Prema njegovoj oceni, potpuno je opravdan bunt, gnev, pa i bes studenata i naroda koji se okupio ispred RTS.

Stanković je rekao da je sinoć bio na poslu, ali je otišao pre početka studentske blokade, ne znajući šta će se dešavati.

„Posle onoga što je izgovorila koleginica Bojana Mlađenović, da je narod rulja i da su studenti rulja, rekao sam kolegama – doći će ponovo da nas zapale“, naveo je Stanković.

Poručio je i da je strašno kada „tako ostrašćeni novinari rade u javnom servisu, gde bi odnos prema svakom građaninu trebalo da bude isti“.

„To je bolno za mena kao čoveka koji se trudi da bude profesionalac i neguje to ljudsko“, zaključio je Stanković.

Uvidom u Jedinstvenu informacionu platformu Ministarstva informisanja i telekomunikacija,  jasno je da deset dana nakon proteka zakonskog roka, niz jedinica lokalne samouprave još uvek nije raspisalo konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) očekuje da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i ministar Dejan Ristić odmah pokrenu prekršajni postupak protiv svih lokalnih samouprava koje se ne pridržavaju odredbi Zakona o javnom informisanju i medijima.

ANEM podseća da je do kašnjenja u raspisivanju konkursa u brojnim lokalnim samoupravama  došlo i tokom prošle godine, ali da Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, i pored najave da će to učiniti, nije prekršajno kaznilo odgovorna lica u pomenutim organima javne vlasti.  

Kako navodi Fonet, on je, takođe, odbio da tajno uđe u zgradu javnog servisa pod pratnjom.

Prema FoNetovim izvorima, Ilić je odbio je da uđe u zgradu RTS pod pratnjom i kroz malo poznate prolaze, a nadređene je obavestio da „pred kamere stanu oni koji okupljaju publiku“.

Studenti su sinoć u 23 sata počeli iznenadnu blokadu zgrade RTS i najavili da će ta akcija trajati 22 sata.

Studente je revoltirao izraz „rulja“ koji je za učesnike protesta upotrebila novinarka RTS Bojana Mlađenović, dok je razgovarala sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u centralnoj informativnoj emisiji javnog medijskog servisa.

„Dobio sam mail od Radio Beograda da u našim budućim saopštenjima odvojimo radio od televizije, jer na radiju postoje te informacije“, izjavio je za N1 Zoran Gavrilović.

Grupa zaposlenih na RTS, članovi neformalnle grupe „Naš protest“, okupila se ispred zgrade javnog servisa koji studenti od ponedeljka uveče drže u blokadi.

„Mi smo radnici RTS-a i ovde smo da branimo čast i ugled naše kuće i naše profesije. Mi podržavamo studente od prvog dana u zahtevima. Pozivamo sve sve naše kolege da nam se prodruže ovde. Ako su morali da uđu stepenicama i tajnim prolazima, neka da dođu ovde kod nas i izađu makar kao ljudi“, poručila je novinarka Milena Božović svojim kolegama.

Studenti i građani koji su blokirali RTS odgovorili su na to povicima „izlazite napolje“ i „ispunite zahteve“.

Od ponedeljka uveče blokirana su sva tri zvanična ulaza u zgradu RTS-a. Zaposleni su, međutim, došli na posao ulazeći kroz haustor i prozor suterenskih prostorija sa kojih su isečene rešetke da bi moglo da se uđe.

"Odmah sam nakon odgovora Predsednika precizirala izgovoreno i rekla da studente nikako ne smatram ruljom, već one koji, kako je rekao, nameravaju da vrše nasilje. Sada koristim priliku da se javnosti dodatno izvinim i zbog samog korišćenja takve reči u bilo kom kontekstu. Ta reč, inače, nije deo mog novinarskog rečnika" ,poručuje urednica i novinarka RTS Bojana Mlađenović.

