Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
20. 05. 2009.
Manjine nevidljive na ekranu
Beograd - Iako su emiteri u prijavama na konkurs za dobijanje nacionalnih frekvencija navodili da će prikazivati i emisije posvećene društveno ugroženimi manjinskim grupama, skoro nijedna od TV stanica ne poštuje svoja obećanja, saznaje Danas.
Prema Zakonu o radiodifuziji, jedino javni servis Srbije mora da poštuje različitost programa, što kod drugih emitera nije slučaj. Sagovornici Danasa ukazuju na to da zbog komercijalnosti, nacionalni emiteri nemaju potrebu da svoj programski sadržaj prilagode i socijalno ugroženim grupama.
Interesantno je da je Republička radiodifuzna agencija (RRA) tek od nedavno u mogućnosti da izvrši klasifikaciju emisija i da prati programski sadržaj svih nacionalnih emitera, što ranije nije bio slučaj.
Višedecenijsko kaskanje srpskih medija za modernim svetskim TV stanicama, potvrđuje i poslednje istraživanje Instituta društvenih nauka. Rezultati pokazuju da mediji u Srbiji imaju veliku programsku ponudu, ali da im je sadržaj siromašan i jednoličan, kultura i umetnost izrazito su zanemareni, ali i dečiji i obrazovni program.
Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, ukazuje za Danas da je RRA tek od nedavno u mogućnosti da izvrši klasifikaciju emisija i da prati programski sadržaj svih nacionalnih emitera.
- Ranije smo to radili od slučaja do slučaja, s naglaskom na praćenje sadržaja javnog servisa - objašnjava Karadžić.
Kada je reč o sadržaju programa na RTS-u, naš sagovornik kaže da Zakon o radiodifuziji predviđa različitost sadržaja, ali ne i vreme emitovanja emisija. Stručnjaci smatraju da su domaće televizije po prikazivanju različitosti u svojim programima u zaostatku čitavih 25 godina u odnosu na moderne svetske TV kuće.
Kao jedan od glavnih pokazatelja te opredeljenosti je da u programima imaju novinare i voditelje različite boje kože, nacionalnosti i kulturnog identiteta.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da se mediji najviše bave temama koje su na dohvat ruke, ne ulažu dovoljno truda i posežu uglavnom za političkim tokovima.
- Zbog toga se dešava da mnoge društvene grupe, pogotovo manjinske, kao što su Romi, osobe s invaliditetom, etničke manjine, u fokus dolaze samo incidentnim putem - objašnjava Veljanovski.
On podseća da se jedina emisija o Romima emituje na javnom servisu nedeljom u šest ujutru. Kako ukazuje Veljanovski, mediji ne mogu biti dosta drugačiji od društva, „a to znači, da smo mi u celini zreliji i da imamo senzibilitet za probleme marginalizovanih grupa, sadržaj u srpskim medijima bi bio drugačiji“.
Veljanovski ističe da bi mediji, ipak, trebalo da budu „olimpijci kulture“ i moraju da budu korak ispred društva, kako bi pojedine teme, koje nisu u fokusu, obrađivali.
- Mediji u svetu, takođe, nisu u obavezi da emituju program za različite grupe ljudi, sem javnih servisa. Međutim, to ne znači da zrela medijska politika i u komercijalnim medijima ne može da dosegne do takve uređivačke koncepcije. Takvi mediji kod nas su TV B92, Vreme, Danas... - zaključuje Rade Veljanovski.
J. Diković
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.