Projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbiji III“ UNDP sprovodi u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, u kojem učestvuju i UNICEF (United Nations International Children’s Emergency Fund – Dečji fond Ujedinjenih nacija), UN Women (Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena) i UNFPA United Nations Population Fund – Populacioni fond Ujedinjenih nacija), a uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

Program „Smanji rizik, povećaj bezbednost – Ka smanjenju zloupotrebe vatrenog oružja u kontekstu nasilja u porodici“, podržan od strane Ministarstva spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, doprinosi sprovođenju Mape puta za održivo rešenje za suzbijanje nedozvoljenog posedovanja, zloupotrebe i trgovine malokalibarskim i lakim oružjem i pripadajućom municijom na Zapadnom Balkanu do 2024. godine.

Publikaciju možete pogledati ovde 

Kako je istaknuto, takvo ponašanje je neobjašnjivo, jer se radilo o standardnim ugovorima, kakve RTS zaključuje od 2015. godine, sačinjenim u svemu u skladu sa zvaničnim cenovnicima – i u pogledu cena, i u pogledu uslova plaćanja, i u pogledu popusta, a cenovnike za 2022. godinu UO je odobrio na sednici 28. februara te godine i zavedeni su 1. marta.

Identični ugovori su i pre i posle 2022. bez ikakvih primedbi potpisivani, a već naredne 2023. godine čak je i isti Upravni odbor, u praktično identičnom tekstu, ugovore sa istim agencijama za tu godinu odobrio. Doduše, on je to uradio tek u decembru 2023, nakon što je generalni direktor RTS od REM u julu te godine tražio da ga zbog štete koju nanosi javnom servisu razreši članstva u Upravnom odboru, tvrdi rukovodstvo RTS.

Oni dodaju da RTS odluku REM po tom zahtevu i dalje čeka.

Postupanje Klanščeka pretilo je da navede agencije da budžete kojima upravljaju preusmere na druge televizije i time izazove štetu po RTS od preko 14,5 miliona evra, ali mu to nije bilo dosta i nije se tu zaustavio. Da bi opravdao svoj štetni postupak, uticao je na nezavisnog revizora, koji je svoje pozitivno mišljenje o finansijskom izveštaju RTS za 2022. preinačio u uzdržavajuće mišljenje, što se u revizorskoj struci smatra skandaloznim postupkom, ukazuje RTS.

Ineče, predsednik Upravnog odbora RTS Branko Klanšček podneo je juče krivičnu prijavu protiv Generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića zbog navodno fiktivnih ugovora sa firmama Dajrekt Medijom i Medija Pulom  pri čemu je kako navodi naneta ogromna šteta Javnom servisu.

Kako je saopštio Klanšček, vršeći dužnost predsednika UO RTS-a u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima i Statuta RTS-a, zbog uočenih nepravilnosti u poslovanju i kršenja internih akata RTS-a, podneo je juče krivičnu prijavu protiv generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića, direktorke PJ Marketing Milice Đuričić Janjić i direktorke PJ Finansije i komercijala Dragane Janković, a zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo Falsifikovanje službene isprave iz člana 357 KZ i Nesavestan rad u službi iz člana 361 KZ pri čemu je po RTS nastupila šteta od preko milion evra.

Komentar je postavljen ispod posta o tome da je Slavko Ćuruvija fondacija objavila Statut Regulatornog tela za elektronske medije.

Pretnja Fondaciji je očigledna, pošto je poznato da je Slavko Ćuruvija ubijen na Uskrs 11. aprila 1999. godine. Osoba koja stoji iza Fejsbuk profila „Dušan Milisavljević“ dodaje – „pozlatile se ruke“,  očigledno misleći na ubice novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evopljanina.

Slavko Ćuruvija fondacija će pretnju prijaviti Tužilaštvu za visokoehniloški kriminal i očekuje hitnu reakciju nadležnih organa.

Kao što je poznato Ćuruvija je ubijen u Beogradu, u prolazu ispred zgrade u kojoj je živeo, gde je izrešetan „škorpionom“ pošto ga je do samog zločina danima pratilo 27 pripadnika Resora državne bezbednosti.

Za ovo ubistvo niko nije odgovarao. Četvoricu pripadnika Resora državne bezbednosti optuženih za ovo ubistvo, koje je prvostepeni sud najpre dva puta osudio na ukupno 100 godina zatvora, Apelacioni sud je u febuaru pravosnažno oslobodio.

Međunarodni krivični sud (MKS) izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i donedavnog ministra odbrane Joava Galanta zbog, kako navodi sud, ratnih zločina. To znači da su 124 države koje podržavaju ovaj sud u obavezi da ih pritvore ukoliko kroče na njihovo tlo.

Ocenjujući da su međunarodne poternice za izraelske lidere veliki korak ka okončanju nekažnjivosti za zločine nad novinarima, Međunarodna federacija novinara (IFJ) ističe da ima dokaze da je izraelska vojska namerno targetirala novinare, te da su neki od tih slučajeva predati MKS-u.

Prema podacima IFJ-a, tokom rata koji je počeo jezivim napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023, ubijeno je više od 33.000 Palestinaca, uključujući 149 novinara i medijskih radnika (naš sagovornik kaže da je do sada ubijeno 180). Ističu da je stopa smrtnosti dramatično visoka – viša od deset odsto.

Karim Kan, glavni tužilac MKS-a, pre godinu dana u Ramali je razgovarao sa palestinskim novinarima o tragičnoj situaciji u Gazi i na Zapadnoj obali.

Naser Abu Baker: Odluka Međunarodnog krivičnog suda je veoma važna. Imamo odluke Ujedinjenih nacija, Ženevsku konvenciju, zalaganja za ljudska prava i principe slobodnog novinarstva i medija, ali su nam, pored toga, potrebni odlučan stav i jaka podrška, kao i pozivanje na odgovornost izraelske strane zbog ovih zločina.

Ako ne bude odgovornosti pred MKS-om, smatraće da imaju zeleno svetlo da nastave sa zločinima protiv palestinskih novinara, protiv celokupnog medijskog sektora. Ubijeno je 180 novinara i medijskih radnika, povređeno je oko 300. Uništili su 90 kancelarija, srušili njihove kuće, ubili stotine članova njihovih porodica, uhapsili više od 130 novinara. To je je opšti rat protiv palestinskih novinara i medija.

Vidi se samo propaganda Izraela

Cenzolovka: Tražite podršku zapadnih medija?

Abu Baker: Da, medijske redakcije na Zapadu bi trebalo da izvrše jak pritisak i insistiraju da se stranim medijima dozvoli ulazak u Gazu. Zašto to nije dozvoljeno? Kako bi se gledalo na to da Ukrajina, Turska ili bilo koja druga država zabrane ulazak reportera u njihovu zemlju?

Strani novinari sada mogu da uđu samo sa IDF-om (izraelska vojska), ali samo da prenose narativ vojske, narativ Izraela. Tako ne vide činjenice na terenu, vidi se samo propaganda Izraela, a ne istina.

Cenzolovka: Zločini su jezivi. Ipak, kada dođe do glasanja u UN, mnoge države su uzdržane, neke protiv.

Abu Baker: Ovo je prvi put u istoriji čovečanstva da ljudi gledaju genocid uživo. Čitali smo o genocidu u istorijskim knjigama. Čitamo o genocidu nad Jevrejima i drugima kroz istoriju. Danas, ne mogu da zamislim da postoji ljudsko biće koje gleda TV i ne može da vidi kako se iz dana u dan, sata u sat, dešava genocid nad Palestincima. Gde je njihova humanost, gde su njihovi principi?

Države koje glasaju protiv – istovremeno su protiv slobode svojih ljudi i njihovih ljudskih prava. Nisu oni protiv Palestinaca, oni su protiv sebe samih. Moraju hrabro da preuzmu odgovornost, da implementiraju međunarodno pravo i međunarodna ljudska prava, koja uključuju slobodu izražavanja i medija, i poštovanje sebe samih i svog naroda.

Arij: Ubijeno najmanje 576 članova porodica novinara

Do oktobra prošle godine ubijeno je najmanje 576 članova porodica, sedmoro novinara je izgubilo jedno ili više dece, pokazuje najnovije istraživanje Arapskih reportera za istraživačko novinarstvo (ARIJ), sprovedeno u oktobru i novembru 2024. među 383 novinara koji su u Gazi ili su je nedavno napustili.

