U izveštaju ona medijsku regulativu u Srbiji ocenjuje kao slabu.

Specijalna izvestiteljka je uznemirena zbog dva izveštaja međunarodne izborne posmatračke misije Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava u vezi sa radom REM-a.

Tačnije, kao zamerke se navode što je i posle parlamentarnih izbora 2022. godine, REM „ukupno posmatrajući ostao pasivan u predizbornom periodu“ i da je „kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, nedozvoljenog pritiska na zaposlene u javnom sektoru da podrže aktuelne vlasti, značajne razlike u finansiranju kampanje i zloupotrebu administrativnih resursa“ stvorio nejednake uslove za kandidate.

Podseća da je istu „zabrinutost u vezi sa vanrednim parlamentarnim izborima u decembru 2023. godine“, napominjući da je REM „zadržao primetno pasivan pristup regulisanju ponašanja medija tokom kampanje.“

U izveštaju ona, između ostalog navodi:

„Regulatorno telo za elektronske medije nije upotrebilo svoja zakonska ovlašćenja da suzbije klevetničke kampanje i uznemiravanje od strane tabloidnih medija i kazni medije koji se otvoreno bave proizvodnjom i širenjem štetnog govora. Sa druge strane, REM je upotrebio svoja ovlašćenja protiv medija koja kritikuju vlast. Na primer, REM je, prema nekim izveštajima, smatrao da je dokumentarna serija „Decenija na vlasti“, koju je emitovao kanal N1, a koja serija je bila kritična prema jednodecenijskoj vlasti Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, prekršila niz odredbi o ponašanju medija“, navodi se u tački 39. ovog izveštaja.

Takođe, zapazila je izostanak medijskog pluralizma.

„Specijalna izvestiteljka smatra da izostanak podrške medijskom pluralizmu, odbijanje da se kazni štetno ponašanje pojedinih medija, proaktivno delovanje protiv medija koji kritikuju Vladu i vladajuću stranku i upuštanje u otvoreni sukob sa njima izaziva ozbiljnu sumnju u nezavisnost i nepristrasnost Regulatornog tela za elektronske medije i još šire, u njegovu sposobnost da promoviše i štiti slobodu medija, raznolikost i pluralizam, u skladu sa demokratskim principima i međunarodnim obavezama, domaćim zakonima i politikama Srbije“, navodi se u izveštaju.

Specijalna izvestiteljka strahuje da bi nedelovanje REM-a moglo da bude rezultat nedozvoljenog uticaja dela političkih i komercijalnih interesa u Srbiji, koji je uticaj olakšan „zbog slabog rukovodstva REM, rupa u zakonu i zbog modela finansiranja“, koji nije iz državnog budžeta, već iz naknada koje plaćaju pružaoci medijskih usluga.

Populističke ili tabloidne medijske kuće su „veliki proizvođači i pojačavači lažnih narativa i govora mržnje u Srbiji“, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da „iako REM ima zakonska sredstava da protiv njih reaguje, on to ne čini bezo i efikasno“.

„Treba napomenuti da REM nije reagovao na pritužbe u vezi sa emitovanjem bilo intervjua uživo sa osuđenim ratnim zločincem Ratkom Mladićem ili intervjua sa serijskim silovateljem,. Kada je reč o ovom poslednjem, predsednica Saveta REM je, prema izveštajima medija, izjavila da ne razume ‘histeriju’ koju je intervju izazvao“, navodi se u izveštaju.

Specijalna izvestiteljka smatra da je propust REM-a da sankcioniše satanizaciju političkih protivnika, branitelja ljudskih prava i nezavisnih novinara u tabloidnim medijima „osokolio počinioce, podstakao intenziviranje otrovnih kampanja blaćenja, naneo štetu pojedincima i doveo do autocenzure, ozbiljno podrivajući pravo na slobodu izražavanja u Srbiji“.

Napominje se da su četiri od pet raspoloživih dozvola za emitovanje date medijima za koje se zna da su konzistentno kršili medijske propise.

Smatra da je imperativ da Vlada, u konsultaciji sa svim zainteresovanim stranama, uključujući širok spektar organizacija civilnog sektora i medija, kao i predstavnika OEBS-a za slobodu medija, proceni nezavisnost i efikasnost REM i uvede merama kojima će biti zajemčena njegova nezavisnost, transparentnost i odgovornost i adekvatnost njenih ljudskih i finansijskih resursa“.

Podsetimo, specijalna izvestiteljka za promovisanje i zaštitu prava na slobodu mišljenja i izražavanja, Irena Kan, posetila je Srbiju i Kosovo od 28. do 6. aprila 2023. godine.

U ovom izveštaju, ona konstatuje čvrstu regulativu za slobodu izražavanja u Srbiji ali izražava zabrinutost jer smatra da je ista ugrožena određenim politikama i praksama, uključujući rasprostranjene pretnje, napade, govor mržnje i kampanje blaćenja, na internetu i van njega, protiv novinara, branitelja ljudskih prava i političkih protivnika.

Gordana Konstantinović, advokat Udruženja novinara Srbije, izjavila je za stranicu UNS-a da u izjavama novinara Srđana Škoro nema elementa krivičnog dela ugrožavanje bezbednosti, niti bilo kog drugog krivičnog dela. Ona je kritikovala medije zbog lažnog predstavljanja njegovih reči. Konstantinović je pozvala tužilaštvo da preispita Škorove stvarne izjave, a ne izvode van konteksta. U tom slučaju neće naći osnova za krivičnu prijavu.

Kao odgovor na optužbe, Škoro planira da podnese tužbu protiv Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) zbog kršenja pretpostavke nevinosti i prejudiciranja ishoda istrage. Njegov advokat Ivan Ninić kritikovao je izjavu srpskog ministra unutrašnjih poslova u kojoj se navodi da je Škoro pozivao na ubistvo sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ninić je naveo da ovakve izjave ovog ministra, koji se predstavlja kao državni funkcioner, podrivaju policijsku instituciju i predstavljaju opasan presedan za političku odmazdu.

Štaviše, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije – NUNS Željko Bodrožić pozvao je na prekid „lova na veštice” na KTV zbog Škorovog pojavljivanja.

U reagovanju NUNS-a piše: „…Ustav Republike Srbije garantuje slobodu izražavanja svim građanima Srbije, a Ministarstvo informisanja nema ovlašćenje da ograničava slobodu izražavanja pre objavljivanja bilo kakve informacije. Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, samo sud može zabraniti distribuciju informacija i to, na predlog nadležnog javnog tužioca, samo ako je to neophodno u demokratskom društvu. Razlozi za zabranu su pozivanje na neposredno nasilno rušenje ustavnog poretka ili akt neposrednog nasilja prema licu ili grupi lica na osnovu ličnih svojstava, kada od objavljivanja informacije neposredno preti ozbiljna i nepopravljiva posledica čije se nastupanje ne može sprečiti na drugi način….. Podsećamo ….da se sloboda javnog informisanja ne sme narušavati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja. U saopštenju Ministarstvo ne citira već tumači izjavu Srđana Škora i zaključuje da je reč o „govoru mržnje“ , „povredi ličnog dostojanstva” i „poziv na linč””.

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) podržava i solidarna je sa UNS-om i NUNS-om u njihovim nastojanjima da održe slobodu medija i zaštite novinare od političkog progona.

SEEMO poziva srpske vlasti da poštuju principe slobode izražavanja i da obezbede da se pravni procesi ne koriste kao sredstva političke kontrole ili zastrašivanja.

