Ovakva odluka izazvala je negodovanje i protest srpskih novinara.

“Odluka CIK-a da akredituje samo albanske i međunarodne medije da prate lokalne izbore na Kosovu je čista diskriminacija prema medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku. Bez obrazloženja nam se uskraćuje pravo da tokom izbornog dana uđemo na biračka mesta i pratimo nakon izbora proces brojanja glasova”, istakla je za UNS dopisnica Prve televizije Ana Marković.

Iz Kim radija navode da njihova redakcija prati izbore na Kosovu od kako su prvi put organizovani u posleratnom periodu – 2000. godine.

„CIK je odlučio da odbije uredno podnete sve zahteve za izdavanje akreditacije novinarima i snimateljima Radija Kim. Centralna izborna komisija je redovno izdavala akreditacije našim novinarima, uključujući i za poslednje parlamentarne izbore održane 9. februara ove godine“, ističu iz ovog medija.

Šta je razlog za odbijanje, CIK nije obrazložio u saopštenju.

Sa druge strane, za 42 medija CIK je odobrio akreditacije, od kojih je 29 domaćih i 13 međunarodnih.

UNS je o ovoj odluci večeras obavestio predsednicu EFJ-a Maju Sever, OEBS, a pisma će uputiti i svim međunarodnim novinarskim i medijskim organizacijama i tražiti hitnu reakciju i javnu osudu na ovu diskriminatornu odluku, kako bi se zajedničkim snagama uticalo da se promeni.

Kako je za UNS rekao glavni i odgovorni urednik časopisa Dragan Blagojević, pre dva dana nepoznate osobe izlepile su fasadu redakcije nalepnicama na kojima je pisalo „Ispumpavanje“, a sinoć su je polili belom farbom.

„Nakon što su nam izlepili redakciju, ja sam se u našoj Fejsbuk grupi našalio da mi to čitamo kao „dopumpavanje“. Pretpostavljam da je ova farba od sinoć njihovo dopumpavanje“, rekao je Blagojević.

On podseća da je časopis „Sidža“ mesečnik koji se bavi pričama o Kraljevu i Kraljevčanima i da tu nema nikakve politike.

„Međutim, mi imamo 'Sidža' Fejsbuk grupu na kojoj smo objavljivali najave blokada i zborova građana, pa pretpostavljam da je to razlog, iako smo ukinuli komentare u potpunosti, a sadržaj je isključivo informativnog karaktera. Mogu da naslutim, ali ne i da tvrdim, da vetar duva iz SNS-a“, rekao je Blagojević.

On navodi da je redakcija slučaj prijavila nadležnima i poslala im fotografije, ali da im se do sada niko nije javio tim povodom.

„Ako policija želi da radi svoj posao, u blizini naše redakcije ima kamera, pa to mogu pogledati. Takođe, pratioci u našoj Fejsbuk grupi su nam poslali i fotografije automobila iz kojeg su navodno izašli odgovorni za ovaj napad“, rekao je Blagojević. 

UNS upozorava da su redakcije lokalnih medija posebno izložene pritiscima jer su u svojim sredinama upućene na one o kojima izveštavaju, pa i na nezadovoljne čitaoce koji lako mogu doći do njih.

UNS očekuje da nadležni hitno reaguju kada su u pitanju pretnje i napadi na novinare i njihove redakcije, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare ne smeju tolerisati.

Štampani leci opisuju novinare kao osobe sa „krvavim rukama“, optužujući ih za organizovanje takozvane „obojene revolucije“. Na lecima se nalaze fotografije Marka Vidojkovića, Dinka Gruhonjića, Ivana Ivanovića i Sanje Ignjatović Eker.

Ove pretnje rezultat su fabrikovanih narativa koje mesecima uporno šire javni funkcioneri, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a koje podržavaju provladini tabloidi, sa ciljem diskreditacije nezavisnih izveštaja o antikorupcijskim protestima.

„Ove zlonamerne tvrdnje, koje stižu u domove građana i na javna mesta, raspiruju mržnju prema novinarima koji su kontinuirano meta pretnji smrću samo zato što izveštavaju istinu. Šta srpske vlasti čekaju pre nego što preduzmu odlučne korake kako bi sprovele neophodne mere bezbednosti i zaštitile one koji hrabro informišu javnost? Takođe ponavljamo naš poziv zajednici EU da osudi svaki pokušaj da se novinarima uskrati pravo na rad,“ izjavila je predsednica EFJ Maja Sever.

