Циљ школе био је да, осим оспособљавања за самосталан рад на вебу, полазнике мотивише и на покретање самосталног бизниса указивањем на бројне успешне примере и начине на које може да се заради на вебу. Зато је током курса организован и низ вежби током којих се од полазника тражила и демонстрација предузетничког начина размишљања, а резултати и решења која су полазници осмишљавали били су конкретни показатељи да код њих долази до промена и у начину размишљања захваљујући стеченим знањима и вештинама током курса.

Школу је завршило 10 полазника. Они  су стекли  знања и вештине које нису могли добити током формалног образовања (Стицање основних знања о веб новинарству која су неопходна за креирање квалитетног садржаја за веб и поштовање професионалних и етичких принципа у новинарству; учење администрирања веб сајта у WordPress-у и CMS-у; учење основних техника истраживања и проналажења података на интернету; симулација рада виртуалних новинарских редакција; пкретање блогова или сајтова и самостално објављивање текстова на истим; фото и видео монтажа). 

Школа им је понудила програм који не могу да добију у другим образовним институцијама, што због одсуства оваквих програма, што због неприлагођености тих програма или објеката особама са инвалидитетом.

Одржано је 108 часова (теоријски часови и вежбе). Са мањим бројем полазника који су показали нешто слабије резултате организоване су додатне вежбе током курса.

Урадили смо интервјуе са директорима и уредницима медија који извештавају на језицима националних мањина. Тема ових интервјуа била је остваривање права националних мањина у области информисања на матерњем језику али и примена нових закона, приватизација медија као и предлоси за побољшање информисаности грађана различитих националности.

На сајту је објављено укупно 217 прилога, од тога 81 је пренето из других медија, а 136 текстова је продукција Комшијских новости. 

Извештавали смо и о реализацији неколико прекограничних пројеката који за циљ имају регионалну сарадњу и развој. 

Наградили смо најбољи студентски прилог о суживоту у мултиетничким срединама, објавили га на сајтовима Комшијске новости и унсонлине и друштвеним мрежама. 

Током трајања пројекта  учествовали смо активно на неколико конференција и семинара из области остваривања права националних мањина о чемо смо извештавали, а били смо и медијски спонзор Четврте регионалне конференције посвећене регионалним и мањинским медијима која је одржана у Београду 6. октобра 2015. године.

Са уредништвом Хлас људу постигнут је споразум о сарадњи, тако да ће два медија редовно размењивати најзначајније информације. 

Био је усмерен на истраживање и извештавање о пројектном суфинансирању, подстицање локалних самоуправа да издвајају најмање два одсто буџета за медије и праћење приватизације медија. Својим активностима повећали смо транспарентност ових процеса  и допринели јавној контроли и спровођењу закона. 

УНС је значајно допринео да се смањи број нерагуларности и да се повећа број расписаних конкурса. Заједно са колегама из Коалиције новинарских и медијских удружења реаговали смо на кршења прописа, наилазећи у већини тих случајева на позитивну реакцију локалних самоуправа.

Објављивали смо истраживачке приче о пројектном суфинансирању медија и приватизацији.

У оквиру пројекта објављено је 289 информација и текстова, на УНС-овом Твитер и Фејсбук налогу пренето је више од половине објављених информација. Процена је да је наш медијски садржај на сајту УНС-а, друштвеним мрежама и у другим медијима објављиван више од 800 пута.

Промене у медијима утичу и на мењање језичке културе слушалаца/гледалаца, па је самим тим овај пројекат имао одговорност и према широј публици. 

Курс се одвијао онлајн, почео је 17. октобра а завршен 15. новембра. Наставу је с успехом завршило осам полазника.

Језички курс „Говори правилно – новинарско правило“ био је тематски уоквирен у неколико целина:

1. Побољшање јавног наступа полазника, с фокусом на младе презентере. Практични савети за припрему јавног наступа (пред камерама или микрофоном) обухватали су вежбе правилног дисања, опуштања и загревања читавог говорног апарата, смањења треме, побољшања артикулације и самопоуздања.

