„U 2020. godini sud je primio 219 novih predmeta, u 2021. godini 320, a prošle godine 464“, odgovorili su UNS-u iz ovog suda. Najmanje tužbi je, pokazuju podaci, kao i u slučaju tužbi podnetih po Zakonu o javnom informisanju i medijima, bilo u godini korona virusa.

Poređenja radi, pravdu u postupcima sa oznakom P4, odnosno onima koji se vode za povredu autorskog i srodnih prava, u 2018. godini tražilo je 286 tužilaca, a u 2019. godini njih 409.

Iz Višeg suda objašnjavaju da je ukupno primljenih predmeta sa oznakom P4 po godini i veći.  To je zato što se broj predmeta odnosi na sve one koji su u određenoj godini stigli do Višeg suda. Među njima su i predmeti koji su upućeni iz drugih sudova.

„U tom slučaju, ukupan broj predmeta koje je sud primio sa oznakom P4 u 2020. godini je 256, u 2021. godini 366, a prošle godine 505“, kažu u Višem sudu.

Prema podacima koje je UNS dobio, sudije godišnje rešavaju prosečno oko 40 odsto od ukupnog broja predmeta po Zakonu o autorskom i srodnim pravima.

Kako se navodi u odgovoru UNS-u, od ukupnog broja predmeta u radu sa oznakom P4, u 2020. godini rešeno je njih 316, odnosno 35.23 odsto. U 2021. godini rešeno je 408 predmeta, odnosno 43.08 odsto ukupnog broja, a prošle godine 441 odnosno 42.24 odsto predmeta.

U sve tri navedene godine, najviše predmeta rešeno je delimičnim usvajanjem tužbe (2020. godine 122, u 2021. godini 147, a 2022. godine 108).

Povlačenje tužbe sledeći je najčešći način rešavanja spora, pa je tako na ovaj način u 2020. godini rešeno 45 slučajeva, u 2021. godini 63, a prošle godine 88. Ostali predmeti, naveli su UNS-u iz Višeg suda, rešeni su na druge načine (videti tabelu).

Nerešeno 603 predmeta

Na dan 31.12.2022. godine pred Višim sudom ostalo je nerešeno 603 predmeta.

U odgovoru Višeg suda UNS-u navodi se i da u P4 materiji radi 21 sudija.

Ovakvom statistikom dolazi se do podatka da je po sudiji na kraju 2022. godine ostalo nerešeno prosečno 28.71 predmeta.

Broj nerešenih predmeta iz upisnika P4, po godinama, pogledajte u tabeli.

Više sudija – manje nerešenih predmeta

Podaci iz Višeg suda ranije dostavljeni UNS-u pokazuju da je na kraju 2019. godine na predmetima iz upisnika P4 radilo 12 sudija.

„Po sudiji je na kraju 2019. godine ostalo nerešeno prosečno 53.42 predmeta“, naveo je tada Viši sud. Povećanje broja sudija, pokazuju podaci, doprinelo je smanjenju broja zaostalih nerešenih predmeta.

U odgovoru UNS-u navodi se da je Apelacioni sud ukinuo 13, a preinačio 4 presude Višeg suda donetih 2020. godine.

Isti sud ukinuo je 21 presudu koje je Viši sud doneo 2021. godine, a preinačio 3.

Prošle godine Apelacioni sud ukinuo je 20 presuda, a nije preinačio nijednu presudu Višeg suda.

„U 2020. godini sud je primio 397 novih predmeta, u 2021. godini 637, a prošle godine 618“, odgovorili su UNS-u iz ovog suda. Najmanje tužbi je, pokazuju podaci, bilo u godini korona virusa.

Poređenja radi, pravdu u postupcima sa oznakom P3, onima koji se vode po ZJIM, između ostalog za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost … u 2018. godini tražilo je 626 tužilaca, a u 2019. godini njih 572.

Iz Višeg suda objašnjavaju da je ukupno primljenih predmeta sa oznakom P3 po godini i veći.  To je zato što se broj predmeta odnosi na sve one koji su u određenoj godini stigli do Višeg suda. Među njima su i oni predmeti koji su vraćeni iz drugih sudova, a kojima se dodelio novi broj.

„U tom slučaju, ukupan broj predmeta koje je sud primio sa oznakom P3 u 2020. godini je 476, u 2021. godini 726, a prošle godine 732“, kažu u Višem sudu.

Prema podacima koje je UNS dobio, sudije godišnje rešavaju prosečno trećinu od ukupnog broja predmeta po ZJIM.

