„Koleginica Biljana Radomirović i ja radili smo reportažu, nadomak glavnog gradskog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, kada je nepoznati muškarac u vidno alkoholisanom stanju krenuo prema nama sa flašom u rukama. Sve vreme je nešto govorio, a kada se nama približio na dva metra, jako je zamahnuo flašom i udario o asfalt pored samih nogu“, rekao je za UNS novinar Zoran Vlašković.

Dodao je da su se koleginica Radomirović i on tada približili karabinjerima, a napadač je užurbanim korakom krenuo prema južnom delu Mitrovice.

“Karabinjeri su zvali policiju koja je vrlo brzo došla, a nakon toga je stigla i hitna pomoć. Policija je kazala da će na video nadzoru videti ko je bio napadač i da će preduzeti mere”, rekao je Vlašković.

Novinarka Biljana Radomirović je zadobila lakše telesne povrede. U izjavi za UNS ističe da su ranu brzom intervencijom sanirali italijanski karabinjeri koji su pozvali policiju, a da su se ubrzo pojavila i kola hitne službe Kliničko bolničkog centra (KBC) Kosovska Mitrovica.

“Dobro sam. Zadobila sam, srećom, lakšu povredu noge. Tek kasnije sam primetila ogrebotine koje su krvarile od stakla koje je letelo na sve strane. Lekar i zdravstveno osoblje su, po dolasku, ponovo sanirali povredu. Odbila sam da idem u bolnicu, kao i da dam izjavu u policijskoj stanici Sever i teretim počinioca“ , navela je Radomirović.

Ona je dodala da je “osoba koja nas je gađala flašom od ranije je poznata policiji, a kako su rekli iz sedišta Regionalne policijske stanice Sever, oni će u saradnji sa Južnom policijskom stanicom preduzeti sve mere”.

Iako novinari Radomirović i Vlašković ni na insistiranje karabinjera nisu želeli da se pozove kosovska policija, ubrzo je stigla patrola, kako se ispostavilo, ipak na poziv karabinjera. Po incidentu koji se dogodio sa severne strane mosta, ubrzo je stigla još jedna policijska patrola iz Regionalne jedinice Sever.

Albanac koji je izazvao incident se istog momenta pošto je gađao pivskom flašom užurbano udaljio ka južnom delu grada.

UNS ističe da je bilo kakvo ugrožavanje sigurnosti novinara neprihvatljivo i da vinovnici fizičkih napada moraju biti najstrože kažnjeni.

U pisanju Nacrta ovog zakona, koji je kosovska vlada usvojila 27. decembra prošle godine, nisu učestvovali predstavnici srpskih medija, kao što niko Udruženje novinara Srbije (UNS) na Kosovu, kao jedinog predstavnika srpskih novinara nije pozvao, ni konsultovao.

Pored novinarskih udruženja na KiM, usvajanje ovog Zakona su kao štetno ocenili i predstavnici međunarodnih organizacija, ambasadori u Prištini i civilni sektor.

UNS na Kosovu je javno izražavao zabrinutost zbog kritičnih tačaka ovog Zakona u kojima se, između ostalog predviđa, da izdavači medija ne mogu pripadati civilnom sektoru već moraju biti privredna društva čime bi najviše bili pogođeni mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku od kojih većina posluje u sistemu nevladinih organizacija jer nepostoji kontinuiran način njihovog finansiranja.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu ističe da troškovi licenciranja i zakonski dato ovlašćenje za materijalno kažnjavanje medija u visini od čak 40.000 evra Nezavisnoj komisiji za medije, u kojoj albanski članovi u broju značajno nadjačavaju predstavnike manjinskih zajednica, stvara prostor za brzopotezno finansijsko uništenje malih lokalnih redakcija.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu smatra i da povećanje broja članova komisije i propisivanje njihovog mandata na četiri godine uz mogućnost reizbora, kao i činjenica da ih bira Skupština, jasno ukazuju na politički uticaj, Sa druge strane, zakonska obaveza elektronskih medija da dobiju dozvolu Nezavisne komisije za medije za objavljivanje video sadržaja na portalu ili društvenim mrežama predstavlja najotvoreniji vid cenzure.