Dana 1. oktobra 2025. godine, Marko Vidojković i Dinko Gruhonjić dobili su nove pretnje preko društvenih mreža. „Treba da budete ubijeni i bačeni psima“ napisano je na Instagramu i upućeno Vidojkoviću, voditelju nedavno hakovanog podkasta „Dobar loš zao – Ućutati nećemo“. Njegov kolega Nenad Kulačin, kao i njihove porodice, konstantno dobijaju pretnje smrću zbog kritičkog odnosa prema vlasti. Zbog propusta vlasti da sankcionišu počinioce i zaštite ga, Vidojković je 2023. godine bio primoran da napusti svoju zemlju.

Od marta 2024. godine, kada je objavljen video koji Gruhonjića predstavlja kao „neprijatelja države“, on se suočava sa bezbrojnim pretnjama. Pretnje smrću napisane na zidu njegove kuće navele su konzorcijum Media Freedom Rapid Response da mu obezbedi mere zaštite.

EFJ je pozvao srpsku vlast da hitno sprovede mere zaštite ugroženih novinara i prekinu kulturu nekažnjivosti.

Nastavićemo da pružamo solidarnost srpskim novinarima i prijavljujemo napade Savetu Evrope i platformama Mapping Media Freedom. Takođe ohrabrujemo novinare koji su pod pretnjama da prijave sve opasne situacije, kako bismo im mogli pružiti blagovremenu podršku.

Na Fejsbuk stranici „Zaječarski blok“ objavljen je video u kojem se on označava i vređa, uz optužbe da „dobija novac za pisanje opozicionih tekstova kojima se podstiče rušenje vlasti u Zaječaru“.

Na ovoj stranici objavljen je i komentar u kojem je pretnja da Stojanovića „treba uhvatiti i čerečiti na sred trga”.

„Osećam se zastrašeno, prilaze mi ljudi na ulici koji veruju u ono što je navedeno u videu, da dobijam veliki novac sa ciljem da rušim vlast. Ovo nije prvi put da me targetiraju i da mi prete, nekoliko puta sam bio i fizički napadan“, rekao je Stojanović za UNS.

On ističe ozbiljnost optužbi i kaže da „izričitim krivcima za ove slučajeve napada i pretnji smatra policiju i tužilaštvo koji ne rade svoj posao i ne čine ništa da zaštite novinare i građane“.

Novinarka Južnih vesti Tamara Radovanović izložena je pritiscima, vređanju i zastrašivanju od strane urednika Niš TV, zato što je, za tekst o partijskom zapošljavanju u javnim preduzećima, od niškog Vodovoda tražila podatke o tome ko je zaposlen u ovom preduzeću.  

Dan nakon što je otišla u Vodovod na uvid u dokumentaciju koju je tražila po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, na Niš TV, u emisiji “Gost urednik” i u sklopu priloga “Komentar urednika” objavljen je video, u kojem se navodi da će se “vrlo brzo videti gde radi njena bliža i dalja rodbina”.

„Koliko glupa treba da budeš pa da tražiš ovakve informacije, koje su lako poverljive, čak i za nagrađivane novinarke Južnih vesti“, jedan je od komentara u prilogu.

U videu je objavljen i deo spiska osoba čije je ugovore novinarka tražila u Vodovodu, a na kome su članovi porodice urednika i suvlasnika Niš TV Bojana Avramovića, kao i rodbina v. d. direktorke JKP Naissus Tamare Milić.

„Napadi i targetiranja od strane ove televizije, koja je najpre radila bez dozvole da u svom nazivu koristi ime Grada Niša i koje i dalje nema u registru medija, nisu ništa novo“, kaže za UNS Radovanović.

Ona ističe da je „reč o još jednom pokušaju zastrašivanja i sputavanja u obavljanju profesionalnog novinarskog posla“, ali da će „kolege iz redakcije i ona nastaviti da rade u interesu javnosti i istražuju teme koje su važne za građane“.

„Informacije smo predali našem pravnom timu, koji razmatra dalje korake“, rekla je Tamara Radovanović.

UNS ističe da su pretnje, kao i obeležavanje novinara neprihvatljivi i upozorava da agresivan i zapaljiv govor može imati za posledicu ugožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom određenih medija, da je kritika njihovog rada ne samo dopuštena, već i poželjna, ali da su pretnje, vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivi.