Zahtevaju da se blokada zgrade odmah obustavi kako bi se, kako kažu, izbegli rizici nove katastrofe.

„Osuđujući sve akcije čiji je cilj destrukcija, u ovom slučaju destrukcija kuće u kojoj su studenti gostovali verovatno kao ni na jednoj drugoj televiziji, tražimo da se blokada zgrade odmah obustavi kako bi se izbegli rizici nove katastrofe i omogućilo dalje emitovanje programa u punom kapacitetu“, stoji u saopštenju.

Generalni direktor JMU RTV-a Goran Karadžić navodi da očekuje adekvatnu reakciju na „nasilje nad našom medijskom kućom“, kako domaćih tako i inostranih subjekata.

Ranije danas, predsednik Sindikata Nezavisnost u Radio-televiziji Vojvodine Darko Šper izjavio je za N1 da u zgradu RTV-a niko od zaposlenih nije ulazio od sinoć, da su tu i dalje iste dežurne ekipe i da se ne emituje regularan program. On je naglasio da je u toku vanredna situacija u zgradi i da zaposleni neće dozvoliti da RTV ne izveštava po profesionalnim standardima, jer je to i „njihova kuća“.

Ispred glavnog ulaza redari su formirali živi zid i ne dozvoljavaju zaposlenima da uđu u zgradu, ali svako ko želi može iz nje da izađe.

„Studenti su raspoređeni na tri punkta – prvi je ispred glavnog ulaza u Takovskoj 10, drugi u Aberdarevoj, gde su postavljene i metalne ograde i treći na dnu Aberdareve, nešto posle raskrsnice sa Ulicom Ilije Garašanina, gde su takođe postavljene metalne ograde, kako zaposleni ne bi mogli automobilima da priđu zgradi“, navela je reporterka N1.

Sa studentima je i određeni broj građana. Neki su došli pre posla da im pruže podršku. Policija u uniformama nije prisutna, što ne znači da nema organa reda u civilu.

Studentkinja Đurđa Senić, koja je celu noć provela ispred RTS, kaže da nisu umorni, da „pumpaju jako“ i da ni kiša ne može da im pokvari raspoloženje.

Ispred RTS-a je i Dijana Hrka, majka Stefana (27), jedne od žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

„Oni su svi moja deca. Oni me održavaju u životu, pored mog mlađeg sina. Došla sam da podržim, da se izborimo za tu pravdu. Sinoć je bilo jako ružno što je policija nasrnula na ovu decu. Nije trebalo tako. Videla sam snimak i mislim da treba da odustanu od toga. Na decu se ne ide sa štitovima. Deca ništa loše nisu uradila. Nisam mogla da spavam. Došla sam jutros rano ovde i ostaću sa njima koliko god treba“, kazala je Dijana Hrka za N1.

Studenti su pozvali građane koji žele da ostave donacije, da to učine na obližnjim fakultetima poput Mašinskog, Pravnog, zgrade Tehničkih fakulteta, prenosi FoNet.

Takođe su poručili da je „dugo pripremana akcija Operacija UPRAVO počela“ i da „RTS pripada narodu“.

„Večeras smo od strane voditeljke RTS-a nazvani ruljom. Zato, večeras blokiramo zgradu RTS-a. Bez nasilja, bez upada. Svim zaposlenima će biti omogućeno da napuste zgradu – ali niko ne ulazi“, saopštio je Medicinski fakultet u Beogradu.

Podsećamo, sinoć malo nakon 23 časa došlo je do incidenata. Na video snimku objavljenom na društvenoj mreži Iks vidi se kako pripadnici žandarmerije udaraju okupljene iza zgrade RTS-a.

Stranka Srbija centar takođe je objavila video u kome žandarmerija napada studente koji traže oslobađanje RTS-a.

Televizija N1 je prenela da studenti neće davati izjave dok traje blokada 22 sata.

U Takovskoj ulici nalazili su se policijski automobili u pravcu Ustavnog suda.