UNS poziva Evropsku i Međunarodnu federaciju novinara, organizaciju Article 19, Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), organizaciju Free Press Unlimited i OBC Transeuropa, Reportere bez granica, International Press Institute (IPI) da preuzmu akcije koje bi na efikasan način sprečile sprovođenje ovog zakona, kao i predsednicu Kosova Vjosu Osmani da ga ne potpiše.

Sada je to isto uradio i Miroslav Kurak koji je bio optužen kao neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.

„Kao i u slučaju Radonjića, tužba se odnosi na saopštenje u kome smo izrazili neslaganje sa presudom. Zbog povrede ugleda i časti, i Kurak od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara“, navela je Fondacija.

Tokom čitavog suđenja koje je počelo 2015. godine, Kurak je bio u bekstvu, pa mu je suđeno u odsustvu.

UNS ističe da se svi učesnici u postupku moraju suočiti sa činjenicom da novinarska i medijska zajednica ima pravo da budu nezadovoljne presudom Apelacionog suda i da izraze neslaganje sa postupanjem države i suda u ovom slučaju.

UNS će nastaviti borbu protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima jer slučajevi ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i smrti Dade Vujasinović moraju biti rešeni.

U Dnevniku RTV-a 17. juna emitovan je snimljen materijal za vremesku prognozu iz kojeg prethodno nije isečen deo u kojem je novinarka napravila grešku.

Kako je UNS saznao, prilikom rada na montaži snimka, server se pokvario, a kompjuter ugasio. Pre emitovanja u Dnevniku, novinarka, montažer, realizator programa, pa ni urednik nisu pogledali i proverili snimak.

Nakon što je sporni izveštaj pušten u etar, novinarka je dobila otkaz, odnosno prekid Ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Kako je rekla za sajt UNS-a, žao joj je zbog svega što se desilo.

„Uvek pogledam snimak pre emitovanja, prvi put nisam. Bio je to splet nesrećnih okolnosti. Žao mi je što mi nije pružena druga prilika, jer za dve godine rada na RTV-u nikada nisam dobila nijednu primedbu na svoj rad“, rekla je Nikoletić.

Kako je UNS saznao iz izvora koji je želeo da ostane anoniman, Nikoletić je u prethodnom periodu uređivala i Dečiji TV Dnevnik, ali zvog vrste ugovora koji je imala (najpre autorski, a zatim o privremenim i povremenim poslovima), nije potpisivana kao urednik već kao novinarka koja je pripremila emisiju.

UNS smatra da je najteža kazna - prekid ugovora, prestroga, naročito ako se uzme u obzir da je u ovom slučaju zakazao čitav lanac, a da se iste kazne ne odnose na ostale učesnike u njemu.  

Novinari srpskih redakcija su i dnevni red za praćenje ovog događaja od Demokratskog saveza Kosova (DPK) dobili na albanskom jeziku.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu ističe da je nedopustivo da se novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku onemogućava rad i uskraćuje pravo da na maternjem jeziku izveštavaju sa događaja.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu podseća da se na ovaj način ne krši samo Zakon o upotrebi jezika, već da se ugrožava i pravo na informisanje koje je zagarantovano brojnim međunarodnim konvencijama.

Napadnut novinar @OnlineDanas pic.twitter.com/ZtSlmFNXyF

Dok je Bokić snimao mlade ljude, koji su izlazili iz prostorija Novosadskog sajma, muškarac mu je prišao, uzeo telefon i udario ga pesnicom u grudi, rekao je on UNS-u. 

Bokić je, kako kaže, sa sobom imao istaknutu legitimaciju dnevnog lista “Danas”, te veruje da je osoba koja ga je napala videla da se radi o novinaru.

Bokić je UNS-u rekao da je nakon napada primljen u Urgentni centar, gde mu je konstatovano nagnječenje grudne kosti. 

Tamo su, kako kaže, pozvali policiju i on je napad prijavio. 

“Došla su dva inspektora, razgovarali sa mnom i rekli su da će preneti tužilaštvu”, dodaje Bokić.

Sada se, kaže, oseća dobro.

“Ponovo sam se vratio na teren da izveštavam. Nastaviću da radim ovaj posao kao i do sada. Osećam se fizički dobro, ali se ne osećam dobro zbog celokupne situacije, koja je jeziva. Napad na sebe ne smatram ličnim koliko ga smatram opasnim kao pojavu, jer je novinar napadnut samo zbog toga što je radio svoj posao”, rekao je.