Kako se navodi u odgovoru UNS-u, od ukupnog broja predmeta u radu sa oznakom P3, u 2020. godini rešeno je njih 541, odnosno 33.94 odsto. U 2021. godini rešeno je 552 predmeta, odnosno 31.03 odsto ukupnog broja, a prošle godine 632 odnosno 32.26 odsto predmeta.

U sve tri navedene godine, najviše predmeta rešeno je delimičnim usvajanjem tužbe (2020. godine 202, u 2021. godini 250, a 2022. godine 299).

Povlačenje tužbe sledeći je najčešći način rešavanja spora, pa je tako na ovaj način u 2020. godini rešeno 157 slučajeva, u 2021. godini 110, a prošle godine 121. Ostali predmeti, naveli su UNS-u iz Višeg suda, rešeni su na druge načine (videti tabelu).

Uz delimično usvajanje tužbe, povlačenje tužbe, ovo su najčešći načini rešavanja sporova

Na dan 31.12.2022. godine pred Višim sudom ostalo je nerešeno 1.327 predmeta.

U odgovoru Višeg suda UNS-u navodi se i da u P3 materiji koja sudi i naknade nematerijalne štete radi 21 sudija. 

Ovakvom statistikom dolazi se do podatka da je po sudiji na kraju 2022. godine ostalo nerešeno prosečno 63.19 predmeta.

 „Iz 2013, 2014. i 2015. godine ostala su nerešena po dva predmeta, iz 2016. njih 12, zatim 2017. godine 27, iz 2018. godine 74 predmeta, 2019. godine 87, iz 2020. godine 124, a iz 2021. godine 426. Prošle godine ostao je nerešen 571 predmet“, navode za UNS u Višem sudu.

Podaci iz Višeg suda ranije dostavljeni UNS-u pokazuju da je na kraju 2019. godine na predmetima iz upisnika P3 radilo 12 sudija.

„Po sudiji je na kraju 2019. godine ostalo nerešeno prosečno 93,17  predmeta“, naveo je tada Viši sud. Povećanje broja sudija, pokazuju podaci, doprinelo je smanjenju broja zaostalih nerešenih predmeta.

U odgovoru UNS-u navodi se da je Apelacioni sud ukinuo 32, a preinačio 20 presuda Višeg suda donetih 2020. godine.

Isti sud ukinuo je 35 presuda koje je Viši sud doneo 2021. godine, a preinačio 9.

Prošle godine Apelacioni sud ukinuo je 56, a preinačio 11 presuda Višeg suda.

Svi primljeni predmeti u 2020. (24) i 2021. godini  (23) su rešeni, navodi VKS, dok je od 31 formiranog predmeta u 2022. godini okončano njih 18.

„Revizija je u 36 predmeta odbačena,  a u 23 predmeta odbijena. Preinačujuća odluka doneta je za šest predmeta“, navodi se u odgovoru koji je UNS dobio od VKS-a.

Iz VKS-a navode i da je u periodu od 1. januara 2020. do 31. decembra 2022. godine ovaj sud primio 43 predmeta iz oblasti povrede autorskih prava, od kojih je 28 rešeno.

Kao i u oblasti javnog informisanja, svi primljeni predmeti iz oblasti autorskih prava iz 2020. (7) i 2021. godine (18) su okončani, dok je od 18 formiranih predmeta u 2022. godini rešeno tri.

„Revizija je u predmetima iz oblasti povrede autorskih prava u 11 predmeta odbačena. U 13 predmeta odbijene su revizije, a u dva predmeta donete su ukidajuće odluke. Dva predmeta rešena su na drugi način“, navodi se u odgovoru VKS-a.

Podsetimo, revizija predstavlja ograničeno pravo parničnih stranaka na vanredni pravni lek i može se zatražiti samo protiv pravosnažnih presuda donetih u drugom stepenu. O zahtevima za reviziju odlučuje Vrhovni kasacioni sud u Beogradu. 

U odgovoru UNS-u ovaj sud navodi da su 268 tužbi ove godine neposredno dostavljene ovom sudu, dok su 15 njih dobili od drugih sudova.

„Od 1. januara do 31. avgusta ove godine ukupno je rešeno 296 predmeta sa oznakom P3 (tužbe protiv novinara i medija)“, navodi u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu.

Od 296 rešenih predmeta ove godine, u najvećem broju, 101, tužbe su delimično usvojene. Povlačenjem tužbe rešen je 91, a odbijanjem 40 predmeta. Na drugi način rešeno je 64 predmeta.

