Pored brojnih teškoća koje su evidentirane u toku unosa podataka u sistem (nestanka prethodno unetih dokumenata, ponovnog unosa i dr.) uočena su i gruba kršenja Zakona o javnom informisanju i medijima u lokalnim sredinama.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' traže od Ministarstva informisanja i telekomunikacija (MIT) da javnosti objasni kako je došlo do kršenja zakona.

Uočeno je, između ostalog, da pojedini kandidati za članove komisija imaju različite statuse u konkursnim komisijama - u jednim su imenovani kao samostalno prijavljeni kandidati– medijska stručnjaci, dok su u drugim komisijama izabrani kao predstavnici novinarskih i medijskih udruženja.

Podsećamo da novim Zakonom o javnom informisanju (ZJIM) nije moguće da jedan kandidat bude u istoj godini prijavljen u JIS i kao samostalni kandidat i kao predstavnik novinarskog i medijskog udruženja.

Tako je na primer, kandidat Miloš Rajković u komisijama u Obrenovcu i Novom Pazaru imenovan kao član Udruženja radio stanica RAB Srbija (RAB), dok je u opštini Babušnica u komisiju izabran kao medijska stručnjak.

Miloš Rajković je i u svojoj biografiji, koja je objavljena na sajtu MIT-a, naveo da se prijavljuje kao samostalni kandidat, dok  je i  u konačnoj listi kandidata koju je objavio MIT, naveden kao „predstavnik RAB-a“.

UNS, ANEM I PU ''Lokal pres'' pozivaju MIT da objasni kako je ova situacija moguća,  kao i to sa kojeg naloga u JIS-u se kandiduje Miloš Rajković – sa ličnog kao medijski stručnjak ili ga u komisije predlaže RAB Srbija?

Sa druge strane, kandidat Saša Kokalj je u obrascu za prijavu, na mestu gde se obeležava da li se u JIS prijavljuje samostalno ili kao kandidat novinarskog i medijskog udruženja, obeležio oba.

On je u preliminarnoj rang listi MIT-a naveden kao medijski stručnjak, u prvoj verziji konačne rang liste objavljene 17. Marta (a koju UNS, ANEM I LP imaju sačuvanu) pisalo je da je on predstvanik udruženja “Medijska zajednica Srbije”, dok u konačnoj listi koja se danas može preuzeti sa sajta MIT-a (a takođe pod datumom 17. mart) ponovo piše “medijski stručnjak”.

Kokalj je izabran i u komisiju MIT-a za ocenu projekata po Konkursu za unapređenje profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja u 2025. godini, kao medijski stručnjak.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' pre svega, postavljaju pitanje zbog čega je MIT, bez obaveštenja javnosti, menjao podatke u konačnoj rang listi objavljenoj na sajtu, ali i to kako je moguće da stručna služba MIT-a nije od Kokalja tražila da se odredi i u obrascu prijave ispravi nepravilno obeležene obe opcije.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' pitaju i ko je konačno odredio da li će Kokalj biti samostalni kandidat ili predstavnik udruženja Medijska zajednica Srbije?

UNS, ANEM i  PU ''Lokal pres'' upozoravaju i da se u JIS-u ne može videti arhiva promena podataka, niti vreme objavljivanja pojedinih informacija, pa se dešava  da se konkursi naknadno unose u JIS, pod ranijim datumom.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' podsećaju MIT da redovno prate proces projektnog sufinansiranja i da sa sigurnošću tvrde da se podaci menjaju i ispravljaju, bez ikakvog javno vidljivog traga o tome.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' ističu da je najmanje deset konkursa objavljeno u JIS-u, najviše pod datumom 28.2. (kada je poslednji dan za raspisivanje konkursa u zakonskom roku), iako su oni zaista u JIS uneti nekoliko dana kasnije.

UNS, ANEM i PU ''Lokal pres'' podsećaju da se po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM) (član 31) „postupak projektnog sufinansiranja sprovodi isključivo preko Jedinstvenog informacionog sistema“.

