L`Union des journalistes francophones de Serbie est la Section serbe de l`Union internationale de la Presse Francophone - UPF
La Section serbe est fondée au mois de septembre 2003 à Belgrade. Elle compte près de 80 membres. Son siege est situé a Belgrade, 28, rue Resavska.

L′ Union internationale de la Presse Francophone UPF a été fondée en 1950. Aujourd'hui elle rassemble près de 3.000 membres repartis dans 125 pays. Le Secretariat général est situé a Paris. L'UPF a pour but, à l'exclusion de toute activité politique ou confessionnelle, de resserrer les liens entre editeurs, journalistes, et toutes personnes ayant une activité permanente dans le domaine de la presse ou de l'information se servant de la langue francaise dans son travail.

Le Centre Culturel Francais, l`Association des journalistes de Serbie et l' Union des journalistes francophones de Serbie organisent des cours de langue française dans les locaux de l'Association des journalistes de Serbie - Maison de la Presse.

Le montant de l'adhesion-renouvellemnt de la carte est 15 euros. Ci-joint le formulaire de l'adhesion-renouvellement.

Predsednik:

2003. POMOĆ UNS-a

Članovi Uprave UNS-a Žarko Simović, Slobodan Klisinski i predsednik UNS-a Nino Brajović obišli su 2003. godine sve srpske enklave i novinare.

Član Uprave UNS-a Branko Žujović iz subotičke kancelarije UNS-a organizovao je besplatno desetodnevno letovanje za 19 kolega i njihovu decu, u ovom gradu. Takođe, 2007. organizovao je besplatnu matursku ekskurziju za učenike srednjo tehničke škole iz Prištine, koja je izmeštena u selo Preoce.

Godinu dana kasnije kolege Branko Žujović i Arpad Horvat organizovali su akciju Božić u Subotici za tri mlada novinarska para sa KiM i njihovu decu.

KOSMA MREŽA

KOSMA (Kosovska medijska asocijacija)  počela je da radi u septembru 2003. godine Radio-stanice Radio KiM, Radio Klokot, Radio Goraždevac, Radio Borzani i Radio Kosovska Kamenica udružuju se u KOSMU i prvi put stvaraju jedinstven informativni program. Po principu rotacije i domaćinstva, stanice u Čaglavici, Mitrovici, Goraždevcu, Štrpcu i Klokotu proizvode pola sata informativnog programa dnevno.

Realizaciju i rad KOSMA mreže finansijski su podržali:

Ministarstvo Kulture Republike Srbije, Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR), Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), Norveška narodna pomoć (NPA), Švedski Helsinški komitet (SHC) USAID Kosovo, IREX Kosovo.

2006. OBNOVA DNKIM

Na skupštini u Gračanici održanoj 18. novembra obnovljen je rad Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) u okviru UNS-a.
Na Izbornoj skupštini usvojen je Statut i izabran Upravni odbor u sastavu: Časlav Milosavljević (Radio Kosovska Mitrovica), Nikola Krstić (Radio Borzani - Štrpce), Sonja Ivković (Jedinstvo, dopisnik iz Kosovskog Pomoravlja), Darko Dimitrijević (Radio Goraždevac), Živojin Rakočević (KiM radio - Čaglavica), Zoran Vlašković (Jedinstvo - Kosovska Mitrovica). Za predsednika DNKiM izabran je Žarko Joksimović (Dopisnik TV Most i RTS-a iz centralnog Kosova). Za članove Nadzornog odbora izabrani su Budumir Ničić, Vlada Trajković i Armenija Bešević.

DNKiM je konstituisano kao dobrovoljno, vanstranačko i nevladino udruženje građana. Okuplja166 članova koji rade u južnoj srpskoj pokrajini. U Prištini je sedište DNKiM koje je privremeno izmešteno u Gračanicu. Područje delovanja DNKiM je područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Dan DNKiM je 22. decembar. Stalni organi društva su: Skupština, Upravni odbor i Nadzorni odbor. Ciljevi Društva su: zaštita profesije i novinara, podrška slobodnom, nezavisnom i istraživackom novinarstvu, zaštita prava slobode govora i mišljenja kao i unapređivanje medija.

2007. UNS, DNKiM

UNS i njegov regionalni ogranak DNKiM tražili su od učesnika u Bečkim pregovorima 2007. godine da srpska zajednica dobije televizijski kanal, dnevne novine; pristup bibliotečkim fondovima, arhivi RTV Priština i Kosovo filma. Prihvaćeno je da Kosovo mora da ima jedan nezavisni TV kanal na srpskom jeziku koji pokriva celu teritoriju Pokrajine.

Prištinske vlasti, zbog uticaja na Srbe i delom zbog podrške finansijski ugroženom javnom servisu (RTK), nastoje da se obaveza koju je nametnula međunarodna zajednica pretvori u drugi kanal javnog servisa (RTK2), što srpska medijska zajednica odbacuje.

