Kako se može videti uvidom u dokumentaciju koju je opština Despotovac objavila u Jedinstvenom informacionom sistemu (JIS), komisija za ocenu projekata ocenila je projekte i predložila raspodelu sredstava, nakon čega je predsednik opštine odlučio da odluku komisije ne sprovede, već da konkurs obustavi.

Član komisije za ocenu projekata Branimir Grulović potvrdio je danas UNS-u da članovi komisije nisu obavešteni o odluci predsednika opštine da poništi konkurs, niti ih je bilo ko iz opštine pozvao da ih o tome obavesti.

„Nakon uvida u dostavljene projekte, preko portala JIS, a imajući u vidu dostupnost sadržaja ciljnim grupama i predložene budžete, odnosno da se većina projekata realizuje preko interent portala, da je na teritoriji opštine većina stanovništva starije životne dobi koje slabije koristi internet portale, da u projektima nije posebno navedena obrada tema i događaja od značaja i posebnog interesovanja građana, to smatramo da podneti projekti ne ispunjavaju ili nedovoljno ispunjavaju interes građana opštine“, piše u Rešenju o obustavi konkursa.

UNS ističe da ZJIM predviđa da „odluku o raspodeli sredstava donosi rukovodilac organa koji je raspisao konkurs, a na osnovu obrazloženog predloga komisije“  i da ova odluka „ne može odstupati od predloga komisije osim ako je predlog komisije u suprotnosti sa propisom ili sa kriterijumima koji su objavljeni u javnom pozivu“.

UNS podseća Marjanovića i da ZJIM predviđa obavezu jedinica lokalnih samouprava da jednom u tri godine sprovedu analizu o potrebnim medijskim sadržajima, polazeći od definicije javnog interesa u oblasti javnog informisanja definisane zakonom i da o toj analizi sačinjava izveštaj koji je sastavni deo javnih konkursa.

S obzirom na to da izveštaj analize potrebnih medijskih sadržaja nije objavljen u okviru konkursa Despotovca, nije opravdan ni navod Marjanovića da se konkurs obustavlja  zbog toga što „u projektima nije posebno navedena obrada tema i događaja od značaja i posebnog interesovanja građana“.

Kako novinar N1 Miodrag Sovilj kaže za UNS, snimatelja ove televizije, Stojanovića i njega su, dok su izveštavali, pratili nepoznati muškarci, a jedan od njih je Stojanoviću istrgao telefon iz ruku.

“Ušli smo u prostor koji nije ograđen, snimali pokrivanja i pitali ljude koji su došli zbog čega su tog dana poželeli da budu u Jelašnici i da li znaju da će uskoro biti održani lokalni izbori. Kolegi Miljku Stojanoviću je, koji je radio prenos uživo, jedan od ljudi koji su ih pratili oteo telefon i stavio ga u džep”, dodaje Sovilj.

Sovilj navodi da je od tog čoveka zahtevao da Stojanoviću vrati telefon, a da je u međuvremenu druga osoba udarila kamermana N1 po ruci.

“Čovek koji je oteo telefon kolegi rekao je : ‘Vi ste izdajnici ove zemlje i niste dobrodošli. Izađite odavde’. Naglasio je: ‘Ovo je moja molba za sada”. U tom trenutku je snimatelj N1 koji je bio pored mene podigao kameru da snimi šta se dešava. Druga osoba ga je udarila po ruci. On je zadržao taj kadar i nije podigao kameru, strahujući da će ga neko fizički napasti”, kaže Sovilj.

Nakon toga, ekipi N1 i Stojanoviću je, kako navodi Sovilj, prišla grupa od nekoliko momaka, koji su ih gurali, kako bi izašli.
“Ako bismo zastali, povukli bi nas za ruku da izađemo. ‘Ovo je za sada molba’, ponavljali su stalno, a to se vidi i na snimku”, navodi Sovilj.

Kada ih je Sovilj pitao šta znači “za sada”, oni su odgovorili “Nemoj, molim te”.

Taj prostor je, kako kažu Sovilj i Stojanović, obezbeđivao veliki broj policajaca. Ipak, kada su, kako dodaju, prišali jednom od njih i ispričali mu šta se dešava, on nije reagovao.