SEEMO takođe osuđuje politički progon i medijski pritisak na novinara Srđana Škora i KTV od strane srpskih vlasti.

SEEMO poziva vladu Srbije da podrži slobodu medija i zaštiti novinare od političke odmazde, obezbeđujući da se pravni procesi ne zloupotrebe za suzbijanje slobodnog izražavanja ili za zastrašivanje medija.

Medijska organizacija jugoistočne Evrope (SEEMO) je regionalna nevladina, neprofitna mreža urednika, rukovodilaca medija i vodećih novinara u jugoistočnoj, južnoj, istočnoj i centralnoj Evropi.

Članovi SEEMO su u Albaniji, Jermeniji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Češkoj, Estoniji, Gruziji, Grčkoj, Mađarskoj, Kazahstanu, Kosovu, Kirgistanu, Letoniji, Litvaniji, Malti, Moldaviji (sa teritorijom Pridnjestrovlja), Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji, Tadžikistanu, Turkmenistanu, Turskoj, Ukrajinu i Uzbekistanu. Austrija, Italija, Vatikan i San Marino imaju poseban status u SEEMO. SEEMO ima preko 3000 pojedinačnih članova i dodatne medije kao korporativne članove.

Iako novinari Radomirović i Vlašković i na insistiranje karabinjera nisu želeli da se pozove kosovska policija, ipak je ubrzo stigla patrola, kako se ispostavilo na poziv karabinjera, ali i vozilo hitne službe Kliničko bolničkog centra (KBC) Kosovska Mitrovica.

I lekar i zdravstveno osoblje su ponovo sanirali povredu, a Radomirović je odbila da ide u bolnicu.

Albanac koji je izazvao incident se istog momenta pošto je gađao pivskom flašom užurbano udaljio ka južnom delu grada, a novinari su i pored poziva policije odbili da daju izjave u policijskoj stanici Sever.

Po rečima patrolnog policajca, napadač je odranije poznat policiji, a kazao je i da će kosovska policija preduzeti neophodne zakonske mere.

Po incidentu, koji se dogodio sa severne strane mosta, ubrzo je stigla još jedna policijska patrola iz regionalne jedinice sever.

Na Glavnom most na Ibru  inače danonoćno dežuraju pripadnici italinskih karabinjera iz sastava Kfora, a ceo most je pod video nadzorom.

KTV Zrenjanin ističe da je od Ministarstva informisanja primila dva dopisa s različitim zahtevima.

„Dana 8. jula 2024. godine, pre svanuća, konkretno u četri sata i 24 minuta, primili smo vaš dopis pod brojem 00214104 2024 13460 003 001 000 001, u kome od televizije KTV Zrenjanin zahtevate da se u roku od dva dana izjasni o medijskom sadržaju koji je 6. jula 2024. objavljen na određenoj veb stranici. Takođe dana 8. jula 2024. godine, ponovo pre svanuća, konkretno u četri sata i 30 minuta, primili smo još jedan vaš dopis pod (identičnim) brojem 00214104 2024 13460 003 001 000 001, ali s drugačijom sadržinom, u kome zahtevate od nas da se u roku od pet dana, izjasnimo o medijskom sadržaju preciziranom u prethodnom dopisu“, naveo je Radić.

Navedenim dopisima, dodaje se, s različitim sadržajem ali istim delovodnim brojem, doveli ste nas u sumnju u to šta vi i vaše Ministarstvo zahtevate od KTV televizije, kao i u to u kom roku traženo izjašnjenje zahtevate.

„Iz navedenog razloga, bez dodatnog, razumnog objašnjenja i preciznog zahteva, u ovome trenutku nismo u mogućnosti da postupimo po vašem zahtevu“, naglašava se u pismu upućenom ministru Ristiću.

Vlasnik televizije KTV, pozivajući se na Zakon o opštem upravnom postupku, navodi da rok za postupanje ne može biti kraći od 30 dana.

„Na osnovu svega iznetog, zahtevamo da nam pošaljete novi dopis u kome ćete na precizan i razumljiv način navesti kakvo izjašnjenje želite od televizije KTV Zrenjanin, i posebno, zahtevamo da precizno odredite u kom roku je potrebno da se izjasnimo kao i na osnovu kog člana zakona to od nas zahtevate“, naveo je Radić i pozvao ministra Ristića da bude gost u nekoj od emisija KTV Zrenjanin.

I Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pokrenulo je postupak protiv KTV Zrenjanin zbog izjava novinara Srđana Škora o Danilu Vučiću, sinu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Odluka o pokretanju postupka doneta je po službenoj dužnosti, na vanrednoj sednici, potvrdio je za Cenzolovku zamenik predsednice Saveta REM-a Milorad Vukašinović.

REM ima zakonski rok od osam dana da obavesti KTV o postupku i od njenog predstavnika traži izjašnjavanje.

Srđan Škoro je 25. juna u emisiji KTV rekao da bi Danilo Vučić, kako bi dao doprinos Srbiji, trebalo o svom trošku i bez obezbeđenja da ode u Majdanpek i na Kosovo i Metohijiu, ali i u rudnik litijuma da bi pokazao da taj metal nije štetan.

Advokatica Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović je kazala da u izjavama Škora nema krivičnog dela, dok je predsednik Nezavisnog udruženja Srbije (NUNS) Željko Bodrožić zatražio od ministra Ristića da prestane s „hajkom“ na KTV Zrenjanin.

Poslednjih godina, profesionalni novinari su se najčešće suočavali sa pretnjama upućenim zbog posla koji rade ili kada javno iznose svoje stavove. To se događalo gotovo svakodnevno, a po brutalnosti su se ove godine izdvojile pretnje smrću upućene Ani Lalić i Dinku Gruhonjiću ili Željku Veljkoviću i Vanji Đurić zbog iznošenja stavova o devojčici sa Kosova koja peva nacionalističke pesme.

Posle takvih kampanja, kao što su mnogi upozoravali, prešlo se sa reči na dela, pa su u razmaku od par dana fizički napadnuti novinar Radara Vuk Cvijić, dok je na dan lokalnih izbora bilo nekoliko fizičkih napada na novinare koji su izveštavali sa birališta.

U svim tim slučajevima, istrage ni posle više od mesec dana ne napreduju. Policija još uvek nije dostavila snimke sa kamera u blizini mesta na kome je direktor provladinog tabloida Srpski telegraf Milan Lađević udario pesnicom Cvijića i sve do sada izgleda kao odugovlačenje postupka.

Već godinama je tako i sa drugim napadima na novinare u koje su umešani predstavnici države, bezbednosnih službi ili oni koji sa njima sarađuju.

Takvi slučajevi retko završe pravosnažnom presudom. Jedan od najpoznatijih primera – koji je uz to snimljen na licu mesta i na fotografijama se jasno vide i žrtve i nasilnici –  jeste napad na novinarku Danasa i fotoreportera Tanjuga tokom inauguracije Aleksandra Vučića za predsednika. Tada su ih „napumpani“ momci, koji su se predstavili kao obezbeđenje, davili i fizički izgurali iz Pionirskog parka, sprečavajući ih da izveštavaju. Mediji su među njima otkrili kriminalce, ali je tužilaštvo krivičnu prijavu odbacilo, uz objašnjenje da su oni na taj način sprečili veće incidente.