UNS i njegov regionalni ogranak DNKiM formiraju Odbor za osnivanje nove TV, a UNDP (United Nations Development Pogramme) istražuje stavove i medijske potrebe srpske zajednice na KiM.

2009. DRUGA IZBORNA SKUPŠTINA DNKiM

Druga izborna skupština DNKiM održana je 13. juna 2009. u Kosovskoj Mitrovici. Za predsednika je izabran Željko Tvrdišić (urednik Radija Kontakt plus i dopisnik TANJUG-a iz Kosovske Mitrovice). U Upravni odbor izabrani su: Ljiljana Janković (dopisnik RTS-a iz Kosovske Mitrovice), Jelena Cvetanović (Radio Kontakt plus), Nikola Stolić (Radio Klokot), Marijana Simić (Radio KiM), Nikola Krstić (Radio Borzani - Štrpce), Darko Dimitrijević (Radio Goraždevac) Zoran Babović (dopisnik Televizije Most i RTS-a iz centralnog Kosova). U Nadzorni odbor izabrani su: Vojin Todić, Jelena Marković, i Verica Vukojević.

KosNet info

Na inicijativu RTV Herc iz Štrpca i po principu KOSMA mreže TV stanice i TV produkcije koje emituju i proizvode program na srpskom jeziku 2009. godine pokreću projekat KosNet info. KosNet info je zajednički informativni program čiji je cilj da se utvrdi postoji li na KiM potencijal za pravljenje kvalitetnog televizijskog formata na srpskom jeziku. Ovo je generalna proba za dnevnik nove TV na srpskom jeziku.

Detaljnije informacije o Sindikatu novinara Srbije nalaze se na internet prezentaciji www.sinos.rs.

Studenti žurnalistike, diplomatije i međunarodnih odnosa, kao i engleskog jezika već drugu godinu pohađaju nastavu u Udruženju novinara Srbije, ul. Resavska 28. Univerzitet u Novom Pazaru [2] osnovan je 2002. godine i sastoji se od četiri fakulteta:

1. Fakultet humanističkih nauka,
2. Pravnog fakulteta,
3. Fakulteta za menadžment i poslovnu ekonomiju, i
4. Fakulteta za informatiku i informacione tehnologije.

Kao sastavni deo Univerziteta deluju i:

• Centar za postdiplomske studije
• Univerzitetska biblioteka
• Multimedija centar
• Univerzitetski kulturni centar
• Institut za ekonomska istraživanja
• Univerzitetski sportsko-rekreativni centar

Nastavne 2003/2004. godine otvoreno je naučno-nastavno odeljenje u Nišu.

Temelj koncepcije studija na Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru čini, kako sami osnivači kažu, obrazovanje po savremenom modelu zapadno-evropskih zemalja, iz čega proizilazi međunarodno priznavanje stečenih diploma.Nastava se odvija po utvrdenim planovima i programima u skladu sa Zakonom o univerzitetu Republike Srbije. Nastavna godina počinje 1. oktobra i završava se 30. septembra naredne kalendarske godine. Nastava se odvija u dva semestra, a svaki semestar traje 15 nedelja. Studenti polažu ispite u redovnim ispitnim rokovima, a njihov rad se prati i boduje tokom cele školske godine. U praksi se već primenjuje ECTS sistem prenosa kredita u skladu sa Bolonjskom deklaraciom.

Upisne kvote za nastavnu 2005/2006 godinu:

Smer ŽURNALISTIKA - 80 studenata

Smer DIPLOMATIJA I MEĐUNARODNI ODNOSI - 80 studenata

Smer ENGLESKI JEZIK - 80 studenata

Studije na Internacionalnom Univerzitetu u Novom Pazaru su samofinansirajuće, ali su brojne olakšice koje Univerzitet obezbeđuje svojim studentima:

• mogućnost plaćanja školarine na rate
• pravo na besplatno školovanje u narednoj nastavnoj godini svim studentima sa prosekom iznad 9,00
• niži iznos školarine za 10 odsto za studentkinje svih studijskih grupa - u cilju motivacije mladih i obezbeđivanja humanijih uslova za obrazovanje ženskog dela populacije [3].

Pravo upisa na osnovne studije imaju kandidati koji su završili četvorogodišnju srednju školu bilo kog obrazovnog profila (IV stepen stručne spreme) i polože prijemni ispit.