 Urednica portala Kossev Tatjana Lazarević je nakon ovog događaja uputila pisanu poruku Radoici Radomiroviću u kojoj je izrazila protest zbog neprimerene komunikacije, odnosno, kako je navela, pritiska na rad novinara njene redakcije.

Radomirović je na upućenu poruku  odgovorio da je Lazarević „ispostava zločinačke organizacije SL“.
 
UNS ističe da svako ima pravo da iskaže svoje nezadovoljstvo radom medija, ali ne uvredama, pritiskom, napadima ili ugrožavanjem sigurnosti novinara i medijskih radnika na bilo koji način.

„Serijal ’Važne stvari’ se sastoji od autentičnih izjava dece i on je u tom smislu ogledalo društva i sveta u kome živimo. Ova epizoda, koja je u javnosti označena kao sporna, urađena je po svim profesionalnim standardima serijala i po pravilima i protokolima licence projekta, baš kao i sve ostale epizode“, rekla je za UNS Jelena Popadić Sumić.

Ona je istakla da bi “svako uredničko intervenisanje i manipulisanje izjavama dece smatrala svojim profesionalno nedopustivim političkim činom ili autocenzurom, na koju, kao ljudsko biće i profesionalac, ne pristaje“.

Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a, u okviru kojeg je i Dečji program, Vladimir Kecmanović rekao je za UNS da je „njegova moralna obaveza da stane u odbranu ljudi iz Kulturno-umetničkog programa, bez obzira na to sa koje strane napadi na njih dolaze”, a to se, kako je rekao, “odnosi i na odbranu u okviru RTS-a”.

UNS ističe da je ovakvo obeležavanje novinara neprihvatljivo i upozorava da agresivan i zapaljiv govor može imati za posledicu ugožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom određenih medija, da je kritika njihovog rada dopuštena i poželjna, ali da je vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivo.

On je u programu uživo, komentarišući i druge navode Markovića na X-u, između ostalog rekao da je Marković „bednik, odron, izdajica, ološ, antisrpski odrod, fekalija….“, dodajući: „nanu li mu naninu“.

„I Vučićević i njegova televizija koriste nešto što je javno dobro za proganjanje onih koji im se ne sviđaju. Zbog toga im nije trebalo ni davati dozvolu za rad i treba im je što pre oduzeti“, rekao je novinar BIRN-a Radmilo Marković za UNS.

UNS ističe da su ovakve pretnje, kao i obeležavanje novinara neprihvatljivi i upozorava da agresivan i zapaljiv govor može imati za posledicu ugožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

UNS ističe da svako ima pravo da bude nezadovoljan radom određenih medija, da je kritika njihovog rada dopuštena i poželjna, ali da su pretnje, vređanje, obeležavanje ili ometanje novinara u radu nedopustivi.

Na drugom programu javnog servisa emitovana je epizoda emisije „Važne stvari“, u kojoj je dečak prokomentarisao studentsku borbu, rekavši da se „studenti bore za pravdu, za našu budućnost“. U programu TV Informer Olivera Kovačević označena je krivom za emitovanje ove epizode emisije, iako nije urednica Dečjeg, a ni Kulturno-umetničkog programa RTS-a.

Sa ovom objavom je povezuju i na sajtu Informera, pišući da ljudi na društvenim mrežama „poručuju da su Dragan Bujošević poznatiji kao Žuti Bujke i Olivera Kovačević, poznatija kao Žuta Olja, prešli sve granice“. U ovoj vesti embedovana je i objava glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića na društvenoj mreži X u kojoj, komentarišući izjavu Olivere Kovačević za Novu S, navodi „Otkaz za gospodžu! Alo RTS“.

Nakon ove zapaljive retorike, natpis „Žuta Olja – RTS – Žuta WC šolja (naslikana)“ stajao je na transparentu koji su držali okupljeni na jučerašnjem protestu ispred RTS-a u organizaciji Centra za društvenu stabilnost i onih koji se protive blokadama.

Olivera Kovačević za sajt UNS-a kaže da prorežimski tabloidi godinama protiv nje vode razne kampanje, čija je meta nekad ona, a nekad i RTS, gde je trenutno zaposlena.