Većina ispitanika, 89 odsto, i dalje je u Gazi, 62 procenta je mlađe od 34 godine, a dve trećine – 66 odsto – frilenseri. Gotovo svi, 92 odsto, kažu da rade bez opreme neophodne za izveštavanje, a 91 procenat nema ništa od zaštitne opreme, ni prsluk, niti šlem.

Polovina, 49 odsto, izgubila je posao tokom rata, a 88 procenata kaže da im je kuća uništena. Skoro svi, 96 odsto, morali su da napuste domove, trećina se selila osam i više puta. Čak 60 odsto novinara živi u šatorima.

Arapski reporteri za istraživačko novinarstvo objavili su njihova svedočenja „Novinari Gaze: Sopstvenim rečima”, a u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija otvorili su AFCN Chatbot na WhatsApp-u gde se mogu verifikovati vesti, fotografije i video materijali. Na upite odgovara 250 fektčekera, volontera iz Libana.

Cenzolovka: Da li su optužnicom Međunarodnog krivičnog suda, sa kojim ste sarađivali, obuhvaćena i ubistva novinara?

Abu Baker: Odluka MKS je istorijska. Ona mora biti sprovedena na terenu, a sada je više od 120 država u obavezi da je sprovede.

Verujem da se unutar Izraela razmišlja – šta mi to radimo? Jedina smo država protiv principa međunarodnog prava, sami smo, a sprovodimo genocid i moramo da preuzmemo odgovornost za te zločina.

Ubijeni novinari su bili civili. Znate da Ženevska konvencija govori o civilima, uključujući i novinare. Dva puta smo odlazili u MKS. Kao Palestinski novinarski sindikat, zajedno sa Međunarodnom federacijom novinara, pripremili smo i treću pritužbu sa podacima o zločinima prema novinarima. Nadamo da će biti pozvani na odgovornost i za te zločine.

Podneli smo ranije dve takve pritužbe. Tek sada se reaguje, jer je reč o velikim zločinima. Imamo advokate u Velikoj Britaniji kojima šaljemo dokumenta i izjave svedoka. To je ogroman zločin, masakr. Verujemo da će veoma brzo doći do pravde za te zločine.

Opšti rat protiv palestinskih novinara

Cenzolovka: U kakvim uslovima rade novinari na Zapadnoj obali i u Pojasu Gaze?

Abu Baker: Kao što sam rekao – ovo je opšti rat protiv svih naših novinara, na Zapadnoj obali, u Istočnom Jerusalimu i Pojasu Gaze. Za novinare u Istočnom Jerusalimu je situacija veoma teška i opasna. Zločini i napadi na njih dolaze od strane vojske, policije, obaveštajnih službi i doseljenika. Jerusalim je mešovit grad, ima puno doseljenika, ali napadaju palestinske novinare, zatvaraju palestinske medije u Jerusalimu, poput Al Džazire, Palestinske TV i mnoge druge. Ne daju ni pres kartice palestinskim novinarima.

Unutar Zapadne obale nema slobode kretanja. Zabranjeno je da se ide u Jerusalim ili u Gazu, svuda su kontrolni punktovi, ima ih 675 na tako malom prostoru i presecaju sve puteve. Postoji opasnost da vas zaustave, i ako vide da imate novinarska obeležja, postaćete meta i policije i vojske i doseljenika. Sakupili smo podatke o više od 1.640 napada u jednoj godini.

U Gazi je daleko najopasnije. Naše kolege su gladne, bez hrane, bez vode, neprestano ih bombarduju, pod neprestanom su paljbom, bez antena, bez dušeka, pod ruševinama, u bolnicama, školama, izgubili su članove porodice. Zabeležili smo da je više od 500 članova porodica novinara ubijeno. Oni moraju da misle o svojim porodicama, njihovim potrebama. U takvim uslovima rade, ali rade na veoma profesionalan način.

Cenzolovka: Kakve informacije stižu do nas?

Abu Baker: Sve kolege molim, samo recite ljudima istinu, to je veoma važno. Poštujemo kolege koje rade u zapadnim medijima, smatramo da njihovo novinarstvo poštuje demokratske vrednosti, prava novinara i ljudska prava. Poštujemo sve ljude na Zapadu, ali ih pitamo zašto je takvo izveštavanje u njegovim medijima. Zašto u njihovim izveštajima nema izvora iz Palestine, zašto nema naših novinara koji žive u Gazi, jer oni rade na profesionalan način? Nadam se da će se to promeniti.

Izrael kažnjava nezavisni list Harec

Vlada Izraela je 24. novembra odobrila predlog ministra komunikacije Šloma Karija da se svim organima koje finansira zabrani komunikacija i oglašavanje u najuglednijem izraelskom listu Harec, zbog navodnog nanošenja „štete legitimitetu Izraela”.

Nije prvi put da tamošnje vlasti kažnjavaju Harec zbog izveštavanja o ratu u Gazi. Pre godinu dana, ministar Kari zalagao se za slične mere, ali je predlog odbijen. Ovoga puta, odluka Netanjahuove vlade je jednoglasna, a podrazumeva i otkazivanje preplate svih državnih institucija i zaposlenih u državnim kompanijama.

Međunarodna federacija novinara (IFJ) zabrinuta je zbog poteza koji „ograničava slobodu štampe, smanjuje medijski pluralizam i podriva pravo javnosti da zna”.

Digitalni mediji koriste različite vrste oglasa kako bi privukli publiku i ostvarili prihod, pri čemu su najčešći prikazni oglasi, poput banera i video oglasa, dizajnirani da privuku pažnju korisnika i navedu ih na klik. Nativno oglašavanje, koje se uklapa u uobičajeni sadržaj sajta, često u formi članaka, videozapisa ili infografika, omogućava prirodniji pristup publici, ali ponekad zamagljuje razliku između uredničkog i promotivnog sadržaja, što može narušiti poverenje publike. Pored ovih tradicionalnijih formata, programatik oglašavanje koristi automatizovane tehnologije za ciljano plasiranje oglasa u realnom vremenu, omogućavajući precizno targetiranje publike pomoću podataka i algoritama. Iako je programsko oglašavanje efikasno i prilagodljivo, procesi poput licitiranja u realnom vremenu (RTB) često zahtevaju obimnu obradu ličnih podataka korisnika, što otvara pitanja invazivnosti i zaštite privatnosti.

Kao odgovor na sve izraženije izazove u digitalnom medijskom okruženju oglašavanja, a bazirano na zaključcima iz izveštaja Etičko oglašavanje u onlajn medijima u Srbiji i Transparentnost pod lupom: javne nabavke za medijske usluge, BIRN i SHARE Fondacija objavile su Kako do odgovornog i etičnog poslovanja medija u digitalnom okruženju. Dokument se bavi ključnim problemima, uključujući dominaciju senzacionalističkog sadržaja, zloupotrebu ličnih podataka korisnika, kao i netransparentnog trošenja budžetskih sredstava za oglašavanje. Uz preporuke za medije, donosioce odluka i oglašivače, dokument naglašava potrebu za balansiranjem između profitabilnosti i profesionalnih standarda, ističući značaj transparentnosti, regulative i jačanja koregulatornih mehanizama. Predložene mere uključuju unapređenje zakonodavnog okvira, promociju odgovornog oglašavanja i podršku nezavisnim medijima, čime bi se doprinelo etičnijem i održivijem medijskom poslovanju u digitalnoj eri. 

Za više informacija:

White paper –  LINK

Prakse etičkog oglašavanje u onlajn medijima u Srbiji – LINK

Transparentnost pod lupom: javne nabavke za medijske usluge – LINK

U maniru komunističkih čistki, Uprava UNS-a, je po kratkom postupku, bez prethodne opomene ili najave, kao nikada pre, poizbacivala sve koji bi mogli da pokvare planirani ishod izbora u UNS-u na sledećoj Skupštini udruženja koja treba da se održi za nekoliko meseci. UNS je, da podsetim, na prošloj Skupštini pre skoro četiri godine, od novinara otelo društvance koje se ne bavi novinarstvom i koje ne živi od novinarstva. Bave se nekim drugim poslovima, državni su službenici, direktori, penzioneri ili vode medije nekih političkih moćnika koji se skrivaju iza njihovih imena. 

Od kada je UNS otet od novinara, ako je verovati upućenima u spisak članova UNS-a koji je čuvanija tajna od spiska plata na RTS-u, UNS je izgubio oko dve trećine članstva koje plaća članarinu.  