Prilikom prijave na konkurs kandidati ispunjavaju Prijavni list i Anketni list i predaju overene fotokopije sledećih dokumenata (originali se dostavljaju na uvid):

1. Izvod iz matične knjige rođenih
2. Svedočanstva I-IV razreda srednje škole
3. Svedočanstvo o završnom ispitu srednje škole
4. Dokaz o uplati naknade za polaganje prijemnog ispita

Prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti, sastoji se iz pismenog dela (test opšte kulture i informisanosti) i usmenog dela ispita (intervju sa kandidatom). Kandidati su obavezni da na polaganje ispita ponesu ličnu kartu ili pasoš.

Izbor kandidata se obavlja na osnovu opšteg uspeha u srednjem obrazovanju i uspeha na prijemnom ispitu. Pravo na rangiranje stiče kandidat koji je na prijemnom ispitu stekao najmanje 48 poena, pod uslovom da je u svakom delu ispita stekao propisani minimum poena. Rang-lista se sastavlja zbiranjem početnog broja poena (opšti uspeh u srednjoj školi) i osvojenih poena na prijemnom ispitu (odnos početnog i osvojenog broja poena je 40:60).

Opšti uspeh u srednjem obrazovanju se dobija zbiranjem prosečnih ocena I—IV razreda, što se množi sa brojem dva (zaokruženo na dve decimale).
Test opšte kulture i informisanosti ima 15 pitanja, na koja tačni odgovori donose po dva poena.
Intervju sa kandidatom ocenjuje stručna komisija (maksimalno 30 poena).

Učesnik na konkursu koji je nezadovoljan određenom odlukom Komisije za upis studenata, može u roku od tri dana od dana objavljivanja rang liste podneti dekanu Fakulteta prigovor na redosled upisa. Odluka dekana po prigovoru je konačna.

Ukoliko se kandidati po položenom ispitu ne upišu u predviđenom roku, Fakultet će upisati odgovarajući broj kandidata prema redosledu u nastavku rang liste.

Kandidati koji su stekli pravo na upis prilažu:

• Originalna dokumenta,
• 2 obrasca ŠV-20 (nabavljaju se u studentskoj službi Fakulteta),
• Indeks (nabavlja se u studentskoj službi Fakulteta - cena 10 evra),
• 3 fotografije (format 4x6 cm),
• Dokaz o uplati školarine za I semestar (uplata na blagajni ili na tekući račun).

[1] UNS i Fakultet humanističkih nauka Internecionalnog Univerziteta u Novom Pazaru, Nastavno odeljenje u Beogradu potpisali su ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji.
[2] Univerzitet u Novom Pazaru je po imovinsko-pravnom statusu ZADUŽBINA (VAKUF).
[3] Ova olakšica odnosi se samo za studentkinje koje pohađaju nastavu u Novom Pazaru.

• Medijskog vlasništva i profesionalne autonomije;
• Politike, novca i uređivačke politike;
• Etičkog novinarstva;
• Tiraža, gledanosti slušanosti nasuprot etike;
• Medijske regulacije ili samoregulacije;
• Argumenata za i protiv novinarskih licenci.

Forum su organizovali su Ministarstvo inostranih poslova Srbije i Crne Gore, Centralnoevropska inicijativa (Central European Initiative) i Medija centar Beograda, a otvorio ga je Hari Štajner, stariji savetnik Medija centra Beograd.

Ispred Ministarstva inostranih poslova SCG, govorio je zamenik ministra Pavle Jevremović (doskorašnji šef misije SCG pri EU), koji se najpre osvrnuo na trenutne izazove u odnosima SCG i EU, neophodnosti prilagođavanja domaće ekonomije EU gde nema mnogo mesta za "zastarelu i ratom razorenu industriji u kojoj dominira mali posed". Po njegovom mišljenju, generalno, mediji nisu upoznati sa novim mehanizmima u ekonomiji, tako da se to odražava na niži kvalitet izveštavanja, ali, ipak, u poslednjih par godina postoji napredak. On je istakao i da je primetan sve veći uticaj ekonomskih, finansijskih grupacija na medije.

Ksenija Milivojević, predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije, rekla je o medijima tri stvari: da je, generalno, nivo profesionalnih i etičkih standarda u našem novinarstvu ispod svakog nivoa; da su udruženja previše slaba i podeljena da bi garantovala sprovođenje standarda i da bi možda država trebala na neki način da garantuje poštovanje istih.

Ova poslednja konstatacija navela je predstavnika UNS-a da kaže kako želja države da organizuje novinare izaziva veliku nelagodu. s obzirom na skoriju prošlost u kojoj je država uglavnom imala vrlo restritriktivnu ulogu. koja je često imala za posledicu ograničavanje slobode govora i izražavanja.