Problem u zakonskim odredbama

U Krivičnom zakoniku, kada je u pitanju fizički napad, postoje dva krivična dela – nanošenje teških i lakih telesnih povreda.

Kada se ustanove teške povrede, pokreće se postupak „po službenoj dužnosti“. Kod lakih povreda tužilaštvo je dužno da pokrene istragu samo ukoliko su nanesene opasnim oruđem ili oružjem. Ukoliko je laka povreda naneta fizički – udarcem, guranjem, pa i davljenjem (kao što je bilo ono tokom inauguracije predsednika), povređeni će pravdu morati da traži tako što će podneti privatnu tužbu.

Kada se ustanovi da je novinaru ugrožena sigurnost zbog pretnje, zakon ga štiti posebnim stavom koji razlikuje ugrožavanje njihove sigurnosti u odnosu na ostala fizička lica. Krivično delo „laka telesna povreda“, međutim, ne razlikuje to kojim se poslom bavi onaj ko je povređen.

Nasilnici često, dakle, prođu bez posledica ako novinaru udare šamar, gurnu ga, pa čak i ako mu nanesu više povreda – sve dok se one kvalifikuju kao lake. Mogu, na primer, ozbiljno da prebiju novinara, koji može biti pun posekotina ili podliva, i da budu mirni jer će to najčešće biti kvalifikovano kao nanošenje lakih povreda. Takvi slučajevi, kao što vidimo, i kada novinari sami podnesu prijave (a često to ne urade pošto sumnjaju u pravosudni sistem, ili nemaju novca za preduge procese), razvlače se mesecima ili duže bez ishoda.

Istovremeno, ukoliko nasilnik novinaru preti sa „prebiću te“, može da odgovara za krivično delo ugrožavanje sigurnosti. I još će mu otežavajuća okolnost biti što je tu pretio novinaru.

Dakle, prema važećem zakonu, i poslednji napadi na novinare će se najverovatnije završiti tako što će napadnuti novinari morati privatno da gone napadače. Posao policije i tužilaštva je, u tom slučaju, da utvrde ko je počinilac i da ustupe podatke oštećenim novinarima kako bi mogli da tuže napadače – ako do takvih podataka dođu i ako se istrage beskrajno ne odugovlače.

Tužioci: Oprezno razmisliti o zakonskim izmenama

Tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Milena Božović za Cenzolovku kaže da zbog opšte atmosfere nasilja u društvu postoje inicijative da se u Krivičnom zakoniku propišu kao posebna krivična dela „napad na novinare u obavljanju poslova obaveštenja javnosti“, „napad na zaposlene u zdravstvenim ustanovama“ kao i „napad na prosvetne radnike“.

Prema važećem Krivičnom zakoniku, dodaje ona, novinari uživaju manju krivično pravnu zaštitu od advokata, ali veću u odnosu na zdravstvene radnike i prosvetno osoblje. Krivični zakonik i sudska praksa, podseća Božović, određuju novinarsku profesiju kao zanimanje kod kojeg postoji povećani rizik po bezbednost, pa se sigurnost novinara štiti kroz sankcionisanje krivičnog dela „ugrožavanje sigurnosti“.

Ona ukazuje da krivična dela „teška telesna povreda“, „ubistvo u pokušaju“ i „teško ubistvo“ u posebnim stavovima takođe predviđaju veće kazne kada su napadnuti novinari.

„Zabrinjavaju slučajevi kada novinar sam, bez učešća javnog tužioca, mora da preduzme gonjenje po privatnoj tužbi, da sam štiti svoja prava. Jasno je da on kao privatni tužilac nema prava ni ovlašćenja koja pripadaju javnom tužiocu“, kaže Milena Božović.

Prema zakonu, to su slučajevi kada je novinar „zadobio laku telesnu povredu“, kada te povrede „nisu nanete oružjem, opasnim oruđem ili sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši“. Novinar sam sebe mora da zaštiti podnošenjem privatne tužbe i u slučajevima kada mu napadač uništi opremu za rad (mikrofon, diktafon, telefon…).

Apsurdno je, nastavlja Božović, i to što u situaciji kada novinar nema lake telesne povrede, ali mu se vređa lično dostojanstvo, nasilnika će javni tužilac moći da goni po službenoj dužnosti. Radi se o slučajevima kada se novinar odgurne, šamara, vuče za kosu, nos ili uši – takve se radnje kvalifikuju kao krivično delo “zlostavljanje i mučenje“.

Kao primer posebne zaštite tužiteljka ističe advokate:

„S obzirom na to da postoji posebno krivično delo ‘napad na advokata’ vidi se bitna nesrazmera u krivičnopravnoj zaštiti. Kada je laka telesna povreda naneta advokatu ili članu njegove porodice,  gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti i zaprećena je kazna zatvora do pet godina. Za napad na imovinu advokata mogu se dobiti do dve godine zatvora, dok za ‘napad na telo novinara’ (kada se radi o lakim telesnim povredama) može se dobiti najviše do jedne godine i to podnošenjem privatne tužbe.“

Milena Božović smatra da bi uvođenje eventualno novog krivičnog dela „napad na novinara“ moralo biti predmet rasprave stručne javnosti, posebno imajući u vidu da dosadašnja praksa uvođenja novih inkriminacija nije dovela do smanjenja nasilja u društvu.

„Postojeća zakonska rešenja, uz manje izmene, mogla bi da ostvare svoju svrhu ukoliko bi reakcija svih organa tokom postupka bila blagovremena i nezavisna, kada bi se svi učesnici osnažili da se odupru bilo kakvoj opstrukciji koja bi dolazila od strane raznih moćnika i kada bi se visokim kaznama kaznili odgovorni“, zaključuje tužiteljka Božović.

Rade Đurić: Najpre dosledno sprovoditi zakon

Pravnik Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije i član Stalne radne grupe za bezbednost novinara smatra da je najpre potrebno dosledno sprovoditi trenutna zakonska rešenja koja su na raspolaganju, jer je tu suštinski problem.

„Dosledna primena drugih propisa, poput Zakona o javnom redu i miru, ili jača primena posebnog oblika krivičnog dela teška telesna povreda, mogla bi da ima odvraćajući efekat po počinioce. Pored primerenog kažnjavanja, to i treba da bude jedan od ciljeva. Problem je u primeni propisa koji su nam na raspolaganju, gde dolazimo do bizarnih zaključaka koji onemogućavaju podizanje optužnice i procesuiranje“, kaže Đurić.

Kada je reč o donošenju novih zakonskih rešenja, on se boji da bi to, prema sadašnjem zakonskom tumačenju fizičkog napada, bilo teško sprovesti u praksi i moralo bi da povuče za sobom mnogo širu reformu od izmene samo jednog člana u Krivičnom zakoniku ili donošenja jednog novog krivičnog dela.

Nacrt zakona sa 93 amandmana, koji predviđa licenciranje onlajn medija, njihovo praćenje i kazne do 40.000 evra, smatra se štetnim, jer rizikuje da naruši slobodu izražavanja i slobodu medija.

Uprkos tome, ovaj zakon je izglasan sa 59 glasova za, dok su dva bila uzdržana.

Opozicija nije bila prisutna u sali, jer su tražili da se ovaj predlog zakona i još dva zakona povuku sa dnevnog reda, smatrajući ih štetnim, a dve opozicione stranke su poručile da će predlog zakona uputiti Ustavnom sudu.

Misija OEBS-a na Kosovu reagovala je ovim povodom i izrazila zabrinutost.