Zabrinjavajući je, kako kaže, trend napada na novinare koji primećuje poslednjih dana.

“Prvo je napadnut bio Vuk Cvijić, danas ja. Čujem da su i neke druge kolege sprečene da rade svoj posao. Mislim da su svi slobodni novinari ugroženi, a sada fizički”, rekao je on. 

UNS ističe da je bilo kakvo ugrožavanje sigurnosti novinara neprihvatljivo i da vinovnici fizičkih napada moraju biti najstrože kažnjeni.

UNS podseća da je novinarima neophodno omogućiti slobodno izveštavanje o svim događajima, a posebno u toku izbora, kada je neophodno da do javnosti stižu tačne i pravovremene informacije.

Cvijić je rekao UNS-u da je prolazio Kosovskom i da su u kafiću kod broja 18 sedeli Lađević i novinar kom se javio, pozdravio ih je i pitao „kako ste“. Zatim je, prema svedočenju Cvijića, Lađević ustao od stola i počeo da ga vređa, unosi mu se u lice, da bi u jednom momentu čak došlo i obezbeđenje koje se postavilo između Lađevića i njega.

„On im se obratio i rekao ne brinite se, mi smo kolege“, rekao je Cvijić UNS-u.

Zatim se obezbeđenje udaljilo, a Cvijić je, kako je objasnio, napadnut.

„Udario me pesnicom u glavu. Zatim mi se uvredljivo obratio i rekao 'šta, nećeš da se biješ?`. Rekao sam da ću pozvati policiju. A on je uzvratio: `Reci im da sam gore u redakciji`“, ispričao je novinar „Radara“ UNS-u.

Cvijić je postupio u skladu sa uputstvima Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) i napad prijavio policiji i članu SRG Veranu Matiću, koji je odmah došao u Kosovsku ulicu.

„Došla je odmah uz redovnu policiju i ona iz sastava Uprave kriminalističke policije. Vuk je postupio po preporuci SRG, pozvao je SOS telefon na kom se prijavljuju napadi na novinare, a ja sam prijavio slučaj kontakt tački u nadležnom tužilaštvu. Sve smo uradili u rekordnom vremenu što je moglo da se uradi i u skladu je sa mehanizmom koji je ustanovila SRG“, rekao je Matić UNS-u.

UNS je pozvao i direktora „Srpskog telegrafa“ koji je negirao da se napad dogodio.

„Sve je slagao“, rekao je Lađević i zamolio da ga zovemo kasnije, ali potom nije odgovarao na pozive.

Kao novinarska organizacija koja učestvuje u radu SRG u okviru kog se prati svaki konkretan slučaj napada na novinare, UNS će informisati javnost o toku ovog postupka.

Kako je UNS-u rekao glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović, kosovska policija je obavila uviđaj.

Avramović je istakao da ga ne bi iznenadilo da policija zbog relativno male materijalne štete ne pokrene istragu, ali ističe da je ključno da se slučaj rasvetli do kraja.

“Jako je važno da učine sve što mogu i pronađu one koji su ovo uradili jer ne želim da razmišljam da li je, možda, počiniocima od sticanja materijalne koristi u ovom slučaju bila važnija eventualna poruka medijima ili preostalim Srbima u Čaglavici“, rekao je Avramović.

On je dodao da će se pomoćni objekat brzo i lako obnoviti, ali da je poruka koja ostaje medijima i građanima, da nisu bezbedni, važnija od materijalne štete.

Više redakcija koje izveštavaju na srpskom jeziku pratilo je sinoć ovu konferenciju u vezi sa operacijom Kosovske policije na području opštine Zvečan. Međutim, ostali su uskraćeni za prevod na maternji jezik.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu ističe da je nedopustivo da se novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku onemogućava rad, kao i da se na ovaj način ne krši samo Zakon o upotrebi jezika, već se ugrožava i pravo na informisanje koje je zagarantovano međunarodnim konvencijama.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu podseća da je najučestaliji oblik ugrožavanja medijskih sloboda na ovom području onemogućavanje rada zbog nedostatka prevoda na srpski jezik, a da su se sa ovim problemom novinari srpskih redakcija, samo od početka godine, suočili više puta.