Ministar Kojadinović bio je revoltiran, te je rekao: "Država nema nameru da se meša u rad novinara. već to treba da rade udruženja. Međutim, ona su slaba i mnogi treba da se probude, a društveni organi trebalo bi da budu servis." Po njegovom mišljenju, država je pokazala da je stvorila realne mogućnosti za sređivanje "haosa u etru", ali da zato što trenutno postoji oko 1.400 medija, nijedna frekvencija u tehničkom smislu nije čista. Međutim, posebnu medijsku pažnju izazvala je tvrdnja ministra Kojadinovića da je zadovoljan slobodom medija, jer se više nijedan medij ne uređuje iz državničkih kabineta, ali da, na žalost, mnogi na rukovodećim pozicijama u medijima imaju "dugove iz prošlosti" i da bi zato bilo bolje birati nove, mlađe ljude bez hipoteke. Ministru Kojadinoviću nije se dopala ni primedba Dragane Čabarkape, predsednice Sindikata novinara Srbije, koja je navela da su sindikati ti koji pokušavaju da zaštite novinare i da to nije lako, pogotovo u privatnim medijima, jer se novinari plaše da bi mogli izgubiti posao zbog insistiranja na kolektivnom ugovoru. U kratkom, ali emotivnom govoru, ministar Kojadinović je govorio o kukavičluku novinara i svojoj ličnoj hrabrosti.

UNS je izneo stav da se protivi uvođenju novinarskih licenci, jer za to postoje istorijski razlozi, obaveze koje je SCG prihvatila međunarodnim ugovorima (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN-a i Evropska konvencija o ljudskim pravima i građanskim slobodama), kao i pojava Interneta. Naime, često se navodi da bi novinarsku profesiju trebalo urediti kao što je to učinjeno, recimo, u lekarskoj profesiji, međutim, analogija ove vrste teško da može izdržati analizu, jer se radi o dve profesije koje su na različiti način specifične.

Razmatrajući istorijske razloge, treba imati na umu da je 1925. godine Musolini preko Medijskih zakona uspostavio kriterijum "podobnosti" za novinarsku profesiju. Samo registrovani fašisti mogli su da budu novinari.

Uprkos tome, najtiražniji fašistički list Il Popolo D'Italia imao je deset puta manji tiraž od dnevnog lista Corriera dela Sera, koja se nije tako dosledno držala Medijskih zakona. Osim toga, gotovo do kraja sedamdesetih, u Jugoslaviji novinari su bili "društveno-politički radnici", a udruženja su imala ulogu da ih "idejno-politički usmeravaju", držeći se pri tome ne samo Ustava, već i programa Saveza komunista.

Primer pretposlednjeg Zakona o informisanju (poznat i kao Šešeljev zakon), bio je zapravo način da se jedan režim obračunava sa medijima koji nisu imali želje da ga podržavaju. Nove tehnologije, pre svega Internet, omogućile su da svako može biti novinar, tj. izdavač, i da bi im bilo teško nametnuti novinarske licence.

Forum je završen bez zaključaka, smernica ili uputstava.

ARTICLE XIX, poznata međunarodna organizacija iz Londona, koja se bavi slobodom izražavanja, organizovala je ovu konferenciju uz pomoć Međunarodne federacije novinara (International Federation of Journalists) i lokalnih partnera – Komiteta pravnika za ljudska prava iz Beograda i Medija centra Sarajevo. Konferenciji su prisustvovale i kolege iz NUNS-a, Medija centra Beograd i sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Posebna pažnja bila je posvećena razmeni različitih iskustava zemalja u regionu u vezi sa kodeksima profesionalne novinarske etike, procesima samoregulacije u oblasti medija, odnosno funkcionisanja MEDIJSKIH SAVETA.

Učesnici konferencije su bili predstavnici medija i medijskih organizacija iz Mađarske, Slovenije, Ukrajine, Slovačke, Italije, Velike Britanije, Nemačke, Hrvatske, Portugalije, Belgije, Danske, Estonije, Grčke, Srbije i Crne Gore, Švedske, Češke, Austrije, Francuske, Finske, Litvanije i Makedonije.

Profesor Roberto Pedersini sa Milanskog univerziteta predstavio je rezultate istraživanja Slobodni novinari u evropskoj medijskoj industriji – uspostavljanje okvira za centralnu i istočnu Evropu? (Freelancers Journalists in the EuropeanMedia Industry - Setting the Framework for Central and Eastern Europe?), koji pokazuju da u 19 zemalja broj slobodnjaka raste i da ih je trenutno više od 30 odsto zaposlenih u medijskoj industriji. U najvećem broju slučajeva, oni nemaju adekvatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu (recimo, uskraćeno pravo na bolovanje, godišnji odmor itd.) i često su slabije plaćeni od stalno zaposlenih kolega. Predlaže se efektnije praćenje (monitoring) položaja slobodnjaka, pogotovo u zemljama (poput SCG) gde ne postoje istraživanja i adekvatne baze podataka.