„Konkurs se raspisuje u obliku javnog poziva i objavljuje se na veb prezentaciji organa iz stava 1. ovog člana, kao i na veb portalu Jedinstvenog informacionog sistema za sprovođenje i praćenje sufinansiranja projekata u oblasti javnog informisanja“, piše u ZJIM.

UNS, ANEM i ''Lokal pres'' postavljaju pitanje kako je moguće da lokalne samouprave kasne sa objavljivanjem konkursa u JIS-u iako su pojedine  danima ranije objavile konkurs na  svojim sajtovima. Na taj način rokovi za prijavu  projekata i kandidata teku, a konkurs je na JIS-u objavljen danima kasnije.

Pojedine lokalne samouprave, poput Novog Pazara, Ražnja, Babušnice, donele su Rešenje o imenovanju komisije, ali do danas ona nisu objavljena u JIS-u.

„Radio Goraždevac je uvek nastojao da bude profesionalan, objektivan, u skladu sa zakonima i Etičkim kodeksom novinara. Korišćeni termini su isključivo u kontekstu profesionalnog izveštavanja o aktuelnim događajima, bez bilo kakvih političkih stavova ili podrške bilo kojoj strani. Naš rad je uvek bio fokusiran na istinu, istinitost informacija i poštovanje novinarske etike“, ističe Dimitrijević.

Ovakvo targetiranje, napominje on, veoma brzo se širi na Fejsbuku, Instagramu i Telegram kanalima.

“Planiramo da ovaj slučaj prijavimo svim nadležnim institucijama, kako bi se otkrilo ko stoji iza portala, udruženjima i organizacijama za slobodu medija, kako bismo zaštitili naše novinare i osigurali da se ovakvi napadi ne ponove”, podvlači Darko Dimitrijević.

UNS i DNKiM napominju da su termini koje koriste srpski mediji na Kosovu i Metohiji u skladu sa trenutno važećim zakonima, koji korišćenje drugačijih izraza prepoznaju kao kršenje ustavnog poretka i za sobom povlače mogućnost gubitka licence za rad, kao i da ni na koji način ne odražavaju lične stavove i opredeljenosti zaposlenih.

UNS i DNKiM ističu da je targetiranje i ulaženje na ovaj način u obračun sa novinarima i medijskim kućama neprihvatljivo, jer bi ovakvo obeležavanje moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika. 

„Uputio mi je verbalne uvrede, a zatim mi se uneo u lice. Ovakve stvari se ne smeju smatrati  normalnim već moramo živeti u društvu u kome je takvo ponašanje neprihvatljivo“, naveo je on.

Zbog toga se, kaže, obratio policiji koja je, kako navodi blagovremeno reagovala.

Pripadnici Policijske uprave u Zrenjaninu u civilu, koji su obezbeđivali ovaj skup, su, kako dodaje Njegović Drndak, brzo udaljili ovog čoveka od njega, a zatim i uzeli izjave od Njegovića Drndaka i svedoka – fotoreportera portala volimzrenjanin.com.

UNS pozdravlja brzu reakciju policije i ističe da su uvrede i nasrtaji na novinare neprihvatljivi, te da vinovnici moraju da snose odgovornost.

„Došao sam da vidim šta se dešava. U jednom momentu je krenulo guranje u blizini štanda gde je bio i gospodin koji me je napao. Telefonom sam snimao šta se dešava, a dva gospodina iz SNS-a su krenula prema meni i pitala me šta tu snimam. Prišli su mi blizu, predstavio sam im se da sam novinar i da zbog toga snimam“, objašnjava Dragojlo.

Nakon toga, kaže on, jedan od njih je nasrnuo na njega.