Novinarima N1 je, kaže Božić, prećeno „da će uskoro biti likvidirani, neutralisani i da od njih neće ostati ništa“. Ova redakcija nazvana je „najgorom bandom“, „plaćenim izdajnicima od stranih sila moći”, a u komentaru je pisalo i da ,,odavno javno istupaju prema srpskom narodu i vlasti”. U komentaru se, kako dodaje, navodi i da ,,zlikovaca ima više”, te se pominju i mediji Nova S i Danas.

Božić kaže da su pretnje odmah prijavili Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.

„Pozvali su nas danas iz Tužilaštva i obavestili da sprovode procedure u vezi sa prijavom. Ovo nije prvi put da redakcija N1 dobija ovakve pretnje, sličan slučaj desio se pre nekoliko nedelja kada smo objavili vest o otkrivanju plantaže marihuane na severu Kosova. I tada smo obavestili Tužilaštvo, ali evo do danas nismo dobili povratnu informaciju“, kaže Božić za UNS.

On je dodao da su moderatori sajta N1 uočili komentare koji su sinoć stigli, ali da ih redakcija nije objavila.

UNS poziva Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal da pretnje smrću koje su dobili novinari N1 shvati ozbiljno i da brzo pronađe odgovorne.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici ovakvih verbalnih napada moraju da snose odgovornost.

U izveštaju organizacije Amnesti internešenel iz 2000. godine navodi se da su snage NATO počinile ozbiljna kršenja zakona rata, što je dovelo do nezakonitog ubijanja civila, a među istaknutim slučajevima je i ubistvo 16 medijskih radnika RTS-a, koje je kvalifikovano kao ratni zločin.

„U trenutku bombardovanja u zgradi su radili tehničari i ostalo proizvodno osoblje. Procenjuje se da je u zgradi u trenutku napada radilo oko 120 civila. Najmanje 16 civila je ubijeno, a još 16 je ranjeno“, piše u izveštaju ove organizacije koja navodi i da je NATO pogodio metu koju je ciljao.

U izveštaju Amnesti internešnela naveden je i citat nekadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera koji je rekao da je RTS bombardovan i zato što je emitovao snimke stradanja civila, koje su preuzimali i zapadni mediji, što je, prema njegovim rečima, slabilo podršku ratu u okviru NATO alijanse.

„Bili smo svesni da će se te slike vratiti i da će postojati instinktivna simpatija za žrtve kampanje“, rekao je Bler za Bi-Bi-Si.

Izveštaj Amnesti internešenela ukazuje i na to da iz NATO-a nije bilo upozorenja da je „konkretan napad na centralu RTS-a neizbežan“.

„Zvaničnici NATO-a u Briselu rekli su za Amnesti internešenel da nisu dali konkretno upozorenje jer bi to ugrozilo pilote“, piše u izveštaju.

UNS, Strukovni sindikat RTS-a i SINOS poručuju da je krajnje vreme da za ovaj ratni zločin odgovaraju nalogodavci i izvršitelji.

U NATO bombardovanju RTS-a, u noći između 22. i 23. aprila 1999. godine ubijeni su:  Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54), monter.

„Vidi ti one krave iz N1, kako se zove. Ona ti ima svoju istinu, ona ti saopšti i ode…“.

UNS podseća da svako ima pravo da ne bude saglasan sa izveštavanjem novinara i medija, ali ističe da su uvrede novinarima nedopustive i da nosioci javnih funkcija i svi učesnici u javnoj sferi moraju voditi računa o kulturi govora.

Na poslednjoj konferenciji održanoj u nedelju 7. aprila, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je saopštio da je stav te političke partije da Srbi ne bi trebalo da izađu na referendum koji će u četiri opštine na severu Kosova biti održan 21. aprila.

Međutim, o svemu tome javnost, ali i značajna većina medija, mogla je da se obavesti isključivo posredstvom dva medija. Ostali mediji iz Kosovske Mitrovice, kao ni oni sa centralnog Kosova, niti dopisništva medija koji sa ovog područja izveštavaju za medijske kuće van KiM, nisu bili pozvani.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu još jednom protestuje zbog ovakvog diskriminatorskog pristupa Srpske liste i podseća da je kao politički subjekt sa autoritetom, u obavezi da se odgovorno odnosi prema svim medijima bez obzira na njihovu uređivačku politiku.