Na balkonu i ulazu ispred RTS nalaze se studenti.

Nema pripradnika uniformisane policije u delu ispred RTS-a gde je veliki broj građana.

Kako saznaje N1, RTS je zbog blokade zgrade spremio plan da emituje jutarnji Dnevnik i sutrašnji program iz studija u Košutnjaku.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je skup ispred Radio-televizije Srbije nenajavljen, a da je zadatak policije javni red i mir i da interveniše u slučaju ako bude narušen.

Studenti su poručili da neće ulaziti u zgradu RTS, i da će pustiti sve koji žele da izađu, i zamolili okupljene da ne zvižde i ne duvaju u vuvuzele ispred RTS-a.

Vladimir Štimac, slavni bivši srpski košarkaš, sa studentima je ispred Radio-televizije Srbije (RTS) i objavio je snimak.

„Tu smo, sa decom ispred RTS-a. Dođite“, napisao je Vladimir Štimac.

U blokadi RTS priključili su se i bajkeri.

Studenti Fakulteta organizacionih nauka (FON) reagovali su na saopštenje Radio-televizije Srbije (RTS) o blokadi zgrade i napisali:

„Ovo je za zatvor“.

Studenti postavljaju šatorsku konstrukciju ispred ulaza u RTS.

Reporterka N1 javlja da su okupljeni u glas pravili buku u trenutku kada je ih je kamera RTS snimala sa terase.

Ispred RTS stigli su studenti iz jedinice za prvu pomoć, javlja reporterka FoNeta.

Kako su objasnili, pripravni su da pomognu ukoliko nekome u gužvi pozli i reagovaće kad ih studenti-redari obaveste da je njihova intervencija neophoda.

U rančevima imaju sve potrebne medikamente za brze intervencije koje su, kako kažu, dobili iz donacija.

Jedinicu za prvu pomoć studenata u blokadi čine studenti medicine i viših medicinskih škola koji su obučni za pružanje prve pomoći na terenu.

„To je prilika da se u proces izrade novih izmena uključe svi relevantni akteri – ne samo organi javne vlasti, već i advokatura, civilni sektor, novinari i novinarske organizacije“, navela je Obrenović.

Kako kaže, organizacija Partneri Srbija je od početka procesa insistirala na transparentnosti i apelovala da u radnu grupu budu uključeni predstavnici civilnog sektora, medija i drugih zainteresovanih strana, što nije učinjeno.

„Zbog svega navedenog smo 14. februara, na dan kada je predlog zakona upućen Narodnoj skupštini, uputili inicijativu Vladi i Skupštini da obustave proces usvajanja, jer predložena rešenja nisu odgovarala na suštinske probleme u primeni zakona, koje su prepoznali civilno društvo, advokati, novinari i drugi učesnici javne rasprave, kao i zbog toga što je predlog zakona usvojen od strane Vlade u ostavci (13. februara 2025), što dovodi u pitanje legitimitet celog procesa“, objasnila je Obrenović.

Ona navodi da je neophodna analiza svih predloga i komentara koji su pristigli tokom javnih konsultacija i rasprave.

„Pozivamo Ministarstvo da, ukoliko pokrene novi proces izmena i dopuna zakona, obuhvati sve probleme koji su prepoznati u praksi, kao i da u radnu grupu za izradu izmena ovog zakona uključi predstavnike civilnog sektora, novinara, advokature i druge zainteresovane strane, a sve u cilju da nova rešenja zaista unaprede osvarivanje prava građana na slobodan pristup informacijama od javnog značaja“, navodi Kristina Obrenović.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokrenulo je u septembru prošle godine postupak izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, „sa ciljem rešavanja problema zloupotrebe zahteva, a koji predstavlja ogroman problem građanima, institucijama, Povereniku za informacije od javnog značaja, ali i sudovima“, kako su naveli.

