Novinarima N1 je, kaže Božić, prećeno „da će uskoro biti likvidirani, neutralisani i da od njih neće ostati ništa“. Ova redakcija nazvana je „najgorom bandom“, „plaćenim izdajnicima od stranih sila moći”, a u komentaru je pisalo i da ,,odavno javno istupaju prema srpskom narodu i vlasti”. U komentaru se, kako dodaje, navodi i da ,,zlikovaca ima više”, te se pominju i mediji Nova S i Danas.

Božić kaže da su pretnje odmah prijavili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

„Pozvali su nas danas iz Tužilaštva i obavestili da sprovode procedure u vezi sa prijavom. Ovo nije prvi put da redakcija N1 dobija ovakve pretnje, sličan slučaj desio se pre nekoliko nedelja kada smo objavili vest o otkrivanju plantaže marihuane na severu Kosova. I tada smo obavestili Tužilaštvo, ali evo do danas nismo dobili povratnu informaciju“, kaže Božić za UNS.

On je dodao da su moderatori sajta N1 uočili komentare koji su sinoć stigli, ali da ih redakcija nije objavila.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da pretnje smrću koje su dobili novinari N1 shvati ozbiljno i da brzo pronađe odgovorne.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih verbalnih napada moraju da snose odgovornost.

U izveštaju organizacije Amnesti internešenel iz 2000. godine navodi se da su snage NATO počinile ozbiljna kršenja zakona rata, što je dovelo do nezakonitog ubijanja civila, a među istaknutim slučajevima je i ubistvo 16 medijskih radnika RTS-a, koje je kvalifikovano kao ratni zločin.

„U trenutku bombardovanja u zgradi su radili tehničari i ostalo proizvodno osoblje. Procenjuje se da je u zgradi u trenutku napada radilo oko 120 civila. Najmanje 16 civila je ubijeno, a još 16 je ranjeno“, piše u izveštaju ove organizacije koja navodi i da je NATO pogodio metu koju je ciljao.

U izveštaju Amnesti internešnela naveden je i citat nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera koji je rekao da je RTS bombardovan i zato što je emitovao snimke stradanja civila, koje su preuzimali i zapadni mediji, što je, prema njegovim rečima, slabilo podršku ratu u okviru NATO alijanse.

„Bili smo svesni da će se te slike vratiti i da će postojati instinktivna simpatija za žrtve kampanje“, rekao je Bler za Bi-Bi-Si.

Izveštaj Amnesti internešenela ukazuje i na to da iz NATO-a nije bilo upozorenja da je „konkretan napad na centralu RTS-a neizbežan“.

„Zvaničnici NATO-a u Briselu rekli su za Amnesti internešenel da nisu dali konkretno upozorenje jer bi to ugrozilo pilote“, piše u izveštaju.

UNS, Strukovni sindikat RTS-a i SINOS poručuju da je krajnje vreme da za ovaj ratni zločin odgovaraju nalogodavci i izvršitelji.

U NATO bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine ubijeni su:  Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

„Vidi ti one krave iz N1, kako se zove. Ona ti ima svoju istinu, ona ti saopšti i ode…“.

UNS podseća da svako ima pravo da ne bude saglasan sa izveštavanjem novinara i medija, ali ističe da su uvrede novinarima nedopustive i da nosioci javnih funkcija i svi učesnici u javnoj sferi moraju voditi računa o kulturi govora.

Na poslednjoj konferenciji održanoj u nedelju 7. aprila, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je saopštio da je stav te političke partije da Srbi ne bi trebalo da izađu na referendum koji će u četiri opštine na severu Kosova biti održan 21. aprila.

Međutim, o svemu tome javnost, ali i značajna većina medija, mogla je da se obavesti isključivo posredstvom dva medija. Ostali mediji iz Kosovske Mitrovice, kao ni oni sa centralnog Kosova, niti dopisništva medija koji sa ovog područja izveštavaju za medijske kuće van KiM, nisu bili pozvani.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu još jednom protestuje zbog ovakvog diskriminatorskog pristupa Srpske liste i podseća da je kao politički subjekt sa autoritetom, u obavezi da se odgovorno odnosi prema svim medijima bez obzira na njihovu uređivačku politiku.

Prema saznanjima ovog medija, teme sastanka su popis stanovništva i koordinacija između opština i Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Medija centar Čaglavica je u vezi sa ovim slučajem uputio žalbu Povereniku za jezike na Kosovu Slaviši Mladenoviću.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu ističe da je nedopustivo da se novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku onemogućava rad, posebno o temama od značaja za celokupnu srpsku zajednicu.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu podseća da se na ovaj način ne krši samo Zakon o upotrebi jezika, već da se ugrožava i pravo na informisanje koje je zagarantovano brojnim međunarodnim konvencijama.