“Uporno izmišljaju afere kojih nema i dodeljuju mi ovlašćenja i moć koju nemam, ali kada ih tužim na sudu se nikada ne pojavljuju, već ćutke plaćaju izgubljene sporove koje vodim protiv njih. To je permanentan politički pritisak stranke na vlasti na mene, koja se u svom poslu ne bavim stranačkom politikom. Razumem njihovu potrebu da udare na nešto prepoznatljivo i ‘opasno’. Upozoravam ih da mi je poznata njihova decenijska praksa prema svim autorima i novinarima koji odbijaju da budu propagandisti vlasti i sa tom činjenicom ću upoznati i domaću i stranu novinarsku i ostalu javnost”, navodi Kovačević.

Budući da joj tabloidi pripisuju odgovornost i za emisiju Dečjeg programa, koja je inače u okviru Kulturno-umetničkog programa RTS-a, ona ističe da je urednica u Zabavnoj redakciji Zabavnog programa koja nema ni ingerencije, ni dodir sa ovim sadržajem, kao ni sa Informativnim programom, niti uređivačkom politikom kuće.

“Što se tiče transparenta koji su nosile pristalice vladajuće stranke na skupu ispred RTS-a sa sloganom ‘Žuta Olja – RTS – Žuta WC šolja (naslikana)’ on govori o intelektualnom potencijalu aut ora i nosilaca slogana i slikovitoj viziji baš njihove budućnosti. Ako razumete ovu malu igru reči i slike”, apostrofirala je Kovačević za UNS.

UNS traži od provladinih tabloida da prestanu sa političkim nasiljem i kampanjom blaćenja koju protiv Olivere Kovačević vode godinama.

UNS upozorava da agresivan i zapaljiv govor može ugroziti bezbednost Olivere Kovačević, naročito u trenutku pojačanih društvenih tenzija i pritisaka na medije.

„Držala sam UNS-ovu legitimaciju i predstavila se kao novinar. U tom trenutku me je pripadnik žandarmerija uhvatio za ruku, odgurnuo i poručio da moram da slušam naređenja i da ne mogu da prođem dalje. Ponovila sam da sam novinar, nakon čega mi je dopustio“, navela je ona.

Keneški kaže da je nastavila nekoliko koraka dalje kada ju je zaustavio još jedan pripadnik žandarmerije.

„Rekao mi je ‘danas press legitimacija nije dovoljna, nemate press prsluk’. Nisu me pustili da dođem do druge grupe građana“, ističe Keneški.  

UNS ističe da je ovakvo ponašanje pripadnika žandarmerije neprihvatljivo i poziva policiju da novinarima omogući nesmetano izveštavanje.

UNS podseća da je u interesu javnosti da zna da je veštačenje završeno i koji su njegovi rezultati, ali da objavljivanje i citiranje izjava K.K. prilikom veštačenja predstavlja kršenje Kodeksa novinara Srbije.

UNS takođe apeluje na medije da prilikom izveštavanja o ovom slučaju uzdrže od objavljivanja fotografija koje bi mogle dodatno da ranjavaju porodice nastradalih. 

Saosećanje sa porodicom koja je izgubila bližnjeg mora biti pravilo koje novinar sledi ukoliko javnost obaveštava o detaljima tragičnih događaja.

Švarm je za UNS-u potvrdio da će Vučinića tužiti zbog ove izjave, te da zbog toga ne želi da komentariše slučaj.

UNS ističe da je ova izjava ne samo neprihvatljiva već da može da bude i povod za nasilje prema medijima.

UNS upozorava da predstavnici vladajuće stranke treba da budu svesni svoje odgovornosti kada optužuju medije i zato očekujemo da prestanu sa agresivnim i zapaljivim govorom koji za posledicu može da ima ugrožavanje bezbednosti novinara i podsticanje tenzija i podela u društvu.

SVR ističe da u „ispiranju mozga“ srpske omladine i reklami takozvane „svetle evropske budućnosti“, posebnu ulogu imaju mediji koje SVR naziva navodno nezavisnim – pošto se, prema ovoj službi, podrazumeva da će njihova „nezavisnost“ biti učvršćena „demokratskim“ evropskim novcem.

Kako ističe SVR, u Briselu računaju da će finansijsko „pumpanje“ medija i NVO omogućiti mobilizaciju protestnog biračkog tela, izlaženje ljudi na ulice i dovršavanje „srpskog Majdana“ po mnogo puta isprobanom scenariju.

UNS ističe da je ovakvo obeležavanje novinara i medijskih kuća neprihvatljivo i izražava zabrinutost da bi moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika, posebno u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

Kako je Gruhonjić naveo za UNS, pretnje iz ovog pisma su prijavljene policiji.

