Vesti
25. 09. 2020.
Novinarstvo 21. veka: era masovnih promena i prilagođavanja (VIDEO)
Ko se sve smatra novinarom, kako su se mediji prilagodili u onlajn svetu, ko se sve bori za medijski prostor, te da li je medijima potreba regulacija ili samoregulacija, neka su od pitanja pokrenutih na trećem po redu okruglom stolu koji je organizovao Medija centar Beograd. Teme panela bile su (dez)informisanje javnosti, sloboda govora na društvenim mrežama i regulacija onlajn prostora.
Jedna od učesnica panela, producentkinja i teoretičarka medija Ana Martinoli, ističe da je pojava interneta tehničko-tehnološka revolucija koja izaziva toliko brze i radikalne promene da menja same osnove našeg društva, a samim tim i medije: način na koji oni proizvode informacije, kako ih dostavljaju publici, pa čak i sam pojam medija. Nevena Krivokapić Martinović, advokatica i koordinatorka za slobodu izražavanja i onlajn medije SHARE Fondacije, takođe smatra da promena koju je donela pojava interneta nije samo tehnološka, već da je promenila sve.
Ana Martinoli dodala je da je pritisak na novinare mnogo veći, ali da sama tehničko-tehnološka promena neće izbrisati medije, već će se oni prilagoditi i na nov način ispunjavati svoju funkciju u društvu. Vesti, kao produkt medija, nadmeću se za ograničenu pažnju sa sadržajima koji su publici mnogo atraktivniji i u tom smislu je pritisak na novinare veći. “Treba da prestanemo da pregovaramo o tome šta je činjenica. Činjenica je da mi danas živimo u zemlji u kojoj onaj ko gleda N1 i onaj ko gleda Pink vesti žive u dve različite zemlje – u jednoj je blagostanje i biće sve bolje, a u drugoj je kolaps sistema i nema dijaloga među ljudima jer ne žive u istim realnostima”, kaže Martinoli.
Vladimir Kostić, urednik na sajtu CINS-a, kao takođe smatra da, suštinski novinarstvo nije da se bude brži nego da se bude tačan, te da je glavna uloga novinara verifikacija sadržaja i informacija.
Ko sve u današnje vreme može da se smatra novinarom, panelisti su imali doneke podeljena mišljenja. Tako Nevena Krivokapić Martinović kaže da su osnovni postulati novinarstva ostali isti kao pre, ali danas svako može biti medij. Osoba koja objavi određenu informaciju od javnog značaja, makar ona potpuno bila nesvesna da to radi, mora imati novinarsku zaštitu ukoliko informacija ispunjava osnovne postulate novinarstva. “Više puta svedočili smo koliko su takve informacije značajne, ne samo za građane nego i za države, one menjaju čitave ekosisteme”, kaže Krivokapić Martinović.
Sa druge strane, Jelena Kleut ističe da je svako ko objavi neku informaciju sa lica mesta jeste nam ponudio informaciju, ali nije novinar. “Novinarstvo kao društvenu instituciju moramo malo i da branimo. Pažnja je važan resurs, konkurencija za minut ili sat gledanosti je jako velika, jer postoji niz drugih sadržaja: građanski sadržaji, influenseri, jutjuberi, bindžovanje serija, novinarstvo se sada sa svime time takmiči i utoliko je u nezavidnom položaju i nezavidnoj ekonomskoj situaciji. To sad sve odvlači oglašivače, odvlači i građane koji bi dali sredstva”, rekla je ona.
Oko pitanja da li je regulacija ili samoregulacija bolje rešenje za medije, Krivokapić Martinović odgovara da su regulative digitalnog okruženja vrlo opasne. Samoregulacija treba da postoji za sve što je moguće, a ako nešto ne može, onda da to ide u zakon. Vladimir Kostić je takođe protiv svake regulacije. On kao pozitivan primer ističe udruživanje Fejsbuka sa organizacijama za proveru činjenica u pokušaju da se spreče lažne vesti, te da je neka vrsta saradnje dobro rešenje.
Cilj ukupno četiri debate, dostupne na Jutjub kanalu Medija centra, jeste unapređenje javne diskusije o regulaciji informacija u onlajn prostoru i borbe protiv lažnih vesti sa akcentom na unapređenju slobode govora i izražavanja i veština medijskih radnika o društvenim mrežama kao alternativnom mediju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.