена).

Учесник на конкурсу који је незадовољан одређеном одлуком Комисије за упис студената, може у року од три дана од дана објављивања ранг листе поднети декану Факултета приговор на редослед уписа. Одлука декана по приговору је коначна.

Уколико се кандидати по положеном испиту не упишу у предвиђеном року, Факултет ће уписати одговарајући број кандидата према редоследу у наставку ранг листе.

Кандидати који су стекли право на упис прилажу:

• Оригинална документа,
• 2 обрасца ШВ-20 (набављају се у студентској служби Факултета),
• Индекс (набавља се у студентској служби Факултета - цена 10 евра),
• 3 фотографије (формат 4x6 цм),
• Доказ о уплати школарине за И семестар (уплата на благајни или на текући рачун).

[1] УНС и Факултет хуманистичких наука Интернеционалног Универзитета у Новом Пазару, Наставно одељење у Београду потписали су уговор о пословно-техничкој сарадњи.
[2] Универзитет у Новом Пазару је по имовинско-правном статусу ЗАДУЖБИНА (ВАКУФ).
[3] Ова олакшица односи се само за студенткиње које похађају наставу у Новом Пазару.

• Медијског власништва и професионалне аутономије;
• Политике, новца и уређивачке политике;
• Етичког новинарства;
• Тиража, гледаности слушаности насупрот етике;
• Медијске регулације или саморегулације;
• Аргумената за и против новинарских лиценци.

Форум су организовали су Министарство иностраних послова Србије и Црне Горе, Централноевропска иницијатива (Central European Initiative) и Медија центар Београда, а отворио га је Хари Штајнер, старији саветник Медија центра Београд.

Испред Министарства иностраних послова СЦГ, говорио је заменик министра Павле Јевремовић (доскорашњи шеф мисије СЦГ при ЕУ), који се најпре осврнуо на тренутне изазове у односима СЦГ и ЕУ, неопходности прилагођавања домаће економије ЕУ где нема много места за "застарелу и ратом разорену индустрији у којој доминира мали посед". По његовом мишљењу, генерално, медији нису упознати са новим механизмима у економији, тако да се то одражава на нижи квалитет извештавања, али, ипак, у последњих пар година постоји напредак. Он је истакао и да је приметан све већи утицај економских, финансијских групација на медије.

Ксенија Миливојевић, председница Одбора за европске интеграције Скупштине Србије, рекла је о медијима три ствари: да је, генерално, ниво професионалних и етичких стандарда у нашем новинарству испод сваког нивоа; да су удружења превише слаба и подељена да би гарантовала спровођење стандарда и да би можда држава требала на неки начин да гарантује поштовање истих.

Ова последња констатација навела је представника УНС-а да каже како жеља државе да организује новинаре изазива велику нелагоду. с обзиром на скорију прошлост у којој је држава углавном имала врло рестритриктивну улогу. која је често имала за последицу ограничавање слободе говора и изражавања.

Министар Којадиновић био је револтиран, те је рекао: "Држава нема намеру да се меша у рад новинара. већ то треба да раде удружења. Међутим, она су слаба и многи треба да се пробуде, а друштвени органи требало би да буду сервис." По његовом мишљењу, држава је показала да је створила реалне могућности за сређивање "хаоса у етру", али да зато што тренутно постоји око 1.400 медија, ниједна фреквенција у техничком смислу није чиста. Међутим, посебну медијску пажњу изазвала је тврдња министра Којадиновића да је задовољан слободом медија, јер се више ниједан медиј не уређује из државничких кабинета, али да, на жалост, многи на руководећим позицијама у медијима имају "дугове из прошлости" и да би зато било боље бирати нове, млађе људе без хипотеке. Министру Којадиновићу није се допала ни примедба Драгане Чабаркапе, председнице Синдиката новинара Србије, која је навела да су синдикати ти који покушавају да заштите новинаре и да то није лако, поготово у приватним медијима, јер се новинари плаше да би могли изгубити посао због инсистирања на колективном уговору. У кратком, али емотивном говору, министар Којадиновић је говорио о кукавичлуку новинара и својој личној храбрости.

УНС је изнео став да се противи увођењу новинарских лиценци, јер за то постоје историјски разлози, обавезе које је СЦГ прихватила међународним уговорима (Универзална декларација о људским правима УН-а и Европска конвенција о људским правима и грађанским слободама), као и појава Интернета. Наиме, често се наводи да би новинарску професију требало уредити као што је то учињено, рецимо, у лекарској професији, међутим, аналогија ове врсте тешко да може издржати анализу, јер се ради о две професије које су на различити начин специфичне.