„Tada gospodin, znamo već sada ko je i šta je, ali ne bih da pominjem imena to policija treba da uradi, govori mi ‘a novinar novinar’ i onda nasrće na mene. To je jedan od razloga i zašto sam izašao javno jer se vidi da mu je dodatna motivacija bila da me napadne pošto sam novinar“, kaže za UNS Dragojlo.

Dragojlo ističe da se sve to dešavalo na metar ili dva od policije.

„Policija je samo stala između nas. Ja sam pokazao novinarsku legitimaciju BIRN-a, zahtevao da ga legitimišu i privedu. Međutim, ništa se od toga nije desilo. Taj čovek je stajao pet metara iza, praktično ga je policija štitila, pošto su praktično mene odgurivali. Policija nije radila svoj posao“, objašnjava Dragojlo.

UNS ističe da su fizički napadi na novinare neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

U jednom trenutku, kako za UNS kaže novinar Nenad Tomašević, koji je događaj snimao telefonom, prišao mu je stariji gospodin unoseći mu se u lice.

“Uopšte mi nije dozvolio da se predstavim, iznoseći mi brojne uvrede. Nisam želeo da ulazim ni u kakav konflikt, samo sam spustio telefon. Prišla mi je gospođa i pitala me ko ste vi, ja sam joj samo postavio pitanje ‘da li ste vi iz Šapca?’”, ističe Tomašević i dodaje:

“U međuvremenu je došla koleginica Mijailović iz nedeljnika "Glas Podrinja" koja im je objasnila da smo novinari, međutim, ni tada se nisu stišali. Mogu razumeti da me gospođa i  gospodin nisu prepoznali, međutim i oni građani koji me poznaju nisu prišli da ukažu da smo novinari”, napominje Tomašević.

Mesecima unazad, napominje, prate odavanje pošte nastradalima u Novom Sadu i mnogi ga ljudi u Šapcu poznaju. Nikada, kako ističe, takvu neprijatnost kolege i on nisu doživeli. Slučaj, napominje nisu prijavili policiji.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

Tabloid Informer je prekršio pravila profesionalnog izveštavanja i etičkih normi i na njegovoj meti su se ovoga puta našli studenti u blokadi Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

U odgovoru na tu kampanju i dehumanizaciju studenti Fakulteta političkih nauka su odgovorili saopštenjem u kome Informeru najavljuju "medijski rat" i iznose pretnje. 

UNS upozorava da je nedopustiv i opasan svaki vid pretnje i poziva studente da se uzdrže i ograde od poslednjeg saopštenja ili da precizno objasne šta sledi, kako navode u saopštenju, posle ove objave.

UNS kontinuirano upozorava svoje članstvo i medije da se striktno i sa povećanom pažnom pridržavaju Kodeksa novinara Srbije i da poštuju najviše etičke standarde profesije u trenutku pojačanih tenzija u društvu.

Verbalni napad, ističe ona, odvijao se pred više svedoka, a kako navodi, prema rečima osobe koja ju je vređala, u grupi se nalazio i policajac u civilu, koji nije reagovao na njegovo ponašanje.

“Napad je kod mene izazvao osećaj ugroženosti, nesigurnosti i straha za ličnu bezbednost. Kao novinar sa dugogodišnjim iskustvom, svesna sam da je kritika našeg rada sastavni deo posla, ali smatram da ovakve uvrede, koje prelaze sve granice pristojnosti, nisu i ne mogu biti deo javne debate. Ovaj incident nije samo napad na mene, već je deo atmosfere u kojoj se novinari u lokalnim sredinama sve češće suočavaju”, navela je Šćekić.

“Prijavu sam podnela nadležnim organima i očekujem hitnu reakciju kako bi napadač bio sankcionisan u skladu sa zakonom”, zaključila je novinarka Dijana Šćekić.

UNS ističe da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

UNS ističe da nema opravdanja za objavljivanje neprimerenih sadržaja koji ne poštuju dostojanstvo žrtava, uznemirujuće deluju na porodice i javnost i mogu imati štetan uticaj. 