Viši sud u Beogradu u odgovoru UNS-u navodi da je Apelacioni sud ukinuo 23, a preinačio 14 presuda Višeg suda u Beogradu donetih za prvih osam meseci ove godine.

Do 31. avgusta ove godine pred Višim sudom u Beogradu 1.105 predmeta ostalo je nerešeno iz ove i prethodnih godina.

„Iz 2010. ostao je jedan nerešen predmet, iz 2013. tri, 2014. pet, a iz 2015. godine njih 11. Iz 2016. godine 54 predmeta ostalo je nerešeno, iz 2017. godine 98, iz 2018. godine 437, a iz ove godine 262 takvih predmeta“, odgovara Viši sud u Beogradu.

Ovaj sud za UNS je istakao da je na predmetima sa oznakom P3 do 31. avgusta ove godine postupalo 26 sudija. „Po sudiji je ostalo nerešeno prosečno 42,5 predmeta“, navodi taj sud.

____________________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta "Kako sud sudi novinarima i medijima" podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

„Revizija je u šest predmeta odbačena,  a u tri predmeta odbijena. Preinačujuća odluka doneta je za četiri predmeta. Jedan predmet rešen je na drugi način“, navodi se u odgovoru koji je UNS dobio od VKS-a.

Pred VKS-om je iz ovog perioda 12 predmeta ostalo nerešeno.

Statistika u sporovima koji se vode zbog povrede Zakona o autorskim i srodnim pravima (tzv. „autorke“) pokazuje da pravo na reviziju pred VKS-om iskoristi manje od šest odsto parničnih stranaka.

U odgovoru koji je UNS dobio od VKS-a navodi se da je u periodu od 1. januara 2018. do 31. decembra 2019. godine u VKS primljeno 30 predmeta iz oblasti povrede autorskih prava, od kojih je 13 rešeno. U istom periodu pred Višim sudom u Beogradu prvostepeno je rešeno 518 predmeta iz ove oblasti.

„Revizija je u predmetima iz oblasti povrede autorskih prava u dva predmeta odbačena, dok je u jednom predmetu odbačen zahtev za preispitivanje pravnosnažne sudske odluke. U pet predmeta odbijene su revizije, a u dva predmeta donete su preinačujuće odluke. Ukidajuće odluke donete su u dva predmeta“, navodi se u odgovoru VKS-a.

Pred VKS-om je iz ovog perioda ostalo nerešeno 17 predmeta.

Inače, revizija predstavlja ograničeno pravo parničnih stranaka na vanredni pravni lek i može se zatražiti samo protiv pravosnažnih presuda donetih u drugom stepenu. O zahtevima za reviziju odlučuje Vrhovni kasacioni sud u Beogradu. 

____________________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta "Kako sud sudi novinarima i medijima" podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

U prošloj godini, u odnosu na 2018. godinu, broj tužbi za povrede autorskih prava veći je  za 43 odsto.

U odgovoru UNS-u sud navodi se da je zbog povrede Zakona o autorskim i srodnim pravima sud u 2018. godini primio 286, a u 2019. godini 409 tužbi.

„U 2018. godini ukupno je rešeno 244 predmeta sa oznakom P4 (tužbe za povredu autorskih prava), dok je u 2019. prvostepeno okončano 274 predmeta“, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu.

Iz suda dodaju da je u 2018. godini, najveći broj sporova, njih 71, prvostepeno okončano usvajanjem tužbe. Delimičnim usvajanjem tužbe te godine rešen je 61 predmet, povlačenjem tužbe 42, a odbijanjem 25. Na druge načine rešena su 45 predmeta.

U 2019. godini, od 274 prvostepeno okončanih predmeta, u najvećem broju, 73, tužbe su delimično usvojene. Povlačenjem tužbe rešeno je 59 predmeta, usvajanjem 50, a odbijanjem 23 predmeta. Na drugi način prvostepeno je rešeno 69 predmeta.

Nezadovoljne parnične stranke na presude Višeg suda u Beogradu imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.

Kako se navodi u odgovoru UNS-u, Apelacioni sud je ukinuo 14, a preinačio dve presude Višeg suda donetih 2018. godine za povredu autorskih prava. Isti sud ukinuo je 14 presuda koje je Viši sud doneo 2019. godine, a preinačio pet.

Na dan 31. decembar 2019. godine pred Višim sudom ostao je nerešen 641 predmet za povredu autorskih i srodnih prava.