Recimo, u Danskom udruženju novinara (koje broji oko 12.500 članova) slobodnjaci, koji mesečno plaćaju 100 evra članarinu (70 evra za stalno zaposlene), jer im se, između ostalog, nude ne samo uobičajne beneficije poput pravne pomoći, već i:

1. trening za razvijanje pregovaračkih veština prilikom traženja zaposlenja (angažmana) ili prodaje određenog teksta, priloga…;
2. korisne informacije o kretanju honorara, odnosno plata za određene poslove u medijskim kućama sa kojima slobodnjak pokušava da uspostavi saradnju.

Tokom konferencije više puta istaknuta je potreba da se u kolektivnim nacionalnim ugovorima (za novinare i medijske radnike) predvidi jednaka cena rada i za slobodnjake, jer je stav Međunarodne federacije novinara, Evropske federacije novinara i većine novinarskih udruženja da ne sme postojati ova vrsta novčane (i statusne) diskriminacije. Takođe, istaknuto je da u nekim zemljama postoji razlika u ceni rada među muškarcima i ženama koji rade kao slobodnjaci. Često su žene lošije plaćene za istu vrstu posla. U panelu posvećenom ovoj problematici naveden je primer Finske, gde su žene u odnosu na muškarce slobodnjake plaćene 7 odsto manje.

Iz izveštaja o položaju slobodnjaka u pojedinim zemljama može se zaključiti da se slobodnjaci i honorarni saradnici suočavaju se sa više manje istim problemima:

• ekonomskom nesigurnošću;
• velikom konkurencijom;
• nižom cenom rada, koja često podrazumeva angažman bez adekvatnih autorskih ugovora i
• netrpeljivim stavom kolega koji su stalno zaposleni.

• Medijska slika u BiH, Hrvatskoj i SCG;
• Izveštavanje o različitostima;
• Pitanje klerikalizma;
• Medijska etika u BiH, Hrvatskoj i Srbiji/Vojvodini

Samra Lučkin, izvršni direktor i stariji partner Boram Network, govorila je kako se BiH priprema za uvođenje PDV-a, što će verovatno dovesti do smanjenja broja medija koji i ovako jedva opstaju na malom medijskom tržištu (bruto oko 40 miliona evra, što je nekoliko puta manje nego, recimo, u Hrvatskoj ili SCG). Pojava kablovskih operatera dovela je do relokacije oko 30 odsto tržišta (na kome štampani mediji učestvuju sa svega 6 odsto). Kao uzrok neatraktivnosti BiH medija za investitore, navedena su i istraživanja koja su dala netačne i nepotpune podatke, tako da je stvorena "lošija slika" o medijima.

Veliki problem predstavlja i sve veći politički pritisak, naročito poslednje godine, na Regulatornu agenciju za komunikacije (RAK), koja je uspostavljena kao nezavisno telo. Veće za štampu takođe je doživelo strukturne izmene. Broj članova povećan je na 15 i, za razliku od pre, sada su predstavnici medijske industrije zastupljeni u Veću za štampu, čiji je uticaj oslabljen zbog sukoba različitih interesa koji često ne podrazumevaju i interes javnosti.

Nedavno je u BiH potpisan preliminarni ugovor o osnivanju Udruženja izdavača, ali do sada u BiH nije formiran nijedan sindikat novinara i drugih medijskih radnika.

O stanju medija u Hrvatskoj govorio je Ante Gavranović, iz nedeljnika Privredni vjesnik, tj. SEEMO koordinator za Hrvatsku, koji je navodio rezultate dobijene u Ireksovom (IRIX) istraživanju. Na skali od jedan do četiri, Hrvatski mediji ocenjeni su jakom trojkom. Trenutno 13 dnevnika, oko 100 nedeljnika/mesečnika, tri TV sa nacionalnom pokrivenošću, 17 lokalnih TV, 139 radija (online mediji nisu pomenuti) predstavljaju medijsku sliku Hrvatske u kojoj štampana izdanja smanjuju tiraže, a TV zauzima više od 60 odsto (u svetu se taj procenat obično kreće oko 38 odsto) medijskog tržišta (bruto oko 426 miliona evra). Navedeno je da je u poslednjih šest meseci smenjeno 6 glavnih i(ili) odgovornih urednika šest najvećih dnevnih listova, tako da se može očekivati upliv novih ideja, ali i preraspodela na tržištu. Međutim, Zrinka Vrabec-Mojzeš, urednik na Radio 101, naglasila je da pomenute smene nisu samo odraz demokratičnosti u hrvatskim medijima.

O medijskoj slici u SCG govorio je Đorđe Zorkić, zamenik direktora BETE, koja je bila vrlo tačna i precizna, ali, po mišljenju većine prisutnih, pomalo pesimistična.