Srpska policija onemogućila je ulazak u zemlju i novinaru slovenačke POP TV Marku Gregorcu.

U izjavi za N1 naveo je da mu je u Ministarstvu informisanja Srbije rečeno da neće imati nikakav problem, međutim, na granici mu je posle dva sata čekanja uručen papir u kome se navodi da predstavlja bezbednosni rizik.

Juče tokom dana je i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) obaveštena da je bar dvema novinarskim ekipama iz Republike Hrvatske onemoguće ulazak u Republiku Srbiju.

UNS ističe da je neophodno za profesionalno informisanje, posebno kada su u pitanju veliki događaji, prikupiti informacije na licu mesta za šta je potrebno omogućiti nesmetan rad novinara.

UNS podseća da je u interesu svih da omoguće novinarima uslove za nesmetan rad, kako bi informacije od javnog značaja pravovremeno došle do građana.

UNS apeluje na koleginice i kolege da prilikom izveštavanja sa protesta nose jasno vidljive novinarske legitimacije ili novinarske prsluke, ukoliko procene da im takva vrsta identifikacije više odgovara.

UNS poziva novinare i medijske radnike da nepristrasno, fer i blagovremeno izveštavaju o svim događajima od javnog interesa.

Na usluzi novinarima i medijskim radnicima u subotu, 15. marta, biće advokati UNS-a Gordana Konstantinović i Nenad Krajnović, predstavnica UNS-a u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara Dragana Bjelica, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović i Pres služba UNS-a.

Telefoni na koje se koleginice i kolege mogu javiti su:

Advokat Gordana Konstantinović - 0649410489
Advokat Nenad Krajnović - 0638760082
Predstavnica UNS-a u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara Dragana Bjelica – 063530337
Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović - 063315246
Pres služba UNS-a - Jelena Marković - 0640623865 (viber), Kristina Kovač Nastasić – 0616338789.

Koleginice i kolege koje izveštavaju sa protesta, u subotu mogu u kancelariji UNS-a (Resavska 28/I, Beograd) da preuzmu pres prsluke i osveženje. Kancelarije UNS-a biće otvorene u u periodu od 10 sati do okončanja skupa „15 za 15“.

UNS ističe da je svako onemogućavanje rada novinarima neprihvatljivo, a da je kritika rada bilo kog medija legitimna.

„Pitali su najpre ko sam. Kada sam se predstavila i rekla da sam novinarka portala Storiteler, uzeli su moju akreditaciju i rekli da ona ne važi i da to može bilo ko da napravi. Starijeg čoveka koji je bio prilično navalentan pitala sam da li želi da mi da izjavu. Kada sam rekla da mi ne treba akreditacija za javni skup, on me je uhvatio za ruku i istrgao mi je telefon iz nje“, rekla je ona za UNS.

Policajci koji su bili na skupu, kaže Matić, odbili su da joj pruže pomoć, rekavši da „nemaju papir koji je neophodan za prijavu napada“.

„Celokupna atmosfera nije bila nimalo prijatna za mene“, rekla je ona.

Matić kaže da pravni zastupnik NDNV-a planira da prijavi ovaj napad.

UNS ističe da su fizički napadi na novinare neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

UNS izražava zabrinutost zbog toga što je u UNS-ovoj bazi ove godine zabeleženo više slučajeva ugrožavanja koleginica i kolega nego lane, kao i zbog činjenice da su novinarke žrtve u tri od četiri zabeležena napada.

UNS podseća da je upravljanje Javnim servisima regulisano zakonom i ne može se ni na koji način rešavati zaobilaženjem propisa.

UNS poziva novinare i nosioce javnih funkcija da se uzdrže od uvredljivih komentara i reči, da sa povećanom pažnjom vode računa o primeni najviših profesionalnih standarda, naročito kada su uzavrele tenzije i podele u društvu.

Foto: IFJ

Ovom izjavom UNS se obavezuje da će, u skladu sa Pekinškom deklaracijom i Platformom za akciju, učiniti sve što može da osnaži žene u medijima i podrži rodnu ravnopravnost.