Molimo i apelujemo na novinare i medije da poštuju Kodeks novinara Srbije, brinu o dostojanstvu žrtve i svojim izveštavanjem dodatno ne ranjavaju porodicu.

Molimo i apelujemo na koleginice i kolege da poštuju privatnost porodice i njen bol.

Deca su posebno zaštićena novinarskim kodeksom i zakonom od medijskog senzacionalizma,  što se posebno odnosi na zaštitu identiteta drugih maloletnih članova ove porodice.  

Saosećanje sa porodicom koja je izgubila dete mora biti važan postulat koji novinar sledi ukoliko javnost obaveštava o detaljima ovog tragičnog događaja.

„Bila sam zatečena. Nisam ni stigla da odgovorim. Dok je izlazila sa parkinga uspela sam da fotografišem automobil da bih imala registraciju“, rekla je UNS-u Momčilović Ilić.

Navela je da skoro dva meseca istražuje i prikuplja dokumenta na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja o tome kako je na javnoj površini početkom februara, u parku, zacementirana zelena površina i na njoj postavljen kontejner od 150 kvadrata.

„Za ova dva meseca nisam nikada napisala ničije ime“, rekla je UNS-u. Njoj su počele da stižu poruke i na lični Instagram profil kako je lepo imati mesto gde se pije dobra kafa.

„Nije stvar u kafi, pokušala sam osobi koju znam da objasnim kada mi se obratila na lični Instagram profil. Pitanje je zakonitosti“, rekla je novinarka UNS-u.

UNS-u je takođe objasnila da je isprva dobila odgovor od opštinske službe da se ne radi o javnoj površini, te da za objekat te kvadrature ne treba dozvola, a potom je „preko noći 40% parka postalo građevinska zona, a opštinsko veće donelo odluku da se kafeteriji Fabrika ne naplaćuje naknada na tom zemljištu“.

Pretnju smrću Momčilović Ilić prijavila je policiji, a danas je dala i iskaz u tužilaštvu.

UNS očekuje da tužilaštvo pokrene postupak po službenoj dužnosti zbog pretnji smrću novinarki.

Medija centar je uz pomoć prevodioca kasnije došao do zaključka da je službenik predsednice Kosova najverovatnije od novinarke i snimatelja Medija centra tražio akreditacije za praćenje rada predsednice Kosova.

Iz Medija centra Čaglavica kažu da ih svakog puta kada su pokušali da preuzmu akreditacije u predsedništvu Kosova, dobili odgovor da službenik koji ih izdaje nije prisutan. Zbog toga, kako objašnjavaju iz Medija centra Čaglavica, novinarka i snimatelj nisu danas imali akreditacije.

“U proteklih godinu dana više puta smo pokušavali da podignemo svoje dvogodišnje akreditacije za koje smo zahtev podneli još početkom 2023. godine, a poslednji put smo to pokušali da uradimo jutros oko devet sati, ali nam je, kao i mnogo puta ranije, rečeno da službenik koji izdaje akreditacije nije tu i da ne možemo da ih preuzmemo”, navode iz Medija centra Čaglavica.

Direktor Medija centra Čaglavica Budimir Ničić smatra da je u pitanju ne samo diskriminacija srpskih medija, već i očigledna zloupotreba moći službenika predsedništva Kosova.

“Kako je moguće da kad srpski novinari treba da podignu akreditacije službenik koji je zadužen za to ili nije tu, ili je zauzet i to traje već godinu dana? Dakle, u pitanju je očigledna zloupotreba moći službenika u predsedništvu Kosova, što je neprihvatljivo i što predstavlja kršenje ne samo prava novinara nego i naših građana da budu informisani“, rekao je.

Ničić je dodao da takvo ponašanje ugrožava demokratske vrednosti i integritet predsedništva kao institucije.

„Očekujem od predsednice Osmani da takve zloupotrebe osoblja sankcioniše i time pošalje poruku da se moraju poštovati principi pravde i jednakosti”, naveo je Ničić.

Medija centar Čaglavica obratiće se u vezi sa ovim slučajem kosovskom Ombudsmanu i Kancelariji poverenika za jezike na Kosovu.