Zaključci Mirka Đorđevića, urednika Republike, na temu klerikalizma bili su da crkva još nije našla svoju ulogu u društvu, da nesumnjivo ima "glad za političkom moći" i da je posledica toga klerikalizacija javnog mnenja.

"Crkva u srpskom društvu igra ulogu koju je nekada igrao Savez komunista. Crkva se našla u ulozi – jedinstvenog integrativnog faktora u društvu... Često zaboravljamo da je i zašto je sam Isus razdvojio crkvu od države..."

Kolega iz Slovenije napomenuo je da je crkva ušla u vojsku, uskoro će biti prisutna i u policiji, ali da je poslednja institucija koja odoleva zapravo škola. Na kraju ovog sastanka nikakve preporuke ili zaključci nisu usvojeni.

• Deklaraciju
• Rezoluciju
• Statut ratnih dopisnika

Detaljnije informacije nalaze se na internet prezentaciji www.periodistas2005.com

SEEMO sastanak glavnih i odgovornih urednika i medijskih predstavnika iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore organizovali su Medijska organizacija jugoistočne Evrope (South East Europe Media Organization, SEEMO), Međunarodni centar za obrazovanje novinara i Austrijska kooperacija sa istočnom Evropom. Više od 40 predstavnika (iz Srbije: UNS, TVNS, NUNS, VIN, Fonet, B92, Beta, Dnevnik, Ekonomist, Škola za istraživačko novinarstvo, Magar Szò, Republika, EBARD, Danas i Blic) prisustvovalo je sastanku koji je bio posvećen sledećim temama:

• Medijska slika u BiH, Hrvatskoj i SCG;
• Izveštavanje o različitostima;
• Pitanje klerikalizma;
• Medijska etika u BiH, Hrvatskoj i Srbiji/Vojvodini

Samra Lučkin, izvršni direktor i stariji partner Boram Network, govorila je kako se BiH priprema za uvođenje PDV-a, što će verovatno dovesti do smanjenja broja medija koji i ovako jedva opstaju na malom medijskom tržištu (bruto oko 40 miliona evra, što je nekoliko puta manje nego, recimo, u Hrvatskoj ili SCG). Pojava kablovskih operatera dovela je do relokacije oko 30 odsto tržišta (na kome štampani mediji učestvuju sa svega 6 odsto). Kao uzrok neatraktivnosti BiH medija za investitore, navedena su i istraživanja koja su dala netačne i nepotpune podatke, tako da je stvorena "lošija slika" o medijima.

Veliki problem predstavlja i sve veći politički pritisak, naročito poslednje godine, na Regulatornu agenciju za komunikacije (RAK), koja je uspostavljena kao nezavisno telo. Veće za štampu takođe je doživelo strukturne izmene. Broj članova povećan je na 15 i, za razliku od pre, sada su predstavnici medijske industrije zastupljeni u Veću za štampu, čiji je uticaj oslabljen zbog sukoba različitih interesa koji često ne podrazumevaju i interes javnosti.

Nedavno je u BiH potpisan preliminarni ugovor o osnivanju Udruženja izdavača, ali do sada u BiH nije formiran nijedan sindikat novinara i drugih medijskih radnika.

O stanju medija u Hrvatskoj govorio je Ante Gavranović, iz nedeljnika Privredni vjesnik, tj. SEEMO koordinator za Hrvatsku, koji je navodio rezultate dobijene u Ireksovom (IRIX) istraživanju. Na skali od jedan do četiri, Hrvatski mediji ocenjeni su jakom trojkom. Trenutno 13 dnevnika, oko 100 nedeljnika/mesečnika, tri TV sa nacionalnom pokrivenošću, 17 lokalnih TV, 139 radija (online mediji nisu pomenuti) predstavljaju medijsku sliku Hrvatske u kojoj štampana izdanja smanjuju tiraže, a TV zauzima više od 60 odsto (u svetu se taj procenat obično kreće oko 38 odsto) medijskog tržišta (bruto oko 426 miliona evra). Navedeno je da je u poslednjih šest meseci smenjeno 6 glavnih i(ili) odgovornih urednika šest najvećih dnevnih listova, tako da se može očekivati upliv novih ideja, ali i preraspodela na tržištu. Međutim, Zrinka Vrabec-Mojzeš, urednik na Radio 101, naglasila je da pomenute smene nisu samo odraz demokratičnosti u hrvatskim medijima.

O medijskoj slici u SCG govorio je Đorđe Zorkić, zamenik direktora BETE, koja je bila vrlo tačna i precizna, ali, po mišljenju većine prisutnih, pomalo pesimistična.

Zaključci Mirka Đorđevića, urednika Republike, na temu klerikalizma bili su da crkva još nije našla svoju ulogu u društvu, da nesumnjivo ima "glad za političkom moći" i da je posledica toga klerikalizacija javnog mnenja.