Ni kada su ponovili šta se dešavalo i pokazali mu čoveka koji je oteo telefon, policajac, kako navode, nije ništa preduzeo.Umesto policajca, oglasio se čovek koji je oteo telefon, rekavši da će Stojanoviću vratiti telefon čim napuste taj prostor.

“Pitao sam policajca da još jednom ponovi da li je u pitanju javna površina i da li taj čovek sme nekoga odatle da proteruje, na šta je on sve vreme ćutao. Naša bezbednosna procena je bila da ne želimo da ulazimo više ni u kakve rasprave kada je tu policija koja ne reaguje”, rekao je Sovilj.

Stojanović za UNS  kaže da je planirao da ovaj napad prijavi policiji, ali sada, kada postoji snimak, smatra da tužilaštvo treba da reaguje po službenoj duržnosti.

Ovo, kako dodaje Stojanović, nije prvi put da policija ne reaguje na napad na njega.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

UNS ističe da je formiranje Saveta REM-a, i to isključivo u skladu sa zakonom, od ključne važnosti za regulaciju elektronskih medija i javni interes.

Nakon što su videli da ih snima, kako kaže Jošović, nepoznata gospođa je desnom rukom udarila njen stativ pri čemu je telefon pao na zemlju.

„Tu su bili pripadnici policije koji su prišli i meni i njoj, uzeli podatke i rekli da će nas obe pozvati za izjavu. Mene su i pozvali i ja sam izjavu naknadno dala“, rekla je Jošović za UNS.

UNS traži od nadležnih da pokrenu postupak protiv odgovorne za napad na novinarku Jošović.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

UNS podseća da je konkurs za članove Saveta zaključen 23. maja i da je jedan od uslova da kandidat pod punom krivičnom i materijalnom odgovornošću, potpiše izjavu da ne postoje zakonske smetnje da bude izabran za člana Saveta REM-a.

Članom 15. stav 3 Zakona o elektronskim medijima lice koje je vlasnik ili, član organa upravljanja i drugih organa, zaposlen, pod ugovorom ili lice koje ima interes u pravnim licima koja se bave delatnošću proizvodnje, distribucije ili emitovanja radio i televizijskog programa ili sa njima povezanim delatnostima ne može biti član Saveta REM-a.

Uz fotografiju vesti koje su objavljene na ovom portalu, Šalja navodi da „Kosovo onlajn ne zastupa interese kosovskih Srba, već sprovodi naređenja političko-kriminalnog establišmenta iz Beograda, koristeći se metodama dezinformisanja i ciljanog narušavanja ustavnog poretka Kosova".

Tvrdi da je članak u kojoj je reakcija civilnog društva na incident “klasičan primer hibridne propagande sa ciljem kreiranja narativa o viktimizaciji Srba na Kosovu, kriminalizacija kosovskih bezbednosnih institucija, podsticanje etničkih tenzija u osetljivim zonama, diskreditacija ustavnog autoriteta i vladavine prava“.

„Članak nije samo dezinformacija. To je operativni instrument hibridnog rata koji Srbija vodi protiv Kosova“, napisao je, između ostalog, Drizan Šalja.

Iz redakcije Kosovo onlajn ističu da su se prethodnih dana našli i na meti srpskih telegram kanala zbog, kako se tvrdi, „uređivačke politike koja je u dubokoj suprotnosti sa zvaničnom politikom Beograda i Rezolucijom 1244“.

UNS i UNS na Kosovu smatraju nedopustivim osporavanje prava medijima na Kosovu da prenose izjave zvaničnika iz Beograda povodom događaja od interesa za javnost.

UNS i UNS na Kosovu ističu da upravo Šalja, svojim postupkom, podstiče tenzije, kriminalizuje Kosovo onlajn i ugrožava sigurnost novinara koji u njemu rade.

UNS i UNS na Kosovu podsećaju Šalju, ali i ostale aktere na javnoj sceni, da se, ako nešto smatraju spornim u izveštavanju o konkretnom događaju, ne služe kvalifikacijama, već da izveštavanje medija osporavaju argumentima, ukoliko ih imaju.