Разматрајући историјске разлоге, треба имати на уму да је 1925. године Мусолини преко Медијских закона успоставио критеријум "подобности" за новинарску професију. Само регистровани фашисти могли су да буду новинари.

Упркос томе, најтиражнији фашистички лист Il Popolo D'Italia имао је десет пута мањи тираж од дневног листа Corriera dela Sera, која се није тако доследно држала Медијских закона. Осим тога, готово до краја седамдесетих, у Југославији новинари су били "друштвено-политички радници", а удружења су имала улогу да их "идејно-политички усмеравају", држећи се при томе не само Устава, већ и програма Савеза комуниста.

Пример претпоследњег Закона о информисању (познат и као Шешељев закон), био је заправо начин да се један режим обрачунава са медијима који нису имали жеље да га подржавају. Нове технологије, пре свега Интернет, омогућиле су да свако може бити новинар, тј. издавач, и да би им било тешко наметнути новинарске лиценце.

Форум је завршен без закључака, смерница или упутстава.

АRTICLE XIX, позната међународна организација из Лондона, која се бави слободом изражавања, организовала је ову конференцију уз помоћ Међународне федерације новинара (International Federation of Journalists) и локалних партнера – Комитета правника за људска права из Београда и Медија центра Сарајево. Конференцији су присуствовале и колеге из НУНС-а, Медија центра Београд и са Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Посебна пажња била је посвећена размени различитих искустава земаља у региону у вези са кодексима професионалне новинарске етике, процесима саморегулације у области медија, односно функционисања МЕДИЈСКИХ САВЕТА.

• Медијска слика у БиХ, Хрватској и СЦГ;
• Извештавање о различитостима;
• Питање клерикализма;
• Медијска етика у БиХ, Хрватској и Србији/Војводини

Самра Лучкин, извршни директор и старији партнер Борам Нетwорк, говорила је како се БиХ припрема за увођење ПДВ-а, што ће вероватно довести до смањења броја медија који и овако једва опстају на малом медијском тржишту (бруто око 40 милиона евра, што је неколико пута мање него, рецимо, у Хрватској или СЦГ). Појава кабловских оператера довела је до релокације око 30 одсто тржишта (на коме штампани медији учествују са свега 6 одсто). Као узрок неатрактивности БиХ медија за инвеститоре, наведена су и истраживања која су дала нетачне и непотпуне податке, тако да је створена "лошија слика" о медијима.

Велики проблем представља и све већи политички притисак, нарочито последње године, на Регулаторну агенцију за комуникације (РАК), која је успостављена као независно тело. Веће за штампу такође је доживело структурне измене. Број чланова повећан је на 15 и, за разлику од пре, сада су представници медијске индустрије заступљени у Већу за штампу, чији је утицај ослабљен због сукоба различитих интереса који често не подразумевају и интерес јавности.

Недавно је у БиХ потписан прелиминарни уговор о оснивању Удружења издавача, али до сада у БиХ није формиран ниједан синдикат новинара и других медијских радника.

О стању медија у Хрватској говорио је Анте Гаврановић, из недељника Привредни вјесник, тј. СЕЕМО координатор за Хрватску, који је наводио резултате добијене у Ирексовом (IRIX) истраживању. На скали од један до четири, Хрватски медији оцењени су јаком тројком. Тренутно 13 дневника, око 100 недељника/месечника, три ТВ са националном покривеношћу, 17 локалних ТВ, 139 радија (онлине медији нису поменути) представљају медијску слику Хрватске у којој штампана издања смањују тираже, а ТВ заузима више од 60 одсто (у свету се тај проценат обично креће око 38 одсто) медијског тржишта (бруто око 426 милиона евра). Наведено је да је у последњих шест месеци смењено 6 главних и(или) одговорних уредника шест највећих дневних листова, тако да се може очекивати уплив нових идеја, али и прерасподела на тржишту. Међутим, Зринка Врабец-Мојзеш, уредник на Радио 101, нагласила је да поменуте смене нису само одраз демократичности у хрватским медијима.

О медијској слици у СЦГ говорио је Ђорђе Зоркић, заменик директора БЕТЕ, која је била врло тачна и прецизна, али, по мишљењу већине присутних, помало песимистична.