UNS iskazuje solidarnost sa Međunarodnom federacijom novinara (IFJ) u osudi brisanja ili suzbijanja osnovnog prava na slobodu izražavanja, posebno glasova žena, marginalizovanih grupa i onih koji kritikuju represivne sisteme.

U izjavi IFJ-a se ističe da je postojanje rodno ravnopravnih medija od izuzetnog značaja za rodno ravnopravnu budućnost, ali i za inkluzivno društvo bez mizoginije i rodne pristrasnosti.

„Mizoginija u svim svojim obeshrabrujućim i štetnim oblicima mora biti bezuslovno osuđena. Ona mora biti isključena iz medijskih narativa i redakcija, kroz usvajanje strogih politika koje promovišu rodnu ravnopravnost. Posvećeni smo budućnosti u kojoj je rodna ravnopravnost norma, a svaka osoba može slobodno da izražava svoje mišljenje bez straha od ugnjetavanja ili diskriminacije“, piše u izjavi IFJ-a koju je podržao i UNS.

Inače, Međunarnodna federacija novinara predstavlja više od 600.000 novinara u 146 zemalja.

Dok je Radovanović snimao kako policajci odvode Nemanju Šarovića u policijsku stanicu i pitao ih zbog čega to rade, policijski službenik u civilu ga je, kako kaže Radovanović i kako se vidi na snimku, nekoliko puta odgurnuo.

“Rekao je da mu je jasno da izveštavam sa događaja, ali da njega na taj način ometam u obavljanju posla. Poručio mi je da će me uhapsiti ako se ne pomerim, ali ja stvarno nisam imao gde da odem. Nisam mogao fizički to da postignem i preskočim šator koji se nalazio iza mene”, naveo je on.

I on i drugi policajac su mu, kako je rekao Radovanović UNS-u, poručili da će i njega privesti ukoliko se ne pomeri.

Radovanović kaže da su i vlasniku KTV Danijelu Radiću pretili hapšenjem.

UNS će o ovim napadima policije na novinare obavestiti Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara.

Šaroviću je, kako saznaje UNS, u policijskoj stanici pozlilo i sada je u Kliničkom centru Srbije.

Inače, prethodno je, kako piše Danas, Šarović prenosio uživo skup iz Pionirskog parka, kada mu je prišla redarka i ušla u raspravu sa njim.

Odgurnula mu je mikrofon, a onda joj je prišao policajac u civilu da je legitimiše, dodaje Danas. Kada je počela da beži,  kako prenosi Danas, krenuli su za njom, a onda joj je pozlilo.

Šarovića su policajci zamolili da se udalji, a kada nije želeo, priveli su ga, piše Danas.

UNS podseća da je situacija u društvu već dovoljno napeta i apeluje na sve strane da doprinesu smirivanju tenzija, jer su slobodno novinarstvo i poštovanje različitih mišljenja, ključni za demokratsko društvo.

„Poslao sam obaveštenje policiji s obzirom na to da naša ekipa ide danas u Aranđalovac da izveštava sa sednice lokalne Skupštine. Takođe, slučaj je  prijavljen Tužilaštvu“, rekao je Božić za UNS.  

UNS podseća da ovo nije prvi put da se protiv redakcije N1 lepe uvredljivi i preteći plakati.

UNS ističe da ovakva obeležavanja novinara i njihovih redakcija predstavljaju uznemiravanje i širenje netrpeljivosti i da moraju prestati.

U obaveštenju je navedeno da je ovakva odluka doneta u skladu sa članom 40 Statuta Valjeva, iako se u ovom članu navodi da će samo „u slučaju da ne postoji mogućnost da svi zainteresovani prisustvuju sednici Skupštine, predsednik Skupštine odlučiti kome će omogućiti prisustvo sednici, polazeći od redosleda prijavljivanja i interesa prijavljenih za tačke na dnevnom redu“.