UNS i DNKiM podsećaju da su novinari srpskih redakcija isti problem imali i pre nedelju dana kada im nije bilo dozvoljeno da prate sastanak Vjose Osmani i zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

UNS i DNKiM ističu da se onemogućavanjem i ograničavanjem rada novinara krši pravo na informisanje, koje je zagarantovano lokalnim propisima i međunarodnim konvencijama.

UNS je ovakvu praksu zabeležio u velikom broju opština i gradova, među kojima su do sada najdrastičnija smanjenja u Somboru, Apatinu, Vršcu, Požegi, Bajinoj Bašti, Bečeju, Bačkoj Topoli, Šidu,  Pančevu, ali i Smederevu, koje je usvojilo budžet 15. marta.

Odlukom o budžetu Grada Smedereva, za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja namenjeno je samo tri miliona dinara, dok je prošle godine za medije izdvojeno sedam puta više – 21 milion dinara.

Grad Sombor ove godine izdvojio je dva miliona dinara za sufinansiranje medijskih projekata, dok je prošle godine opredelio desetostruko više – 20 miliona dinara.

Opština Apatin je prošle godine za medijske projekte izdvojila 11.440.000 dinara, dok je ove godine za ovu namenu opredeljeno 1.139.000 dinara.

Grad Pančevo izdvojio je prošle godine 42 miliona dinara za projektno sufinansiranje, a ove 10 puta manje – 4.2 miliona dinara. Grad Vršac je prošle godine za sufinansiranje medijskih projekata odvojio 22.2 miliona dinara, a ove godine svega 10 odsto od toga, 2.2 miliona dinara.

I u Požegi i Bajinoj Bašti je slična situacija. Opština Požega raspisala je konkurs na 850 hiljada dinara, a lane je za ovu namenu izdvojeno deset puta više novca. Opština Bajina Bašta je na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata izdvojila svega 800 hiljada dinara, dok je prošle godine da ovu namenu opredelila 8 miliona dinara.

Opština Bačka Topola je na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata izdvojila 14 puta manji iznos novca nego prošle godine. Opština Bečej je za medijske projekte izdvojila deset puta, a Opština Šid devet puta manji iznos od onog koji je bio dodeljen medijskim projektima na prošlogodišnjem konkursu.  

Ove godine se konkursi za projektno sufinansiranje prvi put sprovode po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima. Po ovom Zakonu, za sufinansiranje medijskih projekata važan kriterijum su odluke Saveta za štampu i Regulatornog tela za elektoronske medije.

UNS i DNKiM traže hitno uklanjanje jučerašnje informacije u kojoj RTK već u drugoj rečenici ponavlja lažnu vest od pre 20 godina da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

UNS i DNKiM upozoravaju da je upravo ova rečenica bila okidač za izbijanje nasilja u kom su stradali nedužni ljudi, 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba. 

UNS i DNKiM podsećaju da su sve međunarodne organizacije osudile ovakvo izveštavanje RTK, i da je tada Javni servis Kosova dobio 100.000 evra da unapredi svoje uređivačke kapacitete. 

Vest koja je juče objavljena na RTK je u velikoj meri prepisana vest od pre 20 godina i sa sobom nosi ne samo rizik od tragičnih posledica za ceo prostor, nego i očigledan pokušaj istorijske revizije ovog događaja. 

U jučerašnjoj informaciji ne navodi se čije su kuće i čiji verski objekti paljeni, ali se naglašava neistina da su „Srbi uzvratili tako što su to uradili i tamošnjim albanskim kućama“.

UNS i DNKiM ističu da su u ovoj informaciji prekršene sve profesionalne norme i zahtevaju hitnu reakciju lokalnih regulatornih tela i međunarodnih organizacija jer se ovakvim izveštavanjem direktno ugrožava bezbednost čitave zajednice i podstiču, ohrabruju i aboliraju počinioci jednog od najtragičnijih događaja naše savremene istorije.

Nakon reakcije UNS-a i DNKiM-a, danas, kasno popodne, sajt Radio televizije Kosova se oglasio i promenio vest naglašavajući da je „tekst korigovan nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“.

UNS i DNKiM najoštrije osuđuje „korekcije“ koje su samo formalne i u osnovi zadržavaju duh i suštinu prethodne vesti i nijednog trenutka ne obaveštavaju čitaoce i javnost da se radi o lažnoj vesti. Iz prethodne informacije izbačena je formulacija da su se Albanska deca utopila „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

U „novoj vesti“ Javnog servisa ni jednog trenutka se ne pominje da je Martovski pogrom, odnosno „neredi“ kako piše autor ovog teksta bili usmereni protiv Srba, njihovog nasleđa i imovine. Uništavanje hramova i imovine Srpske pravoslavne crkve u vesti je opisano kao „događaj praćen paljenjem pravoslavnih verskih objekata i kuća na Kosovu“.