Prema saznanjima ovog medija, teme sastanka su popis stanovništva i koordinacija između opština i Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Medija centar Čaglavica je u vezi sa ovim slučajem uputio žalbu Povereniku za jezike na Kosovu Slaviši Mladenoviću.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu ističe da je nedopustivo da se novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku onemogućava rad, posebno o temama od značaja za celokupnu srpsku zajednicu.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu podseća da se na ovaj način ne krši samo Zakon o upotrebi jezika, već da se ugrožava i pravo na informisanje koje je zagarantovano brojnim međunarodnim konvencijama.

Molimo i apelujemo na novinare i medije da poštuju Kodeks novinara Srbije, brinu o dostojanstvu žrtve i svojim izveštavanjem dodatno ne ranjavaju porodicu.

Molimo i apelujemo na koleginice i kolege da poštuju privatnost porodice i njen bol.

Deca su posebno zaštićena novinarskim kodeksom i zakonom od medijskog senzacionalizma,  što se posebno odnosi na zaštitu identiteta drugih maloletnih članova ove porodice.  

Saosećanje sa porodicom koja je izgubila dete mora biti važan postulat koji novinar sledi ukoliko javnost obaveštava o detaljima ovog tragičnog događaja.

„Bila sam zatečena. Nisam ni stigla da odgovorim. Dok je izlazila sa parkinga uspela sam da fotografišem automobil da bih imala registraciju“, rekla je UNS-u Momčilović Ilić.

Navela je da skoro dva meseca istražuje i prikuplja dokumenta na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja o tome kako je na javnoj površini početkom februara, u parku, zacementirana zelena površina i na njoj postavljen kontejner od 150 kvadrata.

„Za ova dva meseca nisam nikada napisala ničije ime“, rekla je UNS-u. Njoj su počele da stižu poruke i na lični Instagram profil kako je lepo imati mesto gde se pije dobra kafa.

„Nije stvar u kafi, pokušala sam osobi koju znam da objasnim kada mi se obratila na lični Instagram profil. Pitanje je zakonitosti“, rekla je novinarka UNS-u.

UNS-u je takođe objasnila da je isprva dobila odgovor od opštinske službe da se ne radi o javnoj površini, te da za objekat te kvadrature ne treba dozvola, a potom je „preko noći 40% parka postalo građevinska zona, a opštinsko veće donelo odluku da se kafeteriji Fabrika ne naplaćuje naknada na tom zemljištu“.

Pretnju smrću Momčilović Ilić prijavila je policiji, a danas je dala i iskaz u tužilaštvu.

UNS očekuje da tužilaštvo pokrene postupak po službenoj dužnosti zbog pretnji smrću novinarki.

Medija centar je uz pomoć prevodioca kasnije došao do zaključka da je službenik predsednice Kosova najverovatnije od novinarke i snimatelja Medija centra tražio akreditacije za praćenje rada predsednice Kosova.

Iz Medija centra Čaglavica kažu da ih svakog puta kada su pokušali da preuzmu akreditacije u predsedništvu Kosova, dobili odgovor da službenik koji ih izdaje nije prisutan. Zbog toga, kako objašnjavaju iz Medija centra Čaglavica, novinarka i snimatelj nisu danas imali akreditacije.

“U proteklih godinu dana više puta smo pokušavali da podignemo svoje dvogodišnje akreditacije za koje smo zahtev podneli još početkom 2023. godine, a poslednji put smo to pokušali da uradimo jutros oko devet sati, ali nam je, kao i mnogo puta ranije, rečeno da službenik koji izdaje akreditacije nije tu i da ne možemo da ih preuzmemo”, navode iz Medija centra Čaglavica.

Direktor Medija centra Čaglavica Budimir Ničić smatra da je u pitanju ne samo diskriminacija srpskih medija, već i očigledna zloupotreba moći službenika predsedništva Kosova.

“Kako je moguće da kad srpski novinari treba da podignu akreditacije službenik koji je zadužen za to ili nije tu, ili je zauzet i to traje već godinu dana? Dakle, u pitanju je očigledna zloupotreba moći službenika u predsedništvu Kosova, što je neprihvatljivo i što predstavlja kršenje ne samo prava novinara nego i naših građana da budu informisani“, rekao je.

Ničić je dodao da takvo ponašanje ugrožava demokratske vrednosti i integritet predsedništva kao institucije.