Izbačeni novinari, istina je što kažu u obrazloženju UNS-a o izbacivanju, nisu plaćali članarinu. Ja, na primer, više od tri godine. Tačnije, otkada je UNS kidnapovan. Neko će verovatno reći da ne plaćam članarinu otkada moj muž nije predsednik. Tačno, ne plaćam članarinu baš od tog dana. Jer je od tog dana UNS prestao da bude udruženje novinara koje je imalo uticaj i čija je reč imala težinu u javnosti. Ne plaćam članarinu od dana kada je UNS postao, kao i NUNS, sredstvo pritiska određenih političkih grupacija.

Bila sam ja i član NUNS-a. Učlanila sam se dvehiljaditih da bih mogla da regulišem staž. Tamo mi nikada nisu tražili da platim članarinu, a jesu jednom davno tražili da obnovim članstvo bez obaveze da plaćam članarinu. Ja sam rekla da neću, jer smatram da novinari ne bi trebalo da budu stranački aktivisti, što je slučaj sa onima koji vode ovo udruženje. Člansku knjižicu NUNS-a, priznajem, koristila sam samo onda kada sam pretila da ću da je javno objavim da se vidi čiji muž vodi UNS.

U UNS se nisam, kako ste mogli da pomislite, učlanila zbog muža. Taman posla, nisam ja od te fele. Učlanila sam se zbog prijateljice. Osim što mi je bila urednica, i ona je bila predsednica UNS-a. Ali učlanila sam se i zbog mnogih koji su se, kao i ja, ponadali da će novinari uspeti da se okupe oko dobrog novinarstva koje krase velike razlike u mišljenju i male razlike u kvalitetu. Neko vreme smo uspevali u tome, a onda je neko shvatio da je to što su se oko iste ideje i na istom poslu okupili jedan dobar novinar Danasa i jedan dobar novinar Informera, opasnije nego što je izgledalo na prvi pogled. Toliko opasno da su se u akciji otimanja UNS-a od novinara ujedinili najveći politički protivnici u Srbiji i njima naklonjeni mediji.

Zašto bi vama koji niste novinari ovo bilo uopšte važno? Kad nije važno ni mnogima koji rade u medijima. 

Slično pitanje mi je bilo postavljeno jednom prilikom kada sam pričala o važnosti zaštite uzbunjivača i slučaju doktora Borka Josifovskog. Sada većina vas zna da je to onaj čovek koji je 2006. godine sa mesta direktora Hitne pomoći u Beogradu javnost uzbunio da neke njegove kolege, isto lekari Hitne pomoći, ne pružaju neophodnu lekarsku pomoć umirućim pacijentima da bi njihove adrese, kada umru, prodavali privatnim grobarima za 200, 300 evra. Zbog toga što je to izneo u javnost doktora Josifovskog je tadašnja demokratska vlast ekspresno smenila, potom i otpustila, a narednu deceniju i po za njega u ovoj državi, u kojoj se u međuvremenu izmenjalo tuce ranih vlasti i vlada, nigde više nije bilo posla u državnim bolnicama. A, znate li za koga je uvek bilo posla u državnim bolnicama? Pa, za one lekare koji su prodavali ljudski život za par stotina evra. Neki od njih su u međuvremenu i napredovali.

Dobro, ali kako se to tiče vas lično?

Pa, samo tako što će vam sledeći put kada budete pozvali Hitnu pomoć na vrata pozvoniti možda baš ti lekari kojima vi vredite 200 evra i od kojih niste zaštitili Borka Josifovskog, jer to, je li, nije vaš posao i ne tiče vas se lično.

A sada se zapitajte još i to kako ste saznali za sve ovo. Pa reći ću vam. 

Od četvoro novinara koji iz protesta četiri godine nisu plaćali članarinu u UNS-u i za koje u najstarijem udruženju novinara u Srbiji nema mesta, jer tamo ima mesta samo za one koji redovno plaćaju članarinu i redovno osuđuju napade na novinare N1 i Nove, nikako i Informera i Alo, da slučajno neko ne pomisli da UNS-om upravlja lično Bata Gašić, jer naloge za izbacivanje nepodobnih novinara iz udruženja, pet meseci pred izbore, potpisuje glavni urednik medija čiji je vlasnik poznati kruševački biznismen, inače Gašićev bliski prijatelj.  

Ali, redovne platiše članarina u UNS-u ne rade samo to, ne bave se samo izbacivanjem dobrih novinara iz udruženja. Ne. Oni rade i na zakonima koji u ovoj zemlji regulišu oblast informisanja, na medijskim strategijama, njih delegiraju u razne međunarodne saveze i udruženja novinara koji onda ocenjuju stanje sloboda u Srbiji, a gde ove redovne platiše članarine u UNS-u pokazuju istu onu hrabrost koju pokazuju i kada treba zaštititi novinara nekog režimskog medija od napada opozicije na ulici. Redovne platiše članarine u UNS-u postaju članovi nekakvih tela koja pišu kodekse novinara, koje onda kao članovi nekakvih komisija koriste da bi presuđivali ko dobro radi ovaj posao, a ko ne i o čemu mediji treba da izveštavaju, a o čemu ne. To im ne piše eksplicitno u opisu posla, ali u suštini oni vrlo aktivno odlučuju šta vi treba da znate, a šta ne. Kao nekada centralni komitet. 

Tako je pre nekoliko dana jedna takva komisija – Komisija za žalbe Saveta za štampu, koja se sastoji od tih delegiranih članova novinarskih udruženja i medijskih asocijacija, jednoglasno donela odluku da su mediji koji su izveštavali sa suđenja za masovno ubistvo u "Ribnikaru" prekršili kodeks jer je, zamislite, sud to suđenje proglasio zatvorenim za javnost. 

Osuđeni su, manje-više, stalne "mušterije" ove komisije koja odlučuje o kršenjima novinarskog kodeksa, iz tabloidno-režimskog tabora – Blic, Informer, Politika, Alo, Kurir, Večernje novosti i Srpski telegraf. 

Žalbu na njihov rad podnela je niko drugi do predstavnica Nezavisnog udruženja novinara, istog onog koje taj kodeks krši svakodnevno činjenicom da se na njegovom čelu nalaze članovi političkih stranaka i politički aktivisti. 

Zaista ne mislim da bilo kome, osim očigledno članovima ove komisije, treba objašnjavati da odluka suda da isključi javnost sa suđenja ne znači da novinari ne treba da rade svoj posao.

Štaviše, utoliko je njihova obaveza veća da iz svojih izvora obezbede informacije koje su od interesa za javnost. Interes javnosti da zna uvek je iznad svega, pa i iznad novinarskog kodeksa, sve i da je taj kodeks prekršen, a u ovom slučaju on to nije. Dakle, imaju novinari pravo da pišu o zatvorenim suđenjima, isto kao što imaju prava i da komentarišu svaku sudsku presudu i to ne može da im zabrani niko, pa ni Komisija za žalbe Saveta za štampu. 

I ne brine me posebno da li će ovu suludu odluku poštovati bilo koji medij, pa ni oni kažnjeni, jer ako je u srpskom novinarstvu preostao makar jedan jedini zdrav novinarski nerv, to se sigurno neće desiti. 

Ono što me brine je što će ovu odluku sigurno jednoga dana poštovati neka vlast. 

A, to nas se svih tiče, zar ne?

Nije mali broj Smederevaca koji nikada nisu čuli za ovaj lokalitet, niti znaju zbog čega je baš novinarski, a sva je prilika da tome značaj ne pridaju ni lokalne vlasti decenijama unazad. Da budemo samokritični - ni sami novinari nisu se pretrgli da ovo mesto živi i bude prepoznatljivo. Zato i ne čudi što je godinama zapušteno i nema nikakvu svrhu.

Ovih dana mladi aktivisti predvođeni udruženjem "Kulturno nasleđe grada Smedereva", rešili su da ožive i vrate dušu Novinarskom parku. Počeli su od sređivanja tog prostora - za početak sakupili su i izneli čak 20 vreća đubreta.

Posadili su 40 platana i stabala breze kako bi parku vratili epitet "zelene oaze" grada. Obnovili su klupe koje su bile u lošem stanju i postavili info-table i putokaze. Posebno su ponosni na ploču koju su postavili na već postojeći postament, a posvetili su je Dimitriju Davidoviću čija se večna kuća nalazi nedaleko od Novinarskog parka.

Na njoj stoji natpis: "Ocu srpskog novinarstva Dimitriju Davidoviću, tvorcu prvog srpskog ustava".

