Vesti
03. 08. 2010.
"Veto" pao tri puta
Predsednik države već vraćao zakone Skupštini na doradu
Opozicija napada Tadića da selektivno potpisuje
Od kada je došao na čelo Srbije, predsednik Boris Tadić svega tri puta odbio je da potpiše zakone, vrativši ih Skupštini.
I dok mu rivali zameraju da je "veto" u sva tri slučaja upotrebio kada DS nije bila na vlasti, iz njegove partije poručuju da šefa države ne vode stranački interesi.Apeli da Tadić ne "poteže" svoje nalivpero bili su veoma jaki i prošle nedelje, u predvečerje usvajanja kontroverznog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je dozvolio gomilanje funkcija. Ali, molbe iz Agencije nisu urodile plodom, i paraf je stavljen.
Slično je bilo i sa Zakonom o informisanju, čije su pojedine odredbe nedavno oborene na Ustavnom sudu.Opozicija se okomila na Tadića, dokazujući da je sva tri puta vraćao zakone na doradu kada je i njegova partija bila - opozicija.
Oni podsećaju da je u vreme prve Koštuničine vlade parlamentu vratio zakone o vladi i radu (2005) i radiodifuziji (2006).
- Očigledno je da je Tadić glavni zakonopisac i da vodi računa samo o uskim partijskim interesima - napada Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS.
Vođa NS Velimir Ilić optužuje da se potpisuju zakoni koji su očigledno u sukobu sa Ustavom, "samo da bi Vlada opstala".
Portparol DS Jelena Trivan tvrdi da se Tadić nikad ne opredeljuje po partijskim klišeima:
- Nije bilo razloga da predsednik ne potpiše zakone oko kojih se podigla velika medijska buka, jer je Ustavni sud tu da izmeri koliko su pojedine odredbe u skladu s najvišim pravnim aktom. A sada kada i taj sud radi dobro, sigurna sam da će zakonitost biti zaštićena.
I socijalista Đorđe Milićević brani koalicionog partnera:
- Ubeđen sam da predsednik, baš kao i SPS, ne gleda zakone kroz partijske naočare. Nema selektivnog pristupa. Na kraju, tu je Ustavni sud da razreši.Ustav kaže da je predsednik dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije za nedelju dana ako je akt donet po hitnom postupku, donese ukaz o njegovom proglašenju ili da ga, uz pismeno obrazloženje, vrati Skupštini. Ako Skupština odluči da ponovo glasa o spornom zakonu, on se izglasava većinom od ukupnog broja poslanika. Šef države dužan je da proglasi ponovno izglasani zakon. Ukoliko to ne učini, ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.Prvi čovek države može zakon da vrati na doradu, recimo, ako smatra da nije saglasan sa Ustavom ili da se kosi sa međunarodnim pravom i potvrđenim ugovorima, ili ukoliko smatra da dokument ne uređuje neku oblast na valjan način.
Antrfile :
Crkva i referendum izuzeci
Predsednik ne može Skupštini da vrati zakon o kome su se građani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja. Inače, Slobodan Milošević je početkom devedesetih uspeo da "izbaci" iz skupštinske procedure zakon o vraćanju imovine SPC, koji prethodno nije hteo da potpiše.
M. Babović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.