„Iz 2010. godine ostalo je nerešeno osam predmeta, iz 2011. godine dva, iz 2012. godine četiri, iz 2013. godine tri, iz 2014. godine devet, 2015. godine 16, 2016. godine 23, 2017. godine 66, 2018. godine 160 i 2019. godine 350 predmeta“, naveo je Viši sud.

Ovaj sud za UNS je istakao da na predmetima sa oznakom P4 radi 12 sudija.

„Po sudiji je na kraju 2019. godine ostalo nerešeno prosečno 53,42 predmeta“, naveo je Viši sud.

Povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno korišćenje tuđeg autorskog ili srodnog dela, neplaćanje naknade propisane zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

____________________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta "Kako sud sudi novinarima i medijima" podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

U odgovoru UNS-u se navodi da je naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) u 2018. godini tražilo 626 tužilaca, a u 2019. godini 572.

„U 2018. godini ukupno je rešeno 505 predmeta sa oznakom P3 (tužbe za povredu ugleda i časti), dok je u 2019. rešeno 496 predmeta“, navodi Viši sud u Beogradu u odgovoru UNS-u.

Iz suda dodaju da je u 2018. godini najveći broj sporova, njih 199, rešeno povlačenjem tužbe. Delimičnim usvajanjem tužbe rešeno je 148 predmeta, odbijanjem 85, dok su na druge načine rešena 73 predmeta.

Od 496 rešenih predmeta prošle godine u najvećem broju, 235, rešeno je povlačenjem tužbe. Delimičnim usvajanjem tužbe rešeno je 143 predmeta, odbijanjem 62, dok su na druge načine rešena 56 predmeta.

U odgovoru UNS-u navodi se da je Apelacioni sud ukinuo 41, a preinačio 18 presuda Višeg suda donetih 2018. godine. Isti sud ukinuo je 33 presude koje je Viši sud doneo prošle godine, a preinačio 15.

Na dan 31. decembar 2019. godine pred Višim sudom ostalo je nerešeno 1.118 predmeta.

„Iz 2010. godine ostao je jedan nerešen predmet, iz 2013. tri, a iz 2014. njih devet. Iz 2015. godine 20 predmeta ostalo je nerešeno, 2016. godine 74, 2017. godine 173, 2018. godine 327, a iz 2019. godine 511 takvih predmeta“, navodi Viši sud u Beogradu u odgovoru UNS-u.

Ovaj sud za UNS je istakao da na predmetima sa oznakom P3 radi 12 sudija. „Po sudiji je na kraju 2019. godine ostalo nerešeno prosečno 93,17 predmeta“, navodi Viši sud.

____________________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta "Kako sud sudi novinarima i medijima" podržanog od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

S obzirom na to da je u istom periodu pred Višim sudom u Beogradu presudom rešeno 966 predmeta po tužbama protiv novinara i medija (tzv. „štamparke“), pravo na reviziju pred VKS iskoristi manje od 5 odsto parničnih stranaka.

„Revizija je odbijena u 9 predmeta, odbačena u 20 predmeta, preinačujuća odluka doneta je u dva predmeta, u jednom predmetu odbačen je zahtev za zaštitu zakonitosti, dok su dva rešena na drugi način“, navodi se u odgovoru koji je Udruženje novinara Srbije (UNS) dobilo od VKS-a.

„Pred VKS-om je iz ovog perioda ostalo nerešeno 13 predmeta, od kojih su dva iz 2016. godine“, naveli su u VKS-u.

Približno ista statistika je i u sporovima koji se vode zbog povrede Zakona o autorskim i srodnim pravima (tzv. „autorke“).

U odgovoru koji je UNS dobio od VKS-a navodi se da je u periodu od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine u VKS primljeno 25 predmeta iz oblasti povrede autorskih prava, od kojih je 16 rešeno. U istom periodu pred Višim sudom u Beogradu prvostepeno je rešeno 602 predmeta iz ove oblasti.

Revizija je u predmetima iz oblasti povrede autorskih prava odbijena u 3 predmeta, preinačujuća odluka doneta je u jednom predmetu, u 8 predmeta revizija je odbačena, dok su četiri predmeta rešena na drugi način. 

„Pred VKS-om je iz ovog perioda ostalo nerešeno 9 predmeta, od kojih su dva iz 2016. godine“, naveli su u VKS-u.