Inače, dan ranije, Osnovnom javnom tužilaštvu prijavljena je i SMS poruka, koja sadrži pretnje smrću upućene Gruhonjiću i njegovoj porodici.

Gruhonjića, kako je dodao za UNS, niko iz tužilaštva još uvek nije zvao za izjavu.

UNS poziva tužilaštvo i policiju da ove pretnje shvate ozbiljno, imajući u vidu da je ovo samo deo pretnji koje je Gruhonjić dobijao u proteklih nekoliko meseci

Kako je rekao programski direktor N1 Igor Božić UNS-u, jedan od pretećih komentara redakcija je dobila na društvenoj mreži,  dok su ostali bili komentari na tekstove na sajtu. Komentare na sajtu, kaže Božić, nisu objavili.

Dodao je da su tekstovi na koje su im stizali preteći komentari bili različite sadržine, ali da su pretnje „planule“ za vikend, i to posebno nakon incidenta u Novom Sadu.

Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ih je, kaže Božić, kontaktiralo kada su pretnje prijavljene.

UNS ističe da su pretnje redakciji N1 sve češće, a da su posebno uznemirujuće u trenutku pojačanih tenzija u društvu i pritisaka na medije.

Podsetimo, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Srbije, Lokal Pres i Asocijacija medija tražile su 25. avgusta ove godine promenu načina bodovanja za kandidate za članove komisija u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, što je zvanično poslato na adrese Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Među tim zahtevima bili su predlozi da diplome mastera i doktora nauka treba da budu različito bodovane, da se načini veći raspon bodova za radno iskustvo pošto se trenutno istovetno boduju 16 i 40 godina rada u medijima, da se eliminiše bodovanje stručnih radova i stručnih skupova čije je navođenje u prijavama tokom dosadašnjeg procesa bilo predmet zloupotreba i manipulacija, da naučni radovi i učešće na naučnim konferencijama treba da budu bodovani manjim brojem bodova. Traženo je i da se ne boduje pisanje i učešće u realizaciji projekata pošto se ne mogu dokazati, kao i da se ne boduje prethodno učešće u komisijama za ocenjivanje projekata.

Jedina uočena promena na JIS-u prilikom prijave budućih članova komisija jeste dodato pojašnjenje šta se sve podrazumeva pod objavljenim naučnim i stručnim radovima i učešćem na stručnim i naučnim konferencijama, imajući u vidu veliki broj nedoumica i zloupotreba po tom pitanju.

Podsećamo da su osim načina bodovanja, ANEM, NUNS, UNS, Lokal Pres i Asocijacija medija predložili niz mera za unapređenje transparentnoti procesa projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji.

ANEM (Asocijacija nezavisnih elektronskih medija)

UNS (Udruženje novinara Srbije)

PU Lokal Pres

NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije)  

Asocijacija medija

Članovi ove redakcije su, kako je rekla Galicki, cele večeri radili prenos uživo, a u zgradu Rektorata sklonili su se kada su procenili da situacija postaje opasna. Istakla je da su sve vreme prilikom izveštavanja na sebi imali PRESS prsluke i da su sa sobom nosili novinarske legitimacije.

„Iskoristili smo to što imamo indekse, te i pravo pristupa Rektoratu. Sa krova smo snimali proteste, koji su trajali sve dok, nakon intervencije policije, nije bio ispražnjen kampus“.

U trenutku kada su završili sa prenosom, članovi studentske redakcije BLOKADA INFO dobili su, kako je rekla, informaciju da policija formira kordon ,i to iza zgrade Rektorata, što se, kako je dodala, nikada do tad nije dogodilo.

„Istovremeno, videli smo kako sa druge strane ulice, preko puta Filozofskog fakulteta, dolaze automobili iz kojih izlaze muškarci u civilu i navlače fantomke. U tom trenutku situacija obično postaje haotična, jer iz ranijih iskustava znamo da su ti ljudi spremni na sve. Nedugo zatim, dobili smo informaciju da je i rektor Madić dole, kao i da su pozvani vatrogasci“, dodala je Galicki za UNS.

Kako je navela Galicki, priveli dvojicu članova redakcije.