2. Усвајање стандардне акцентологије. Практичан рад састојао се од вежби разликовања природе  акцената и њиховог места, јачине, дужине, висине, ознаке.

3. Развијање осећаја за говор у духу матерњег језика, без туђица. Практичним радом се указивало на важност доброг говорног и новинарског стила развојем елоквенције, богатства лексике, употребом синонима и домаћих речи уместо туђица. Истицање потребе за одолевањем све већем утицају страних језика, нарочито енглеског и албанизацији српског језика, очувањем духа матерњег језика. Указивање на значај правилне транскрипције страних имена и географских појмова.

4. Рад на основама правописа као кључног елемента правилног говора и изражавања (објашњавање правила писања интерпункцијских знакова, употребе малог и великог слова, негација, сложеница, конгруенције...). Практични део рада је био уочавање граматичких и правописних грешака у говору полазника што је подразумевало и исправке радова које су полазници слали.

5. Указивање на важност културе изражавања кроз неке од основних књижевних и новинарских облика: нарацију (у књижевним делима, у свакодневној комуникацији), дескрипцију (у расправи, паралели, рецензији, реферату, полемици), реторику (у реторичким врстама и говорима), функционалне стилове књижевног језика  (разговорни, књижевно-уметнички, административни, научни), публицистички стил (вест, извештај, интервју, коментар, чланак).

6. Детаљна анализа конкретних граматичких и стилских грешака које су новинари  изговорили пред микрофоном или камером или написали у штампаним медијима.

У београдским редакцијама праксу је имало од 11. до 29. новембра четворо новинара из региона. У Београду су боравили новинар ТВ продукције ЗВО и часописа „Извор“ из Вуковара Никола Милојевић, новинар „Споне“ из Македоније Стефан Радуловић, новинар недељника „Наша реч“ из Румуније Горан Пантин и новинар Удружења „Морача- Розафа“ из Албаније Артур Попај.

Након УНС-а новинари часописа „Извор“ и „Споне“ наставили су праксу у изабраној онлајн редакцији РТС-а и искористили прилику да се упознају и размене искуства са колегама из редакције програма за дијаспору. Праксу у онлајн редакцији „Политике“ имале су колеге из „Наше речи“ и „Мораче – Розафе“.

Колеге су посетиле  „Кућу стил“ у којој им је уредник сајта Марко Недељковић причао о дневној рутини у веб редакцији, односно шта чини свакодневни посао веб новинара. 

Колеге  су пратиле и извештавале о посети деце из Вуковара Београду. Том приликом колеге из региона посетиле су важне државне институције, као што су Скупштина и Председништво и упознали министра спољних послова Ивицу Дачића. Прилози колега објављени су на сајту Управе и на УНС-овом сајту „Комшијске новости“. 

Колеге из региона учествовале су на Шестој конференцији новинара и медија дијаспоре и Срба у региону коју су  23. октобра организовали Удружење новинара Србије и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону

Конференција се одвијала у сесијама

- пројектно суфинансирању медија дијаспоре и региона 

- прелазак штампаних издања на онлајн платформе и могући модели финансирања медија 

- радионица на тему пројектног суфинсирања медија.

Учесницима Конференције обратили су се министар спољних послова и први потпредседник Владе Ивица Дачић, државни секретар у Министарству спољних послова Саша Мирковић и председница УНС-а Љиљана Смајловић.

Прва сесија била је посвећена пројектном суфинансирању медија дијаспоре и региона -  искуствима и изазовима конкурса за суфинансирање медија дијаспоре и региона.  Говорили су државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић, заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије Миодраг Линта, Николина Милатовић Поповић у име Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и  генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић.

На другој сесији посвећеној преласку штампаних издања на онлајн платформе и могућим моделима финансирања медија говорили су уредници и новинари медија из дијаспоре и региона. У овој сесији уводничари су били уредница www.dijaspora.tv из Беча Весна Димитријевић, новинар  часописа „Извор“ и ЗВО продукције из Вуковара Никола Милојевић, уредник портала www.jadovno.com из Бања Луке Душан Ј. Басташић, новинарка Српских недељних новина из Будимпеште Добрила Боројевић, уредник часописа Swiss Serbi из Берна Бобан Петковић.