"Crkva u srpskom društvu igra ulogu koju je nekada igrao Savez komunista. Crkva se našla u ulozi – jedinstvenog integrativnog faktora u društvu... Često zaboravljamo da je i zašto je sam Isus razdvojio crkvu od države..."

Kolega iz Slovenije napomenuo je da je crkva ušla u vojsku, uskoro će biti prisutna i u policiji, ali da je poslednja institucija koja odoleva zapravo škola. Na kraju ovog sastanka nikakve preporuke ili zaključci nisu usvojeni.

Predstavnici sindikata i novinarskih udruženja mediteranskih zemalja okupili su se u Poreču (Hrvatska), 9. i 10. juna 2006. gde su raspravljali o situaciji u medijima, ulozi novinara i njihovim socijalnim pravima, nužnim uslovima za razvoj Prava na informaciju. Rasprava je ukazala na oprečne situacije u medijima ovisno o zemlji, te je naznačila razliku između severa i juga Mediterana. Međutim, svi učesnici su ustanovili sledeće pojave :

• kriza u pisanim medijima;
• kriza u javnim audiovizuelnim medijima;
• ubrzano okrupnjavanje medija i slabljenje pluralizma;
• ometanje novinara u obavljanju njihovih zadataka;
• politički i ekonomski pritisci koji imaju nameru uniformisati informaciju i prilagoditi je isključivo zakonima tržišta;
• povećana nesigurnost novinarske profesije, pogotovo za žene;
• teškoće pristupa izvoru javnih informacija.

Učesnici susreta novinara mediteranskih zemalja pružaju punu solidarnost svojim kolegama, žrtvama cenzure, nepravičnih sudskih procesa i presuda, proganjanja i različitih vrsta uznemiravanja. Zbog toga :

• smatramo da je nužno ojačati sindikalne i strukovne projekte namenjene jačanju uloge, dostojanstva i samostalnosti novinara u ime kvalitetne informacije na usluzi građanima;
• naglašavamo da je u kontekstu izmena vlasničkih struktura medijskih preduzeća nužno osigurati nezavisnost redakcija u odnosu na političare i političku vlast;
• pozivamo zakonodavce svih zemalja da stvore uslove istinskog pluralizma ideja u medijima, oslanjajući se pri tom posebno na preporuke Evropskog parlamenta i Saveta Europe, te da dodatno osnaže odredbe kojima se garantuje puna zaštita izvora informacija;
• pozivamo poslodavce i zakonodavce da primenjuju pravilo jednakosti između žena i muškaraca u našoj profesiji;
• pozivamo na snažnije delovanje u području očuvanja i razvoja javnih audiovizuelnih medija, garanta kvaliteta informacija.

Mediteranski prostor je oduvek bio obeležen napetostima i sukobima, naročito u zemljama Srednjeg Istoka (Palestina). Informacija se prečesto koristi poput oružja, dok je uloga novinara da pomaže razumevanju među narodima i poštovanju ljudskog dostojanstva. Novinari su platili težak danak u Iraku (120 ih je poginulo u razdoblju od 3 godine): mi pozivamo sve sindikate i udruženja novinara mediteranskih zemalja da aktivno obeleže 15. jun, međunarodni dan solidarnosti sa iračkim novinarima. Mi osuđujemo ubistvo našeg kolege Samira Kassira i uznemiravanje novinara u Libanu, te pružamo podršku egipatskim novinarima u njihovoj borbi protiv zakona izuzeća.
Napetosti i incidenti u nekim evropskim zemljama nalažu, više no ikada pre, nužnost dijaloga sa arapskim svetom, što je već i naznačeno u odnosima između Međunarodne federacije novinara (FIJ) i Arapske fedracije novinara (FAJ). Mi pozivamo na veće uvažavanje «Barselonskog procesa» kako bi južna obala Mediterana mogla bolje iskoristiti politiku partnerstva koja je daleko od ostvarenja svojih ciljeva.

Zbog sve ozbiljnijih pojava ksenofobije i sve restriktivnijih zakona u području migracijske politike u nekim severnim zemljama, mi podržavamo kampanju FIJ-a protiv rasizma i ksenofobije sa ciljem promovisanja dostojanstvene slike imigracije.
U svrhu efikasnijeg delovanja mediteranske grupe, ovaj skup odobrava uspostavljanje sekretarijata za koordinaciju, koji je poveren italijanskom sindikatu FNSI u Rimu. Porečki skup predlaže svim novinarskim organizacijama mediteranskih zemalja da izrade na svojoj Internet stranici jedan prostor namenjen razmeni informacija. Konačno, organizovani novinari mogu u značajnoj meri doprineti procesu izgradnje Mediterana u prostor Mira, Demokratije, Slobode, Sigurnosti i Saradnje među zemljama i narodima.
Porečki skup je takođe potvrdio sastav koordinacijskog odbora u kojem se nalazi i jedan član sindikata s Malte gde će se održati sledeći skup novinara mediteranskoh zemalja, 2007. godine. Mediteranska grupa je dogovorila susret u januaru 2007. u Maroku gde će se održati seminar o borbi medija protiv ideologija diskriminacije i mržnje.