- Prvi put na ploči je posveta kao zahvalnost čoveku koji spaja novinarstvo, kulturu, politiku, a pritom počiva u blizini ovog parka - kaže za "Politiku" istoričar Dušan Mitrović iz udruženja "Kulturno nasleđe grada Smedereva".

Plan je da ubuduće Novinarski park bude mesto okupljanja ljubitelja kulture i istorije. Organizovaće se na otvorenom prostoru tribine, književne večeri i drugi kulturni događaji. Ali za budućnost ovog lokaliteta važna je i njegova prošlost o kojoj, nažalost, nema mnogo validnih podataka.

Prema tvrdnjama Nikole Tasića, smederevskog hroničara, ali bez pisanih tragova, Novinarski park je nastao 1981. na stogodišnjicu Udruženja novinara Srbije. U ovom udruženju, međutim, nemaju zabeležen taj podatak, ali Ninu Brajoviću, generalnom sekretaru UNS-a, u sećanju je da je 1996. godine, na 115. godišnjicu, u Smederevu održana skupština udruženja.

Tadašnja opština navodno je odlučila da park "pripada" UNS-u, ali ne kao vlasništvo, priseća se Brajović informacija koje su do njega stigle. Nakon toga ne postoje nikakvi pisani tragovi. Ni Dušan Mitrović kao istoričar ne raspolaže dokazima da je Novinarski park nastao baš 1981. godine.

- Postoji priča da je najstariji smederevski nedeljnik "Naš glas" pisao o tome, ali ne znamo pouzdano da je to bilo tada i da je povezano sa stogodišnjicom UNS-a. Kao istoričar oslanjam se na pisane tragove, ali njih nema uvek. Usmena istorija takođe ima značaj, a činjenica je da se u Smederevu decenijama pominje Novinarski park i nemoguće je da je to izmišljeno. Nečega je bilo, sigurno je postojao konkretan povod zbog čega je to mesto baš tako nazvano - kaže Mitrović uz obećanje da će podrobnije istražiti sve što može biti u vezi sa istorijatom ovog mesta.

Pouzdano je, međutim, da je u Novinarskom parku postojala tabla, ali ne i šta je na njoj pisalo, jer je odavno nestala.

- O tome svedoči postament koji je i dalje tu, sa šrafovima koji ukazuju da je bila i neka tabla. Verujemo da bi njen autentični natpis otkrio kako je i kada nastao Novinarski park, ali, nažalost, nje nema već dugi niz godina - objašnjava Dušan Mitrović.

Aktivisti najavljuju da će u narednom periodu, osim kanti za đubre, u Novinarskom parku postaviti i kamere. "Kulturno nasleđe grada Smedereva" ovu akciju sprovelo je uz podršku pokreta "Tvrđava" i Omladinskog kluba "Đurađ".

„Novinarstvo je zanimljiva profesija, ali u Srbiji je to stresan, potcenjen i obesmišljen posao. Posle 17 godina na RTV-u, odlučio sam da iskoristim socijalni program i potpuno se posvetim privatnom poslu. Razvijao sam ‘Betonsky’ kao svoju izlaznu kartu,“ objašnjava Marko.

Inspiraciju za biznis našao je tokom rada na emisiji „Prostor i ja“, gde je otkrio potencijal betona u enterijeru.

„Video sam kako beton može biti deo modernih prostora. Jedan prijatelj je sebi napravio betonsku sudoperu i ploču za kuhinju, ali se žalio da tako nešto ne može da kupi. Tada je krenuo ‘crv’ – počeo sam da istražujem i eksperimentišem u garaži, korak po korak.“

Uprkos početnim sumnjama okoline, Marko je  ipak bio odlučan u svojoj poslovnoj nameri.

„Kolege su mi govorile: ‘Ti da praviš betonski mobilijar? Pa ti ne znaš ekser da zakucaš!’ Ali ja sam uporan kao konj i rođeni optimista. Danas su naši proizvodi prisutni širom sveta, od hotela u Moskvi i Sankt Peterburgu do vila poznatih ličnosti, poput Žizel Bundšen“, kaže on.

Brend „Betonsky“ počeo je s jednostavnim umivaonicima, ali se brzo proširio na širok spektar proizvoda.

„Danas pravimo skoro sve što može biti od betona – stolove, kuhinjske i radne ploče, žardinjere, klupe. Najviše radimo po narudžbinama, jer se trudimo da izađemo u susret maštarijama i željama klijenata. To je ono što nas izdvaja,“ ističe Marko, dodajući da im je eksperimentisanje sa materijalima i tehnikama omogućilo da budu drugačiji.

„Koristimo tradicionalne tehnike starih majstora, ali i moderne materijale kao što su UHCP i GRC. Svaki eksperiment donosi novo iskustvo i često neočekivane rezultate. Naša filozofija je da se ne bojimo ludih ideja i zahteva klijenata.“

Jedan od novih pravaca u razvoju proizvoda su ventilirajući betonski blokovi, koji su nekada bili popularni za ograde i pregradne zidove, a sada se vraćaju u modu. „Popularan je i terrazzo u raznim varijantama, kao i ručno pravljene pločice. Problem je što smo stalno zatrpani narudžbinama i nemamo vremena za marketing, ali do sada nam marketing nije ni bio potreban,“ objašnjava Marko.

Kada govori o počecima, Marko ne skriva koliko je izazovno bilo krenuti: „Prvih nekoliko godina novac ne dolazi, samo odlazi. To je najteže izdržati. Maštamo o velikom uspehu, a onda se suočimo s realnošću – gde su kamioni i avioni? Ipak, kad se osvrnem na 2017. i prve korake u garaži, vidim koliko je pređen put. Danas naši proizvodi krase projekte poput Muzeja moderne umetnosti GES-2 u Moskvi, koji je osmislio čuveni Renzo Piano. To je zaista ostvarenje snova.“

Saradnja sa brendom „Hard Stuff „, koji se bavi izradom industrijskog nameštaja, omogućila im je dodatni rast. „Zajedno razvijamo liniju hibridnih proizvoda od betona, drveta i metala. Upravo smo se vratili sa sajma enterijera u Ljubljani, gde smo ispitivali tržište i predstavili naše proizvode,“ –  objašnjava Marko Jakovljev.

Kako s ponosom ističe, danas je „Betonsky“ porodična manufaktura s malim, ali posvećenim timom: „Osim mene, tu je Sava, kolega bez koga firma ne bi bila ovo što jeste, i moja supruga Ivana, koja vodi administraciju i rešava nezgodne situacije s klijentima. Imamo i nekoliko spoljnih saradnika – stolare, bravare – a na proleće planiramo nova zapošljavanja.“

Njegova želja je da firma postane mesto gde će ljudi rado dolaziti na posao. „Želim da „Betonsky“ bude firma koja donosi zadovoljstvo i klijentima, i nama koji je gradimo. Važno mi je da uživamo u poslu, jer kako kažu – ‘radi ono što voliš i nećeš raditi nijedan dan u životu.’“

Iako preduzetništvo nosi rizike, Marko veruje da mu je donelo veću slobodu nego što je imao u novinarstvu. „Kao novinar, bio sam stalno izložen stresu i nemogućnosti da utičem na stvari. Sada, i kada radim 15 sati dnevno, to je moj izbor.

Na kraju dana legnem umoran, ali zadovoljan,“ kaže Marko i dodaje: „Jednom sam stajao u Knez Mihajlovoj, u radnom odelu, prljav od prašine. Ljudi su prolazili i niko me nije primećivao. To je za mene sloboda.“

Za budućnost „Betonsky“-ja ima jasne ciljeve. „Želim da nastavimo da rastemo, ali na stabilnim temeljima. Radimo iz realnih prihoda, bez kredita i rizičnih partnerstava. Planiram da proširimo proizvodni prostor, razvijemo nove proizvode i dodatno se pozicioniramo na evropskom tržištu.“

Marko veruje da je ključ uspeha u stalnom napredovanju i prilagođavanju. „Nije važno gde ćemo biti za 10 godina, važno je da uživamo u tome što radimo. Kada imaš mala očekivanja, a spreman si da izgaraš, razočaranja su manja. I, što je najvažnije, svaki uspeh tada ima veću težinu,“ zaključuje Marko, dodajući da „Betonsky“ tek otkriva svoje potencijale.

Njegova priča je primer kako se uz trud, upornost i malo optimizma, čak i iz garaže može stići do svetskih projekata. Za Marka, beton nije samo materijal – on je način izražavanja, prilika za inovaciju i izvor slobode.

