Uradili smo intervjue sa direktorima i urednicima medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina. Tema ovih intervjua bila je ostvarivanje prava nacionalnih manjina u oblasti informisanja na maternjem jeziku ali i primena novih zakona, privatizacija medija kao i predlosi za poboljšanje informisanosti građana različitih nacionalnosti.

Na sajtu je objavljeno ukupno 217 priloga, od toga 81 je preneto iz drugih medija, a 136 tekstova je produkcija Komšijskih novosti. 

Izveštavali smo i o realizaciji nekoliko prekograničnih projekata koji za cilj imaju regionalnu saradnju i razvoj. 

Nagradili smo najbolji studentski prilog o suživotu u multietničkim sredinama, objavili ga na sajtovima Komšijske novosti i unsonline i društvenim mrežama. 

Tokom trajanja projekta  učestvovali smo aktivno na nekoliko konferencija i seminara iz oblasti ostvarivanja prava nacionalnih manjina o čemo smo izveštavali, a bili smo i medijski sponzor Četvrte regionalne konferencije posvećene regionalnim i manjinskim medijima koja je održana u Beogradu 6. oktobra 2015. godine.

Sa uredništvom Hlas ljudu postignut je sporazum o saradnji, tako da će dva medija redovno razmenjivati najznačajnije informacije. 

Cilj škole bio je da, osim osposobljavanja za samostalan rad na vebu, polaznike motiviše i na pokretanje samostalnog biznisa ukazivanjem na brojne uspešne primere i načine na koje može da se zaradi na vebu. Zato je tokom kursa organizovan i niz vežbi tokom kojih se od polaznika tražila i demonstracija preduzetničkog načina razmišljanja, a rezultati i rešenja koja su polaznici osmišljavali bili su konkretni pokazatelji da kod njih dolazi do promena i u načinu razmišljanja zahvaljujući stečenim znanjima i veštinama tokom kursa.

Školu je završilo 10 polaznika. Oni  su stekli  znanja i veštine koje nisu mogli dobiti tokom formalnog obrazovanja (Sticanje osnovnih znanja o veb novinarstvu koja su neophodna za kreiranje kvalitetnog sadržaja za veb i poštovanje profesionalnih i etičkih principa u novinarstvu; učenje administriranja veb sajta u WordPress-u i CMS-u; učenje osnovnih tehnika istraživanja i pronalaženja podataka na internetu; simulacija rada virtualnih novinarskih redakcija; pkretanje blogova ili sajtova i samostalno objavljivanje tekstova na istim; foto i video montaža). 

Škola im je ponudila program koji ne mogu da dobiju u drugim obrazovnim institucijama, što zbog odsustva ovakvih programa, što zbog neprilagođenosti tih programa ili objekata osobama sa invaliditetom.

Održano je 108 časova (teorijski časovi i vežbe). Sa manjim brojem polaznika koji su pokazali nešto slabije rezultate organizovane su dodatne vežbe tokom kursa.

Bio je usmeren na istraživanje i izveštavanje o projektnom sufinansiranju, podsticanje lokalnih samouprava da izdvajaju najmanje dva odsto budžeta za medije i praćenje privatizacije medija. Svojim aktivnostima povećali smo transparentnost ovih procesa  i doprineli javnoj kontroli i sprovođenju zakona. 

UNS je značajno doprineo da se smanji broj neragularnosti i da se poveća broj raspisanih konkursa. Zajedno sa kolegama iz Koalicije novinarskih i medijskih udruženja reagovali smo na kršenja propisa, nailazeći u većini tih slučajeva na pozitivnu reakciju lokalnih samouprava.

Objavljivali smo istraživačke priče o projektnom sufinansiranju medija i privatizaciji.

U okviru projekta objavljeno je 289 informacija i tekstova, na UNS-ovom Tviter i Fejsbuk nalogu preneto je više od polovine objavljenih informacija. Procena je da je naš medijski sadržaj na sajtu UNS-a, društvenim mrežama i u drugim medijima objavljivan više od 800 puta.

Promene u medijima utiču i na menjanje jezičke kulture slušalaca/gledalaca, pa je samim tim ovaj projekat imao odgovornost i prema široj publici. 

Kurs se odvijao onlajn, počeo je 17. oktobra a završen 15. novembra. Nastavu je s uspehom završilo osam polaznika.