„Privedeni su, kako nam je rečeno, zbog toga što su kod sebe imali snimateljsku opremu. Moram da istaknem da nisu posedovali nikakva nedozvoljena sredstva niti bilo šta što bi moglo biti razlog“

Galicki navodi da je ubrzo nakon toga policija zaplenila opremu koju su imali kod sebe - mikrofon, bežični internet i druge uređaje. Zgradi Rektorata više nisu imali pristup.

Kako navode iz redakcije Blokada info, u prostorijama koje su koristili tokom blokade Rektorata ostao je veći deo opreme, uključujući torbu za kameru, punjače, rutere, enkodere, SIM kartice i stativ za satelitski internet.

“Policija je kolegama postavljala pitanja poput ‘da li kamera snima’, iako ništa nije bilo uključeno. Bilo im je sumnjivo sve što liči na profesionalnu opremu. Jasno smo bili obeleženi kao press, ali to nije imalo nikakvog efekta,” navode iz redakcije.

Od celokupne opreme, za sada su uspeli da povrate samo dve kamere i jedan stativ - upravo ono što su dvojica novinara imali kod sebe u trenutku privođenja.

UNS podseća da je u novembru prošle godine, s opravdanim razlogom, u predloge za izmene Krivičnog zakonika uvrstio i inicijativu da se za krivično delo iz člana 212. (Oštećenje tuđe stvari) postupak vodi po službenoj dužnosti kada je reč o oštećenju ili uništenju opreme koja je u vlasništvu ili posedu novinara i medijskih radnika.

Novinar Kuštrim Bekoli je u emisiji Ora Shtatë, koja je emitovana 4. septembra, otvoreno optužio NVO “Aktiv” za „napad na policiju i državu Kosovo“ i “špijunažu”.

“Tokom emisije, novinar Kuštrim Bekoli izneo je niz neosnovanih optužbi na račun naše organizacije, koje je opisao kao ’ekskluzivne informacije’. Bekoli se pozvao na istraživački rad ’Etni(z)acija kosovske policije: rušenje Ahtisarijevih temelja građanske i multietničke institucije’, koji je zajednički objavilo pet organizacija civilnog društva“, navodi NVO „Aktiv“ u saopštenju objavljenom ovim povodom.

Ova studija je, ističu iz ove organizacije, predstavljena u decembru 2024. godine, uz prateće fotografske i video dokaze, dokumentarno istraživanje i analizu javno dostupnih materijala, uključujući Ustav Kosova, Zakon o policiji i disciplinske propise.

“Fotografije i materijali citirani u emisiji nisu ’tajne istrage’. Reč je o javno dostupnim izvorima, transparentno uključenim u monitoring izveštaja koji su pripremile organizacije civilnog društva na osnovu direktnih posmatranja i proverljivih dokaza. Predstavljati ih kao ekskluzivne ili skrivene podatke je grubo iskrivljavanje činjenica i manipulacija”, ističe direktor NVO „Aktiv“ Miodrag Milićević.  

Direktor ove organizacije Miodrag Milićević kaže za UNS da je jako zabrinut i da se zaposleni i on, imajući u vidu nepovoljne političke okolnosti u kojima trenutno žive Srbi na Kosovu, pribojavaju da bi ovakve optužbe veoma lako mogle da ugroze njihovu bezbednost.

Nijednog trenutka, napominje on, Klan Kosova i novinar Bekoli nisu kontaktirali „NVO Aktiv“ radi pojašnjenja, komentara ili objašnjenja pre emitovanja ovako ozbiljnih optužbi.

“Prikazivanjem NVO ‘Aktiv’ kao ’špijuna’ i ’neprijatelja’, emisija stigmatizuje našu organizaciju i stavlja naše zaposlene i partnere u direktnu ličnu opasnost, izlažući ih zastrašivanju i mogućem nasilju”, dodaju iz ove organizacije.

UNS i njegov ogranak na KiM pozivaju sve međunarodne organizacije i nadležne da hitno reaguju i osude postupak novinara Kuštrima Bekolija koji je na televiziji Klan Kosova izneo ozbiljne optužbe na račun NVO „Aktiv“, čime je ugrozio bezbednost zaposlenih u ovoj organizaciji i prekršio postulate novinarske profesije.

“Tokom telefonskog razgovora u jednom momentu je rekao da će prvom narednom prilikom, kada na terenu vidi članove naše redakcije, prići, oteti i polomiti kameru, te da će to, po njegovom rezonu, biti reciprocitet za to što su mu onemogućeni komentari na zvaničnom profilu Vranje njuza. Iako mu je više puta objašnjeno da to što čini predstavlja pretnju i da će slučaj biti prijavljen policiji, rekao je: ‘Ako, prijavite me”, navode iz ove redakcije.