UNS i UNS na Kosovu smatraju nedopustivim ovakav odnos prema novinarima od strane EU, ističući da je od velike važnosti da evropske institucije svojim primerom pokažu profesionalni odnos prema medijima.

UNS i UNS na Kosovu podsećaju da ovo nije prvi put da iz Kancelarije EU na Kosovu ne stižu pozivi medijima o aktivnostima njihovih predstavnika i pozivaju ih da bez odlaganja promene praksu.

UNS poziva vodeće ljude u nacionalnom javnom servisu i privatnim medijima, kao i njihove vlasnike, da sa ovom opasnom praksom prestanu.

Kako je UNS saznao od koleginica i kolega, u toku i nakon studentske blokade Radio-televizije Srbije (RTS), na javnom servisu počela je odmazda nad onima koji "nisu lojalni", ili su direktno učestvovali u protestima ispred javnog servisa, kao i onima koji su potpisali saopštenja neformalne grupe radnika RTS-a Naš pRoTeSt, a koja javno kritikuje uređivačku politiku RTS-a.

Nakon završetka blokade javnog servisa promenjeni su urednici Dnevnika RTS-a. Kolegama koji su javno izrazili neslaganje sa uređivačkom politikom, kako navode, ne daju se radni zadaci, dok su na Radio Beogradu pokrenuta dva disciplinska postupka. Neprodužavanje ugovora na određeno vreme, mera je i protiv dve koleginice sa RTS-a koje su među potpisnicima saopštenja grupe Naš pRoTeSt, iako na javnom servisu rade godinama.

Na udaru u Euronews Srbija su članovi redakcije koji su se svojim imenom i prezimenom ogradili od saopštenja "Pozivamo nadležne da omoguće rad RTS-a" od 18. aprila, koje je objavljeno bez znanja redakcije, ali u njeno ime.

Opomena pred otkaz i neprodužavanje ugovora o radu za sada su mere protiv dvoje kolega od 78 novinara i medijskih radnika koji su potpisali saopštenje suprotstavljajući se rukovodstvu ovog medija.

Zaposleni u Euronews-u, koji je u vlasništvu Telekom Srbija, do sada su pokazali slogu i solidarnost, a izloženi su profesionalnom degradiranju, različitim pritiscima i, kako kažu, dovođenju novih koleginica i kolega kako bi se promenila "krvna slika" redakcije.

Urednicama Vikend izdanja „Politike“ Sandri Gucijan i Hronike Dorotei Čarnić juče je uručeno rešenje o prestanku radnog odnosa, nakon više od dve, odnosno tri decenije rada u ovoj redakciji. One su odlukom rukovodstva, odonosno vlasnika Bobana Rajića, proglašene tehnološkim viškom.

Gucijan i Čarnić su ranije za UNS rekle da veruju da otkaz ima političku pozadinu s obzirom na to da obe „od pada nadstrešnice i početka studentskih protesta nisu krile da podržavaju studente“, kao i da je otkaz njima način da se zaplaše ostali novinari „Politike“.

UNS podseća da je početkom godine i novinarka „Novosti“, čiji je vlasnik takođe Boban Rajić - Vojislava Crnjanski Spasojević navela je da je dan nakon objavljivanja fotografije sa protesta ispred Ustavnog suda na svom „Instagram“ profilu, dobila otkaz.

UNS ističe da Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da „novinaru ne može prestati radni odnos, umanjiti se ugovorena zarada ili ugovorena naknada za rad, niti se na drugi način staviti u nepovoljniji položaj zbog toga što je u mediju objavio istinitu tvrdnju ili izneo mišljenje, kao ni zbog toga što je svoje mišljenje izneo van medija kao lični stav“.

Takođe, Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena je neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

UNS i njegov advokatski tim na raspolaganju su koleginicama i kolegama za pravnu pomoć.

UNS ističe da ono što je danas predstavljeno kao usaglašen tekst nacrta Radne grupe i Evropske komisije ne predstavlja tekst koji je uradila Radna grupa.

Takođe, kada je reč o Izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, na današnjem sastanku članovima Radne grupe predočena je konačna verzija Nacrta ovog Zakona u koji su unete primedbe Evropske komisije, a sa kojima članovi Radne grupe takođe nisu bili upoznati.