Ko je veći gospodin, preduzetnik ili novinar?

Svako ko gleda sa strane, naravno, rekao bi to je glupo pitanje – Na ekranu sijaš, svi te znaju, pozdravljaju, u žiži si dešavanja, poštovan i voljen, našminkan i nasmejan…sa druge strane tu je radionica, prašina i žuljevi na rukama…ko bi to hteo?!

 Kada se sklone kulise i skinu maske, istina je drugačija. Iza glamura novinarstva je nemaština, stres i stalno razočaranje i gorak ukus u u stima, jer ste na prvoj liniji fronta, suočeni sa najnižim  i najvulgarnijim ljudskim osobinama i karakterima, nemoćni da bilo šta promenite i primorani da učestvujete u igrokazu gde su glavni glumci, političari, karijeristi i razni mešetari, a da toga niste ni svesni. Istovremeno, niste gospodar svog vremena, a to je najvažniji resurs u životu čoveka. – u svom jedinstvenom novinarskom stilu, zaključije priču Marko Jakovljev.

On je uhapšen 30.novembra, nakon čega mu je određeno 48 časovno zadržavanje, pod sumnjom da je navodno izvršio krivično delo” terorizam”

„Na teret mu je stavljeno upravljanje i administriranje grupe „Koridor“ na aplikaciji „Telegram“. Ovo nije istina, a od istražnih policajaca dobio sam uveravanja da će se forenzička obrada telefona izvršiti što hitnije“, izjavio je Vasić nakon hapšenja.

Milanović je uhapšen prvog dana vikenda, kada je dvadesetak pripadnika Kosovske policije oko 8.45 časova, u pratnji dva oklopna vozila i sa tri džipa, upalo u njegov dom u Leposaviću.

Ministarstvo zahteva da se sa ovakvim i njima sličnim postupcima hitno prekine, a da g. Milanović što pre bude pušten iz pritvora kako bi sa slobode mogao da se brani od, uvereni smo, potpuno neosnovanih optužbi iznetih na njegov račun.

Porodici je, prema istom izvoru, rečeno da inspektor ima nalog od tužioca iz Prištine da se Milanović uhapsi i da se izvrši kompletan pretres kuće. U 9.20, Milanović je odveden, a policija je izvršila pretres kuće.

U ovom trenutku nema informacija iz policije zbog čega je Milanović priveden, jer iz Regiona sever Kosovske policije ne odgovaraju na naše pozive.

On je prvo prebačen u policijsku stanicu u Leposaviću, nakon čega je transportovan u policijsku stanicu u Mitrovici.

Urednički kolegijum Kosovo Onlajna apeluje, ne želeći da prejudiciramo i dovodimo u vezu hapšenje sa vlasništvom našeg medija, kod nadležnih institucija da hitno obaveste javnost o razlozima upada i hapšenja.

Direktor za Evropu švedske organizacije Civil Rights Defenders, Goran Miletić, iskoristio je poziciju direktora Beograd Prajda da pozove na bojkot magazina Optimist zbog neprikladnih izjava glavnog urednika, Predraga Azdejkovića, na društvenoj mreži X (bivši Twitter). Ovim putem se, kao redakcija, ograđujemo od svih ličnih izjava urednika, posebno onih koje se ne tiču novinarskog sadržaja magazina “Optimist”.

Ističemo da je magazin Optimist predan najvišim etičkim standardima profesionalnog novinarstva, što urednička politika i sadržaj časopisa dokazuju duže od deceniju postojanja  ove publikacije. Za 80 objavljenih brojeva, i više od tri hiljade tekstova, časopis “Optimist” nikada nije bio predmet žalbi Savetu za štampu, niti je ikada bio zatražen demanti ili osporena tačnost i verodostojnost informacija koje smo objavljivali.

Napadi i pozivi na bojkot, koji dolaze od Beograd Prajda, organizacije koje sa navodno zalaže za ljudska prava, smatramo nedopustivim, jer predstavljaju direktnan pritisak na slobodu štampe, i predstavljaju pokušaj gušenja kritičkog novinarstva.

Naglašavamo da je časopis “Optimist” jedina srpska LGBTI+ publikacija, i predstavlja važno sredstvo informisanja i oznaživanja jedne od najdiskrimisanijih i ugorženijih manjinskih grupe, što časopis čini izuzetno važnim za negovanje demokratije i slobode u našem društvu.

Osim opravdanih reakcija na stavove glavnog i odgovornog urednika Predraga Azdejkovića, smatramo da je naše pisanje o zloupotrebama položaja, mobingu i finansijskoj netransparentnosti u radu Beograd Prajda, kao i davaljanja prostora necenzurisanoj kritici, istinski povod za javno pozivanje na bojkot, što vidimo kao pokušaj odmazde i gušenja slobode govora i štampe.

Ovakvo targetiranje redakcije ugrožava naš rad, narušava našu bezbednost i doprinosi negativnoj društvenoj atmosferi u kojoj se medijske slobode guše, što je neprihvatljivo u demokratskom društvu i suprotno zakonima Republike Srbije.

Pozivamo Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poverenicu za zaštitu ravnopravnosti i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da osude svaki oblik pritiska na magazin “Optimist” i zaštite naš rad kao jedinog LGBT+ medija u Srbiji, kao i da nedvsmisleno osude pozive na bojkot, koji predstavljaju gušenje slobode govora i štampe.

Informaciju o pripremi krivične prijave Crte, objavio je Informer, a Dimitrijević kaže da je upitno kako to oni znaju.

Ono što se u Srbiji događa nakon 1. novembra kada je usled pada nadstrešnice u Novom Sadu stradalo 15 osoba, prema oceni Dimitrijevića je slika naše tužne stvarnosti.

„Kada institucije ne rade svoj posao, kada na delu imamo nekažnjivost, potpuno odsustvo odgovornosti i građani na ovakav način traže pravdu“, navodi Dimitrijević.

Kako je kazao, srpsko pravosuđe je više puta podbacilo – od izbora, do nesreća za koje nismo videli ishode

„Ispadalo je da su mrtvi krivi, da niko nije odgovoran. Dokle god institucije ne budu radile svoj posao i ne budemo imali odgovornost pojedinaca i organizacija, ponovo ćemo proživljavati iste stvari“, smatra sagovornik N1.

Prema rečima Dimitrijevića, ceo performans sa ostavkama i političkom odgovornošču zamagljuje suštinu – a to je krivična odgovornost.

„Da li je, kao što se stiče utisak, korupcija ubila 15 ljudi. Mislim da je u pozadini svega korupcija i postavlja se pitanje da li je sistem spreman da odgovori, da li postoje pritisci na postupajućeg tužioca“, navodi Dimitrijević.

Upitno je kaže, šta možemo da očekujemo ako se uzme u obzir ko je osuđen za izborne nepravilnosti.

Imamo 170 predmeta i tri osobe osuđene u celoj Srbiji – dve za uništavanje glasačkih istića u Staroj Pazovi i Kragujevcu i jedna u Leskovcu zato što je bacila listić u šporet. To je sve što se tiče izbora, kazao je Dimitrijević navodeći da će tako biti sve dok se ne izađe iz nekažnjivosti i neodgovornosti.

Javne ličnosti moraju da trpe kritiku javnosti

Prva žalba o kojoj se odlučivalo bila je žalba Srđana Nonića protiv redakcije Južnih vesti koja, kako tvrdi, nije moderirala komentare na vest o formiranju Komisije za analizu trošenja budžeta u prethodne četiri godine, a čiji je član Nonić, i time prekršila sopstvena pravila.

On smatra i da je autorka teksta pod naslovom „Nove plaćene funkcije u Opštini Medijana i prva neslaganja u vladajućoj koaliciji“ namerno izostavila obrazloženje odluke o formiranju komisije, što je dovelo do niza uvredljivih komentara na sajtu Južnih vesti.

„Neodgovorno postavljanje komentara, dovodi do toga da kad neko čita komentare dolazi do razmišljanja da li treba da se oformi komisija za Srđana Nonića, koji ima afere, zapošljava nepostojeću ženu u Parking servis i ko zna šta sve muti, a ujedno se uhlebio“, naveo je Nonić između ostalog.

On je u prilogu žalbe dostavio skrinšotove komentara.

Iz Južnih vesti smatraju da je žalba neosnovana.