U stavu 5 ovog člana piše i da „Skupština grada može odlučiti da sednica Skupštine ne bude javna iz razloga bezbednosti i drugih razloga utvrđenih zakonom“.

Na pitanje UNS-a zbog čega je samo pojedinim medijima dozvoljeno da prate događaj, odnosno zašto ne postoji mogućnost da svi zainteresovani novinari prisustvuju sednici, Simović je rekao da je Član 40 Statuta Valjeva „prilično prisutan“ i da ne želi da daje izjavu bez predsednika Skupštine Grada Valjeva. Na pitanje UNS-a šta to znači i na koji deo tačno misli, Simović je spustio slušalicu.

Zbog čega je samo pojedinim medijima dozvoljeno da izveštavaju sa Skupštine Grada, UNS je jutros pitao i gradonačelnika. Do trenutka objavljivanja saopštenja, odgovor nismo dobili.

Inače,  na dnevnom redu današnjeg zasedanja je Predlog Odluke o usvajanju Akcionog plana za održivu energiju i klimu.

UNS traži od Skupštine Grada Valjeva da ima jednak odnos prema svim medijima, posebno kada žele da izveštavaju o temama koje su od značaja za lokalnu zajednicu, kao što je današnja.

UNS ističe da ovo nije prvi put da Grad Valjevo diskriminiše medije, da je sednica javna i da nisu naznačeni bezbednosni razlozi zbog kojih bi pojedinim novinarima bilo onemogućeno izveštavanje sa ovog zasedanja.

UNS podseća da je Članom 4 Zakona o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, te da se sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja.

Novinarku je, kako je potvrdila UNS-u, grupa okupljenih građana ometala u radu, vređala,  gađala jajima i polila crvenom bojom.

Takođe, kako kaže, iako je bila akreditovana za praćenje današnje sednice Skupštine Grada, narodni poslanik Borko Stefanović fizički ju je sprečio da uđe u zgradu Skupštine.

„Ja sam na tom skupu bila da radim svoj posao, akreditovani novinar koji je došao da izveštava. Borko Stefanović mi fizički nije dozvolio da uđem, oko njega je bilo još opozicionih poslanika koji su to videli. Protestanti su me u jednom trenutku pozvali da snimim šta se dešava. Kada sam krenula ka njima, gađali su me jajima i na kraju polili crvenom bojom“, rekla je Lazić.

UNS traži da tužilaštvo istraži ovaj slučaj i pokrene postupak protiv odgovornih za napad na novinarku.

MIT je u petak, u informaciji o produženju rokova za predlaganje projekata, naveo da će preliminarna lista kandidata sa brojem bodova biti objvaljena 4. marta, te da će kandidati imati 8 dana da podnesu eventualni prigovor u vezi sa ukupnim iznosom bodova kojim su ocenjeni.

UNS ističe da su konkursi MIT-a od izuzetnog značaja za medije i organizacije u Srbiji, te da se kandidati koje MIT još uvek nije stigao da oceni, dovode u nepovoljan položaj i onemogućava im se da se kandiduju (ili budu kandidovani) u komisije Ministarstva.

S obzirom na važnost konkursa i dosadašnjih problema u fukcionisanju Jedinstvenog informacionog sistema (JIS) sa kojima su se novinari, mediji i novinarske organizacije suočavale, UNS smatra neophodnim i jedino ispravnim produženje roka za predlaganje kandidata za članove komisije, najranije do isteka roka za prigovor na dodeljeni broj poena.

Predsednik bi trebalo da zna da su u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima novinari dužni da javnost izveste istinito, pravovremeno i sveobuhvatno o svim događajima od javnog interesa i da ne podležu ucenama i pritiscima odakle god dolazili.

Prema istom Zakonu niko nema pravo da novinare vređa, omalovažava ili na bilo koji način ih ometa u njihovom profesionalnom radu.