UNS ističe da su na današnjem sastanku, članovi radnih grupa, predstavnici UNS-a, Lokal Presa, ANEM-a i profesor Rade Veljanovski tražili od MIT-a da se o predstavljenim nacrtima sprovede javna rasprava, što nije prihvaćeno.

 „Tražili su nam lične karte i novinarske legitimacije, a potom priveli na razgovor. Bili su saradljivi, ispitivali su nas šta smo radili i zašto smo došli da snimamo. Zadržani smo bili na razgovoru više od sat i po vremena, što je bilo nepotrebno“, ističe Doderović.

Kao razlog za privođenje, kaže Doderović, naveli su da su postojale osnove sumnje.

„Nismo narušavali red i mir, nikog nismo dirali samo smo snimali događaj. Imali smo press prsluke“, objašnjava on.

UNS poziva policiju da ne ometa novinare u njihovom radu. Naprotiv, kada neko napada ili ometa novinare pri obavljanju posla potrebno je da im pruži zaštitu.  

„Dogodila se i rasprava nekih ljudi za koje pretpostavljam da su bili učesnici SNS skupa, sa policijom, kada mi je prišao, meni nepoznat muškarac i gurnuo mi ruku, pokušavši da mi izbije telefon iz ruke”, rekla je Radovanović.

Kako je istakla za UNS, muškarac koji je pokušao da joj izbije telefon iz ruke tražio je da je policajac udalji, kako on ne bi napravio problem.

“Policajac u civilu me je preveo sa druge strane ulice i poručio mi da ‘ne izazivam tenziju’. Ubrzo sam sa kolegama otišla odatle, tako da ne znam šta se desilo sa njim", objasnila je Radovanović.

UNS traži od nadležnih da hitno pokrenu postupak protiv odgovornog za napad na novinarku Južnih vesti Tamaru Radovanović. 

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

„Ušao sam unutra da snimim, kada me je sa leđa napao najpre jedan muškarac, a onda još nekolicina njih. Prvo su me psovali, a onda i udarali u leđa dok nisam izašao napolje“, rekao je Vučetić.

Kako je istakao za UNS, on je sada na putu ka Domu zdravlja, nakon čega će otići u policiju, koju je već telefonom obavestio o incidentu. Niko od prisutnih nije reagovao na napad, pa ni Miloš Vučević.

UNS traži od nadležnih da pokrenu postupak protiv odgovornog za napad na snimatelja N1 Marjana Vučetića.

UNS podseća da je danas u Novom Sadu, priveden, pa pušten i fotoreporter Gavrilo Andrić koji je fotografisao blokadu zgrade suda i tužilaštva u Novom Sadu.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

“Nezavisna komisija za medije (NKM) našla se u centru kontroverzne zakonske reforme koja bi mogla dodatno da naruši njenu nezavisnost”, navode Reporteri bez granica.

Ovaj Zakon je Ustavni sud Kosova stavio van snage.

UNS i DNKiM ističu da su mnoge otvorene pretnje novinarima, poput onih koje su upućene redakciji Tanjuga, ostale nekažnjene, a da je ugrožena bezbednost novinara još jedan od razloga za pad na listi Reportera bez granica.

UNS i DNKiM ističu da su Reporteri bez granica ukazali na nedostatak informacija na srpskom jeziku, a da su za jezičku diskriminaciju često bili odgovorni i predstavnici kosovskih institucija, koji na brojnim događajima nisu obezbeđivali prevod na srpski jezik.

UNS i DNKiM pozivaju poslanike Samoopredeljenja da prestanu da kampanjom blaćenja usmerenom ka Asocijaciji novinara Kosova (AGK) i predsedniku ovog udruženja Džemajlu Redži.

Kako se vidi na snimku koji je objavio Insajder, Miljuš je pitao nepoznatog čoveka zbog čega ga je snimio, da bi mu on odgovorio da “mu je bolje da beži”.

Nakon toga, muškarac je Miljuša, kako se vidi na snimku, dvaput udario po ruci, pokušavajući da mu izbije telefon kojim ga je snimao.

Redakcija Insajdera navodi da je ovaj slučaj napada prijavila Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada na novinare, koji ugrožavaju njihovu bezbednost, stvaraju atmosferu straha i povređuju pravo javnosti da bude pravovremeno informisana iz što više izvora.