„NKM igra ključnu ulogu u regulatornom okviru kosovskih medija. Njena sposobnost da deluje nezavisno i profesionalno bila je ključna za njen kredibilitet i autoritet. Eksperti za međunarodno medijsko pravo dali su, u ime Saveta Evrope, Evropske unije i OEBS-a, detaljne preporuke za usklađivanje zakona sa međunarodnim standardima. Međutim, nažalost, većina ovih preporuka nije primenjena u usvojenom zakonu“, navode iz OEBS-a, a prenosi Reporteri.

Zabrinutost povodom Nacrta zakona izrazila je i Evropska unija. Kancelarija EU na Kosovu je saopštila da ovaj nacrt zakona ne odražava većinu preporuka iz Pravnog mišljenja Saveta Evrope.

Zabrinutost povodom ovog nacrta zakona izrazio je i komesar za ljudska prava u Savetu Evrope Majkl O’Flaherti. On je u izjavi za Reporteri.net naveo da nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije rizikuje da naruši slobodu izražavanja i slobodu medija.

Udruženje novinara Kosova je u maju zatražilo od Skupštine da poboljša nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije nakon reakcije Saveta Evrope.

Ministarstvo je odbacilo naš projekat zbog korišćenja termina “Kosovo”, dok istovremeno toleriše termin „Republika Kosovo“, što piše u dozvolama za emitovanje Radio i TV programa, koje su bile obavezan deo konkursne dokumentacije.

Podsećamo da se termin “Kosovo” u najmanje nekoliko desetina dokumenata koristi i na sajtu Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, bez ikakvih dodataka poput “zvezdice” ili naziva „takozvano“.

Očigledno je da je odluka o odbacivanju našeg projektnog predloga  politički motivisana. Medija centar Čaglavica, u skladu sa svojom misijom, ne bavi se politikom, međutim, izgleda da naš nepristrasan rad remeti određene interese, što verovatno objašnjava takav postupak Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Bez obzira na odluku, izražavamo zahvalnost Komisiji na profesionalnom pristupu, kao i ministru na posvećenom proučavanju našeg projekta. Nakon konsultacija sa advokatom, Medija centar će preduzeti dalje korake u vezi sa rešenjem Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

„Pištaljka“ takođe piše da njenu redakciju i novinare njenog portala Senić tuži posle svakog napisanog teksta o poreklu njegove imovine, koja je što pod njegovim, što pod imenom njegove dece na koju se vode firme koje poseduje porodica tog funkcionera.

 „U svim do sada podnetim tužbama, Senić ne demantuje nijednu činjenicu iznetu u tekstovima, već samo osporava pravo novinara da se bave poreklom njegove imovine“, navela je „Pištaljka“.

Kako je saopštila, „Senić, koji je iz Rače Kragujevačke, zbog uticaja koji ima želi da se spor vodi pred Osnovnim sudom u Topoli, iako je za ovu vrstu spora nadležan Viši sud u Beogradu, nadležan za sve medijske sporove.

 „Spor, koji traje čitave dve godine, već je pratio niz nepravilnosti o kojima je Pištaljka pisala, a najnovija je da je Osnovni sud u Topoli zakazao pripremno ročište pre nego što je odlučio da li je uopšte nadležan“, naglasila je „Pištaljka“.

„Pištaljka“ poziva sve kolege da svojim prisustvom i izveštavanjem podrže borbu za slobodu govora i javne reči.

Za sve kolege obezbeđen je prevoz. Zbog organizacije prevoza i neophodnih akreditacija za praćenje suđenja, potrebno je da se prijave do petka, u 13.00 časova.

Ukupno je odobreno 18.950.000 dinara za 21 projekat medija i udruženja, koja se bave proizvodnjom medijskih sadržaja.

Jedini projekat koji nije podržan na ovom konkursu je projekat „Srpski mediji na Kosovu – ogledalo slobode“ Medija centra Čaglavica.

Iako je Komisija za ocenjivanje u dva navrata podržala predlog za finansiranje ovog projekta, Ministarstvo je donelo rešenje da ga ne podrži, jer kako se navodi u obrazloženju, nije u skladu sa “propisom”.

„Komisija je na prvom zasedanju dana 17.06.2024. godine, dala predlog da se projekat podrži. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je ocenilo da je Predlog Komisije u suprotnosti sa propisom i na osnovu člana 26. stav 4.  Zakona o javnom informisanju i medijima o uočenom nedostatku obavestilo članove Komisije dopisom broj: 401-01-00006/2024-05 od 1.jula 2024. godine. Ministarstvo je članovima Komisije u dopisu ukazalo da se u projektu koristi naziv „Kosovo“, bez nekog posebnog obeležja kao što je zvezdica, korišćenje reči „takozvano“, ili eksplicitnoj naznaci da se radi o samoproglašenom „Kosovu“, što je protivno preambuli Ustava Republike Srbije, a da se u projektnoj dokumentaciji nigde ne navodi ustavni naziv „Pokrajina Kosovo i Metohija“.

Na posebnoj sednici 10.jula 2024. godine, Komisija je raspravljala  o navodima Ministarstva, ali je ostala pri prvobitnom predlogu da se podrži projekat Medija centra Čaglavica.

„U skladu sa članom 26.stav 5. Zakona o javnom informisanju i medijima, dana 10.jula 2024.godine, održana je posebna sednica na kojoj je Komisija razmotrila ukazani nedostatak, ali je ostala pri prvobitnom Predlogu raspodele sredstava, uz obrazloženje navedeno u zapisniku o radu Komisije za Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji se realizuju putem elektronskih medija čiji izdavači imaju sedište na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u 2024.godini, od 10.jula 2024 godine. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je na osnovu člana 26.stav 6. zakona o javnom informisanju i medijima donelo Rešenje u skladu sa propisom da projekat ne podrži“, navodi se u rešenju Misnitarstva informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije, koje je potpisao ministar Dejan Ristić.

Šta piše u navedenim članovima Zakona o javnom informisanju i medijima

Član 26. Stav 4.  “U slučaju da organ javne vlasti oceni da predlog komisije nije u skladu sa propisom, ukazaće pisanim putem komisiji na uočeni nedostatak”.

Član 26. Stav 5. “Komisija je dužna da bez odlaganja na posebnoj sednici razmotri nedostatak iz stava 4. ovog člana”

Član 26. Stav 6. “Ako komisija u ponovnom razmatranju ne izmeni svoj predlog organ javne vlasti donosi rešenje u skladu sa propisom”.

„Na kraju izveštaja, predsednik Upravnog odbora Branislav Klanšček je rekao da ga je obavestio predsednik Programskog saveta da je na sednici Saveta pod tačkom ‘Razno’ bilo reči, a da se i on saglasio i da smatra da je prikazivanje svadbe Dragane Kosjerine u okviru emisije ‘Jedan dobar dan’, kao i objavljivanje svadbe, slika na sajtu RTS-a, hvatanje bidermajera itd. za žutu štampu, da nije za RTS. Da smatra da je to zloupotreba javnog prostora i da to svakako nije javni interes građana. Rekao je da je tim povodom razgovarao sa glavnim i odgovornim urednikom Informativnog programa, koji mu je rekao da on to nije dozvolio“, piše u zapisniku koji je objavljen na sajtu RTS.