Ovakva interpretacija činjenica i „korekcija“ jučerašnje vesti dovela je do toga da se u njoj ne spominju Srbi i da čitalac ne može zaključiti da se o njima radi, dok je napisano da je „s druge strane uništena imovina i stotine privatnih objekata Albanaca“.

UNS i DNKiM ponavljaju da se hitno ukloni vest sa sajta jer sadrži jezik mržnje, neprofesionalno i netačno izveštavanje i vrši reviziju zločina počinjenog marta 2004.

UNS i DNKiM su obavestili sve međunarodne institucije na Kosovu, lokalna regulatorna tela sa zahtevom da reaguju i spreče širenje lažnih vesti koje su imale i mogu imati tragične posledice.

Na primedbu da se laži i falsifikati dokazuju pred sudom, a ne odbijanjem da se odgovori na novinarska pitanja, Šapić je rekao: „Vi ćete da mi otkinete politički glavu, pa onda da idem da to naplatim, pa da moja porodica može lep grob da mi sagradi od tog novca“.

UNS podseća da javni funkcioneri imaju pravo da izraze nezadovoljstvo radom nekog medija, ali da kritika ne znači i vređanje novinara i medija.

Na pitanja reporterke N1 na istu temu danas nije želela da odgovori ni gradonačelnica Smedereva, na čijoj teritoriji je Mala Krsna, Jasmina Vojinović nakon sednice Skupštine Grada Smedereva.

UNS ističe da je Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

UNS podseća da se svako ko je nezadovoljan radom medija može obratiti Regulatornom telu za elektronske medije, Savetu za štampu ili sudu, ali da novinarima niko ne sme oduzeti pravo da traže odgovore na pitanja od interesa za javnost.

Novinari su početkom 2023. godine predali zahteve za dvogodišnju akreditaciju, ali ih iz kancelarije Vjose Osmani do danas nisu dobili. Prošle godine srpski novinari su više puta tražili svoje akreditacije, ali su dobijali odgovor da dođu drugi put. I pored toga, do danas su puštani na događaje u predsedništvu, na osnovu spiska prijavljenih za izveštavanje.

UNS i DNKiM ističu da se onemogućavanjem i ograničavanjem rada novinara krši pravo na informisanje, koje je zagarantovano lokalnim propisima i međunarodnim konvencijama.

UNS i DNKiM ističu da je neophodno da svi mediji koji rade na KiM mogu da izveštavaju sa događaja od značaja za građane na Kosovu i Metohiji.

Nakon toga, Lalić su na privatni i poslovni telefon stigle brojne preteće poruke, među kojima je i prenja da će „biti zaklana u centru Novog Sada“. NDNV je ove pretnje prijavio tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS ističe da novinari imaju pravo da svoj stav iznesu i u tekstovima koji pripadaju analitičkim novinarskim žanrovima, i davanjem izjava svojim kolegama, a da svi koji nisu saglasni sa tim stavom mogu odgovoriti u komentaru, argumentovano, bez pretnji i uvreda.

UNS podseća da Krivični zakonik u članu 138 predviđa strože kazne za ugrožavanje sigurnosti novinara pretnjom „da će napasti na život i telo“. Za ovo delo predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora.

Istovremeno, vređani su i fotoreporter agencije Tanjug i dopisnica Kurir televizije.

Tokom protesta, pedesetak ljudi je razvalilo ogradu Centra za socijalni rad u čijem se dvorištu nalazi Sigurna dečja kuća u kojoj od novembra boravi troje Mihaljicine dece, zbog, prema odluci nadležnih organa, zanemarivanja i potencijalnog nasilja u porodici. 

UNS i DNKiM ističu da je u Opštini Gračanica napravljen odabir medija koji će biti pozvani da izveštavaju i napominju da ovo nije prvi put da Opština Gračanica selektivno poziva medije.

UNS i DNKiM pozivaju rukovodstvo Opštine Gračanica da ne pravi selekciju medija i da poziva novinare svih redakcija na događaje koji su od javnog interesa.

„Videla sam da su u zgradu opštine ušli neki novinari i krenula sam i ja. Zvonila sam i obezbeđenje je otvorilo. Rekla sam da sam novinarka i da sam došla da izveštavam sa sastanka i pustili su me u zgradu“, rekla je ona za UNS.