Uočena je zloupotreba prava od strane nekih tražilaca informacija i advokata, koji su ovo pravo koristili za dobijanje finansijske dobiti, i time blokirali rad niza institucija, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Upravnog suda.

Organizacije civilnog društva okupljene u Koaliciji za slobodu pristupa informacijama i Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji ukazale su na činjenicu da predlozi izneti u Nacrtu zakona umanjuju dostignuti nivo prava javnosti da zna, i ostavljaju prostor organima vlasti za prekomerno ograničenje prava.

„Naglašavamo da institut zloupotrebe prava treba da bude obrisan iz Nacrta ZoSPIJZ imajući u vidu prethodnu praksu organa javne vlasti da institut zloupotrebe prava primenjuju nezakonito. Usvajanje propisa mora da prati stanje u društvu i stepen razvoja institucija“, navele su te organizacije u zajedničkom saopštenju krajem prošle godine.

Novinarka “Storytellera” Brankica Matić izveštavala je juče sa javnog skupa ispred osnovne škole i kada je pokušala da uzme izjavu od nekoliko učesnika protestnog skupa, navodno “zabrinutih roditelja”, koji traže redovnu nastavu, usledili su verbalni napadi, vikali su na nju, unosili joj se u lice, a potom je na nju fizički nasrnuo jedna od muškarac i istrgao joj telefon iz ruke.

Nako što je zatražila pomoć od policajaca koji su bili prisutni na skupu, rečeno joj je da nema osnova za prijavu jer nije povređena.

“Prišla sam policajcu da prijavim napad, a on me je pitao da li sam povređena. Kad sam rekla da nisam, rekao mi je da u tom slučaju ne mogu da reaguju”, rekla je Brankica Matić za NDNV nakon incidenta.

Kada im je navela da ima snimak napada, odgovorili su joj da kod sebe nemaju obrasce za prijavu. Ona je naglasila da policajci nisu ni udaljili muškarca koji ju je napao.

Pravni zastupnik NDNV podneće krivičnu prijavu protiv napadača, navodi se u saopštenju.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine pozvalo je građane da podrže novinare koji izveštavaju u javnom interesu, naglašavajući da je "slobodan novinarski rad ključan za objektivno informisanje, ali i za zaštitu ljudskih prava savkog pojedinca".

Studenti su tokom noći tražili od generalnog direktora Radovana Karadžića da se obrate u programu i ispičaju šta se zapravo desilo u Beogradu, odnosno da je žandarmerija napala studente a ne obratno kako se to spinuje na režimskim medijima.

Međutim, direktor nije prihvatio njihov zahtev zbog čega su studenti odlučni da ostanu ispred zgrade i blokiraju rad RTV-a dok im se taj zahtev ne ispuni. Oni napominju da nisu huligani i da neće upadati u zgradu RTV-a.

Studenti su sinoć oko ponoći peške iz kampusa stigli pred zgradu RTV-a u znak podrške kolegama u Beogradu koji blokiraju RTS.

Aleksa je pokazao fotografiju jednog suterenskog prozora sa kojeg su isečene gvozdene rešetke i postavljeni prekrivači i merdevine, kao bi zaposleni mogli da se spuste u suteren, a potom dođu do svojih radnih mesta.

Reporterka N1, koja se nalazi u Takovskoj ulici, navodi da je niz Aberdarevu ulicu ka Palilulskoj pijaci prošla jedna brigada pripadika MUP-a i da se najverovatnije radi o smeni policijskih pripadnika. U samoj Takovskoj ulici nema pripadnika policije, navela je naša reporterka.

Studenti su u ponedeljak uveče započeli blokadu zgrade RTS-a, koja bi trebalo da traje 22 sata. Tokom intervencije Žandarmerije ispred RTS-a je sinoć povređen policajac u civilu, a vlast tvrdi da su ga povredili studenti iako snimci pokazuju drugačije.