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji član Saveta REM-a, Slobodan Cvejić, kaže za Danas da na ovo pitanje može da se odgovori samo sa prinicipijelnog stanovišta – da li je RTS servis svih građana koji su zakonski obavezni da ga finansiraju kroz pretplatu, kao što mu ono „javni“ kaže, ili je profitabilno preduzeće koje nastoji da neguje „zvezde“ koje će uspešno prodavati reklamno vreme, što je verovatno glavna uloga Dragane Kosjerine i drugih „zvezda“ RTS-a.

„Posebno je pitanje da li je Dragana Kosjerina spremna da svoj važan privatni događaj izjednači sa rijaliti programima kakve već emituje RTS, ali to neka ostane njen lični problem. Ovde je bitno da li nečiji, bilo čiji, privatni događaj koji nema realan društveni značaj, treba da koristi javnu imovinu (vreme na javnom servisu) da bi se na taj način ostvario prihod za TV kuću ili datu osobu“, ukazuje Cvejić.

Smatra da bi to bila zloupotreba javnih sredstava u svakom slučaju, osim ako bi popularnost Dragane Kosjerine bila iskorišćena da se sav prihod od prodatog reklamnog vremena i sličnih prava iskoristi u dobrotvorne svrhe ili za produkciju slabo finansiranih programa, kulturnog, dečijeg, naučnog i slično.

„A omiljena voditeljka neka svoje kapacitete iskoristi u otvorenoj tržišnoj utakmici, ako želi dodatni prihod. Na primer, neka bude zaštitno lice u reklamama, kao i do sada. Ili neka da otkaz u RTS i napravi svoje preduzeće za TV produkciju, pa neka proizvode prodaje televizijama, uključujući RTS. Bila bi u sukobu interesa ukoliko bi istovremeno radila u RTS, ma za koliko mizernu platu, i naplaćivala svoj rad kroz spoljno ugovaranje, preko svoje firme ili posrednika, kući u kojoj je stalno zaposlena“, zaključuje Cvejić.

Sa druge strane, Biljana Stojković, kopredsednica stranke Zajedno, za naš list navodi da je žalosno što Upravni odbor RTS-a komentariše i negoduje povodom banalnosti i gluposti, a bira da se ne oglašava oko suštinskih stvari.

„Slažem se da bilo čija svadba ne treba da bude predmet interesovanja javnog servisa, time se moje slaganje sa Klanščekom okončava. Kada se bude bunio zbog informativnog programa koji je pretvoren u propagandne spotove Aleksandra Vučića, onda možemo nešto smisleno i komentarisati. Ili, kada Upravni odbor bude razumeo da u opseg delovanja javnog servisa spada kvalitetni dečiji, naučni i kulturni program, ali ne samo na kanalu RTS 3, možemo se ponovo saglasiti“, ističe Stojković.

Dodaje da takođe, organizovanje javnih i kvalitetnih debata o važnim društvenim i političkim temama jeste nužnost i očekuje da se Klanšček i oko toga oglasi, ili, pod trećom stavkom, kada RTS ukine „crne liste“ sa imenima ljudi koji su zabranjeni u njihovom programu, uključujući i obrazovni i naučni program, možda bi se moglo reći da se ide u dobrom smeru.

„Sve ostalo je samo bedno i sramotno glumatanje nečega što bi moralo biti osnovna uloga Upravnog odbora javnog servisa“, naglašava Stojković.

Pomenuta svadba voditeljke i novinarke Dragane Kosjerine prikazana je u emisiji „Jedan dobar dan“ u izmontiranom isečku od svega trideset sekundi. Dragana Kosjerina je inače voditeljka i domaćin emisije, a kolege s RTS su na ovaj način želele da joj čestitaju venčanje, rekao je izvor s RTS za Nova.rs.

Odluka o pokretanju postupka doneta je juče, po službenoj dužnosti, na vanrednoj sednici, potvrdio je za Cenzolovku zamenik predsednice Saveta REM-a Milorad Vukašinović.

REM ima zakonski rok od osam dana da obavesti KTV o postupku i od njenog predstavnika traži izjašnjavanje.

U četiri ujutro postupak pokrenulo i Ministarstvo informisanja

– O postupku REM-a još uvek nismo obavešteni, ali je Ministarstvo informisanja protiv KTV pokrenulo proceduru i zahteva od nas izjašnjenje, kaže za Cenzolovku Danijel Radić, vlasnik ove televizije iz Zrenjanina.

Radić navodi da je juče u četiri sata ujutro dobio dva dopisa Ministarstva informisanja i telekomunikacija pod istim delovodnim brojem, ali sa različitim sadržajem.

„U jednom dopisu traže da se izjasnim u roku od dva, a u drugom od pet dana, tako da mi nije najjasnije koji je zakonski rok za izjašnjavanje. Po Zakonu o upravnom postupku je 30 dana.”

Ministarstvo informisanja se u dopisu poziva na svoju nadležnost po Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM), i to zbog člana zakona koji se odnosi na zabranu emitovanja govora mržnje i podsticanje diskriminacije ili nasilja u programu.

Izjave Srđana Škora su u dopisu Ministarstva interpretirane kao da bi „Danilu Vučiću trebalo ukinuti obezbeđenje, ostaviti bez zaštite i poslati ga na Kosovo i Metohiju. Mislim da je sve izvučeno iz konteksta i iskorišćeno za još jednu vrstu manipulacije od strane ovog režima”, kaže Radić.

A šta je, u stvari, Škoro rekao

Škoro je u emisiji KTV „Bez pardona” izjavio da predlaže da sina Aleksandra Vučića „pošaljete u Majdanpek i Bor, u rudnik, da lepo tamo radi. Nema Kobri, nema zaštite, tamo da doprinese, da ga snimaju kamere, a može i Željko Mitrović da dođe da pravi rijaliti” i da Danilo Vučić „na taj način pokaže kakav je Obilić”.

On je dodao da, „što se tiče Kosova”, Danilo Vučić „može i tamo da ode, ali samostalno – ne o trošku države, ne o trošku toga o čemu (Aleksandar) Vučić ćuti, da idu Kobre i specijalci da ga obezbeđuju da bi dete gledalo utakmicu”.

„Mislim da tu nikakva diskriminacija, mržnja ili nasilje nisu upotrebljeni, niti je iko vređan. Uopšte ne razumem šta to navode i sadržaj dopisa je vrlo neslavno sačinjen”, kaže Danijel Radić i dodaje:

„To je još jedan vid pritiska na samu televiziju i sve zaposlene. Već neko vreme odolevamo pritiscima i pokušavamo da sačuvamo slobodu koju gajimo već 30 godina. Ovo registrujem kao još jedan vid napada.”

O tome kakve išode postupaka protiv KTV očekuje, Radić kaže da je „u našoj državi svašta moguće” i da ćemo „videti šta će njima pasti na pamet i šta će morati da urade”.

ZEKIĆ: IZVEŠTAJ O MONITORINGU TV PRED DECEMBARSKE IZBORE U PONEDELjAK

U pokušajima da saznamo da li je pokrenut postupak protiv KTV, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić obavestila nas je da je na letovanju, kao i da će Savet u ponedeljak održati redovnu sednicu na kojoj će usvajati i izveštaj o monitoringu javnih servisa, kablovskih i komercijalnih televizija tokom kampanje za decembarske izbore.

Odmah reagovali tužilaštvo, mediji, političari…

Izjave Srđana Škora za KTV Zrenjanin izazvale su, iz redova Srpske napredne stranke i prorežimskih medija, salvu osuda. Njegove su reči tumačili kao da je reč o pretnjama i javnom linču Danila Vučića.