Уводничар и модератор друге сесије био је координатор УНС-ове школе новинарства и асистент на Факултету политичких наука Марко Недељковић.

О подршци из матице и могућим видовима сарадње говорили су уредник Програма за дијаспору Радио Београда Душан Глигоријевић и уредница подсајта www.dijaspora.rts.rs РТС - Програм за дијаспору Вања Васић.

У радионици Конференције Водич за пројектно суфинансирање Милена Бановић из Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом упознала је учеснике са основним принципима финансирања организација цивилног друштва - припадника српске заједнице из региона и  дијаспоре. Борка Рајшић је одговарала на питања везана за конкурсе за суфинансирање пројеката које расписује Министарство културе и информисања.

На конференцији су додељене награде „Златно перо Штајерске“ и медаља ,,Светозар Милетић''.

Нови Закон о јавном информисању и медијима обавезује државу да изађе из власништва у медијима и уместо директног финансирања уводи систем јавних конкурса где стручне комисије одлучују о буџетском суфинансирању медијских пројеката од јавног интереса.

Законом је одређено да комисије бирају органи власти који конкурс расписују.

Прописано је да власт у комисије бира независне медијске стручњаке и да већину чине представници новинарских и медијских удружења, уколико њихов предлог постоји.

Орган власти који је расписао конкурс, било да се ради о локалном, покрајинском или републичком нивоу, доноси коначну одлуку о расподели новца.

Неформална Коалиција новинарских и медијских удружења од момента када је расписан први конкурс по новом Закону о јавном информисању и медијима прати процес, реагује на неправилности, предлаже своје кандидате и учествује у раду комисија.

Ради јачања капацитета Коалиције да свеобухватно, на терену, прати спровођење конкурса у првој години практичне примене Закона предвиђен је низ активности  и осмишљен систем рада у оквиру пројекта „Бити или не бити за медијску реформу у Србији – праћење пројектног суфинансирања медија“ који траје од 1. априла 2015. године до 31. марта 2016. године, уз подршку Британске амбасаде у Србији (British embassy Belgrade).   

Циљ је да се на основу праћења процеса пројектног суфинансирања медија, као кључног за успех медијске реформе у Србији, препознају слабости, јавно реагује на неправилности, предложе решења за унапређење регулативе и, свеукупно, допринесе стварању одрживог система у ком ће новац пореских обвезника намењен медијима бити трошен у интересу јавности.

Организације Коалиције формирају Медијски пул.

Ово петочлано тело у ком свака организација има по једног представника прати расписивање конкурса и регуларност процеса, у случају уочених неправилности јавно реагује и на располагању је органима власти као и другим заинтересованим учесницима процеса за евентуалне консултације.

Медијски пул предлаже органима власти кандидате за чланове конкурсних комисија.

Медијски пул чине:

Петар Јеремић (УНС) petar.jeremic@uns.rs
Светозар Раковић (НУНС) sekretar@nuns.rs
Недим Сејдиновић (НДНВ) ndnvns@gmail.com
Снежана Милошевић (ЛП) locpres@eunet.rs
Јасна Милановић (АНЕМ) jasna.milanovic@anem.org.rs

Свака организација прати процес пројектног суфинансирања медијских садржаја од јавног значаја у одређеном броју градова и општина, а новинари ангажовани на пројекту извештавају јавност о овом процесу на сајту и друштвеним мрежама организација Коалиције.

Резултати праћења пројектног суфинансирања медија биће обухваћени извештајима које ће Коалиција представити јавности на конференцијама за медије.

Посебним извештајем биће обухваћена правна анализа са препорукама за унапређење законских и подзаконских решења.

На крају пројектног праћења биће представљена и свеобухватна медијска анализа - Бела књига.

