Vesti
22. 09. 2020.
“Govor mržnje” siguran put ka nasilju
Sutra prisustvujem glavnom pretresu po krivičnoj prijavi koju sam početkom 2016. godine podneo, a povodom poruke, koja je postavljena na internet sajtu www.b92.net (kao komentar na vest "Rusi će okupirati zemlju koja nije u NATO ili EU") a koja glasi:
“Verane Matiću jezuito. Koju ti vatikansku propagandu prosipa?! Konkluzio: ko ne stane pod krvave haljine gej enklave Vatikana (čitaj: NAT0) toga će rusi okupirati. Moramo Veranu glavu. na sred teraziJa i staviti mu jabuku u usta kao …… za primer drugima!.”
Krivičnu prijavu smo podneli zbog krivičnog dela Ugrožavanje sigurnosti. U to vreme sam imao zbog ugrožene bezbednosti imao i policijsku zaštitu. Evo skoro pet godina je trebalo da se dođe do glavnog pretresa.
Imam osećaj kao da treba da budem srećan zbog toga što se ipak dogodilo da je „sistem“ radio i što je došlo do početka sudskog epiloga.
Na isti način, „ohrabruje“ vest da će ponovljeno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije biti održano 5, 6. i 9. oktobra u Specijalnom sudu.
Želim da verujem je ova najava na tragu onoga što sam govorio nakon razočaravajuće odluke Apelacionog suda, kada sam izjavio da očekujem da novo suđenje „kratko traje i da sam uveren da će novi glavni pretres biti fokusiran samo na primedbu Apelacionog suda koja se odnosi na uvođenje NN lica i dovođenje tog lica u vezu sa ostalim optuženima“.
Pokojni Slavko Ćuruvija je pre ubistva bio izložen različitoj vrsti progona, koji je na kraju doveo do tragičnog ishoda.
Ostao je upamćen pogromaški tekst „Ćuruvija dočekao bombe“ iz Politike Ekspres, čitan u centralnom dnevniku državne televizije tokom bombardovanja.
Zbog ovakvih tragičnih iskustava, svaki put sam zabrinut kada se dešavaju orkestrirane kampanje napada na medije i novinare, poput poslednje koja je bila uperena protiv Brankice Stanković i redakcije „Insajdera“.
U pitanju je zloupotreba opskurnog sata čiji se sadržaj koristi za kasnije reemitovanje na medijima koji, svojevrsnom zloupotrebom zakona, dobijaju velika sredstva na konkursima za projektno sufinansiranje, o čemu sam pisao u prošlom dnevniku.
U slučaju ovog napada, osećam se i lično prozvanim i pogođenim jer sam u vreme emitovanja „Insajdera“ bio glavni i odgovorni urednik RTV B92, i veoma dobro znam kako je od samih početaka funkcionisala redakcija „Insajdera“, na koje su probleme nailazili i sa kakvim se sve pretnjama zbog svog rada suočavala Brankica Stanković.
Zato mislim da je sramotno da se ovakvi tekstovi uopšte pojavljuju, i da oni često najviše govore o trenutnom stanju stvari u ovdašnjem zagađenom medijskom prostoru.
Zbog ovakvih stvari, uhvatim sebe da se radujem kada pročitam vest će Austrija kažnjavati internet platforme koje ne reaguju na govor mržnje.
Austrijska vlada je izabrala uvođenje drakonskih mera kako bi se obračunala sa bezakonjem i slobodom koja se zloupotrebljava na Internetu.
Biće to zanimljiv eksperiment čiji ishod treba pomno da pratimo.
Pogotovo sada, kada se nadamo da konačno počne sa primenom Medijska strategija, i to u vremenu u kojem preovlađuje princip nekažnjivosti i odsustva vladavine prava, preteći da na taj način od interneta načini bojno polje za novu vrstu obračuna sa istraživačkim novinarima i novinarkama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.