Jezički kurs „Govori pravilno – novinarsko pravilo“ bio je tematski uokviren u nekoliko celina:

1. Poboljšanje javnog nastupa polaznika, s fokusom na mlade prezentere. Praktični saveti za pripremu javnog nastupa (pred kamerama ili mikrofonom) obuhvatali su vežbe pravilnog disanja, opuštanja i zagrevanja čitavog govornog aparata, smanjenja treme, poboljšanja artikulacije i samopouzdanja.

2. Usvajanje standardne akcentologije. Praktičan rad sastojao se od vežbi razlikovanja prirode  akcenata i njihovog mesta, jačine, dužine, visine, oznake.

3. Razvijanje osećaja za govor u duhu maternjeg jezika, bez tuđica. Praktičnim radom se ukazivalo na važnost dobrog govornog i novinarskog stila razvojem elokvencije, bogatstva leksike, upotrebom sinonima i domaćih reči umesto tuđica. Isticanje potrebe za odolevanjem sve većem uticaju stranih jezika, naročito engleskog i albanizaciji srpskog jezika, očuvanjem duha maternjeg jezika. Ukazivanje na značaj pravilne transkripcije stranih imena i geografskih pojmova.

4. Rad na osnovama pravopisa kao ključnog elementa pravilnog govora i izražavanja (objašnjavanje pravila pisanja interpunkcijskih znakova, upotrebe malog i velikog slova, negacija, složenica, kongruencije...). Praktični deo rada je bio uočavanje gramatičkih i pravopisnih grešaka u govoru polaznika što je podrazumevalo i ispravke radova koje su polaznici slali.

5. Ukazivanje na važnost kulture izražavanja kroz neke od osnovnih književnih i novinarskih oblika: naraciju (u književnim delima, u svakodnevnoj komunikaciji), deskripciju (u raspravi, paraleli, recenziji, referatu, polemici), retoriku (u retoričkim vrstama i govorima), funkcionalne stilove književnog jezika  (razgovorni, književno-umetnički, administrativni, naučni), publicistički stil (vest, izveštaj, intervju, komentar, članak).

6. Detaljna analiza konkretnih gramatičkih i stilskih grešaka koje su novinari  izgovorili pred mikrofonom ili kamerom ili napisali u štampanim medijima.

U beogradskim redakcijama praksu je imalo od 11. do 29. novembra četvoro novinara iz regiona. U Beogradu su boravili novinar TV produkcije ZVO i časopisa „Izvor“ iz Vukovara Nikola Milojević, novinar „Spone“ iz Makedonije Stefan Radulović, novinar nedeljnika „Naša reč“ iz Rumunije Goran Pantin i novinar Udruženja „Morača- Rozafa“ iz Albanije Artur Popaj.

Nakon UNS-a novinari časopisa „Izvor“ i „Spone“ nastavili su praksu u izabranoj onlajn redakciji RTS-a i iskoristili priliku da se upoznaju i razmene iskustva sa kolegama iz redakcije programa za dijasporu. Praksu u onlajn redakciji „Politike“ imale su kolege iz „Naše reči“ i „Morače – Rozafe“.

Kolege su posetile  „Kuću stil“ u kojoj im je urednik sajta Marko Nedeljković pričao o dnevnoj rutini u veb redakciji, odnosno šta čini svakodnevni posao veb novinara. 

Kolege  su pratile i izveštavale o poseti dece iz Vukovara Beogradu. Tom prilikom kolege iz regiona posetile su važne državne institucije, kao što su Skupština i Predsedništvo i upoznali ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Prilozi kolega objavljeni su na sajtu Uprave i na UNS-ovom sajtu „Komšijske novosti“. 

Kolege iz regiona učestvovale su na Šestoj konferenciji novinara i medija dijaspore i Srba u regionu koju su  23. oktobra organizovali Udruženje novinara Srbije i Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu

Konferencija se odvijala u sesijama

- projektno sufinansiranju medija dijaspore i regiona 

- prelazak štampanih izdanja na onlajn platforme i mogući modeli finansiranja medija 

- radionica na temu projektnog sufinsiranja medija.

Učesnicima Konferencije obratili su se ministar spoljnih poslova i prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Saša Mirković i predsednica UNS-a Ljiljana Smajlović.

Prva sesija bila je posvećena projektnom sufinansiranju medija dijaspore i regiona -  iskustvima i izazovima konkursa za sufinansiranje medija dijaspore i regiona.  Govorili su državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković, zamenik predsednika Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije Miodrag Linta, Nikolina Milatović Popović u ime Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i  generalni sekretar Udruženja novinara Srbije Nino Brajović.