Inače, revizija predstavlja ograničeno pravo parničnih stranaka na vanredni pravni lek i može se izjaviti samo protiv pravosnažnih presuda donetih u drugom stepenu. O zahtevima za reviziju odlučuje Vrhovni kasacioni sud u Beogradu. 

U 2017. godini, u odnosu na 2016, broj takozvanih „autorki“ viši je za oko 25 odsto.

Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, zbog povrede Zakona o autorskim i srodnim pravima sud je u 2016. godini primio 282, a u 2017. 353 tužbe.

U ove predmete ubrajaju se slučajevi povrede autorskih i srodnih prava u medijima, ali Viši sud ne vodi posebnu statistiku koliko se tužbi od ukupnog broja odnosi isključivo na medije i novinare.  

„U 2016. godini ukupno je rešeno  316 predmeta sa oznakom P4 (tužbe za povredu autorskih prava), dok je u 2017. prvostepeno okončano 286 predmeta“, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu.

Kako su dodali iz suda, u 2016. godini, najveći broj sporova, njih 91, prvostepeno je okončano delimičnim usvajanjem tužbe. Usvajanjem tužbe rešeno je 69 predmeta, odbijanjem 47, povlačenjem tužbe 57, dok su na druge načine rešena  52 predmeta.

U 2017. godini, od 286 prvostepeno okončanih predmeta, u najvećem broju, 88, tužbe su delimično usvojene. Odbijanjem tužbe rešeno je 28,  usvajanjem 73,  a povlačenjem 42 predmeta.  Na drugi način prvostepeno je rešeno 55 predmeta.

Nezadovoljne parnične stranke na presude Višeg suda u Beogradu imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.

Kako se navodi u odgovoru UNS-u, Apelacioni sud ukinuo je 19, a preinačio 3 presude Višeg suda donetih 2016. godine za povredu autorskih prava.

Isti sud ukinuo je 23 presude koje je Viši sud doneo 2017. godine, a preinačio 5.

Na dan 31. decembar 2017. godine pred Višim sudom ostalo je nerešeno 464 predmeta za povredu autorskih i srodnih prava.

„Iz  2010. ostalo je nerešeno 12 predmeta, iz 2011. godine tri, iz 2012. i 2013. po sedam, iz 2014. 24 predmeta, 2015. 41, 2016. 99 i 2017. godine 271 predmet“, naveo je Viši sud.

Ovaj sud za UNS je istakao da na predmetima sa oznakom P4 radi 14 sudija.

„Po sudiji je na kraju 2017. godine ostalo nerešeno prosečno 33, 14 predmeta“, naveo je Viši sud.

Podsetimo, povredu autorskog ili srodnog prava predstavljane ovlašćeno korišćenje tuđeg autorskog ili srodnog dela, neplaćanje naknade propisane zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Kako je navedeno u odgovoru UNS-u, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 507 tužilaca u 2016. godini, i 636 u 2017. godini.

„U 2016. godini ukupno je rešeno 506 predmeta sa oznakom P3 (tužbe za povredu ugleda i časti), dok je u 2017. rešeno 460 predmeta“, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu.

Kako su dodali iz suda, u 2016. godini najveći broj sporova, njih 145, rešeno je povlačenjem tužbe. Delimičnim usvajanjem tužbe rešen je 141 predmet, odbijanjem 138, dok su na druge načine rešena 82 predmeta.

U 2017. godini, od 460 rešenih predmeta, u najvećem broju, 178, tužbe su delimično usvojene. Odbijanjem tužbe rešeno je 135, a povlačenjem 79 predmeta. Na drugi način rešeno je 68 predmeta.

Kako se navodi u odgovoru UNS-u, Apelacioni sud ukinuo je 40, a preinačio 14 presuda Višeg suda donetih 2016. godine. Isti sud ukinuo je 40 presuda koje je Viši sud doneo 2017. godine, a preinačio 12.

Na dan 31. decembar 2017. godine pred Višim sudom ostao je nerešen 921 predmet.

„Iz 2010. i 2011. godine ostao je po jedan nerešen predmet, iz 2012. tri, iz 2013. njih 17, 2014. 39 predmeta, 2015. 78, 2016. 245 i 2017. godine 537 predmeta“, naveo je Viši sud.

Ovaj sud za UNS je istakao da na predmetima sa oznakom P3 radi 14 sudija.

„Po sudiji je na kraju 2017. godine ostalo nerešeno prosečno 65,79 predmeta“, naveo je Viši sud.