Nakon reakcija predstavnika vlasti i njima naklonjenih medija, Više javno tužilaštvo naložilo je da se formira predmet i ispita da li u ovim Škorovim izjavama postoje elementi krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti predsednika Srbije i njegove porodice.

Ministarstvo informisanja je ranije najavilo da će „bez odlaganja pokrenuti proceduru za utvrđivanje mogućeg postojanja odgovornosti glavnog i odgovornog urednika KTV i drugih lica zbog emitovanja medijskog sadržaja u kome su javno saopštene višestruke monstruozne pretnje po bezbednost deteta predsednika Republike, odnosno zbog širenja govora mržnje i narušavanja dostojanstva ličnosti”.

Ove navode Ministarstva iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) ocenili su kao „dualno odlučivanje o jednoj te istoj stvari”, s obzirom na to da je, po Zakonu o elektronskim medijima, za kontrolu i nadzor nad radom pružalaca medijskih usluga zadužen REM.

Tako bi ministarstvo, kao deo izvršne vlasti, preuzelo na sebe posao REM-a i time dovelo u pitanje rad i nadležnost regulatornog tela, upozorio je BIRODI.

Ministarstvo informisanja nema ovlašćenja da ograničava slobodu izražavanja, a cenzura je zakonom zabranjena, rečeno je iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Advokatica Udruženja novinara Srbije rekla je da u integralnoj izjavi Srđana Škora ne postoji nijedan element bilo kog krivičnog dela.

Između ostalog, napisao je da vodi računa i ne zaboravi da je Danilu Vučiću kum Vojislav Šešelj i da pazi šta „baljezga“ da se ne bi proveo kao Nikola Barović koji se „okliznuo na koru od banane“, aludirajući na slučaj kada je Nikola Barović gostovao sa Šešeljom u jednoj emisiji posle koje ga je Šešeljev telehranitelj pretukao. Šešeljev telohranitelj je tada bio Petar Panić Pana, sadašnji kum Aleksandra Vučića.

Ni režimski tabloid „Informer“ nije mnogo bolji prema našem kolumnisti pa je tako napisao da je Nenad Kulačin u svojoj kolumni prevazišao Srđana Škora jer je napisao da je Škoro pogrešio kada je rekao da Danila Vučića treba kupati uranijumom već da to treba raditi sumpornom kiselinom.

Nenad Kulačin za Danas kaže da je zgrožen pretnjama koje je dobio ali i natpisima u Informeru.

„Meni je ove poruke poslao čovek koga sam ja već prijavljivao za pretnje i tada mi je u tužilaštvu rečeno da će to biti rešeno, a evo kako je rešeno da mi ista osoba opet preti. Informer je po običaju samo izvukao iz konteksta ono što njima odgovara. Ja sam u delu kolumne u kojoj navodim da je Škoro pogrešio što je rekao da Danila treba kupati uranijumom, već sumpornom kiselinom, jer se ona koristi u rudnicima litijuma, odmah ispod napisao da je u pitanju stilska figura, jer sam znao da će se uhvatiti za to“, kaže Kulačin.

On navodi i da je ovaj slučaj pretni prijavio i da se nada da će nadležni konačno da ga zaštite od ovakvih stvari.

„Već godinu dana ja namerno ćutim o pretnjama koje dobijam, a dobijam ih svakodnevno i prijavljujem ih i tužilaštvu i NUNS-u i ANEM-u. Namerno ćutim kako niko ne bi rekao da vršim neki pritisak na nadležne organe ali to očigledno ne daje nikakve rezultate“, kaže Kulačin.

Naš kolumnista kaže da je napisao kolumnu jer ne može da veruje kakva se hajka digla protiv Srđana Škora koji je izneo svoje mišljenje i uopšte nije pretio nikome.

„Neverovatno je da su zbog ove izjave čak i tržnice počele da se oglašavaju. Zašto? Zato što je neko rekao da neko treba da radi u rudniku. Pa ako je taj Rio Tinto toliko dobar i bezbedan šta je strašno da neko radi u njemu“, naglašava Kulačin.

On kaže i da se obistinjuje ono što su njegov kolega Marko Vidojković sa kojim vodi podkast „Dobar, loš, zao“ i on rekli.

„Umesto da naprednjaci uživaju u lovorikama koje su pokupili na izborima u decembru i julu oni se bave ovakvim stvarima. I sada će tek da divljaju, a to već može da se vidi po tome što se hapse aktivisti koji se bune protiv Rio Tinta ili se hapsi čovek koji je proslavljao rođenje deteta“, kaže Kulačin za Danas.

Andrea Loful Senders, koja je voditeljka emisije „The Source” na lokalnoj radio stanici Wurd, postavila je Bajdenu četiri takva pitanja u intervjuu koji je dao nakon prve predsedničke debate.

Wurd, jedina radio stanica koja je u vlasništvu crnaca u Pensilvaniji, rekla je da je intervju uređen i dogovoren bez znanja ili konsultacija sa menadžmentom. U saopštenju, predsednica Wurd, Sara M. Loumaks, rekla je da pitanja koja su dostavljena iz tima za predizbornu kampanju „krše našu praksu da ostanemo nezavisni medij“.

Wurd i Loful Senders su se „sporazumno dogovorili“ da se raziđu, navodi se u saopštenju.

„Kao jedina nezavisna radio stanica u vlasništvu crnaca u Pensilvaniji, Wurd Radio je negovao poverenje naše publike tokom 20 godina. Ovo je nešto što švatamo veoma ozbiljno. Pristati na unapred dat deo pitanja ugrožava to poverenje i nije praksa Wurd Radija“, navela je Loumaks.

U intervjuu američkim medijima, Loful Senders je rekla da joj je Bajdenov tim poslao osam pitanja, od kojih je četiri postavila. Drugi radio voditelj koji je takođe intervjuisao Bajdena u Milvokiju rekao je da su i njemu davana pitanja pre intervjua i zato nije mogao da pita sve što je želeo.

Portparol Bajdenove kampanje rekao je medijima da nije neobično da dele teme razgovora, kao i da je Loful Senders imala slobodu da postavlja druga pitanja.

„Ne uslovljavamo intervjue prihvatanjem naših pitanja, a novinari su uvek slobodni da postave pitanja za koja misle da će dati najbolje infiormacije njihovoj publici“, rekao je portparol kampanje.

Asošijeted pres preneo je izjavu osobe koja je upoznata sa načinom na koji Bajdenova kampanja zakazuje intervjue, koja je rekla da tim planira da prestane da nudi predloge pitanja novinarima.

Kako se dodaje, odluku su doneli nakon što je još 23.05.2024. godine Škumbin Ahmetdžekaj podneo ostavku na poziciju generalnog direktora RTK.

„Prema njegovom zahtevu i odredbama, ostavka će biti efektivna od 08. 07. 2024. godine, za šta je dobio saglasnost Odbora RTK kako bi se dovršili započeti poslovi, uključujući i učešće na Generalnoj skupštini EBU-a“, dodaje se.

Podsetili su da je Ahmetdžekaj prvo imenovan za vršioca dužnosti generalnog direktora 19. januara 2022. godine, nakon smene bivšeg direktora Kastratija. On je potom zvanično imenovan za generalnog direktora RTK 20.06.2022. godine.

