Насловна  |  Шта радимо  |  Музеји Србије - десет дана од 10 до 10  |  Хероји баштине у Музеју Војводине
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Музеји Србије - десет дана од 10 до 10

Извор: Музеј Војводине

Хероји баштине у Музеју Војводине

На овогодишњу задату тему Музеј Војводине ће пред публику иступити са низом презентација о херојским конзерваторско рестаураторским захватима којима је спашавано културно благо. Посетиоци ће, свих дана трајања манифестације у оквиру сталне поставке, имати прилике да, из фото документације, сазнају у ком стању су поједини предмети доношени у Музеј и кроз које сложене интервенције су прошли док им није удахнут нови музејски живот и док нису изложени оку јавности.

Последњег дана Манифестације, 18. маја у 20 сати публика ће имати прилику да се дружи са кустосима и конзерваторима и рестаураторима који ће им представити како је заустављено нестајање културне баштине и на какве су проблеме при томе наилазили. на примерима Касноантичког шлема из Јарка, Римске фреске из ИВ века, Митрополитске кочије из XВИИИ века, Заставе земунске добровољачке гарде-која се премијерно излаже на нашој сталној поставци, слике Стевана Алексића Свети Георгије, затим стаклених негатива фотографија др Радивоја Симоновића и последњи пример сложене конзервације женског гроба број 18 из Чуруга.

Презентације ће одржати: Тијана Пештерац, Драгана Живковић, Зорана Ђорђевић, Сузана Миловановић, Александра Стефанов, Богдан Шекарић и Ана Олајош.

Током трајања Европске Ноћи музеја, у суботу 16. маја посетиоци ће имати прилику да дају свој глас за највећег хероја међу шест изложених презентација.

Милан Чоловић и Слободан Савић - Од нитни до шлема
- конзервација и рестаурација позлаћеног римског шлема

Када су током децембра 2006. године из сремачког села Хртковци у Музеј Војводине донети малени крчаг и картон са залепљеним деловима неког металног предмета, нико није могао претпоставити да ће они једног дана бити изложени на сталној поставци у потпуно новој форми.

 

Посматрајући кородиране фрагменте метала и анализирајући украсе на њима, др Велика Даутова-Рушевљан, археолог и тадашњи кустос Музеја, помислила је да би се могло радити о римском позлаћеном шлему типа Беркасово, али ни она није знала како ће изгледати након чишћења и реконструкције. Тадашња управа Музеја, на челу са др Ранком Кончаром, набавила је новац за откуп ових предмета, конзервацију и реконструкцију.

 

За велики подухват конзервације и реконструкције ангажовани су стручњаци Народног музеја у Београду – МИЛАН ЧОЛОВИЋ, виши конзерватор-техничар, и СЛОБОДАН САВИЋ, рестауратор-саветник, који су се са ентузијазмом прихватили овог посла, нашавши се пред озбиљним изазовом...

Прича о конзервацији и рестаурација шлема из Јарка, заједно са шлемом, презентована је у малој изложбеној сали Музеја Војводине.

Застава земунске народне гарде у Војводовини Српској из 1848. године

Застава је настала у Земуну у време Српског народног покрета 1848. године. Урадио ју је академски сликар Живко Петровић (1806 – 1868) из Земуна.

 

Музеј Војводине је дошао у посед заставе 1959. године када ју је откупио од Србислава Тодоровића из Земуна.

Застава је од свиле и обострано осликана уљаним бојама. На средини се налази грб са натписом: „Застава Земунске Народне ГАРДЕ у Војводовини Србској ". У центру грба налази се бели крст на црвеном пољу са четири оцила. Поред сваког оцила, са бочне стране, налазе се грбови Срема, Баната, Бачке и Барање. На врху грба је круна. Ивице заставе оивичене су орнаментом од црвених, плавих и белих троуглова.

Застава је у више наврата прошла делимичан конзерваторски третман, али је најпотпунија конзервација извршена 2006. године. Конзервацију је извршио конзерватор текстила, музејски саветник др Франц Цурк.

Икона Свети Георгије Стевана Алексића

Уметничка збирка Музеја Војводине обогаћена је аквизицијом Свети Георгије Стевана Алексића (1876 – 1923) из 1907. године. Икона је откупљена од новосадске породице Ћурчић. Иако њен први власник није познат, може се претпоставити да је икона поручена као славска.

Иконографске представе Светог Георгија проистекле су из легенди о његовом животу, страдању и чудима. Уобичајена су два типа приказивања овог светитеља: стојећа фигура младог ратника – с копљем и штитом у рукама, и коњаник који убија аждају. Мотив борбе са аждајом се у писаним изворима први пут појављује у ИХ веку, а у ликовне представе се уводи тек од XИИ века. Популарности ове представе нарочито су допринели крсташки походи, када долази до експанзије култа Св. Георгије који постаје прототип идеалног хришћанског витеза. Представа Св. Георгија који убија аждају симболише борбу и победу хришћанских вредности: победу хришћанства над паганством, Бога над Сатаном, врлине над грехом, добра над злом. Док свети ратник отелотворује силе добра, силе зла су ликовно уобличене у представи аждаје.