Прикупљени подаци из градова и општина, са покрајинског и републичког нивоа, у вези са пројектним суфинансирањем медијских садржаја од јавног интереса архивирају се у базу података ради систематског праћења процеса и поређења у наредном периоду.

УНС је носилац пројекта, а партнери су НУНС, НДНВ, Локал Прес и АНЕМ.   

Чланице Коалиције и места у којима прате пројектно суфинансирања медијских садржаја од јавног значаја:

Удружење новинара Србије:

Обреновац
Суботица
Вршац
Апатин
Сремска Митровица
Владимирци
Шабац
Ваљево
Лајковац
Љиг
Мионица
Осечина
Уб
Смедеревска Паланка
Аранђеловац
Неготин
Зајечар
Сокобања
Косјерић
Нова Варош
Пожега
Ужице
Чајетина
Горњи Милановац
Врњачка Бања
Краљево
Нови Пазар
Александровац
Брус
Бабушница
Бела Паланка
Димитровград
Пирот
Секретаријат за културу и јавно информисање АП Војводина
Министарство културе и информисања Републике Србије

Независно удружење новинара Србије

Београд и градске општине
Мајданпек
Бољевац
Ариље
Пријепоље
Ивањица
Бојник
Власотинце
Лебане
Лесковац
Медвеђа
Црна Трава
Босилеград
Бујановац
Владичин Хан
Врање
Прешево
Сурдулица
Трговиште

Независно друштво новинара Војводине

Бачка Топола
Мали Иђош
Житиште
Нова Црња
Нови Бечеј
Сечањ
Ада
Кањижа
Сента
Чока
Бела Црква
Ковачица
Опово
Пландиште
Кула
Сомбор
Бач
Бачка Паланка
Бачки Петровац
Беочин
Врбас
Жабаљ
Сремски Карловци
Темерин
Тител
Нови Сад
Инђија
Пећинци
Рума
Стара Пазова
Шид
Сјеница
Тутин

Локал Прес

Младеновац
Нови Кнежевац
Оџаци
Коцељева
Крупањ
Лозница
Љубовија
Мали Зворник
Велика Плана
Голубац
Баточина
Кнић
Лапово
Рача
Топола
Крагујевац
Деспотовац
Рековац
Свилајнац
Бор
Књажевац
Лучани
Чачак
Рашка
Варварин
Крушевац
Трстеник
Ћићевац
Ражањ
Блаце
Житорађа
Куршумлија
Прокупље

Асоцијација независних електронских медија

Зрењанин
Кикинда
Алибунар
Ковин
Панчево
Бечеј
Србобран
Ириг
Богатић
Смедерево
Велико Градиште
Жабари
Жагубица
Кучево
Мало Црниће
Петровац
Пожаревац
Јагодина
Параћин
Ћуприја
Кладово
Бајина Башта
Прибој
Алексинац
Гаџин Хан
Дољевац
Мерошина
Сврљиг
Ниш и градске општине

Новинари током пројекта истражују досадашњу праксу расподеле буџетског новца и финансирања локалних медија из јавних средстава, промене у раду и финансирању са новоусвојеним медијским законима. Они ће, такође, поредити праксу у различитим срединама.

Циљ пројекта је упознавање јавности са трошењем и расподелом јавних средстава за финансирање медија.

Део пројекта Унапређење механизама одговорности у јавним финансијама који Програм УН за развој (UNDP) спроводи уз финансијску подршку Владе Шведске (SIDA) бави се подршком истраживачким новинарима и непрофитним организацијама у “потрази за информацијама” о потрошњи јавних средстава у Републици Србији. Сви ставови и мишљења проистекли у текстовима истраживачких новинара не представљају нужно ставове UNDP или Владе Шведске.

Фонтове су за УНС радили студенти Филолошко уметничког факултета из Крагујевца.

УНС је 2012. године основао Ћириловање.срб, први сајт са ћириличким доменом који је посвећен очувању ћирилице.

Сви фонтови ће бесплатно моћи да се преузму са овог сајта.