Saopšteno je da su sa Ahmetdžekajem imali korektnu saradnju, na šta mu se zahvaljuju.

Međutim, poručili su i da su nedavno imali i „nesuglasice i različite pristupe“.

„U vezi sa slučajem psihičkog nasilja koje je direktor radija gospodin Arsim Haljilji vršio nad nekim ženama u RTK-u, posebno nad šeficom pravne kancelarije“, ističe se.

Odbor je, kako su dodali, očekivao da generalni direktor ovaj slučaj reši u skladu sa svojim odgovornostima.

„Odbor ponavlja da su psihičko nasilje i bilo kakav sličan pritisak od strane bilo koga prema bilo kome neprihvatljivi i neće biti tolerisani u RTK. Odbor RTK će nastaviti da radi na očuvanju nezavisnosti i profesionalizma RTK-a“, navedeno je.

Zaključuje se u saopštenju dostavljenom medijima da će ostati posvećeni napretku RTK-a i da će se zalagati za sprovođenje reformi.

Bodrožić je agenciji Beta kazao da vlastima smeta KTV zbog sve veće gledanosti.

„Razumem da Ristić sada mora da se dokaže kao novi ministar, ali u slučaju KTV je otišao predaleko. Ministar Ristić bi trebalo da bude tako revnostan i prema svim drugim medijima, koje kontrolišu Srpska napredna stranka (SNS) i Aleksandar Vučić, a na kojima se promovišu izmišljene afere i vodi haranga protiv neistomišljenika“, kazao je predsednik NUNS-a.

Prema njegovim rečima, gostovanje Škora na KTV je „prenaglašeno i prenaduvano“ u režiji režima i njihovih medija.

„Izjava Škora je potpuno izokrenuta i od toga je napravljen slučaj da bi se prikrili neki drugi problemi u državi, a od predsednika Republike napravila žrtva. Televizija KTV sve više bode oči i smeta režimu jer je okrenuta političkim temama. Bojim se da režim sprema neke loše konsekvence za KTV iz Zrenjanina, što se mora sprečiti. Ta televizija je već izbrisana s lokalnih konkursa za finansiranje medijskih projekata“, kazao je Bodrožić.

On je istakao da bi svi novinari trebalo da poštuju esnafski kodeks i da kada kritikuju režim koriste bolje metafore od pominjanja dece ljudi na vlasti.

„Ova reakcija vlasti na ‘slučaj Škoro i KTV’ bi bila u redu kada bi isto tako reagovali i na ozbiljna ugrožavanja bezbednosti nezavisnih novinara i svih ljudi u Srbiji. Dok tužilaštvo i ministarstvo proganjaju Škora i KTV, evo ni posle više od mesec dana nije utvrđeno kako je fizički napadnut novinar Vuk Cvijić. Mnogo slučajeva je ostalo nerešeno zbog nerada državnih organa, a u ovom slučaju KTV, vidi se da postoji namera da se nekom presudi“, ocenio je Bodržić.

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić izjavio je da „najoštrije osuđuje zastrašujuće i morbidne stavove“ novinara Srđana Škora, koji je u emisiji emitovanoj u programu zrenjaninske televizije KTV, kako je naveo, „pozvao na javni linč“ sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Danila.

„S tim u vezi, Ministarstvo pozdravlja blagovremenu reakciju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u vezi s ovim zabrinjavajućim slučajem, a samo će bez odlaganja pokrenuti proceduru za utvrđivanje mogućeg postojanja odgovornosti glavnog i odgovornog urednika KTV i drugih lica zbog emitovanja medijskog sadržaja u kome su javno saopštene višestruke monstruozne pretnje po bezbednost deteta predsednika Republike, odnosno zbog širenja govora mržnje i narušavanja dostojanstva ličnosti“, saopšteno je iz Ministarstva.

Ministarstvo je danas uputilo dopis televiziji KTV da se u roku od dva, odnosno pet dana izjasni o spornom medijskom sadržaju, navodeći da je Zakonom o javnom informisanju zabranjeno podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksulane opredeljenosti, rodnog identiteta ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Škoro je u emisiji KTV rekao da bi Danilo Vučić, kako bi dao doprinos Srbiji, trebalo o svom trošku i bez obezbeđenja da ode u Majdanpek i na Kosovo i Metohijiu, ali i u rudnik litijuma da bi pokazao da taj metal nije štetan.

Podsećamo, Vuk Cvijić je fizički napadnut u Kosovskoj ulici u centru Beograda 29. maja. On je izjavio je da ga je pesnicom u glavu udario urednik Srpskog telegrafa Milan Lađević.

Po saznanju iz medija da je u centru Beograda napadnut novinar Vuk Cvijić, glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović dao je nalog Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da postupi i utvrdi sve okolnosti ovog slučaja.

„Hitno je naloženo da se identifikuju i procesuiraju napadači, jer nasilje i napadi na novinare ne smeju biti tolerisani“, navedeno je tada u saopštenju.

Prvo osnovno tužilaštvo je 11. juna navelo da policija ima rok od mesec dana da dostavi snimke.

Dve nedelje nakon napada, Cvijić je potvrdio za Insajder da je dao iskaz tužilaštvu u vezi sa napadom. On je odmah po incidentu izjavio da ga je, bez razloga, Milan Lađević napao i udario ga. Da su mu nanete povrede, ima i lekarsku potvrdu.

Sa druge strane Milan Lađević i tablodi odmah su objavili dijametralno suprotnu verziju priče, navodeći da je Cvijić provocirao Lađevića i iscenirao da ga je ovaj odgurnuo. Ministarka pravde Maja Popović bila je „sigurna“ da će nadležni organi, kako je rekla, u „najkraćem roku u potpunosti utvrditi činjenično stanje i sve okolnosti“ napada na novinara Vuka Cvijića.

Video: Insajder

Ivan Ninić, advokat Srđana Škora, saopštio je danas da je nedopustivo da jedna institucija poput MUP-a izdaje saopštenje kojim se krši presumpcija nevinosti, prejudicira išod tužilačke istrage i saopštava presuda kojom je Škoro već osuđen i pre nego što je uopšte i saslušan u bilo kom postupku.

„U želji da demonstrira lojalnost i servilnost predsedniku države, Ivica Dačić, bez imalo stida, tvrdi da je Škoro pozvao na ubistvo Danila Vučića i pouzdano zaključuje da u rečima Škora ima elemenata krivičnog dela. On to, međutim, ne radi kao lider političke partije, već se krije iza MUP-a, čime nanosi nemerljivu štetu instituciji policije i stvara opasnu praksu obračuna policije sa građanima i političkim neistomišljenicima“, naveo je advokat.

Kada svi mediji prenesu izjavu ministra polcije, dodao je, u kojoj se eksplicitno tvrdi da je poimence označeni građanin i novinar pozivao na ubistvo sina Predsednika Republike, onda takva laž dobije institucionalnu potporu i jedino što Srđan Škoro može da učini je da podnošnjem tužbe zatraži sudsku zaštitu i da zbog lične sigurnosti neko vreme ne izlazi iz svoga stana.

„Protiv svih subjekata koji vode orkestriranu harangu protiv mog klijenta i pripisuju mu reči koje nije izgovorio, biće podnete adekvatne tužbe, imajući u vidu obim i intezitet pretnji koje mu putem društvenih mreža stižu u poslednjih 48 časova, kao posledica kampanje targetiranja“, istakao je Ninić.