UNS traži od nadležnih da pokrenu postupak protiv odgovornog za napad na Miljuša.

UNS i DNKiM ističu da bi ministru bili radi domaćini u poseti medijima na KiM.

UNS i DNKiM podsećaju da su ranije već protestovali zbog načina na koji su raspodeljena sredstva na ovom konkursu.

Uvidom u rezultate konkursa, uočljivo je da su odbijeni projekti dve uspešne medijske kuće sa Kosova i Metohije koje rade od 2000. godine i cenjene su zbog svog profesionalnog izveštavanja, a da su značajna sredstva dodeljena organizacijama koje nisu poznate medijskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.

UNS je istakao da je od 20 miliona dinara, koliki je budžet konkursa za elektronske medije na Kosovu i Metohiji, ostalo neraspoređeno 1.459.200 dinara predviđenih za medije čiji su izdavači nevladine organizacije, a da je projekata tih medija bilo na konkursu.

UNS je tada istakao i da je iz zapisnika vidljivo da sporne odluke o raspodeli sredstava nisu bile jednoglasne, već da se jedan član komisije svakoj od njih protivio. Ipak, gotovo nijedna njegova primedba nije usvojena.

„Udarce smo dobili svi koji smo bili u prvom redu – i novinari koji su izveštavali, i građani, i studenti. Nemam ozbiljnijih povreda, ali čuo sam da su studenti ozbiljnije povređeni".

Inače, napad se dogodio dok je dekan Patrik Drid sa policijom pokušavao da uđe u zgradu Fakulteta.

Bogosavljević kaže da je za vreme napada bio obučen u pres prsluk.

UNS ističe da je neprihvatljivo što je policija udarala novinare pendrecima na radnom zadatku, potpuno ignorišući pres obeležja koja su sa sobom nosili.

UNS traži da Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) pokrene postupak unutrašnje kontrole i da pripadnici interventne policije i žandarmedije koji su primenjivali silu nad novinarima budu kažnjeni.

UNS-u se obratio učesnik medijskog konkursa u Ćupriji koji je odbijen s obrazloženjem da „prema ekonomskoj klasifikaciji konkursa za organizacije civilnog društva nisu predviđena sredstva za raspodelu“, odnosno da udruženja građana nemaju pravo na učešće na konkursu za proizvodnju medijskih sadržaja.

„Ranije smo uredno dobijali pozive za konferencije Nacionalnog saveta Mađara, ali poslednjih meseci to više nije slučaj. Ne zovu nas jer nismo podobni, nismo režimski mediji. Iz Opštine Senta nas ni inače nisu pozivali“, rekla je za UNS Mina Delić.

U Opštini Senta do trenutka objavljivanja ovog saopštenja niko se nije odazvao na pozive UNS-a, dok Nacionalni savet Mađara nije odgovorio na pitanje UNS-a upućeno, po njihovom zahtevu, imejlom.

UNS poziva Nacionalni savet Mađara i Opštinu Senta da prekinu praksu selektivnog pozivanja medija na konferencije.

UNS ističe da je Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Novinarka Insajdera snimala je prilog o tome da li je skup ispred Narodne skupštine gde su postavljeni beli šatori prijavljen policiji, s obzirom na to da ova redakcija od MUP-a danima nije dobila odgovor na to pitanje.

Nakon što je uzela izjave od nekoliko građana, ona se uputila u Pionirski park, kada su je na ulazu zaustavili nepoznati muškarci koji su joj zabranili da uđe u park.

S obzirom na to da su policijski službenici bili prisutni, koleginica Stević ih je upitala zbog čega ne može da uđe i ko su lica koja joj to zabranjuju.

Prisutni policajci su joj rekli da je ulaz slobodan, ali nisu odgovorili ko su osobe koje joj ne dozvoljavaju da uđe, niti su joj oni sami omogućili da to uradi i nastavi sa obavljanjem svog posla.

UNS izražava zabrinutost zbog sve češćih napada i ometanja novinara u njihovom radu, a naročito je zabrinut zbog sve češćeg izostajanja reakcije policije i to u slučajevima kada su na licu mesta i kada i sami prisustvuju ovim incidentima.