Krajem januara ovlašćeni predstavnici pet od šest sindikalnih organizacija u RTS uputili su zahtev za razrešenje v.d. glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića i Uredničkog kolegijuma Informativnog programa predsedniku Upravnog odbora RTS Branislavu Klaščeku i generalnom direktoru RTS Draganu Bujoševiću.

Nakon toga, sredinom februara Sindikat RTS Nezavisnost i Nezavisni strukovni sindikat RTV i filmskih radnika Srbije uputili su dopis generalnom direktoru RTS-a u kom navode da urednica informativnog programa RTS-a Tamara Tankosić duži niz godina ima problema sa ostvarivanjem prava na rad i da žele aktivno da se uključe u rešavanje problema kako bi se došlo do zadovoljavajućeg rešenja za obe strane.

NUNS je takođe pitao generalnog direktora RTS-a kako planira da reši problem novinarke Tamare Tankosić, ali odgovor nismo dobili.

Poslednji dopis Draganu Bujoševiću, sa ponovljenim zahtevom za smenu v.d. glavnog i odgovornog urednika informativnog programa, uputio je ASNS Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih u JMU RTS 28. februara.

„Nezakonito hapšenje nije moglo da se dogodi, a da to nije naredio neko iz vrha režima. Takođe, ono se desilo kada su svi građani Srbije videli da se ruši kula od karata i na pravi način vidi cirkus koji je lično Aleksandar Vučić napravio ispred predsedništva, i da to nije skup studenata, jer je tamo najmanje studenata, već skup kriminalaca, starleta, zaposlenih iz opštinama širom Srbije, vozača i onih koji su tu zato što su dobro plaćeni“, kaže Lakić.

On dodaje da hapšenje Šarovića, dok je kao novinar radio svoj posao, pokazuje i činjenicu da se vrh policije i oni policajci koji su to juče izveli stavili u odbranu lika i dela Aleksandra Vučića, a ne u odbranu zakona.

„Nezakonito naređenje policajac je dužan da odbije, i umesto da postupaju po zakonu i odbiju nezakonito naređenje svi smo svedoci da je policija postupala kako to ne treba da radi. Šarović juče nije počinio krivično delo, nije napravio čak ni prekršaj, ali je razotkrio cirkus ispred Predsedništva sa lažnim studentima i pravim kriminalcima i zato je uhapšen. Uhapšen je zato što je režim u panici zbog protesta zakazanog za 15. mart i zbog svih dešavanja u poslednjim mesecima. Zato što se ruši kriminalna struktura građena godinama“, navodi on.

Lakić dodaje i da policija u poslednjih nekoliko meseci ne štiti Ustav, zakone i državu, već kaže da se stavila otvoreno u odbranu partije na vlasti što je dokazano jučerasnjim hapšenjem.

„Na kraju Nemanja Šarović kao novinar ima apsolutno pravo da radi ono što je juče radio. To pravo zasnovano je na zakonima koje on nije prekršio, ali je nezakonito uhapšen i zbog svega toga u normalnim državama tužilaštvo bi pokrenulo postupak da se utrdi odgovornost policije i ko je od njih počinio krivično delo, međutim mi živimo u Srbiji“, ističe Nikola Lakić za Danas.

Tamara Skroza za Danas kaže da je nepotrebno ulaziti u to da li je Šarović novinar ili nije, jer je on u tom trenutku bio na novinarskom zadatku.

„Novinarski zadatak može da obavlja svako. Novinarstvo je profesija za koju ne postoji licenca. Šarović može da bude novinar ako se bavi novinarskim poslom šta god da mu je stručna sprema. Prema tome, nedopustivo je ono što mu se dogodilo – da bude uhapšen i maltretiran dok je na novinarskom zadatku. Dakle, šta god i ko god nešto mislio o Šaroviću, on je radio novinarski posao i radio ga je sjajno“, kaže Skroza.