Kada ju je, kako kaže, u hodniku video šef kabineta predsednika opštine i rekao joj da napusti zgradu jer nema akreditaciju, odgovorila da joj akreditacija nije potrebna za tu vrstu događaja i da su druge kolege nenajavljeno ušle.

Pripadnik obezbeđenja ju je tada uhvatio za ruku i gurao, kako bi je izbacio iz zgrade.

„Uhvatio me je čvrsto za nadlakticu i stegao ne bih li ispustila telefon iz ruke. Naravno, nisam htela da dam telefon, a on mi ga je oteo. Odlučila sam da viknem da bi me svi čuli. Koleginica iz N1 je videla incident i snimila ga. Pripadnik obezbeđenja je tada ustuknuo“, navela je ona

U međuvremenu je, dodaje, dala izjavu policiji i prijavila incident.

UNS podseća da je Zakonom o privatnom obezbeđenju propisano da pripadnik obezbeđenja ne sme fizički da dotakne stranku i da napadač za ovakav postupak mora da odgovara.

Kada ga je najpre kolega Nenad Nešić pitao da li sme da mu postavi pitanje jer je prethodno rekao da novinarima N1 neće ni na šta odgovarati, Šapić je rekao „Naravno, pitajte, ovo je slobodna zemlja“. Novinar ga je pitao zašto je sednica pomerena za dva dana, kao i ko je vršio pritisak na Miloša Vučevića i Aleksandra Vučića da se formira vlast u Beogradu sa 56 odbornika, koje navodi da ima.

Nakon što je saslušao pitanje novinara, predsednik privremenog organa ponovio je da ostaje pri odluci ne odgovara na pitanja.

„Hvala vam, ali vama ne odgovaram na pitanja. Izvolite, je l’ ima neko drugi?“, rekao je Šapić.

UNS podseća Šapića da je posao novinara da postavlja pitanja od interesa za javnost, a dužnost funkcionera da na njih odgovaraju i poziva ga da novinare tretira ravnopravno.

UNS ističe da je Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

UNS ističe da se svako ko je nezadovoljan radom medija može obratiti Regulatornom telu za elektronske medije, Savetu za štampu ili sudu, ali da novinarima niko ne sme oduzeti pravo da traže odgovore na pitanja od interesa za javnost.

Programski direktor televizije N1 Igor Božić rekao je za sajt Udruženja novinara Srbije (UNS) da ovo nije prvi put da novinari ove medijske kuće dobijaju preteće komentare, ali da je jučerašnji specifičan zbog toga što je osoba koja je pretila napomenula da zna gde novinari žive.

„Ova pretnja je specifična jer neko tvrdi da zna adresu stanovanja novinara. Inače, mnogo slučajeva pretnji je prijavljeno u poslednjih deset godina. Pretnje su dobijali i novinari kao pojedinci, ali i celokupna redakcija. Vrlo malo pretnji je rešeno. Zapravo, u poslednje četiri godine nije rešena nijedna pretnja redakciji N1“, navodi on.

Božić dodaje da su i jučerašnje, kao i prethodne pretnje prijavili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

UNS poziva Tužilaštvo da poruke koje je dobila redakcija N1 shvati ozbiljno i da uzme u obzir niz pretnji koje su stizale na adresu ove medijske kuće godinama unazad.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih verbalnih napada moraju da snose odgovornost.

Program RTV M bio je zbog toga četiri dana u prekidu.

Kako je za UNS rekao vlasnik RTV M Milan Petrović, u noći između 7. i 8. februara presečeni su kablovi na krovu zgrade iz koje se emituje program "RTV M".

„Nepoznata osoba je bila na krovu zgrade, kome samo određeni imaju pristup i ključ i presekla telekomunikacione kablove. Oštećene kablove primetili su stanari zgrade i slučaj je prijavljen policiji. Policijski službenici, a kasnije i inspektori i tehničari su izvršili uviđaj“, rekao je Petrović.

On je istakao da „očekuje zvaničan izveštaj policije, a ujedno podseća da ovo nije prvi put da se desio napad njihov medij“.

„U  maju prošle godine polomljeni su prozori na našoj zgradi, a ovo se i ranije dešavalo. Počinioci još nisu otkriveni“.

Petrović je rekao da je redakcija angažovala firmu koja je juče zamenila kablove i u poslepodnevnim časovima emitovanje programa je nastavljeno.  

UNS podseća da je članom 149 Krivičnog zakonika za sprečavanje ili ometanje emitovanja televizijskog programa zaprećena novčana ili kazna zatvora do godinu dana i poziva nadležne da hitno utvrde ko stoji iza ovog incidenta.