Закључци Мирка Ђорђевића, уредника Републике, на тему клерикализма били су да црква још није нашла своју улогу у друштву, да несумњиво има "глад за политичком моћи" и да је последица тога клерикализација јавног мнења.

"Црква у српском друштву игра улогу коју је некада играо Савез комуниста. Црква се нашла у улози – јединственог интегративног фактора у друштву... Често заборављамо да је и зашто је сам Исус раздвојио цркву од државе..."

Колега из Словеније напоменуо је да је црква ушла у војску, ускоро ће бити присутна и у полицији, али да је последња институција која одолева заправо школа. На крају овог састанка никакве препоруке или закључци нису усвојени.

• криза у писаним медијима;
• криза у јавним аудиовизуелним медијима;
• убрзано окрупњавање медија и слабљење плурализма;
• ометање новинара у обављању њихових задатака;
• политички и економски притисци који имају намеру униформисати информацију и прилагодити је искључиво законима тржишта;
• повећана несигурност новинарске професије, поготово за жене;
• тешкоће приступа извору јавних информација.

Учесници сусрета новинара медитеранских земаља пружају пуну солидарност својим колегама, жртвама цензуре, неправичних судских процеса и пресуда, прогањања и различитих врста узнемиравања. Због тога :

• сматрамо да је нужно ојачати синдикалне и струковне пројекте намењене јачању улоге, достојанства и самосталности новинара у име квалитетне информације на услузи грађанима;
• наглашавамо да је у контексту измена власничких структура медијских предузећа нужно осигурати независност редакција у односу на политичаре и политичку власт;
• позивамо законодавце свих земаља да створе услове истинског плурализма идеја у медијима, ослањајући се при том посебно на препоруке Европског парламента и Савета Еуропе, те да додатно оснаже одредбе којима се гарантује пуна заштита извора информација;
• позивамо послодавце и законодавце да примењују правило једнакости између жена и мушкараца у нашој професији;
• позивамо на снажније деловање у подручју очувања и развоја јавних аудиовизуелних медија, гаранта квалитета информација.

Медитерански простор је одувек био обележен напетостима и сукобима, нарочито у земљама Средњег Истока (Палестина). Информација се пречесто користи попут оружја, док је улога новинара да помаже разумевању међу народима и поштовању људског достојанства. Новинари су платили тежак данак у Ираку (120 их је погинуло у раздобљу од 3 године): ми позивамо све синдикате и удружења новинара медитеранских земаља да активно обележе 15. јун, међународни дан солидарности са ирачким новинарима. Ми осуђујемо убиство нашег колеге Самира Кассира и узнемиравање новинара у Либану, те пружамо подршку египатским новинарима у њиховој борби против закона изузећа.
Напетости и инциденти у неким европским земљама налажу, више но икада пре, нужност дијалога са арапским светом, што је већ и назначено у односима између Међународне федерације новинара (ФИЈ) и Арапске федрације новинара (ФАЈ). Ми позивамо на веће уважавање «Барселонског процеса» како би јужна обала Медитерана могла боље искористити политику партнерства која је далеко од остварења својих циљева.

Због све озбиљнијих појава ксенофобије и све рестриктивнијих закона у подручју миграцијске политике у неким северним земљама, ми подржавамо кампању ФИЈ-а против расизма и ксенофобије са циљем промовисања достојанствене слике имиграције.
У сврху ефикаснијег деловања медитеранске групе, овај скуп одобрава успостављање секретаријата за координацију, који је поверен италијанском синдикату ФНСИ у Риму. Поречки скуп предлаже свим новинарским организацијама медитеранских земаља да израде на својој Интернет страници један простор намењен размени информација. Коначно, организовани новинари могу у значајној мери допринети процесу изградње Медитерана у простор Мира, Демократије, Слободе, Сигурности и Сарадње међу земљама и народима.
Поречки скуп је такође потврдио састав координацијског одбора у којем се налази и један члан синдиката с Малте где ће се одржати следећи скуп новинара медитеранскох земаља, 2007. године. Медитеранска група је договорила сусрет у јануару 2007. у Мароку где ће се одржати семинар о борби медија против идеологија дискриминације и мржње.

Пореч, 10. јун 2006.

• Декларацију
• Резолуцију
• Статут ратних дописника

Детаљније информације налазе се на интернет презентацији www.periodistas2005.com.