Skroza napominje da se na snimku lepo vidi kako Šarović nije uradio ništa protivzakonito, niti nešto čime bi se zamerio tamo prisutnima, te je jučerašnji događaj prema njenom mišljenju skandal.

Osvrnula se i na reakcije novinara, gde je primetila da su novinari oštro podeljeni kada je ovaj događaj u pitanju.

„Jedan deo smatra da Šarović nije smeo da bude uhapšen, bez obzira kakav je i šta je, dok drugi deo smatra da o Šaroviću ne treba da govorimo uopšte, a kamoli kao novinaru. Onda ga ovaj prvi deo brani i kao čoveka, a drugi deo smatra da je zreo za lustraciju i sve se pretvorilo u jedan galimatijas kakav se obično dogodi kada su u pitanju kontroverzne ličnosti. Ipak, mislim da ga je podržalo dovoljno ljudi od integriteta“, navodi novinarka.

Ona smatra da se ne treba baviti stvarima koje su nevažne u ovom slučaju kao što su lik i delo Šarovića, jer se o tome može govoriti u nedogled, već da treba osuditi njegovo hapšenje.

„Ono što je u ovom trenutku važno jeste da je on čovek bio uhapšen i ono što je takođe, veoma važno je proizvod njegov njegove reportaže zbog koje je i uhapšen. On je razotkrio da su studenti u Pionirskom parku lažni, da tamo zapravo nema studenata, da su svi šatori i grejne lampe novi i kupljeni najverovatnije na jednom mestu. Dakle što bi on rekao ima više ćebadi nego Ćacija“, kaže Tamara.

Skroza ukazuje da je ta reportaža ono o čemu treba da se govori, o njenoj sadržini, kao i da treba podržati čoveka koji je uhapšen jer je radio novinarski posao, bez obzira na njegovu biografiju.

„Što se mene lično tiče, ja sam među onima koji su ga branili i smatram da je on ‘odužio svoje’. Izašao je iz radikala, bavi se nekom potpuno drugom stvari, a to je javni interes. Mene mnogo više muče ovi koji su sa jedne, tzv ‘naše strane’ otišli na ovu tamnu stranu i koji su se opredelili za sve ono suprotno Šaroviću, a i dalje izigravaju moralne veličine. Mislim da je ovaj njegov stav mnogo pošteniji i ne bi trebalo ostaviti čoveka na cedilu, šta god mi o njemu privatno mislili“, navodi Tamara Skroza.

Podsetimo, Nemanja Šarović je uhapšen u petak popodne dok je radio reportažu za KTV Zrenjanin o onima koji tvrde za sebe da su studenti, a koji kampuju u Pionirskom parku i zahtevaju da se obustave blokade fakulteta.

Nakon izvesnog vremena Šaroviću je prišao policajac u civili koji mu je rekao da mora da se udalji iz parka jer narušava javni red i mir, da bi kasnije promenio stav i rekao kako Šarović mora iz parka jer mu je ugrožena bezbednost.

Šarović je odbio da ode i zatim je došlo nekoliko policajaca u uniformi koji su ga silom sproveli do službenog vozila, jer je on sve vreme pružao pasivan otp

Ova reakcija usledila je posle onoga što su ekipe naše i drugih medijskih kuća prethodnih dana snimili u Pionirskom parku i pošto su među „Studentima koji žele da uče“, korisnici društvenih mreža identifikovali zaposlene u sremsko-mitrovačkoj bolnici i upravi istog grada, vlasnika restorana brze hrane u Novom Sadu i polaznicu SNS Akademije mladih lidera.

Televizija N1 nastaviće profesionalno i odgovorno da izveštava o svim događajima koji su u interesu javnosti, bez obzira na ovakve „zahteve“ i pretnje.

Inače, Pionirski park u kome kampuju „Studenti koji žele da uče“ od jutros je odgrađen metalnim ogradama, a ulaz u sam park nije moguć iz ulice Kneza Miloša.