Oni su u odgovoru na žalbu naveli da su o istoj temi i na isti način pisali 2017. godine kada je takođe formirana ista komisija i da je žalilac u tekstu pomenut jedino u delu gde su navedeni članovi komisije. Takođe, navode da građani Niša treba da znaju zbog čega je formirana ad hoc komisija kada je analizu trošenja budžeta mogla da obavi Državna revizorska institucija, gradska ili eksterna revizija.

Što se tiče objavljenih komentara, iz Južnih vesti navode da ne žele čitaocima da uskraćuju pravo da komentarhišu, da smatraju da komentari nisu uvredljivi već kritički i da je bilo mnogo komentara koji nisu odobreni.

Predlog odluke Saveta za štampu je bio da nema prekršaja Kodeksa, kako u samom tekstu, tako i u komentarima čitalaca. Prema mišljenju Saveta za štapmu, informacije koje su objavljene u tekstu su od javnog interesa, a komentari ne predstavljaju pretnje, uvrede, nepristojan rečnik, govor mržnje, uvrede po rasnom ili nacionalnom osnovu, niti nezakonit sadržaj.

Predstavnica Asocijacije medija u Komisiji za žalbe Jelka Jovanović otvorila je diskusiju u vezi sa ovom žalbom. Ona je rekla da je saglasna sa predlogom odluke.

Predstavnica Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević rekla je da je žalilac u tekstu spomenut samo jednom i da nije videla lošiji tretman podnosioca žalbe u odnosu na druge članove komisije.

 „Zaista, javni interes je izveštavati o ovakvoj temi i važno je da građani Niša to znaju, a takođe je važno da se dozvoli kritika i mišljenje građanima koji finansiraju tu komisiju. Ne vidim da je bilo nekog govora mržnje, pretnji, nešto što bi ugrozilo njegovu sigurnost“, rekla je Olivera Milošević i dodala da javne ličnosti moraju biti spremne na stavove građana koji im se ne dopadaju.

Nadežda Budimović iz Lokal presa se složila da nije bilo prekršaja Kodeksa i pohvalila je moderaciju komentara Južnih vesti.

Nakon kratke diskusije Komisija za žalbe je jednoglasno odlučila da nije bilo prekršaja Kodeksa od strane Južnih vesti.

Širenje verske netrpeljivosti zbog klikova i senzacionalnizma

Hrišćanska zajednica Jehovini svedoci podnela je četiri žalbe protiv portala Alo, Pink.rs, Srbija danas i Informer jer su u izveštavanju o ubistvu koje se dogodilo u Nišu 8. septembra, kada je navodno ćerka usmrtila majku, ovu versku zajednicu povezali sa događajem. Naime, u više tekstova ovi mediji su naveli da su obe bile članice Jehovinih svedoka, nazivajući ih „sektom“, što su oni demantovali u žalbama.

Dve žalbe, protiv portala Srbija danas i Alo, rešene su dogovorom.

U žalbama protiv Pinka i Informera navedeno je da su “mediji načinom na koji su izveštavali javnost o ovom događaju višestruko povredili Kodeks novinara, vređajući dostojanstvo žrtve, ali i šireći netrpeljivost prema Jehovinim svedocima“.

„Time što je u fokus javnosti dovedena verska pripadnost učesnika događaja (koja je pri tom netačna) koja nije ni u kakvoj vezi sa samim događajem o kojem se piše, upravo predstavlja senzacionalizam koji vodi u diskriminaciju“, stoji u žalbama.

Naslovi tekstova na koje su se žalbe odnosile su: “Poznato gde je Marina koje je osumnjičena da je ubila majku”  i „Verovatno su je na silu terali da menja neke navike: Sektolog otkriva moguće motive ubistva u Nišu“ u Informeru i „NIŠLIJKA KOJA JE PREKLALA MAJKU BEŽALA OD KUĆE 15 PUTA: Komšije opisale scenu koju su videle KOBNOG DANA!“ i „POSTOJI OPASNOST DA PONOVI KRIVIČNO DELO Marini koja se sumnjiči da je zaklala majku određen pritvor bez saslušanja“ na sajtu Pinka.

Nijedna redakcija nije odgovorila na žalbu.

Predlog odluke Saveta za štampu u oba slučaja je da je bilo prekršaja Kodeksa i to u delu koji se odnosi na istinitost izveštavanja, prema kojem novinari treba da izevštavaju tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno, kao i da konsultuju više izvora. Zatim, poglavlje Kodeksa o odgovornosti novinara, prema kojem novinar mora da se suprotstavi svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja, kao i smernice o novinarskoj pažnji prema kojima novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji.

Informer nije ispoštovao ni pravo na odgovor budići da su Jehovini svedoci poslali demnati, a Pink je bio nedostupan, tako da njima demanti nije ni uručen.

Na sednici se prva za reč u ovom slučaju javila Milena Vasić, predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ona je rekla da su obe žalbe osnovane.

“Kod nas postoji jedna kontinuirana kampanja protiv svih manjinskih verskih zajednica, pogotovo kada se izveštava kroz crnu hroniku. Širi se izvesna vrsta straha i panike i netrpeljivosti prema svim drugim verskim zajednicama koje nisu ove tri dominantne upravo na taj način što se pripadnost jednoj verskoj zajednici dovodi u vezu sa izvršenim krivičnim delom. Mislim da je potpuno irelevantno da li je ili nije, neko od učesnika ovog događaja član verske organizacije, a utoliko gore što nije, što se zapravo prenošenjem lažne informacije dodatno prenosi stigma na čitavu zajednicu“, kazala je Milena Vasić.

Olivera Milošević je rekla da je ovaj slučaj podesća na izveštavanje medija o slučaju ubistva devojčice Danke Ilić, kada se u medijima ubistvo dovodilo u vezu sa nacionalnom pripadnošću osumnjičenih.

Nadežda Budimović je predložila da se glasa o prekršaju Kodeksa u delu koji se odnosi na obavezu novinara i urednika da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose, komentara, pretpostavki i nagađanja.

„Deo teksta na koji se žalilac žali se odnosi na pretpostavke i nagađanja i insinuacije koje se predstavljaju kao činjenice“, rekla je Budimović.

Komisija je prihvatila predlog Nadežde Budimović i jednoglasno je odlučila da su oba medija prekršila Kodeks novinara Srbije po svim tačkama koje su predložene.

Preko neimenovanog izvora do detalja sa suđenja koje je zatvoreno za javnost

Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Milena Vasić podnela je sedam žalbi protiv štampanih i onlajn izdanja Blica, Informera, Politike, Alo-a, Kurira, Večernih novosti i Srpskog telegrafa zbog izveštavanja sa suđenja roditeljima maloletnog K.K. koji je počinio masovno ubistvo u OŠ „Vladislav Ribnikar“ 3. maja prošle godine.

Ona smatra da je Kodeks novinara Srbije prekršen i da mediji nisu smeli da obajve svedočenje K.K. jer je javnost isključena iz postupka u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije.

„Onog trenutka kada je u postupku doneto rešenje suda da se javnost isključi iz postupka, sud je odlučio i da li javnost ima prvo da zna detalje postupka odlučujući da se zatvaranjem suđenja za javnost štiti preči interes maloletnika“, stoji u žalbi.

Vasić takođe smatra da je u spornim tekstovima prekršeno više tačaka Kodeksa koje se odnose na odgovornost novinara. Naime, kako navodi, Kodeks zabranjuje korišćenje  uznemiravajućih sadržaja i onih koji mogu imati štetan uticaj na decu, a novinar je dužan da poštuje dostojanstvo dece i žrtava zločina, kao i da neguje kulturu i etiku javne reči.

Prema njenoj oceni svi navedeni mediji prekršili su ova pravila, a Blic, Alo, Kurir, Večernje novinsti i Srpski telegraf su prekršili i pretpostavku nevinosti stvaljajući na naslovne strane naslove i podnaslove „Krivi su mama i tata“, odnosno „Majka je kriva, stalno je vikala na mene da budem bolji“ i ,,Da tata nije imao pištolj, ja ne bih ubio“.

Vasić dalje navodi da su svi mediji prekršili tačke Kodeksa koje obavezuju novinare na poštovanje privatnosti, izbegavanje spekulacija.

Na kraju, Vasić konstatuje da se svi mediji kriju iza „nezvaničnog izvora“, a s obzirom na to da se radi o suđenju koje je zatvoreno za javnost, smatra da su koristili nečasna sredstva u radu što je zabranjeno Kodeksom.

Na žalbu Milene Vasić odgovorili su Mondo (izdavač Kurira) i Novosti.

