Vesti
26. 07. 2010.
Borba u mreži političke elite i tajkuna
Kako je „očerupana“ jedna od najmoćnijih izdavačkih kuća na Balkanu (2)
Očekujemo da sud prihvati naš predlog da se stečajni postupak nastavi kroz reorganizaciju, jer bi to značilo da bi izvestan broj, od ukupno 148 zaposlenih, mogao da nastavi da radi, dok bi za prekobrojne bile obezbeđene otpremnine - izjavio je za Danas Andrija Jorgić, predsednik Upravnog odbora Kompanije Borba.
Iako je rukovodstvo Kompanije Borba uplatilo milion dinara predujma za otvaranje redovnog stečaja i predložilo da se taj postupak nastavi kroz reorganizaciju, još uvek se ne zna kako će izgledati predstečajni postupak.
- Očekujemo da sud prihvati naš predlog, jer bi to značilo da izvestan broj, od ukupno 148 zaposlenih, mogao da nastavi da radi, dok bi za prekobrojne bile obezbeđene otpremnine - izjavio je za Danas Andrija Jorgić, predsednik Upravnog odbora Kompanije Borba.On objašnjava da je, uprkos tome što su se novine Borba izdvojile iz sastava kompanije, zadržan naziv Novinsko izdavačko preduzeće, pa je Upravni odbor i direktora imenovalo Ministarstvo za kulturu još u februaru 2008. godine.
Međutim, umesto izdavaštvom Kompanija Borba se sada bavi pružanjem drugih usluga (obezbeđenje, čišćenje i održavanja), firmama smeštenim u ogromnoj zgradi na Trgu „Nikole Pašića“ - reč je o Novostima, Štampariji i Nedeljnom telegrafu.
Jorgić, međutim, nije želao da precizira na koga se zgrada vodi.
„To ne mogu da komentarišem. Rekao sam vam dovoljno, sa drugim novinarima nisam hteo ni da razgovaram“, prokomentarisao je član Uprvanog odbora koga je imenovala prethodna Vlada.
Zbog čega je, i pored promene delatnosti, Kompanija Borba još uvek u nadležnosti Ministarstva za kulturu, nismo uspeli da saznamo, jer je pomoćnica ministra zadužena za taj predmet trenutno na godišnjem odmoru. Javnosti još uvek nije jasno ni pod kojim okolnostima je list Borba, 2005, izašao iz okrilja kompanije, s obzirom na to da ne postoji ni jedan pisani trag o javnom procesu privatizacije.
Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da je preduzeće Novine Borba, koje se nalazi na istoj adresi kao i kompanija, osnovala, kapitalom od 500 evra, kiparska firma Biana holdings limited. To preduzeće ima 36 zaposlenih ali i blokadu računa „tešku“ 22 miliona dinara, koju su uspostavile Pireus banka i Agrobanka.
Nekadašnji radnici se prisećaju da im je pre pet godina svima ponuđeno da pređu u novoformiranu firmu Poslovni klub Borba u kome su navredniji deo bile jedinice Plasmani, sa oko 1.000 kioska širom zemlje, i Transport sa zavidnim voznim parkom. Odmah po osnivanju, Klub je pripojen Futuri, preduzeću koje se bavilo prometom duvana. Futura, koja je u međuvremenu preuzela i kioske Politike, Duvana i Štampe, ubrzo se preregistrovala u preduzeće Futura plus, čiji je vlasnik, preko svoje danske firme Emegring markets investments i njene beogradske ispostave D-trejd, Stanko Cane Subotić.
Spekuliše se da je on planirao da postane vlasnik cele kompanije, i da je čitava pravna zavrzlama sa imovinom napravljena kako bi mu se prokrčio put. On je, međutim, u međuvremenu izgubio političku podršku i taj plan je pao u vodu.Početkom 2000. godine kompanija Borba zajedno sa svim izdanjima bila je još uvek u vlasništvu Savezne države, a prema nekim izjavama bivšeg rukovodstva, za njenu privatizaciju bio je veoma zainteresovan sam vrh crnogorske države, ali i neki srpski političari.
- Polovinom marta 2003. godine dobio sreo se sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, koji mi je rekao da je privatizacija neminovna, da joj se ne treba opirati i da to ne mora da se obavi kroz osnivanje holdinga, kako je, inače, bilo odlučeno na sednici savezne vlade. Nedugo zatim, kod mene je došla grupa advokata, koji su predložili da sarađujem sa jednom firmom koja želi da dokapitalizuje Borbu i tako postane većinski vlasnik. Tvrdili su da tadašnji predsednik SCG Svetozar Marović i savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlića garantuju da ću do penzije ostati na direktorskoj funkciji ukoliko budem „kooperativan“.
Kada su rekli da će mi partner biti jedna danska „N“ firma, znao sam ko stoji iza ponude i odbio sam je. Tri dana nakon tog razgovora, iz televizijskih vesti saznao sam za svoju smenu - govori za Danas Slobodan Spasojević, bivši direktor Borbe. Situacija oko razdvajanja delova Borbe na Kompaniju, Novine Borba, zatim Novosti i Štampariju Borba nije se razbistrila ni kada je Crna Gora postala samostalna država a Srbija preuzela nadležnost nad tom kućom.
Prema podacima malih akcionara, bivših radnika Borbe, zgrada na Trgu „Nikole Pašića“ i objekat u kome je smeštena Štamparija vode se kao vlasništvo Kompanije Borba koja je u državnom vlasništvu. Međutim, firme koje su izašle iz te kuće i na koje nije prenet deo zgrade koju koriste, Novosti i Borba, ne plaćaju zakup. Iz čitavog sistema nekadašnje Borbe samo su, u vreme kada je ministar privrede bio Predrag Bubalo, privatizovane Novosti, ali ni dan danas se ne zna kome je prodat većinski paket kapitala. Istovremeno, od oko 1.500 radnika koliko je Borba imala 2004. godine, samo je stotinak zaposlenih u Novostima ostvarilo pravo na akcije svoje kuće, dok su svi ostali, uključujući i penzionere ostali „kratkih rukava“.
Mnogi su u prethodnih nekoliko godina praktično na silu oterani iz firme, nekima od njih bio je čak zabranjen i ulazak u zgradu. Najveći broj otpuštenih započelo je radne sporove, ali je samo jedna grupa radnika iz Plasmana uspela da dobije presudu, dok je za ostale proces ili u toku ili je ove godine vraćen na početak.
MIRJANA N. STEVANOVIĆ
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.