„Očekujem od predsednice Osmani da takve zloupotrebe osoblja sankcioniše i time pošalje poruku da se moraju poštovati principi pravde i jednakosti”, naveo je Ničić.

Medija centar Čaglavica obratiće se u vezi sa ovim slučajem kosovskom Ombudsmanu i Kancelariji poverenika za jezike na Kosovu.

UNS i DNKiM podsećaju da su novinari srpskih redakcija isti problem imali i pre nedelju dana kada im nije bilo dozvoljeno da prate sastanak Vjose Osmani i zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

UNS i DNKiM ističu da se onemogućavanjem i ograničavanjem rada novinara krši pravo na informisanje, koje je zagarantovano lokalnim propisima i međunarodnim konvencijama.

UNS je ovakvu praksu zabeležio u velikom broju opština i gradova, među kojima su do sada najdrastičnija smanjenja u Somboru, Apatinu, Vršcu, Požegi, Bajinoj Bašti, Bečeju, Bačkoj Topoli, Šidu,  Pančevu, ali i Smederevu, koje je usvojilo budžet 15. marta.

Odlukom o budžetu Grada Smedereva, za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja namenjeno je samo tri miliona dinara, dok je prošle godine za medije izdvojeno sedam puta više – 21 milion dinara.

Grad Sombor ove godine izdvojio je dva miliona dinara za sufinansiranje medijskih projekata, dok je prošle godine opredelio desetostruko više – 20 miliona dinara.

Opština Apatin je prošle godine za medijske projekte izdvojila 11.440.000 dinara, dok je ove godine za ovu namenu opredeljeno 1.139.000 dinara.

Grad Pančevo izdvojio je prošle godine 42 miliona dinara za projektno sufinansiranje, a ove 10 puta manje – 4.2 miliona dinara. Grad Vršac je prošle godine za sufinansiranje medijskih projekata odvojio 22.2 miliona dinara, a ove godine svega 10 odsto od toga, 2.2 miliona dinara.

I u Požegi i Bajinoj Bašti je slična situacija. Opština Požega raspisala je konkurs na 850 hiljada dinara, a lane je za ovu namenu izdvojeno deset puta više novca. Opština Bajina Bašta je na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata izdvojila svega 800 hiljada dinara, dok je prošle godine da ovu namenu opredelila 8 miliona dinara.

Opština Bačka Topola je na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata izdvojila 14 puta manji iznos novca nego prošle godine. Opština Bečej je za medijske projekte izdvojila deset puta, a Opština Šid devet puta manji iznos od onog koji je bio dodeljen medijskim projektima na prošlogodišnjem konkursu.  

Ove godine se konkursi za projektno sufinansiranje prvi put sprovode po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima. Po ovom Zakonu, za sufinansiranje medijskih projekata važan kriterijum su odluke Saveta za štampu i Regulatornog tela za elektoronske medije.

UNS i DNKiM traže hitno uklanjanje jučerašnje informacije u kojoj RTK već u drugoj rečenici ponavlja lažnu vest od pre 20 godina da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

UNS i DNKiM upozoravaju da je upravo ova rečenica bila okidač za izbijanje nasilja u kom su stradali nedužni ljudi, 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba. 

UNS i DNKiM podsećaju da su sve međunarodne organizacije osudile ovakvo izveštavanje RTK, i da je tada Javni servis Kosova dobio 100.000 evra da unapredi svoje uređivačke kapacitete. 

Vest koja je juče objavljena na RTK je u velikoj meri prepisana vest od pre 20 godina i sa sobom nosi ne samo rizik od tragičnih posledica za ceo prostor, nego i očigledan pokušaj istorijske revizije ovog događaja. 

U jučerašnjoj informaciji ne navodi se čije su kuće i čiji verski objekti paljeni, ali se naglašava neistina da su „Srbi uzvratili tako što su to uradili i tamošnjim albanskim kućama“.

UNS i DNKiM ističu da su u ovoj informaciji prekršene sve profesionalne norme i zahtevaju hitnu reakciju lokalnih regulatornih tela i međunarodnih organizacija jer se ovakvim izveštavanjem direktno ugrožava bezbednost čitave zajednice i podstiču, ohrabruju i aboliraju počinioci jednog od najtragičnijih događaja naše savremene istorije.