Mondo je u odgvoru naveo da su navodi iz žalbe neosnovani, te da su postupili u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Kodeksom novinara Srbije.

Naveli su da je tema o kojoj su pisali „od najvišeg mogućeg interesa za javnost“, da nisu u obavezi da otkriju identitet izvora i da je netačno da su izveštavali senzacionalistički. Takođe, navode da su informacije iznete u tekstu istinite i opšte poznate i da u tekstu nema nijednog dela u kom navode čitaoce na zaključak da su za masovno ubistvo krivi roditelji dečaka.

 Izdavač Kurira negira da je javnost isključena iz postupka „da bi porodice oštećenih bile pošteđene medijske senzacije…, jer su porodice oštećenih prisutne na samom suđenju“ i na medijskoj sceni.

Takođe, navode da je „prećutkivanje bitnih informacija samo po sebi prekršaj Kodeksa“ i da prećutkivanje informacija ne doprinosi javnoj diskusiji.

Urednica sajta Novosti Andrijana Nešić i urednik rubrike „hronika“ Milan Vesković odgovorili su u ime Novosti na žalbu Milene Vasić.

Oni su naveli da većina porodica ranjenih i stradalih nije prhvatila odluku suda da isključi javnost iz postupka i pozvali su Milenu Vasić da se „podrobnije informiše o temi koju obrađuje“.

U istom maniru poručili su Savetu za štampu da se sudi roditeljima K.K, da su poštovali dostojanstvo dece i žrtava i da je novinar praćenjem ovog procesa daju odgovor na pitanje „ko je kriv“.

Navode da su dužni da blagovremeno javnosti izveste o tome šta je dovelo do zločina kako se „slično više nikada ne bi ponovilo“.

Predlog odluke Saveta za štampu u ovom slučaju je da su prekršene tačke Kodeksa koje se odnose na objavljivanje poverljivih informacija, više tačaka poglavlja koje se odnosi na odgovornost novinara, kao što su poštovanje pretpostavke nevinosti, zabrana korišćenja uznemiravajućeg i štetnog sadržaja, zaštita dostojanstva i negovanje etike i kulture javne reči. Takođe, prema oceni Saveta za štampu prekršene su smernice o poštovanju privatnosti, kao i korišćenju časnih sredstava u prikupljanju informacija.

Predstavnica javnosti Ana Martinoli se složila sa predlogom odluke i osvrnula se na odgovre Novosti i Kurira.

„Dakle, nije interes javnosti da se na ovaj način izveštava o jednom od najtraumatičnijih događaja kojima je ova zajednica bila izložena u nekoj skorijoj istoriji. Takođe, momenat u kome se poziva na to da se koriste podaci koji su se već ranije navodili, a koji su već tada bili kršenje Kodeksa je etički problematično. Dakle, ne možeš da kažeš ’već je jednom prekršeno, pa sad nema veze, nastavićemo da kršimo’. U tome takođe vidim problem“, navela je Martinoli.

Nadežda Budimović je rekla da je jasno da su sve navedene tačke Kodeksa prekršene.

„I jasno je da je ’nezvanični izvor’ imao pune ruke posla toga dana da obiđe sve te redakcije i jasno je da su naslovi strašni i klikbejt i da je cela ova priča u svim medijima plasirana tako da izazove što više klikova i što više pregleda“, rekla je Budimović i dodala da je tačno da je ova tema od velikog interesa, ali je pogrešan način na koji ovi mediji obrađuju tu temu.

Jelka Jovanović je napomenula da su odgovori na žalbe neprofesionalni i da uopšte nije važno da li je neko saglasan sa odlukom suda ili ne.

„Te se odluka mora poštovati, posebno kada je reč o maloletnicima koji su u ovom slučaju i žrtve i krivac. Tu nema spora, to bi morao da zna i advokatski tim Kurira i urednici Novosti“, naglasila je Jovanović.

 I po ovoj žalbi Komisija je jednoglasno odlučila da su svi mediji prekršili Kodeks po svim predloženim tačkama.

SINOS ukazuje da oni koji nisu zadovoljni profesionalnim radom izveštača ili uredjivačkom  politikom medijske kuće za koju kolege rade, svoje nezadovoljstvo treba da iskažu u skladu sa zakonom a ne da udaraju novinare i medijske radnike i lome im sredstva za rad.

SINOS još jednom poziva nadležne institucije da u skladu sa zakonskom regulativom evidentiraju, procesuiraju i sankcionišu sve koji ugrožavaju novinare i medijske radnike u obavljanju radne obaveze.

Posle 24 godine (1972) Skupština Vojvodine donela je odluku o formiranju Televizije Novi Sad u novoizgrađenoj zgradi na Mišeluku. Televizijski program počeo je da se emituje 1975.

Zgrada na Mišeluku je uništena u bombardovanju 1999 – oštećena je većina predajnika radija i naneta je ogromna materijalna šteta.

Danas  je Radio-televizija Vojvodine na novoj-staroj adresi: Kamenički put u Petrovaradinu, na Mišeluku, na mestu uništene zgrade. Programi radija i televizije emituju se na sedam medijskih platformi i 16 jezika.

Nova zgrada završena je 2019, a novembra te godine pušten je i prvi signal, iako tada zgrada još nije bila u potpunosti opremljena.

Program Radio-televizije Vojvodine sve bogatiji

Ove godine u cilju raznovrsnije ponude interesantnih i edukativnih sadržaja za gledaoce RTV-a u ponudi su nove emisije: "Male vojvođanske priče" , "Vreme je za RTV" , "Da nam živi, živi rad", TV kabare "To su bili dani“, bogat sportski program, odnosno prenosi utakmica domaćih klubova i još mnogo toga…

I tu nije kraj novinama. Jedna od najavljenih je i prenos sve popularnijih Pub-kvizova, gde će, osim učesnika, i gledaoci moći da testiraju svoje znanje.

Za sledeću godinu RTV ima u planu proizvodnju pregršt novih emisija koje će naša kuća ponuditi i publici u regionu, nakon emitovanja kod nas.

Jer VREME JE ZA RTV

Multimedijalni program WEB za svoje punoletstvo može se pohvaliti Jutjub nagradom za dostizanje 100.000 pratilaca na svom zvaničnom kanalu. Na Jutjub kanalu RTV-a do sada se našlo 144 hiljade video-sadržaja, koji se svakodnevno dopunjuju materijalima iz informativnog programa, čime RTV nastavlja da obogaćuje digitalnu ponudu i povezuje se sa svojom zajednicom.

Ove godine ostvaren je naveći priliv novih pratilaca profila RTV-a na društvenim mrežama.

Pošaljite pismo sa RTV markicom

Na rođendan Radio-televizije Vojvodine specijalni prigodni žig sa logom RTV-a biće otisnut na svim pošiljkama - pismima, razglednicama i paketima koji budu poslati sa Pošte na Spensu, u Novom Sadu (Pošta 21121, Sutjeska 2).

Na ovaj način svi koji budu slali poštu, koja će otići taj dan na sve kontinente, postaće deo istorijske priče u čast jubileja 75 godina od osnivanja RTV-a. S obzirom na to da prigodni žig ima upotrebnu vrednost samo jedan dan, on će biti arhiviran i postaće deo stalne zbirke Muzeja Pošte Srbije, kao deo kulturne baštine.

Inače, na štandu RTV-a, posetioci Sajma turizma u Novom Sadu imaće jedinstvenu priliku da pošalju rođendansko pismo sa prigodnom poštanskom markicom RTV-a.

Prigodnu poštansku marku povodom 75. godišnjice od osnivanja Radio-televizije Vojvodine izdala je Pošta Srbije, a dizajnirala je Simona Dolinga.

Marina je radila kao novinar i specijalizovala se za Bliski istok. Izveštavala je iz Ramale u Palestini, u periodu od 2016. do 2019. godine. Pre neke četiri godine je došla da živi u Marseju. Poslednjih godina je napravila više dokumentaraca o Kairu i Libanu i snimila je nekoliko podkasta koji su nagrađeni.

U ovom trenutku nije poznato kako je Marina preminula. Zatraženo je da se uradi obdukcija tela, a policija je otvorila istragu.

Prema novom zakonu, tehnološke kompanije moraju preduzeti „razumne korake“ kako bi sprečile maloletne korisnike da pristupe uslugama društvenih mreža ili će se suočiti sa kaznama od skoro 50 miliona australijskih dolara (32 miliona dolara).