On je, kako su naveli, prethodno u tri navrata zvao redakciju, razgovarao i sa urednikom, ali je, uprkos tome što mu je na fin način objašnjeno šta je razlog, uputio pretnje.

UNS očekuje da nadležni hitno reaguju kada su u pitanju pretnje novinarima, pronađu i kazne odgovorne i tako pošalju jasnu poruku da se napadi na novinare ne smeju tolerisati.

UNS upozorava da su redakcije lokalnih medija posebno izložene pritiscima jer su u svojim sredinama upućene na one o kojima izveštavaju, pa i na nezadovoljne čitaoce koji lakše mogu doći do njih.

Novinarka nedeljnika “Vreme” Katarina Stevanović za UNS kaže da ju je sinoć oko 23 sata, uprkos tome što je nosila fluorescentni PRESS prsluk i novinarsku legitimaciju, policija terala da leži na zemlji.

Stevanović navodi da su se, nakon više bačenih suzavaca građani koji su bili ispred Filozofskog fakulteta, među kojima je bila i ona, uputili ka Vodovodu.  

“Obratila sam se policajcima i ponavljala da sam novinarka, a nekoliko ljudi oko mene istaklo je da su ekipe prve pomoći. Policiju to nije zanimalo.”, navela je ona.

Ubrzo nakon toga, policajci su im, kako je rekla Stevanović, naredili da legnu na zemlju, da ruke stave iznad glave, a da im lice bude okrenuto ka tlu.

“Tražila sam da se javim redakciji, ali su mi rekli da ću moći tek ako se u stanici potvrdi moj identitet. Pomerili su nas potom još desetak metara i ponovo naredili da legnemo. Jedan policajac mi je zapretio rekavši ‘Slučajno da nisi ovo snimala’. Tada je uzeo moj telefon, a kada ništa nije našao, bacio je telefon”, nastavlja Stevanović.

Na zemlji su ležali oko 15 minuta, a sve je prestalo kada je neko od policajaca prokomentarisao: „A vidi, ima i novinara.“

“Posle nekoliko minuta, preko motorole se čulo naređenje da se ‘jedan po jedan od građana koji leže pusti’. Prvo su prozvali: ‘Novinar’. Pokazala sam im novinarsku legitimaciju i ličnu kartu. Tada je jedan policajac preneo nekom nadređenom: ‘Ovde imamo i jednu novinarku’. Sa druge strane je odobreno da me puste nakon provere”, navela je ona.

Stevanović kaže da su joj tom prilikom uzeli podatke, pitali je da li je povređena, ponudili joj prvu pomoć i dozvolili da se javi redakciji.

“Na kraju mi je jedan policajac čak rekao: ‘Izvinite, nismo znali da ste novinarka’.Odgovorila da sam to najmanje pet puta ponovila, da sam imala jasno istaknut prsluk sa oznakom PRESS i da nije bilo moguće da to nisu primetili. Tada su mi vratili  dokumenta i pustili me”, navela je ona .

I novinar 021.rs Emir Kahrimanović je, kako kaže za UNS, dok je izveštavao o potiskivanju učesnika protesta ka keju u Novom Sadu, bio žrtva policijske brutalnosti.

Kada je došlo do policijskog juriša, on je, kako navodi, pokušavao da izbegne policajce koji su trčali ka građanima. Nakon što je pao, policajac ga je šutirao dok je ležao na travi.

“Sve vreme sam nosio prsluk, ispružio sam legitimaciju, a policajcu koji je prišao dok sam ležao na zemlji rekao sam da sam noviar, gledajući ga u oči. On me je tada demonstrativno šutnuo. Nije to bilo ništa bolno, ali je bilo ponižavajuće”, rekao je Kahrimanović za UNS.

Kahrimanović dodaje da ovaj incident nije prijavio MUP-u.

Takođe, kako se vidi na snimku objavljenom na Instagram nalogu KTV-a, pripadnik policije je novinaru ove televizije i predsedniku pokreta “Ljubav, vera, nada” Nemanji Šaroviću oteo mikrofon iz ruku i bacio ga na zemlju.

UNS upozorava da su policajci sve češći vinovnici napada na novinare i poziva MUP da preduzme sve potrebne mere kako bi novinari mogli bezbedno da izveštavaju .