Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
13. 03. 2009.
Prozor u svet
Prozor u svet
Činjenica da gotovo nijedna domaća televizija s nacionalnom frekvencijom nema naučni program, kada je reč o sopstvenoj produkciji, jeste alarmantna, ako pretpostavimo da težimo humanom društvu, visokom sistemu vrednosti, opštem obrazovanju i kulturi.
Može se izdvojiti Javni servis, čija je i obaveza da u svojoj TV ponudi ima emisije o nauci, i koji, naspram vremena iz sedamdesetih i osamdesetih, kada se mogao podičiti kako obrazovnim, školskim, kulturnim, tako i veoma zapaženim naučnom programom, takođe zaostaje danas sa takvim emisijama, ili je ima u tragovima.
Program nauke trebalo bi da je jedan od imperativa naših televizija, ali kako je reč o nekomercijalnom sadržaju, TV kuće ih se klone. Ipak, ne sme se zanemariti da je nauka prozor u svet, dok je dobar deo sadržaja većine elektronskih medija ogledalo banalnosti, okrenuto emisijama sumnjivog i jeftinog kvaliteta, koje za cilj imaju podilaženje najnižim instinktima.Tim povodom razgovarali smo sa urednikom Naučne redakcije RTS Ilijom Cerovićem, arheologom po vokaciji.
- Da li mislite da je naučni program dovoljno zastupljen u programskoj šemi Javnog servisa?
- Pored osnovnih programskih funkcija, zasnovnih na informisanju, obrazovanju, kulturi i zabavi, televizija se koristi, a u budućnosti će još i više, u naučno-istraživačkim poduhvatima, u mogućnostima tzv. učenja na daljinu, u organizovanju telekonferencija, u kreiranju programa po želji korisnika... Sve to ukazuje da će nove tehnologije u domenu radio-difuzije imati i svoje zahteve koji se odnose na obrazovanje onih koji budu koristili takva nova pravila. U programskom smislu očigledno je da će obrazovna uloga TV zauzimati sve veći prostor i značaj, zahvaljujući primeni novih tehnoloških mogućnosti Javnog servisa. Naravno, za ovakvu ulogu neophodan je i određeni prostor u programskoj šemi. Sadašnji problemi vezani za emitovanje skupštinskih zasedanja i prenosa suđenja Šešelju nadamo se da će biti prevaziđeni najavljenim otvaranjem Parlamentarnog kanala. Ipak, u dolazećoj eri, pre svega digitalne TV, otvara se prostor za osnivanje novih tematskih kanala, a začetak te nove ere svakako je digitalni kanal kulture na RTS.
- Kakve sve sadržaje tretira vaša redakcija?
- Naučna redakcija je u sklopu nove reorganizacije RTS svedena na nivo rubrike i sada postoji kao Rubrika za nauku u sastavu Redakcije za nauku i obrazovanje. Osnovni zadatak naučnog programa je popularisanje nauke i naučnih dostignuća. Prvenstveno tretira domaću nauku, njeno mesto u svetu i prezentaciju rezultata u kojima se ogleda naš doprinos svetskoj nauci.Pažnja posvećujemo emisijama tzv. trajne vrednosti, koje se bave nacionalnom istorijom i kulturnom baštinom. Jedan od ciljeva je i koordinacija sa dijasporom i komunikacija sa drugim evropskim i svetskim televizijama slične strukture
.- Da li su u planu nove naučne serije i projekti u produkciji RTS?
- Pored autorskih tematskih emisija „Nauka 2009“, „Svetski izazov“, „Naučni intervju Ecce homo“ i magazina „Kontekst 21“, radimo i nekoliko značajnih naučno-popularnih serija, kao što su „Zdravstveni vodič“, „Svetska politika“, „Pećine utočišta“, „Razotkrivanje zaborava“, „Zdrava deca - zdravi ljudi“... A trenutno realizujemo projekat „Ta divna nauka“ u saradnji sa Britanskim savetom.
Antrfile :
Zlatno doba RTB
Na početku je RTB imala čime da se podiči u okviru Naučnog programa. Prva serija koju je 1970. godine proizvela i emitovala novoformirana redakcija bila je „Nauka ‘70“, a posle nje nizale su se serije „Savremeni svet“, „Enciklopedija“, „Dijagnoze“, „Budućnost koja je počela“, „Horizonti“, „Trideset dana u nauci“, „Poslednja oaza“, „Naučni studio“ i druge. A mnoge od tih emisije osvojile su i najviša priznanja na prestižnim domaćim i stranim festivalima.
Katarina Nikolić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.