Na drugoj sesiji posvećenoj prelasku štampanih izdanja na onlajn platforme i mogućim modelima finansiranja medija govorili su urednici i novinari medija iz dijaspore i regiona. U ovoj sesiji uvodničari su bili urednica www.dijaspora.tv iz Beča Vesna Dimitrijević, novinar  časopisa „Izvor“ i ZVO produkcije iz Vukovara Nikola Milojević, urednik portala www.jadovno.com iz Banja Luke Dušan J. Bastašić, novinarka Srpskih nedeljnih novina iz Budimpešte Dobrila Borojević, urednik časopisa Swiss Serbi iz Berna Boban Petković.

Uvodničar i moderator druge sesije bio je koordinator UNS-ove škole novinarstva i asistent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković.

O podršci iz matice i mogućim vidovima saradnje govorili su urednik Programa za dijasporu Radio Beograda Dušan Gligorijević i urednica podsajta www.dijaspora.rts.rs RTS - Program za dijasporu Vanja Vasić.

U radionici Konferencije Vodič za projektno sufinansiranje Milena Banović iz Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom upoznala je učesnike sa osnovnim principima finansiranja organizacija civilnog društva - pripadnika srpske zajednice iz regiona i  dijaspore. Borka Rajšić je odgovarala na pitanja vezana za konkurse za sufinansiranje projekata koje raspisuje Ministarstvo kulture i informisanja.

Na konferenciji su dodeljene nagrade „Zlatno pero Štajerske“ i medalja ,,Svetozar Miletić''.

Novi Zakon o javnom informisanju i medijima obavezuje državu da izađe iz vlasništva u medijima i umesto direktnog finansiranja uvodi sistem javnih konkursa gde stručne komisije odlučuju o budžetskom sufinansiranju medijskih projekata od javnog interesa.

Zakonom je određeno da komisije biraju organi vlasti koji konkurs raspisuju.

Propisano je da vlast u komisije bira nezavisne medijske stručnjake i da većinu čine predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, ukoliko njihov predlog postoji.

Organ vlasti koji je raspisao konkurs, bilo da se radi o lokalnom, pokrajinskom ili republičkom nivou, donosi konačnu odluku o raspodeli novca.

Neformalna Koalicija novinarskih i medijskih udruženja od momenta kada je raspisan prvi konkurs po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima prati proces, reaguje na nepravilnosti, predlaže svoje kandidate i učestvuje u radu komisija.

Radi jačanja kapaciteta Koalicije da sveobuhvatno, na terenu, prati sprovođenje konkursa u prvoj godini praktične primene Zakona predviđen je niz aktivnosti  i osmišljen sistem rada u okviru projekta „Biti ili ne biti za medijsku reformu u Srbiji – praćenje projektnog sufinansiranja medija“ koji traje od 1. aprila 2015. godine do 31. marta 2016. godine, uz podršku Britanske ambasade u Srbiji (British embassy Belgrade).   

Cilj je da se na osnovu praćenja procesa projektnog sufinansiranja medija, kao ključnog za uspeh medijske reforme u Srbiji, prepoznaju slabosti, javno reaguje na nepravilnosti, predlože rešenja za unapređenje regulative i, sveukupno, doprinese stvaranju održivog sistema u kom će novac poreskih obveznika namenjen medijima biti trošen u interesu javnosti.

Organizacije Koalicije formiraju Medijski pul.

Ovo petočlano telo u kom svaka organizacija ima po jednog predstavnika prati raspisivanje konkursa i regularnost procesa, u slučaju uočenih nepravilnosti javno reaguje i na raspolaganju je organima vlasti kao i drugim zainteresovanim učesnicima procesa za eventualne konsultacije.

Medijski pul predlaže organima vlasti kandidate za članove konkursnih komisija.

Medijski pul čine:

Petar Jeremić (UNS) petar.jeremic@uns.rs
Svetozar Raković (NUNS) sekretar@nuns.rs
Nedim Sejdinović (NDNV) ndnvns@gmail.com
Snežana Milošević (LP) locpres@eunet.rs
Jasna Milanović (ANEM) jasna.milanovic@anem.org.rs

Svaka organizacija prati proces projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja u određenom broju gradova i opština, a novinari angažovani na projektu izveštavaju javnost o ovom procesu na sajtu i društvenim mrežama organizacija Koalicije.

Rezultati praćenja projektnog sufinansiranja medija biće obuhvaćeni izveštajima koje će Koalicija predstaviti javnosti na konferencijama za medije.