Poreč, 10. jun 2006.

• kriza u pisanim medijima;
• kriza u javnim audiovizuelnim medijima;
• ubrzano okrupnjavanje medija i slabljenje pluralizma;
• ometanje novinara u obavljanju njihovih zadataka;
• politički i ekonomski pritisci koji imaju nameru uniformisati informaciju i prilagoditi je isključivo zakonima tržišta;
• povećana nesigurnost novinarske profesije, pogotovo za žene;
• teškoće pristupa izvoru javnih informacija.

Učesnici susreta novinara mediteranskih zemalja pružaju punu solidarnost svojim kolegama, žrtvama cenzure, nepravičnih sudskih procesa i presuda, proganjanja i različitih vrsta uznemiravanja. Zbog toga :

• smatramo da je nužno ojačati sindikalne i strukovne projekte namenjene jačanju uloge, dostojanstva i samostalnosti novinara u ime kvalitetne informacije na usluzi građanima;
• naglašavamo da je u kontekstu izmena vlasničkih struktura medijskih preduzeća nužno osigurati nezavisnost redakcija u odnosu na političare i političku vlast;
• pozivamo zakonodavce svih zemalja da stvore uslove istinskog pluralizma ideja u medijima, oslanjajući se pri tom posebno na preporuke Evropskog parlamenta i Saveta Europe, te da dodatno osnaže odredbe kojima se garantuje puna zaštita izvora informacija;
• pozivamo poslodavce i zakonodavce da primenjuju pravilo jednakosti između žena i muškaraca u našoj profesiji;
• pozivamo na snažnije delovanje u području očuvanja i razvoja javnih audiovizuelnih medija, garanta kvaliteta informacija.

Mediteranski prostor je oduvek bio obeležen napetostima i sukobima, naročito u zemljama Srednjeg Istoka (Palestina). Informacija se prečesto koristi poput oružja, dok je uloga novinara da pomaže razumevanju među narodima i poštovanju ljudskog dostojanstva. Novinari su platili težak danak u Iraku (120 ih je poginulo u razdoblju od 3 godine): mi pozivamo sve sindikate i udruženja novinara mediteranskih zemalja da aktivno obeleže 15. jun, međunarodni dan solidarnosti sa iračkim novinarima. Mi osuđujemo ubistvo našeg kolege Samira Kassira i uznemiravanje novinara u Libanu, te pružamo podršku egipatskim novinarima u njihovoj borbi protiv zakona izuzeća.
Napetosti i incidenti u nekim evropskim zemljama nalažu, više no ikada pre, nužnost dijaloga sa arapskim svetom, što je već i naznačeno u odnosima između Međunarodne federacije novinara (FIJ) i Arapske fedracije novinara (FAJ). Mi pozivamo na veće uvažavanje «Barselonskog procesa» kako bi južna obala Mediterana mogla bolje iskoristiti politiku partnerstva koja je daleko od ostvarenja svojih ciljeva.

Zbog sve ozbiljnijih pojava ksenofobije i sve restriktivnijih zakona u području migracijske politike u nekim severnim zemljama, mi podržavamo kampanju FIJ-a protiv rasizma i ksenofobije sa ciljem promovisanja dostojanstvene slike imigracije.
U svrhu efikasnijeg delovanja mediteranske grupe, ovaj skup odobrava uspostavljanje sekretarijata za koordinaciju, koji je poveren italijanskom sindikatu FNSI u Rimu. Porečki skup predlaže svim novinarskim organizacijama mediteranskih zemalja da izrade na svojoj Internet stranici jedan prostor namenjen razmeni informacija. Konačno, organizovani novinari mogu u značajnoj meri doprineti procesu izgradnje Mediterana u prostor Mira, Demokratije, Slobode, Sigurnosti i Saradnje među zemljama i narodima.
Porečki skup je takođe potvrdio sastav koordinacijskog odbora u kojem se nalazi i jedan član sindikata s Malte gde će se održati sledeći skup novinara mediteranskoh zemalja, 2007. godine. Mediteranska grupa je dogovorila susret u januaru 2007. u Maroku gde će se održati seminar o borbi medija protiv ideologija diskriminacije i mržnje.

Poreč, 10. jun 2006.

• Deklaraciju
• Rezoluciju
• Statut ratnih dopisnika

Detaljnije informacije nalaze se na internet prezentaciji www.periodistas2005.com.