U zemlji u kojoj su, navodi advokat, crtanjem mete na čelu, izvrtanjem reči i rečenica iz konteksta, život izgubili Slavko Ćuruvija i Oliver Ivanović, sada se istra receptura crne propagande sprovodi i prema novinaru sa biroa za nezaposlene, koji nije na liniji zadatka aktuelnog režima.

„Naravno da u rečima Srđana Škora nema elemenata ugrožavanja bilo čije sigurnosti, da nije izvršio bilo koje krivično delo i ‘nadničari’ koji u medijskom generalštabu Aleksandra Vučića, u okviru letnje programske šeme sluđivanja naroda i skretanja pažnje sa Rio Tinta, to odlično znaju. Uprkos tome oni pasionirano odrađuju svoju nadnicu i vode besprizornu kampanju s pozivom na linč čoveka koji nema način, a ni resurse da na takve napade odgovori argumentima u debatnim emisijama“, naglasio je Ninić.

U obrazloženju predloga zakona navodi se da je, „polazeći od statističkih podataka o prosečnoj zaradi i visini penzija u Srbiji, visokih inicijalnih troškova štampe i distribucije računa i nesrazmerno visokih troškova kod pokretanja postupka naplate nenaplaćenih potraživanja sa jedne strane i potrebe obezbeđenja uslova za nesmetano obavljanje osnovne delatnosti javnih medijskih servis, sa druge strane, kao najcelishodnije predloženo rešenje da se u periodu od 1. januara 2016. godine do 31. decembra 2025. godine javni medijski servisi delimično finansiraju iz budžeta Republike Srbije, a delimično iz takse za javne medijske servise, koja bi se naplaćivala preko računa za utrošenu električnu energiju, koji obezbeđuje visoki stepen naplate takse“.

Predloženim izmenama zakona privremeno se, kako se navodi – produžava u navedenom periodu uređivanje načina finansiranja osnovne delatnosti javnog medijskog servisa, „s ciljem otklanjanja okolnosti koje bi mogle da dovedu u pitanje rad javnih medijskih servisa i obavljanja njihove osnovne delatnosti, koja je u funkciji ostvarivanja javnog interesa, navodi zakonopisac“.

„Imajući u vidu porast svih troškova poslovanja javnih medijskih servisa izazvanih makroekonomskim kretanjima i globalnoj ekonomskoj situaciji, činjenici da postojeća taksa koju građani plaćaju 299 dinara mesečno, kao i da je visina takse na nivou od 2020. godine, predlaže se da se visina poveća na 349 dinara mesečno, što je nominalno uvećanje od 50 dinara mesečno“, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Sredstva po osnovu takse za javni medijski servis i budžetska sredstva, njihov ukupan iznos i srazmera utvrđuju se, kako se navodi „u funkciji obezbeđenja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije, istovremeno vodeći računa o ekonomskom ambijentu i ekonomskoj snazi obveznika“.

Kako se navodi, Ministarstvo ukazuje i na to da je emitovanjem apsolutno neprimerenih i neprihvatljivih stavova Srđana Škora u programu KTV grubo narušen javni interes u oblasti javnog informisanja utvrđen Zakonom o javnom informisanju i medijima, posebno član 86. navedenog propisa kojim se zabranjuje govor mržnje, kao i član 90. koji štiti dostojanstvo ličnosti.

"Očito potpuno ispunjen mržnjom prema predsedniku Republike i članovima njegove porodice, Škoro je tom prilikom pozvao na javni linč Danila Vučića koga je okarakterisao kao 'sliku i priliku svoga oca'. Škoro bi dete predsednika Republike poslao u rudnik, a potom ga 'tuširao uranijumom'. Međutim, ni to nije dovoljno ostrašćenom Škoru, već bi sina predsednika Republike, prethodno ga lišivši zaštite koja mu po zakonu pripada, poslao na područje Pokrajine Kosovo i Metohije kako bi tamo bio izložen nasilju albanskih separatista čime bi mu bio ugrožen život", navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija pozdravlja blagovremenu reakciju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu u vezi sa ovim zabrinjavajućim slučajem i navodi da će samo bez odlaganja pokrenuti proceduru za utvrđivanje mogućeg postojanja odgovornosti glavnog i odgovornog urednika KTV i drugih lica zbog emitovanja medijskog sadržaja u kome su javno saopštene višestruke monstruozne pretnje po bezbednost deteta predsednika Republike, odnosno zbog širenja govora mržnje i narušavanja dostojanstva ličnosti.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija očekuje da se sva sredstva javnog informisanja pridržavaju odredaba relevantnog zakona, kao i elementarnih profesionalnih i etičkih normi koje ne dopuštaju govor mržnje, posebno onaj uperen protiv dece.

Istovremeno, Ministarstvo posebno poziva pojedina sredstva javnog informisanja koja, kako se ističe, u dužem vremenskom periodu sa jasnom namerom i punom svešću, u kontinuitetu i sistematično, šire govor mržnje u odnosu na predsednika Republike i članove njegove porodice, pri tome sprovodeći njihovu dehumanizaciji, što za svoju neposrednu posledicu ima ugrožavanje njihove fizičke bezbednosti, da bez odlaganja obustave takve postupke koji su u potpunoj suprotnosti sa propisima.

Eventualni nastavak takvih nedozvoljenih aktivnosti biće bez odlaganja sankcionisan na propisima predviđen način, ističe Ministarstvo.

Ministarstvo podseća javnost na to da je od formiranja Vlade Republike Srbije u aktuelnom sazivu već više puta odlučno reagovalo na kršenje odredaba Zakona o javnom informisanju i medijima, te da je bez odlaganja pokretalo odgovarajuće postupke.

Ministarstvo najavljuje da će svako buduće kršenje navedenog zakona biti razlog za još odlučnije delovanje i pokretanja odgovarajućih zakonskih, odnosno sudskih postupaka.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija poziva sva sredstva javnog informisanja da u potpunosti poštuju odredbe relevantnog zakona, kao i da se suzdrže od upotrebe govora mržnje, narušavanja dostojanstva ličnosti i diskriminacije, navedeno je u saopštenju.

Novinar Srđan Škoro je u emisiji KTV rekao da bi Danilo Vučić, kako bi dao doprinos Srbiji, trebalo o svom trošku i bez obezbeđenja da ode u Majdanpek i na Kosovo i Metohijiu, ali i u rudnik litijuma da bi pokazao da taj metal nije štetan.

Kršenje ljudskih prava i dostojanstva pojedinaca

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa zabrinutošću konstatuje da se u medijskim nastupima nastavlja sa uvredama i izlivima mržnje prema političkim protivnicima i članovima njihovih porodica, čime se kroz zloupotrebu slobode govora, krše ljudska prava i dostojanstvo pojedinaca.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pozdravlja reakciju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu kojim je naloženo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu da formira predmet i ispita da li ima elemenata krivičnog dela u navodima Srđana Škore.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog apeluje na sve aktere u javnom prostoru da se prilikom javnih nastupa suzdrže od upućivanja uvreda, pretnji i upotrebe govora mržnje prema političkim protivnicima, posebno članovima njihovih porodica, jer su suprotni svim etičkim normama i moralnim postulatima modernog društva.

Javni nastupi koji zagovaraju mržnju vode stvaranju dodatnih tenzija i dehumanizuju pojedinca, što ubuduće ne smemo dozvoliti kao društvo i kao država.