Циљ Школе веб вештина, предузетништва и новинарства био је инклузија особа са инвалидитетом и побољшање њиховог положаја у друштву захваљујући оспособљавању за обављање боље плаћених послова на тржишту рада.

Похађање школе полазнике је учинило конкурентнијим на тржишту, јер их је оспособило за послове који су све траженији и боље плаћени од уобичајених послова за које се ангажују особе са инвалидитетом.

Квалитетно писање за веб, знања из области администрирања веб сајта и колаборације на вебу олакшавају особама са инвалидитетом покретање сопствених пројеката, што такође може бити значајан извор прихода. Стога је циљ школе да осим оспособљавања за рад на вебу полазнике мотивише и на покретање самосталног бизниса указивањем на бројне успешне примере како може да се заради на вебу.

У редакцијама у Београду од 20. октобра до 2. новембра  2013. године праксу је имало четворо новинара из региона.

На основу интервјуа са новинарима и потреба њихових матичних редакција изабрали смо медије у којима су имали двонедељну праксу.

Новинарка „Новости“ из Загреба Мирна Јасић боравила је у веб редакцији „Ало!“, а новинарка „Српских недељних новина“ из Будимпеште Даниела Тот у веб редакцији Б92. У редакцији „Радио Београд 202“ на пракси је била новинарка „Радио Темишвара“ Весна Степанов, док је Милутин Станчић из „Споне“ (Скопље) био у „Вечерњим новостима“.

Изјаве новинара који су били на пракси можете погледати овде.

Колеге из региона учествовале су на Петој конференција новинара и медија дијаспоре и Срба у региону коју су  24. и 25. октобра организовали Удружење новинара Србије и Канцеларија за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Програм првог дана Конференције одвијао се у тематским блоковима:

- Улога дијаспоре/медија дијаспоре у креирању имиџа Србије и српског народа

- Први светски рат – поруке из матице

- Имиџ активизам из дијаспоре и Србије

Пету Конференцију новинара и медија дијаспоре и Срба у региону током два дана пратило је на Веб телевизији Прес центра УНС-а 363 људи из тринаест земаља.

У сали Прес центра УНС-а конференцији је присуствовало близу стотину учесника, новинара, представника организација и медија из дијаспоре.

Говорници током дводневне Конференције били су најистакнутији стручњаци у својим областима.

На Конференцији је представљена Анализа онлајн медија дијаспоре и Срба у региону.

Предавачи Школе веб новинарства и докторанти на Факултету политичких наука Марко Недељковић и Бојана Барловац за потребе УНС-а и Канцеларије урадили су анализу онлајн медија дијаспоре која је покрила период од 30. септембра до 9. октобра 2013. Анализом је обухваћено 20 онлајн медија дијаспоре.

Циљ пројекта био је подршка остваривању права националних мањина на информисање и дистрибуцију садржаја штампаних медија.

УНС и „In medias res“ организовали су у оквиру пројекта новинарску радионицу „Поштовање новинарског кодекса и стандарда у извештавању о националним мањинама - Препоруке и смернице за професионално извештавање и проблем адекватног образовања новинара мањинских медија“ у Новом Саду. Радионица је била намењена млађим новинарима који прате и извештавају о темама у вези са националним мањинама, без обзира на њихову националну припадност.

У оквиру пројекта организоване су и трибине „Отвореност и заинтересованост медија за теме о националним мањинама: Мултикултуралност и суживот“ у Новом Пазару и „Информисање на језицима националних мањина у светлу европских интеграција и новог медијског законодавства“ у Вршцу.

УНС и "In medias res" сарађују са штампаним медијима најбројнијих националних мањина у Србији.

Оснивање сајта „Комшијске новости“ 2012. године и његово ажурирање током 2013. године финансијски је помогло Министарство културе и информисања.