Posebnim izveštajem biće obuhvaćena pravna analiza sa preporukama za unapređenje zakonskih i podzakonskih rešenja.

Na kraju projektnog praćenja biće predstavljena i sveobuhvatna medijska analiza - Bela knjiga.

Prikupljeni podaci iz gradova i opština, sa pokrajinskog i republičkog nivoa, u vezi sa projektnim sufinansiranjem medijskih sadržaja od javnog interesa arhiviraju se u bazu podataka radi sistematskog praćenja procesa i poređenja u narednom periodu.

UNS je nosilac projekta, a partneri su NUNS, NDNV, Lokal Pres i ANEM.   

Članice Koalicije i mesta u kojima prate projektno sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog značaja:

Udruženje novinara Srbije:

Obrenovac
Subotica
Vršac
Apatin
Sremska Mitrovica
Vladimirci
Šabac
Valjevo
Lajkovac
Ljig
Mionica
Osečina
Ub
Smederevska Palanka
Aranđelovac
Negotin
Zaječar
Sokobanja
Kosjerić
Nova Varoš
Požega
Užice
Čajetina
Gornji Milanovac
Vrnjačka Banja
Kraljevo
Novi Pazar
Aleksandrovac
Brus
Babušnica
Bela Palanka
Dimitrovgrad
Pirot
Sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodina
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Beograd i gradske opštine
Majdanpek
Boljevac
Arilje
Prijepolje
Ivanjica
Bojnik
Vlasotince
Lebane
Leskovac
Medveđa
Crna Trava
Bosilegrad
Bujanovac
Vladičin Han
Vranje
Preševo
Surdulica
Trgovište

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Bačka Topola
Mali Iđoš
Žitište
Nova Crnja
Novi Bečej
Sečanj
Ada
Kanjiža
Senta
Čoka
Bela Crkva
Kovačica
Opovo
Plandište
Kula
Sombor
Bač
Bačka Palanka
Bački Petrovac
Beočin
Vrbas
Žabalj
Sremski Karlovci
Temerin
Titel
Novi Sad
Inđija
Pećinci
Ruma
Stara Pazova
Šid
Sjenica
Tutin

Lokal Pres

Mladenovac
Novi Kneževac
Odžaci
Koceljeva
Krupanj
Loznica
Ljubovija
Mali Zvornik
Velika Plana
Golubac
Batočina
Knić
Lapovo
Rača
Topola
Kragujevac
Despotovac
Rekovac
Svilajnac
Bor
Knjaževac
Lučani
Čačak
Raška
Varvarin
Kruševac
Trstenik
Ćićevac
Ražanj
Blace
Žitorađa
Kuršumlija
Prokuplje

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija

Zrenjanin
Kikinda
Alibunar
Kovin
Pančevo
Bečej
Srbobran
Irig
Bogatić
Smederevo
Veliko Gradište
Žabari
Žagubica
Kučevo
Malo Crniće
Petrovac
Požarevac
Jagodina
Paraćin
Ćuprija
Kladovo
Bajina Bašta
Priboj
Aleksinac
Gadžin Han
Doljevac
Merošina
Svrljig
Niš i gradske opštine

Novinari tokom projekta istražuju dosadašnju praksu raspodele budžetskog novca i finansiranja lokalnih medija iz javnih sredstava, promene u radu i finansiranju sa novousvojenim medijskim zakonima. Oni će, takođe, porediti praksu u različitim sredinama.

Cilj projekta je upoznavanje javnosti sa trošenjem i raspodelom javnih sredstava za finansiranje medija.

Deo projekta Unapređenje mehanizama odgovornosti u javnim finansijama koji Program UN za razvoj (UNDP) sprovodi uz finansijsku podršku Vlade Švedske (SIDA) bavi se podrškom istraživačkim novinarima i neprofitnim organizacijama u “potrazi za informacijama” o potrošnji javnih sredstava u Republici Srbiji. Svi stavovi i mišljenja proistekli u tekstovima istraživačkih novinara ne predstavljaju nužno stavove UNDP ili Vlade Švedske.

Fontove su za UNS radili studenti Filološko umetničkog fakulteta iz Kragujevca.

UNS je 2012. godine osnovao Ćirilovanje.srb, prvi sajt sa ćiriličkim domenom koji je posvećen očuvanju ćirilice.

Svi fontovi će besplatno moći da se preuzmu sa ovog sajta.

Cilj Škole veb veština, preduzetništva i novinarstva bio je inkluzija osoba sa invaliditetom i poboljšanje njihovog položaja u društvu zahvaljujući osposobljavanju za obavljanje bolje plaćenih poslova na tržištu rada.

Pohađanje škole polaznike je učinilo konkurentnijim na tržištu, jer ih je osposobilo za poslove koji su sve traženiji i bolje plaćeni od uobičajenih poslova za koje se angažuju osobe sa invaliditetom.

Kvalitetno pisanje za veb, znanja iz oblasti administriranja veb sajta i kolaboracije na vebu olakšavaju osobama sa invaliditetom pokretanje sopstvenih projekata, što takođe može biti značajan izvor prihoda. Stoga je cilj škole da osim osposobljavanja za rad na vebu polaznike motiviše i na pokretanje samostalnog biznisa ukazivanjem na brojne uspešne primere kako može da se zaradi na vebu.

U redakcijama u Beogradu od 20. oktobra do 2. novembra  2013. godine praksu je imalo četvoro novinara iz regiona.

Na osnovu intervjua sa novinarima i potreba njihovih matičnih redakcija izabrali smo medije u kojima su imali dvonedeljnu praksu.

Novinarka „Novosti“ iz Zagreba Mirna Jasić boravila je u veb redakciji „Alo!“, a novinarka „Srpskih nedeljnih novina“ iz Budimpešte Daniela Tot u veb redakciji B92. U redakciji „Radio Beograd 202“ na praksi je bila novinarka „Radio Temišvara“ Vesna Stepanov, dok je Milutin Stančić iz „Spone“ (Skoplje) bio u „Večernjim novostima“.

Izjave novinara koji su bili na praksi možete pogledati ovde.

Kolege iz regiona učestvovale su na Petoj konferencija novinara i medija dijaspore i Srba u regionu koju su  24. i 25. oktobra organizovali Udruženje novinara Srbije i Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Cilj projekta bio je podrška ostvarivanju prava nacionalnih manjina na informisanje i distribuciju sadržaja štampanih medija.

UNS i „In medias res“ organizovali su u okviru projekta novinarsku radionicu „Poštovanje novinarskog kodeksa i standarda u izveštavanju o nacionalnim manjinama - Preporuke i smernice za profesionalno izveštavanje i problem adekvatnog obrazovanja novinara manjinskih medija“ u Novom Sadu. Radionica je bila namenjena mlađim novinarima koji prate i izveštavaju o temama u vezi sa nacionalnim manjinama, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost.

U okviru projekta organizovane su i tribine „Otvorenost i zainteresovanost medija za teme o nacionalnim manjinama: Multikulturalnost i suživot“ u Novom Pazaru i „Informisanje na jezicima nacionalnih manjina u svetlu evropskih integracija i novog medijskog zakonodavstva“ u Vršcu.

Program prvog dana Konferencije odvijao se u tematskim blokovima:

- Uloga dijaspore/medija dijaspore u kreiranju imidža Srbije i srpskog naroda

- Prvi svetski rat – poruke iz matice

- Imidž aktivizam iz dijaspore i Srbije

Petu Konferenciju novinara i medija dijaspore i Srba u regionu tokom dva dana pratilo je na Veb televiziji Pres centra UNS-a 363 ljudi iz trinaest zemalja.

U sali Pres centra UNS-a konferenciji je prisustvovalo blizu stotinu učesnika, novinara, predstavnika organizacija i medija iz dijaspore.

Govornici tokom dvodnevne Konferencije bili su najistaknutiji stručnjaci u svojim oblastima.

Na Konferenciji je predstavljena Analiza onlajn medija dijaspore i Srba u regionu.

Predavači Škole veb novinarstva i doktoranti na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković i Bojana Barlovac za potrebe UNS-a i Kancelarije uradili su analizu onlajn medija dijaspore koja je pokrila period od 30. septembra do 9. oktobra 2013. Analizom je obuhvaćeno 20 onlajn medija dijaspore.

„Link“ izlazi kao tromesečnik na oko 100 strana. Do sada su izašla dva broja redizajniranog časopisa. Poslednji broj štampan je u 2000 primeraka.

Slogan „Linka“ je: „Časopis za profesionalce u medijima“.

Promocija sajta „Ćirilovanje“

U okviru projekta „Ćirilovanje“ 18. 12. 2012. godine održana je tribina posvećena ćirilici na kojoj su učestvovali prof. dr Aleksandar Milanović sa Filološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Olivera Stojadinović sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, Predrag Milićević direktor Registra nacionalnih domena Srbije (RNIDS), Ana Čugurević iz Muzeja jezika i pisma i Tršić Milorad Simić, vlasnik agencije Srbosof.

Na tribini je ukazano na razliku srpske ćirilica od ostalih, kako se ćirilica razvijala kroz vekove i kakva je likovna obličja poprimala, kako se "snalazi" u svetu kompjutera, koji sve ćirlični fontovi postoje i gde se mogu preuzeti, ko kupuje i koristi ćirilične softvere i koliko ćiriličnih domena je do sada registrovno na internetu. 

Fokus tribine bio je na pronalaženju odgovora na pitanja zašto samo mali broj medija u Srbiji koristi ćirilicu i kako se mogu motivisati da to češće čine. Veliki broj stručnjaka naglašava da bi u čitavom moru naziva koji sliče jedni drugima ćirilica mogla proizvodima da obezbedi neophodnu jedinstvenost, prepoznetljiv identitet i jako obeležje prostora sa kog potiču.

UNS i "In medias res" sarađuju sa štampanim medijima najbrojnijih nacionalnih manjina u Srbiji.

Osnivanje sajta „Komšijske novosti“ 2012. godine i njegovo ažuriranje tokom 2013. godine finansijski je pomoglo Ministarstvo kulture i informisanja.

U radionici je učestvovalo 19 novinara i urednika lokalnih, regionalnih i nacionalnih medija.

Tokom dvodnevnog rada učesnici radionice imali su priliku da pogledaju konkretne primere intervjuisanja dece iz srpskih medija, čuju stavove i diskutuju sa poznatim i iskusnim srpskim novinarima, predstavnicima samoregulatornih tela, sudova časti novinarskih udruženja, Komisije za žalbu saveta za štampu i Republičke radiodifuzne agencije. Imali su priliku i da iznesu svoje dileme, čuju razmišljana iskusnijih koleginica i kolega, ali i psihologa koji je bio uključen u diskusiju.

Novinari su na radionici podstaknuti da medijski pokreću teme koje se tiču dece i njihovih prava, uključe decu u izveštavanje kada se radi o sadržajima koji se na njih odnose, kao i da se pridržavaju pravila propisanih Kodeksom novinara Srbije, preporuka Međunarodne federacije novinara i Konvencije o pravima deteta UN.

UNS i UNICEF su objavili sveobuhvatni izveštaj «Označavanje televizijskih sadržaja i zaštita dece – analiza programa nacionalnih emitera».  Uz rezultate analize programa objavljeni su i  nalazi na osnovu razgovora sa roditeljima dece uzrasta od 10 do 17 godina sprovedenih u pet gradova Srbije – Nišu, Čačku, Novom Sadu, Subotici i Beogradu.

Pokazalo se da je praksa obeležavanja programskih sadržaja koja postoji u Srbiji više od 6 godina zaživela, ali da mnogi programi nisu adekvatno označeni. Ustanovljeno je da emiteri ne teže strukturisanju programa u skladu sa oznakama, kao i da postoji nedoslednost u označavanju programa istog ili sličnog sadržaja, a da različiti sadržaji nose istu oznaku, tako npr. oznaka  12 pokriva širok spektar programa, čak i rijaliti programe. 

UNS i UNICEF su na osnovu preporuka iz istraživanja, uz pomoć razvojnog psihologa, izradili Predlog kriterijuma za označavanje TV programa neprikladnih za decu kojim se uvodi i nova oznaka – UR (učešće roditelja).

Zajedno sa Republičkom radiodifuznom agencijom UNS i UNICEF su organizovali tri okrugla stola „Zaštita dece označavanjem TV programa“,  u različitim srpskim gradovima, Nišu (6. decembar), Novom Sadu (10. decembar) i Beogradu (17. decembar) kako bi predstavili rezultate istraživanja i predloge za bolju zaštitu dece od neprikladnih TV programa.

Okruglim stolovima prisustvovali su urednici javnih servisa, lokalnih, regionalnih i komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, predstavnici Ministrastva kulture i informisanja, narodni poslanici, članovi Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine Srbije, predstavnici novinarskih i medijskih asocijacija, udruženja roditelja i drugih nevladinih organizacija, studenti i profesori univerziteta.

Radionicu je pohađalo 19 novinara srpskih medija.

Urađena je i analiza izveštavanja štampanih i elektronskih medija  o nasilju nad i među decom "Mediji i nasilje nad decom" koja je obuhvatila period od 15. jula do 10. novembra 2012. godine.