Najstariji predmet u oblasti autorskih prava koji se u Višem sudu u Beogradu vodi kao nerešen datira iz 1981. godine, a nakon njega predmet iz 1997. godine. 

„Viši sud je 2014. godine rešio 152 predmeta, od kojih je 85 rešeno donošenjem presude, dok je 67 predmeta rešeno na drugi način. U 2015. godini sud je rešio 316 predmeta, tako što je u 175 predmeta doneta presuda, dok je 141 tužba okončana na drugi način. Za prvih sedam meseci ove godine rešeno je 211 predmeta, od čega je u 150 presuđeno, a na drugi način rešen je 61 predmet“, navode u Višem sudu.

Nezadovoljne parnične stranke na ove presude Višeg suda u Beogradu imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.

„Apelacioni sud je u 2014. godini ukinuo 19 (24,36%), a preinačio 3 presude (3,85%). U 2015. godini ukinuto je 14 (16,67%), a preinačeno je 2 (2,38%) presude, dok je u prvih sedam meseci ove godine ukinuto 7 (8,54%), a preinačena je jedna presuda (1,22%)“, rečeno je UNS-u u Višem sud u Beogradu.

Podsetimo, povredu autorskog ili srodnog prava predstavlja neovlašćeno korišćenje tuđeg autorskog ili srodnog dela, neplaćanje naknade propisane zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog ili srodnog prava, propisanih odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Tekst je nastao u okviru projekta "Novinari na sudu - Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

„U periodu od januara 2014. do jula 2016. godine u Vrhovnom kasacionom sudu je primljeno 33 predmeta u vezi sa javnim informisanjem (tzv. „štamparke“), od čega je 19 predmeta rešeno. Revizija je odbijena u 3 predmeta, odbačena je u 15 predmeta, dok je u jednom predmetu odbačen zahtev za zaštitu zakonitosti“, navodi se u odgovoru koji je Udruženje novinara Srbije (UNS) dobilo od VKS-a.

Ista statistika je i u sporovima koji se vode zbog povrede Zakona o autorskim i srodnim pravima.

U odgovoru koji je UNS dobio od VKS-a navodi se da je u periodu od januara 2014. do jula 2016. godine u VKS primljeno 24 predmeta iz oblasti povrede autorskog prava, od kojih je 15 rešeno. Revizija je odbijena u 3 predmeta, u 7 predmeta je odbačena, u jednom predmetu je doneta preinačujuća odluka, dok su četiri predmeta rešena na drugi način. 

Inače, revizija predstavlja ograničeno pravo parničnih stranaka na vanredni pravni lek i može se izjaviti samo protiv pravosnažnih presuda donetih u drugom stepenu. O zahtevima za reviziju odlučuje Vrhovni kasacioni sud u Beogradu. 

Tekst je nastao u okviru projekta "Novinari na sudu - Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Kako su istakli u ovom sudu, „u 2015. godini sud je doneo 168 presuda od 286 rešenih slučajeva, dok je 118 rešeno na drugi način. U 2014. godini, od 206 predmeta, 109 završeno presudom, a  97 na drugi način“.

Podsetimo, naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost) tražilo je 413 tužilaca u 2014. godini, 406 u 2015. i 316 od januara do avgusta 2016. godine.

Prosečan procenat rešenih predmeta po sudiji u 2014. godini iznosi 2,34%, u 2015. 2,36%, a do avgusta 2016. godine 3.05%.

U 2014. godini Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je 24 presude za naknadu nematerijalne štete (pretrpljeni duševni bol, povredu ugleda, časti i/ili prava na privatnost), odnosno 20.34%, a preinačio 6 (5.08%). U 2015. godini ovaj sud ukinuo je 18 (20%), a preinačio 9 (10%) slučajeva, dok je do avgusta ove godine ukinuo 26 (16.25%), a preinačio 9 (5.63%).

Tekst je nastao u okviru projekta "Novinari na sudu - Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

„U 2014. godini ukupno je rešeno 206 predmeta sa oznakom P3, takozvane „štamparke“, u 2015. 286, a do avgusta 2016. godine 342 predmeta“, naveo je u odgovoru UNS-u Viši sud u Beogradu.

Kako je istaknuto, prosečan procenat rešenih predmeta po sudiji u 2014. godini iznosi 2,34%, u 2015. 2,36%, a do avgusta 2016. godine 3.05%.

Tekst je nastao u okviru projekta "Novinari na sudu - Vodič kroz sudsku praksu za novinare, fotoreportere, urednike i vlasnike medija" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.