Алексићев Св. Георгије представљен је као римски ратник на пропетом белом коњу, у моменту када замахнутим мачем намерава да докрајчи аждају из чије разјапљене чељусти вири сломљено копље. У позадини је принцеза, персонификација цркве, иза које се виде куле замка. Веома занимљива и неуобичајена је Алексићева представа антропоморфне аждаје. По узору на митолошке кентауре, којима је био фасциниран, Алексић је креирао аутентичну неман – получовека полуаждају. Не користећи канонски познате и прихваћене обрасце хришћанске и митолошке иконографије Алексић је креирао оригинално фантастично створење. Настала као израз уметничке фантазије она имплицира дубља симболична тумачења архетипских вредности саме представе.

Збирка фотографија др Радивоја Симоновића у Музеју Војводине

Својим обимом и тематском разноликошћу Збирка фотографија др Радивоја Симоновића, у којој преовлађују етнографски, антрополошки, геоморфолошки и ботанички мотиви, сведочи о природној и културној разноликости ширег јужнословенског простора. Научна и уметничка вредност ове збирке побудила је интерес бројних научних институција у чијим фондовима се чувају делови Симоновићевог фотографског опуса.

 

Највреднији њен део свакако чини 15 албума који се чувају у Етнолошкој збирци Музеја Војводине. Све фотографије из албума снимљене су током Симоновићевих бројних планинарских експедиција по Триглаву, Велебиту, Динари, Биокову, Прењу, Чврсници и Дурмитору. У албумима су, пре свега, заступљени снимци геоморфолошких облика карста и антрополошких типова људи, што су уједно била и основна поља ауторових интересовања.

Осим албума, у Етнолошком одељењу чува се и више од 1.400 стаклених негатив -плоча које сведоче о типовима кућа, изгледу насеља и народним ношњама већине етничких заједница панонског културног ареала. Вредна колекција фотографија снимљена у Бачкој, Банату и Срему осликава Симоновићев допринос планском формирању једне од првих визуелних евиденција о животу и култури Срба, Шокаца, Буњеваца, Немаца, Мађара и Словака у првој половини 20. века.

Етнолошко одељење је 2011. године отпочело ревизију Збирке др Симоновића. Плоче су, уз помоћ сарадника Музеја Војводине – академског сликара Бранислава Марковића, дигитализоване и припремљене за публиковање. Захваљујући савременим програмима за обраду, кроз које су прошле све објављене фотографије, знатно је побољшан њихов квалитет, и то првенствено у домену тзв. динамичког опсега. Из преекспонираних – светлих, и подекспонираних – тамних делова фотографије извучено је далеко више детаља него што је то било могуће у Симоновићево време (пример: фот. 1).

Помоћу одговарајућих алата из наведених програма уклоњени су трагови штипаљки које се служиле за држање стаклених негатива при њиховом потапању у развијач и фиксир, чиме је „спашен" велики део драгоценог оригиналног материјала по рубовима, који се некада морао сећи (пример: фот. 2).

Конзервација и ресатурација Митрополитске кочије из 18.века

Конзервација и рестаурација митрополијске кочије из 18 века, изведена је 2004. у простору Музеја Војводине.

 

Дрвени делови кабине су израђени комбинацијом храстовог, јасеновог и чамовог дрвета. Делови кабине су били ослабљени инсектофунгицидном заразом, на спојевима разлепљени и расушени. Бојени делови кабине местимично су били избледели и нестали. Метални украси су изведени у бронзи и месингу. Постојећи украси били су веома оштећени, а и делимично су недостајли.

Конзервацију и рестурацију кабине, осликаних површина и позлате, извеле су Зорана Ђорђевић, конзерватор саветник и Драгана Живковић, виши конзерватор – рестауратор. Све столарске радове урадио је Миленко Дашића, музејски столар. Конзервацију и рестаурацију металних делова извели су Ана Олајош, виши конзерватор за метал и Јован Димитријевић, конзерватор техничар за метал.

Фото-документацију водила је Милица Ђукић, фотограф Музеја Војводине.
Део занатских радова (сарачки, ковачки и тапетарски) урађени су у сарадњи са радионицама, са територије Војводине.

Накит из гроба бр. 18

Археолошки предмети који ће бити представљени на овој презентацији потичу са локалитета „Стари виногради ", који се налази у близини насеља Чуруг.

 

Налазе из женског гроба чине – две наушнице, две фибуле, појасна копча и наруквица. Поред металних налаза, у гробу је нађен и фрагмент коштаног чешља. Гроб је откривен у новембру 2012.године.

Циљ презентације је, да се представи протокол примене ласерских техника у областима мултидисциплинарних, недеструктивних анализа металних предмета, као и у конзерваторско-рестаураторском захвату. Поред стандарних поступака заштите археолошких покретних културних добара, посебан акценат је на механичком чишћењу корозионих наслага ласерском технологијом.

 

Римска фреска

Рестаурација римске фреске (163 фрагмента), датиране 3-4 век, која је нађена 2004. године на археолошком локлитету Врањ у Хртковцима. Рестаурација фреске је извршена применом савремених материјала и метода, у периоду од 2005. до 2007. године. Овако рестурирана фреска представља исечак из целине једног зида. Применом савремених материјала и метода добили смо експонат који је отпоран на влагу и конструкција му је значајно олакшана те је лако преносив. Изложена је на сталној поставци Музеја Војводине.

Конзервацију и рестурацију урадила Драгана Живковиц, виши конзерватор- рестуратор. Реконстрикцију у цртезу извела Вера Војт, цртач - музејски саветник. Фото документацију урадила Милица Ђукић, фотограф.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси