“Iz sadržine pretnje ‘Usta vas ustaška je*em koga podržavate ustaše ruše crkvu sveštenike vređaju dvesto godišnjicu srpsku ruše nabio bi vas u rudnik i zatrpao da se zaraza ne širi je*em vam sve što imate i živo i mrtvo da sam vlast’, vidimo da je autor poruke bio besan kada je ovo napisao ili se radi o nasilniku“, ističe ona.

Pretnja ju je, kako kaže Stojanović, uznemirila kao i kolege iz redakcije i dodala da pretpostavljaju da je osoba koja je autor ove poruke iz Leskovca.

Pretnja je prijavljena Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

UNS poziva nadležne da kažnjavanjem odgovorih pošalju poruku da se pretnje novinarima neće tolerisati.

 „Iha ovo se maljem ubija.greota je metak trošiti.al baš malj od 7 – 8 kg”, jedna je od pretnji koje su dobili.

UNS poziva nadležne da ove pretnje shvate ozbiljno, da pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju nedvosmislenu poruku da se onlajn napadi na novinare ne smeju tolerisati

„Sistem administratori prate i saniraju napade, ali je količina saobraćaja koji dolazi do servera u pojedinim trenucima veća od protoka koji mrežna infrastruktura može da isporuči“, objasnio je Ognjanović za Južne vesti.

I portal nedeljnika „Radar” se, kako navode iz ove redakcije, od prošlog petka suočava sa otežanim radom zbog kontinuiranih napada na servere koji “hostuju” ovaj portal, a sajtu se praktično ne može pristupiti od srede uveče.

UNS ističe da sajber napadi na medije onemogućavaju njihov rad i istovremeno sprečavaju javnost da bude potpuno, pravovremeno i iz više izvora informisana.

UNS podseća da Član 303 Krivičnog zakonika predviđa novčanu ili kaznu zatvorom do jedne godine za onoga ko neovlašćeno sprečava ili ometa pristup javnoj računarskoj mreži, a napadi na sajtove „Južne vesti“ i „Radar“ onemogućavaju da ljudi normalno pristupe sajtovima i koriste njihov sadržaj.

Kako dodaju za UNS, poslednji u nizu događaja o kojem redakcija nije bila obaveštena iz Kabineta gradonačelnice jeste današnja poseta ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov deponiji, čija je rekultivacija u toku.

Za događaj su saznali od kolega, kojima je izostanak ekipe SDCafe.rs bio neobičan, pa su im ponudili i snimljeni materijal.

„Kolegama – hvala, ali njihova pomoć ovde može samo da ublaži posledice, što ipak nije rešenje. Po svoj prilici, namera je bila da nam se uskrati prisustvo, odnosno mogućnost da postavimo pitanja, a to zapravo predstavlja suštinu našeg posla “, navodi redakcija SDCafe.rs za UNS.

Prethodno, kako navode, nisu bili obavešteni o dolasku ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović u Smederevo, 30. januara.

Iz redakcije podsećaju da ih ova situacija podseća na period od pre deset godina, kada je takođe postojala lista „poželjnih“ i „nepoželjnih“ medija i kada je UNS reagovao zbog diskriminacije novinara.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Sa naloga pod nazivom Đorđe Hrnjak (kumzorzo12) Lazaru Diniću je poslata pretnja: „ustašo, kraj ti je blizu, je**ću ti mamu ku***nu ustašku“, dok je novinaru Ivanu Bijeliću napisano: „Pi***ce ustaška, naći ću te, ima da vrištiš kao krme, je**m ti sve živo i mrtvo, ustaški ku**in sine, isčupaću ti srce ustaško, na komadiće ću te iseći, tik-tak tastatura ratnici“.

Pretnje su sinoć prijavljene Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a kako je Dinić rekao UNS-u, danas su iz ovog tužilaštva dobili obaveštenje da je predmet formiran.

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. 

UNS poziva nadležne da kažnjavanjem odgovorih pošalju poruku da se pretnje novinarima neće tolerisati.

“Kolege i ja smo potrčali da to snimimo. Vrlo brzo kreću da me sabijaju uz zid jedne zgrade. Vikao sam novinar sam, prekinite. Jedan od njih me udara po ruci, obara telefon i više njih ga gazi”.

Nakon toga je, ističe Bogosavljević, sa leđa dobio još dva udarca otvorenom šakom.

Povodom ovog fizičkog napada, Bogosavljević je podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu.

UNS traži da nadležni hitno reaguju, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare ne smeju tolerisati.  

Kako je Cvetković potvrdila UNS-u, neki od učesnika protesta su joj pretili da će joj slomiti telefon i rekli da “će joj kupiti novu opremu kada joj slome ovu”, kao i da “svi mogu da snimaju događaj sem nje.”

Ove pretnje pratio je i niz seksističkih komentara i uvreda.

UNS upozorava da su novinarke u Srbiji često izložene rodno zasnovanim uvredama i omalovažavanju, te da su, uz pretnje, seksistički napadi usmereni na zastrašivanje i onemogućavanje rada.

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. 

UNS poziva nadležne da kažnjavanjem odgovorih pošalju poruku da se pretnje novinarkama neće tolerisati.

Nakon reakcije koleginica i kolega zbog nepozivanja na događaj, član predsedništva Srpske liste Igor Simić odgovorio je da „zbog različitih razloga nažalost mediji nisu obavešteni na vreme od strane kabineta gradonačelnika“.

„Potrudiću se da što pre dobijete materijal“, naveo je Simić.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu još jednom protestuje zbog ovakvog diskriminatorskog pristupa Srpske liste i podseća da je kao važan politički subjekt, u obavezi da se odgovorno odnosi prema svim medijima.  

Podsetimo, pre dve nedelje na televizijama Prva, B92, Informer i Dokumentarna TV, koja nije registrovana i nema dozvolu za emitovanje programa, emitovan je navodni dokumentarni film ovog centra pod nazivom „Zlo doba 2“ posvećen Veranu Matiću, predsedniku Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i članu Stalne radne grupe za bezbednost novinara.

Matić je u filmu označen kao državni neprijatelj i strani plaćenik što su brojne domaće i međunarodne organizacije osudile i ocenile kao neprihvatljivo targetiranje kojim se ugrožava njegova fizička bezbednost. Kampanja se nastavila i kroz tekstove, koji predstavljaju delove iz ovog filma, a koji su objavljeni na više od 30 provladinih portala.

Novi talas ove kampanje objavljivanjem spiska s imenima kojima će se serijal baviti u narednim epizodama ovog serijala predstavlja novo i još brutalnije crtanje mete kojim se dodatno podgreva uzavrela i opasna atmosfera linča prema svima koji kritijuju vladajuće strukture. Na spisku od 45 imena nalaze se osobe kojima je već ugrožena bezbednost, jer su više puta bile meta još uvek nerešenih slučajeva. Javno objavljivanje njihovih imena predstavlja novu pretnju i novo ugrožavanje njihove bezbednosti.

Udruženja pozivaju najviše državne funkcionere da hitno osude prikazivanje ovog sadržaja i jasno poruče da je svako targetiranje novinara, medija i organizacija civilnog društva nedopustivo. To je njihova obaveza. Relativizacija i tolerisanje kampanja koje kroz neistine, insinuacije i etikete podstiču pritiske i ugrožavaju bezbednost je neprihvatljhiva, jer se time pokušava obeshrabriti svaki rad u javnom interesu.

Podsetimo, novinarska i medijska udruženja, članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podnela su krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti Verana Matića. U krivičnoj prijavi se navodi da je emitovanjem epizode navodno dokumentarnog serijala „Zlo doba 2: Stvaranje propagande“, u produkciji udruženja „Centar za društvenu stabilnost“ iz Novog Sada, kao i kampanjom vođenom u propagandne svrhe na društvenim mrežama i novoregistrovanim sajtovima kojima su glavni urednik i izdavač isti – Veranu Matiću ugrožena bezbednost.

Ujedno, podnet je i zahtev sudu za privremenu zabranu emitovanja ovog filma, tužba protiv autora ovog navodno dokumentarnog filma, kao i žalbe Savetu za štampu protiv svih pisanih medija koji su prenosili delove iz spornog video materijala. Korišćenje svih zakonom propisanih sredstava kao reakciju na kršenja ljudskih prava i smišljeno targetiranje profesionalnih novinara biće nastavljeno u slučaju emitovanja sličnih sadržaja.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Koalicija za slobodu medija – Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“, Udruženje novinara Srbije (UNS)

UNS podseća da je Krivičnim zakonikom propisano da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora.

UNS ističe da je ovo samo jedan u nizu slučajeva pretnji i očekuje da nadležni ozbiljno shvate pretnje redakciji „Radara“, da pronađu i kazne odgovorne, i tako pošalju jasnu poruku da se nasilje prema novinarima ne sme tolerisati.

„Nakon reakcije studenata, policajac je opravdanje pronalazio u tome da su njegove kolege polivene farbom. Ipak, nije obrazložio svoje ponašanje i zabranu snimanja i izveštavanja sa javnog događaja, na koje imam pravo“, navela je ona.

Za vreme skupa u Kuli, Eker je pokušala da uzme izjavu i od predstavnika Srpske napredne stranke, što su, kako navodi pratile uvrede.

„Kada smo, tridesetak minuta posle incidenta u Kuli, pokušali da dobijemo izjave od predstavnika SNS-a i visokih funkcionera Vladimira Gaka i Vladimira Galića, dočekali su nas uz uvrede i etiketiranje. Pokrajinski sekretar Gak je odbio da govori za naš medij, navodeći da razgovara samo sa ‘domaćim medijima’. Istovremeno je izjavio da su tu da se bore da ‘mi i nama slični’ nikada ne dođemo na vlast, obraćajući mi se kao da sam politički akter“, rekla je Ignjatović Eker za UNS

Galić se, kako je dodala, upadljivo uključivao i ponavljao „ostavite nas na miru“, predstavljajući normalan novinarski rad kao uznemiravanje i etiketirajući Novu S kao „izdajnički medij“.

Podsetimo, Ignjatović Eker je prošlog leta bila žrtva pretnji, koje je prijavila nadležnima. Eker kaže da od kako je dala izjavu tužilaštvu, nema nikakvih informacija dokle se stiglo sa ovim slučajem.

Inače, Eker je pre nekoliko meseci bila meta anonimnih štampanih letaka koji su distribuisani u privatnim poštanskim sandučićima i na javnim mestima u Beogradu i drugim gradovima. U ovim lecima ona je optužena za učešće u „obojenoj revoluciji“.

UNS traži da unutrašnja kontrole MUP-a sprovede istragu o poslednjem u nizu slučajeva i sankcioniše odgovornog policajca.

UNS ističe da je neophodno omogućiti novinarima da izveštavaju o svim temama i događajima koji su od značaja za građane, kako bi javnost pravovremeno bila informisana iz što više izvora.

Dodatno zabrinjava to što Centar za društvenu stabilnost, organizacija koja u ovom filmu nastupa kao propagandni generator, uživa javnu afirmaciju nosilaca najviših državnih funkcija: Ana Brnabić smatra da su „fantastična nevladina organizacija“, a Aleksandar Vučić da je reč o „pravim srpskim rodoljubima“. Takve poruke legitimišu rad aktera koji targetiranjem I insinuacijama proizvode društvenu opasnost, umesto da jačaju standarde javnog informisanja i bezbednost onih koji rade u javnom interesu.

U pomenutom sadržaju targetirani su i brojni novinari, urednici, poput Stevana Dojčinovića, zatim Kruna Savović, advokatica i predstavnica NUNS–a u SRG,  novinarska i medijska udruženja.

Članice SRG pozivaju najviše državne funkcionere da, u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama i prihvaćenim standardima medijskih prava i sloboda, najoštrije osude prikazivanje ovog sadržaja i jasno poruče da je svako targetiranje novinara, medija i organizacija civilnog društva nedopustivo.

Takođe očekujemo da državni organi i institucije svojim javnim porukama ne ostave ni najmanji prostor za relativizaciju kampanja koje kroz insinuacije i etikete podstiču pritiske i ugrožavanje bezbednosti, kao i da obezbede zaštitu i delotvorne mehanizme reakcije za sve koji su ovim sadržajem pogođeni, jer se ovakvim kampanjama ne zastrašuju samo pojedinci, već se pokušava ućutkati čitava profesionalna zajednica i obešrabriti svaki rad u javnom interesu.

Takođe, pozivamo Regulatorno telo za elektronske medije da evidentira i utvrdi kršenja odgovarajućih medijskih zakona prikazivanjem filma „Zlo doba 2“ i da reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima radi zaštite javnog interesa.

Podsećamo da smo sredinom prošle godine osudili ugrožavanje bezbednosti Verana Matića od strane predsednika Vučića koji je na TV Pink, u emisiji „Hit Tvit”, rekao kako bi bilo dobro da se Matić izvini onima koji su „hapšeni, pritvarani i osuđivani zbog njega, da im se lepo to briše iz evidencije“ i da se radi o „ni krivim, ni dužnim“ ljudima kojima bi Matić trebalo da odnese viski ili flašu vina.

Na kraju, ukazujemo da je Veran Matić zbog ugrožene bezbednosti punih šest godina proveo pod celodnoevnom policijskom zaštitom i da je zastrašujuće što se vreme straha za njegovu bezbednost vratilo.

SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja – Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.

Današnje pitanje UNS je uputio nakon što je predsednik Upravnog odbora RTS-a Branislav Klanšček, govoreći povodom pitanja o nostrifikaciji diplome Manje Grčić, rekao da „nigde u uslovima konkursa za direktora ne piše da diploma mora da bude nostrifikovana“ i „da su je poslali stručnoj službi RTS-a koja će utvrditi da li je pravno valjana“.

UNS je zbog toga danas Upravnom odboru postavio konkretnije pitanje – da li, u skladu sa članom 25. Zakona o javnim medijskim servisima, diploma Manje Grčić ima najmanje 240 bodova stečenih akademskim obrazovanjem?

Podsetimo, na prvoj javnoj sednici Upravnog odbora Radio-televizije Srbije otvorene su koverte sa prijavama na konkurs za imenovanje generalnog direktora RTS-a. Pristiglo je 10 prijava, a zaključeno je da pet kandidata imaju potpune prijave.

Naknadno je pristigla još jedna u roku poslata prijava, a Upravni odbor je na jučerašnjoj sednici utvrdio da ona ispunjava uslove konkursa.

UNS ističe da ova dva člana komisije nisu na MIT-ovoj preliminarnoj listi kandidata koji su se prijavili za učešće u komisijama i da oni ne mogu da budu članovi komisija.

Pešić i Radulović su, naime, prošle godine bili na rang listi MIT-a. Ove godine, po svemu sudeći, nisu ponovo podneli prijavu jer se njihova imena ne nalaze na preliminarnoj listi kandidata koju je objavio MIT.

UNS podseća da je opština Žagubica konkurs za 2026. godinu raspisala 22. decembra 2025. godine, a rok za prijavu kandidata za članove komisija bio je 19. januar. 

Treći izabrani član komisije u Žagubici je Sandra Iršević, imenovana na predlog UNS-a.  UNS ističe da je do 19. januara, od svih UNS-ovih kandidata, samo ona do tada bila ocenjena u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS).

UNS je zabrinut što je opština Žagubica imenovala komisiju i pored činjenice da je  MIT  u svom saopštenju naveo da su svi organi koji raspisuju konkurse dužni da sačekaju objavljivanje konačne rang liste kandidata, te da do tada ne mogu da obrazuju svoje komisije.

UNS zato traži od opštine Žagubica da, iako je MIT sa tri nedelje zakašnjenja objavio preliminarnu listu, poništi sporno Rešenje i produži rok za predlaganje članova komisije kako bi, nakon objavljivanja konačne liste, svi kandidati koji su se prijavili u JIS imali jednako pravo da budu predloženi.

„Rekla je i da će me tužiti ako objavim to što sam snimio“, rekao je Pešić.

UNS ističe da nereagovanje nadležnih na napade, pretnje, ometanja i zastrašivanja  novinara dovodi do velikog broja slučajeva ugrožavanja bezbednosti koleginica i kolega, upravo iz razloga što se nasilnici osećaju slobodno da prete i napadaju znajući da neće odgovarati.

Od 28. novembra prošle godine ove dve celine su spojene u jednu, sa nesrazmerno većim brojem izveštaja iz albanskih medija, čime je narušena osetljiva ravnoteža koja je građena prethodnih decenija. 

Bilten je, koji je u velikoj meri balansirano obuhvatao pisanje svih medija distribuiran na nekoliko hiljada adresa, pojedinaca i institucija, kao i diplomatskih predsedništava širom Evrope i sveta.

UNS je analizom UNMIK-ovog biltena, nakon gašenja srpskog odeljka, na primer na Badnji dan ove godine, uočio da je prenesena čestitka portparola policije za sever Kosova koji tvrdi da nije bilo nikakvih incidenata, dok nisu prenesene informacije o incidentima koji su se tog dana dogodili u Gračanici.

Takođe, nema ni pomena o incidentu koji se dogodio 2023. godine kada je pucano na srpsku decu na Badnji dan, a o kojem su 6. januara ove godine mediji na srpskom jeziku opširno izveštavali.

UNS ističe da je na ovaj način UNMIK ugrozio nepristrasno izveštavanje i jasno zauzeo stranu. 

„Likvidirati, zašto da ne? nikakva šteta" „treba njega linlovati“, „linčuj sebe budaletino izdajnička fujj“, „Dabogda mu srušili kuću“, samo su neki od uvredljivih i pretećih kometara, koji su objavljeni ispod ovh videa.

Velić za UNS kaže da je u prethodnih 10 dana policiji prijavio nekoliko pretnji.

„Ukazao sam im i na to da još nemam nikakvih informacija povodom pretnji koje sam prijavio još u julu prošle godine“, naveo Velić.

Indikrektne pretnje su, s druge strane, upućene kolumnisti Predragu Simonoviću, kao komentar na tekst „Na scenu stupa jedan novi UKP -  kadrovi rešavaju sve“. 

Kako UNS-u potvrđuju iz Radara, u delu pretećeg komentara piše: „…Možda bi valjalo da autor malo šeta pored zaleđenog Dunava u ovo zimsko nevreme i da tako leči svoje frustracije…“

Simonović je, kako navode, pretnje prijavio Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva nadležne da ove pretnje shvate ozbiljno i da pronađu i kazne odgovorne.

Posteri sa istim sadržajem izlepljeni su u Kuli i pojedinim mestima u ovoj opštini - Krstur i Kruščić. Na plakatima se, pored poruka usmerenih na organizaciju „Mladi Kula“, nalaze i fotografije novinarki sa sloganom „Za dom spremni“ i istaknutim logoom televizije N1.

Sanja Kosović kaže za UNS da se jako potresla kada je videla objavu na društvenim mrežama i izlepljene postere.

„Moja bezbednost se na ovaj način direktno ugrožava. Ovo je u poslednjih mesec dana treći ili četvrti put da se ovakve stvari dešavaju. Prethodno su ostavljene pretnje u komentarima na moje tekstove. Više puta su me zvali iz Tužilaštva za visokotehloški kriminal gde sam davala izjave, ali se sve ove vreme ništa ne rešava“, navela je Kosović.

Ina Džakula kaže za UNS da je ostala zatečena kada je videla svoje ime i fotografiju na posterima i u objavi na Instagramu.

„Činjenica da se moje ime i fotografija koriste u ovakvom kontekstu, bez ikakvih dokaza, zabrinula me je. Ovo je jedna proizvoljna i neosnovana tvrdnja. Zabrinjavajuće je da se jedan ovakav sadržaj širi u javnosti i da se na ovaj način novinari vrlo svesno targetiraju i dovode u opasnu poziciju“, istakla je ona.

Slučaj će, kako je dodala Džakula, prijaviti nadležnima.

UNS ističe da ovakvo označavanje novinara može ozbiljno ugroziti njihovu bezbednost i poziva nadležne da hitno istraže ovaj slučaj.

Podsetimo, na javnoj sednici Upravnog odbora Radio-televizije Srbije otvorene su koverte sa prijavama na konkurs za imenovanje generalnog direktora RTS-a. Pristiglo je 10 prijava, a zaključeno je da pet kandidata imaju potpune prijave.

Kandidati koji imaju uredne i potpune prijave su Dejan Stanković, Slađana Ivančević, Miloš Tanasković, Manja Grčić i Stanislav Veljković.

Kandidati čije su prijave nepotpune su Ivica Mit, Bojana Janketić, Boris Miljević, Milan Milivojević i Nebojša Tonić.

Povod za upućivanje pisma bio je privremeno gašenje i suspendovanje Instagram naloga više nezavisnih medija, organizacija civilnog društva, foto-reportera Gavrila Andrića, kao i drugih ličnih naloga koji su iznosili kritike prema vlasti.

Iako su nalozi u međuvremenu vraćeni, u pismu je naglašeno da nedavni napadi nisu izolovani slučajevi, već deo šireg obrasca koordinisanih napada na nezavisne medije i civilno društvo u Srbiji. Sve učestaliji napadi na digitalnim platformama dodatno ugrožavaju medijske slobode, kao i pravo građana i građanki na informisanje, naročito u kontekstu u kom su nezavisni mediji već izloženi političkim i ekonomskim pritiscima. Ukoliko se ovakvi napadi nastave, mogli bi imati dugoročne negativne posledice po slobodu medija i izražavanja u zemlji, a time i  informisanost građana i građanki.

Od kompanije Meta zatraženo je objašnjenje zbog čega je došlo do suspenzije ovih naloga, koje mere postoje kako bi se sprečile zloupotrebe sistema prijavljivanja, kao i da li i na koji način Meta razmatra društveni i politički kontekst u slučajevima od javnog interesa, kao što je ovaj. Takođe, postavljeno je i pitanje kako mediji i civilno društvo mogu zaštititi svoje naloge od sličnih napada u budućnosti.

Ovo pismo potpisuju Institut za medije i različitosti - Zapadni Balkan, Građanske inicijative,  Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), mediji N1, Nova, Nova.rs, Radar i Danas, Slavko Ćuruvija fondacija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Udruženje novinara Srbije (UNS), Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) i udruženje OsnaŽene.