Сарадња
SEEMO
Опатија, Хрватска 13–15. октобра 2005. године
SEEMO састанак главних и одговорних уредника и медијских представника из Босне и Херцеговине, Хрватске и Србије и Црне Горе организовали су Медијска организација југоисточне Европе (South East Europe Media Organization, SЕЕМО), Међународни центар за образовање новинара и Аустријска кооперација са источном Европом. Више од 40 представника (из Србије: УНС, ТВНС, НУНС, ВИН, Фонет, Б92, Бета, Дневник, Економист, Школа за истраживачко новинарство, Magar Szò, Република, ЕBARD, Данас и Блиц) присуствовало је састанку који је био посвећен следећим темама:
- Медијска слика у БиХ, Хрватској и СЦГ;
- Извештавање о различитостима;
- Питање клерикализма;
- Медијска етика у БиХ, Хрватској и Србији/Војводини
Самра Лучкин, извршни директор и старији партнер Борам Нетwорк, говорила је како се БиХ припрема за увођење ПДВ-а, што ће вероватно довести до смањења броја медија који и овако једва опстају на малом медијском тржишту (бруто око 40 милиона евра, што је неколико пута мање него, рецимо, у Хрватској или СЦГ). Појава кабловских оператера довела је до релокације око 30 одсто тржишта (на коме штампани медији учествују са свега 6 одсто). Као узрок неатрактивности БиХ медија за инвеститоре, наведена су и истраживања која су дала нетачне и непотпуне податке, тако да је створена "лошија слика" о медијима.
Велики проблем представља и све већи политички притисак, нарочито последње године, на Регулаторну агенцију за комуникације (РАК), која је успостављена као независно тело. Веће за штампу такође је доживело структурне измене. Број чланова повећан је на 15 и, за разлику од пре, сада су представници медијске индустрије заступљени у Већу за штампу, чији је утицај ослабљен због сукоба различитих интереса који често не подразумевају и интерес јавности.
Недавно је у БиХ потписан прелиминарни уговор о оснивању Удружења издавача, али до сада у БиХ није формиран ниједан синдикат новинара и других медијских радника.
О стању медија у Хрватској говорио је Анте Гаврановић, из недељника Привредни вјесник, тј. СЕЕМО координатор за Хрватску, који је наводио резултате добијене у Ирексовом (IRIX) истраживању. На скали од један до четири, Хрватски медији оцењени су јаком тројком. Тренутно 13 дневника, око 100 недељника/месечника, три ТВ са националном покривеношћу, 17 локалних ТВ, 139 радија (онлине медији нису поменути) представљају медијску слику Хрватске у којој штампана издања смањују тираже, а ТВ заузима више од 60 одсто (у свету се тај проценат обично креће око 38 одсто) медијског тржишта (бруто око 426 милиона евра). Наведено је да је у последњих шест месеци смењено 6 главних и(или) одговорних уредника шест највећих дневних листова, тако да се може очекивати уплив нових идеја, али и прерасподела на тржишту. Међутим, Зринка Врабец-Мојзеш, уредник на Радио 101, нагласила је да поменуте смене нису само одраз демократичности у хрватским медијима.
О медијској слици у СЦГ говорио је Ђорђе Зоркић, заменик директора БЕТЕ, која је била врло тачна и прецизна, али, по мишљењу већине присутних, помало песимистична.
Закључци Мирка Ђорђевића, уредника Републике, на тему клерикализма били су да црква још није нашла своју улогу у друштву, да несумњиво има "глад за политичком моћи" и да је последица тога клерикализација јавног мнења.
"Црква у српском друштву игра улогу коју је некада играо Савез комуниста. Црква се нашла у улози – јединственог интегративног фактора у друштву... Често заборављамо да је и зашто је сам Исус раздвојио цркву од државе..."
Колега из Словеније напоменуо је да је црква ушла у војску, ускоро ће бити присутна и у полицији, али да је последња институција која одолева заправо школа. На крају овог састанка никакве препоруке или закључци нису усвојени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.