Промоција сајта „Ћириловање“

У оквиру пројекта „Ћириловање“ 18. 12. 2012. године одржана је трибина посвећена ћирилици на којој су учествовали проф. др Александар Милановић са Филолошког факултета у Београду, проф. др Оливера Стојадиновић са Факултета примењених уметности у Београду, Предраг Милићевић директор Регистра националних домена Србије (РНИДС), Ана Чугуревић из Музеја језика и писма и Тршић Милорад Симић, власник агенције Србософ.

На трибини је указано на разлику српске ћирилица од осталих, како се ћирилица развијала кроз векове и каква је ликовна обличја попримала, како се "сналази" у свету компјутера, који све ћирлични фонтови постоје и где се могу преузети, ко купује и користи ћириличне софтвере и колико ћириличних домена је до сада регистровно на интернету. 

Фокус трибине био је на проналажењу одговора на питања зашто само мали број медија у Србији користи ћирилицу и како се могу мотивисати да то чешће чине. Велики број стручњака наглашава да би у читавом мору назива који сличе једни другима ћирилица могла производима да обезбеди неопходну јединственост, препознетљив идентитет и јако обележје простора са ког потичу.

„Линк“ излази као тромесечник на око 100 страна. До сада су изашла два броја редизајнираног часописа. Последњи број штампан је у 2000 примерака.

Слоган „Линка“ је: „Часопис за професионалце у медијима“.

У радионици је учествовало 19 новинара и уредника локалних, регионалних и националних медија.

Током дводневног рада учесници радионице имали су прилику да погледају конкретне примере интервјуисања деце из српских медија, чују ставове и дискутују са познатим и искусним српским новинарима, представницима саморегулаторних тела, судова части новинарских удружења, Комисије за жалбу савета за штампу и Републичке радиодифузне агенције. Имали су прилику и да изнесу своје дилеме, чују размишљана искуснијих колегиница и колега, али и психолога који је био укључен у дискусију.

Новинари су на радионици подстакнути да медијски покрећу теме које се тичу деце и њихових права, укључе децу у извештавање када се ради о садржајима који се на њих односе, као и да се придржавају правила прописаних Кодексом новинара Србије, препорука Међународне федерације новинара и Конвенције о правима детета УН.

УНС и УНИЦЕФ су објавили свеобухватни извештај «Означавање телевизијских садржаја и заштита деце – анализа програма националних емитера».  Уз резултате анализе програма објављени су и  налази на основу разговора са родитељима деце узраста од 10 до 17 година спроведених у пет градова Србије – Нишу, Чачку, Новом Саду, Суботици и Београду.

Показало се да је пракса обележавања програмских садржаја која постоји у Србији више од 6 година заживела, али да многи програми нису адекватно означени. Установљено је да емитери не теже структурисању програма у складу са ознакама, као и да постоји недоследност у означавању програма истог или сличног садржаја, а да различити садржаји носе исту ознаку, тако нпр. ознака  12 покрива широк спектар програма, чак и ријалити програме. 

УНС и УНИЦЕФ су на основу препорука из истраживања, уз помоћ развојног психолога, израдили Предлог критеријума за означавање ТВ програма неприкладних за децу којим се уводи и нова ознака – УР (учешће родитеља).

Заједно са Републичком радиодифузном агенцијом УНС и УНИЦЕФ су организовали три округла стола „Заштита деце означавањем ТВ програма“,  у различитим српским градовима, Нишу (6. децембар), Новом Саду (10. децембар) и Београду (17. децембар) како би представили резултате истраживања и предлоге за бољу заштиту деце од неприкладних ТВ програма.

Округлим столовима присуствовали су уредници јавних сервиса, локалних, регионалних и комерцијалних телевизија са националном фреквенцијом, представници Министраства културе и информисања, народни посланици, чланови Одбора за културу и информисање Народне скупштине Србије, представници новинарских и медијских асоцијација, удружења родитеља и других невладиних организација, студенти и професори универзитета.

Радионицу је похађало 19 новинара српских медија.

Урађена је и анализа извештавања штампаних и електронских медија  о насиљу над и међу децом "Медији и насиље над децом" која је обухватила период од 15. јула до 10. новембра 2012. године.