To je do sada najteži odgovor na problem koji je doveo do toga da druge zemlje uvode ograničenja, ali ne pozivaju kompanije na odgovornost za kršenje zabrane.

Očekuje se da će se zabrana odnositi na Snepčet, TikTok, Fejsbuk, Instagram, Redit i X, ali bi se ta lista mogla proširiti.

Premijer Entoni Albanez rekao je zakonodavcima da se „svaka ozbiljna vlada“ bori sa uticajem društvenih mreža na mlade ljude, a lideri sa kojima je razgovarao pozdravili su inicijativu Australije .

„Znamo da mreže mogu biti sredstvo za nasilnike i prevarante, mesto gde mladi trpe pritisak svojih vršnjaka, mogu biti okidač različitih anksioznosti. I što je najgore – alatka za onlajn predatore“, rekao je on u parlamentu u ponedeljak.

Braneći starosnu granicu od 16 godina, on je rekao da deca u tom uzrastu bolje uočavaju „laži i opasnost“.

Predlog zakona podržala je većina članova glavne opozicione stranke u Australiji, Liberalne partije, a liberalna senatorka Marija Kovačić opisala ga je kao „ključni trenutak u toj zemlji“.

 „Ogromna moć velike tehnologije više ne može ostati nekontrolisana u Australiji“, rekla je ona u četvrtak pre glasanja.

Ali naišao je na žestoko protivljenje nekih nezavisnih i manjih partija, uključujući senatorku Zelenih Saru Hanson-Jang, koja je optužila glavne stranke da pokušavaju da „prevare“ australijske roditelje.

„Ovo je katastrofa koja se odvija pred našim očima. Premijer kaže da je zabrinut za društvene mreže. Lider opozicije kaže: ‘Hajde da to zabranimo.’ Sve što će na kraju da se desi jeste da ćete gurnuti mlade u još veću usamljenost, a od platforma se neće zahtevati društvena odgovornost. Moramo učiniti društvene mreže bezbednijim za sve“, kazala je ona.

Užurbani proces

Vlada se suočila sa značajnim kritikama zbog brzine usvajanja zakona.

Prijave senatskom odboru za istragu o zakonu bile su otvorene samo 24 sata pre tročasovnog saslušanja u ponedeljak. Izveštaj o istrazi objavljen je u utorak, a zakon je u sredu prošao Donji dom – 102 glasa za i 13 protiv – pre nego što je napredovao u Senat.

Podneseno je više od 100 podnesaka i „skoro svi podnosioci i svedoci izrazili su ozbiljnu zabrinutost da nije odvojeno dovoljno vremena za ovakvu raspravu“.

Tehnološke kompanije navele su probleme sa zakonom.

Snap Inc, čija je aplikacija za razmenu poruka Snepčet popularna među decom, rekla je da je „verifikacija starosti na nivou uređaja“ „najbolja dostupna opcija“.

X je rekao da platformu „ne koriste mnogi maloletnici“, ali je izrazio zabrinutost zbog uticaja zakona na slobodu izražavanja.

Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, rekao je da je stalno ulagao u alate kako bi platformu učinio bezbednijom, i preporučio vladi da sačeka rezultate ispitivanja za utvrđivanje starosti, koja se očekuju sledeće godine.

U Metinom podnesku se navodi da je izuzimanje Jutjuba i onlajn igara iz zabrane bilo „fatalno“ po sam zakon, jer oni nude „slične prednosti i rizike“ kao i platforme koje jesu zabranjene.

Uprkos tim primedbama, istraživanja pokazuju da Australci podržavaju zakon.

Anketa koju je YouGov sproveo ovog meseca pokazala je da 77 odsto Australaca podržava zabranu mlađih od 16 godina. Istraživanje je sprovedeno u drugoj polovini ovog meseca i tražilo je mišljenje 1.515 ljudi sa marginom greške od 3,2 odsto.

Roditelji i deca neće biti kažnjeni zbog nepoštovanja zabrane, ali kompanije će morati da pokažu da su preduzele razumne korake da spreče maloletne korisnike da im pristupe.

an U svom izveštaju za Srbiju, Evropska komisija navodi da se slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i novinarkama nastavljaju i na lokalnom nivou. Ističe se da “učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom istraživačkom radu novinara proizvode efekat uzdržavanja u pogledu slobode izražavanja”.

Dodaje se da je u 2023. godini javno tužilaštvo pokrenulo 76 predmeta krivičnog gonjenja, u odnosu na 86 iz 2022. godine, iako su oba novinarska udruženja zabeležila porast slučajeva pritisaka i fizičkih napada na novinare, navodi ENjB.

Evropska komisija prepoznala je i da je “neobjašnivo” odloženo objavljivanje oslobađajuće presude drugostepenog suda u februaru 2024. godina za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.

„Nije ostvaren napredak u druga dva slučaja ubistva, od kojih je jedan sada isključen iz dalje istrage zbog apsolutne zastarelosti. U ponovnom suđenju u slučaju podmetanja požara u domu istraživačkog novinara potvrđena je pravosnažna osuđujuća presuda protiv lokalnog zvaničnika i smanjena zatvorska kazna”, navodi Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji, a prenosi EWB.

Osim napada na novinare, Evropska komisija primećuje da slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.

„Srbija će morati da se uskladi sa pravnim tekovinama EU kako bi obuhvatila rano odbacivanje očigledno neosnovanih tužbi i pravnih sredstava protiv zlonamernih postupaka”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Tamara Filipović ocenjuje da je u ovogodišnjem izveštaju više nego ranije naglašena odgovornost nosilaca državnih funkcija koji su glavni generatori netrpeljivosti i dehumanizacije novinara koji rade u javnom interesu.

„Ono što se ne pominje je štetnost sadržaja koji se emituje na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i putem tabloidnih online i štampanih medija koji se finansijski podržavaju javnim novcem kroz različite vidove netransparentnog finansiranja”, kaže za EWB Tamara Filipović.

Oba medijska zakona moraju se izmeniti kako bi se uskladili sa evropskim tekovinama

U oktobru 2023. godine Narodna skupština usvojila je dva medijska zakona – Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJIM) i Zakon o elektronskim medijima (ZEM).

U izveštaju se navodi da zakonodavno okruženje koje je nastalo donošenjem ovih zakona jeste unelo “nekoliko poboljšanja” u zakonodavstvo, ali da se oba zakona moraju dodatno izmeniti kako bi se u potpunosti iskladili sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.

Poboljšanja prema oceni Evropske komisije odnose se i na jačanje pravnog okvira za nezavisnost i transparentnost u radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i jačanje njegovog mandata u borbi protiv pretnji pluralizmu medija.

„Nakon novih odredaba koje se dozvoljavaju društvima u državnom vlasništvu da budu vlasnici medija, potrebno je poboljšati i mere zaštite pluralizma medija i uređivačke nezavisnosti. Potrebno je naznačiti da se antimonopolska pravila i pravila za kontrolu koncentracije primenjuju na sektor medija”, navodi Evropske komisije.

Kada je reč o sprovođenju novih medijskih zakona, iz Evropske komisije ocenili su da se oni primenjuju nedosledno, navodeći primer rada REM-a. Izveštaj EK je podsetio na kašnjenje u izboru novog Saveta REM-a i ocenio da još uvek postoje ozbiljni razlozi za zabrinutost u pogledu njegove nezavisnosti u praksi, što se videlo i tokom proteklih izbora.

Izveštaj podseća da ni konkurs za dodelu pete nacionalne frekvencije, raspisan 2022. godine, još uvek nije završen, te da za to nije dat nijedan opravdan razlog.

„Srbija mora da preduzme hitne mere da predupredi anti-EU narativ koji se širi sa brojnih medija, kao i da se suprotstavi stranom uticaju na informacije i manipulaciju informacijama, najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Tamara Filipović navodi da izveštaj Evropske komisije konstatuje da nije učinjen nikakav napredak u oblasti slobode medije, a da novinari na terenu primećuju da je situacija gora nego što je bila.

„To konstatuje i naš Indeks bezbednosti novinara koji opao u 2023. godini. U 2022. godini indeks koji meri indikatore u četiri oblasti odnosno, pravno i organizaciono okruženje, zatim, proces, prevenciju i stvarne napade bio je 2.89, dok je u 2023. iznosio 2.83 na skali od 1 do 7. Ocene 2 i 3 pokazuju da je situacija u negativnom domenu, odnosno veoma loša ili loša”, dodaje ona.

Dokument možete da preuzmete OVDE.