Poštovani urednici Radija Slobodna Evropa,

u vašem tekstu pod naslovom „Vlada Srbije se ne izjašnjava o navodnom angažovanju Cherie Blair“ netačno i nepotpuno preneta je moja izjava o odnosu vlasti prema novinarima, zbog čega tražim da objavite ispravku.

Vaša novinarka, sa kojom sam razgovarao desetak minuta, tražila je moj komentar o aranžmanu Šeri Bler sa Vladom Srbije i obećala da će ga objaviti. U objavljenom članku tog citata nema. Podsetiću vas, on glasi: „Mnogo je bolje da Šeri Bler zastupa Vladu Srbije nego ratne zločince s Kosova. Nadam se da će tako i ostati“.

Činjenica je da je advokatska firma koju je osnovala Šeri Bler zastupala Ramuša Haradinaja na suđenju za ratne zločine u Hagu i da je njena nova firma savetovala vladu Kosova u vezi sa postupcima za ratne zločine pred novim sudom u Hagu. Kao što sam izjavio, a vi izbegli da objavite, na Kosovu postoje neki ratni zločinci. Sa njima je poslovala supruga bivšeg britanskog premijera, koji je bio jedan od inspiratora agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, a ne samo premijer koji je „doneo odluku da se Velika Britanija priključi NATO snagama“, kako ste vi formulisali.

U izjavi sam govorio i o napadima vlasti na novinare, uključujući i pretnje koje dobija Pištaljka čiji sam glavni i odgovorni urednik, ali ni to niste preneli. 

Nije tačno da nisam želeo da komentarišem odnos vlasti prema televiziji N1. Uostalom, više puta sam javno osuđivao pritiske na novinare te kuće, a Udruženje novinara Srbije je za poslednje četiri godine najviše saopštenja izdalo upravo braneći kolege sa N1 od pretnji i napada.  

Takođe smatram da je važno da novinari budu zaštićeni i od pritisaka svojih vlasnika, bez obzira na to da li je reč o privatniku (kao što je Junajted grupa) ili državi (Srbiji ili SAD, svejedno). Verujem da bi onda bilo moguće da Radio Slobodna Evropa, u vlasništvu vlade Sjedinjenih Država, objavi da nelegalni i nelegitimni napad na Srbiju 1999. nije bio „NATO intervencija“, da prestane da širi odavno razotkrivenu laž da je agresija posledica „zločina koje su počinile srpska vojska i policija“. I da sagovorniku dozvoli da kaže da na Kosovu ima ratnih zločinaca.

Ako to nije moguće objaviti, barem kao mišljenje sagovornika iz Srbije, onda je jasno šta se ovde desilo: državni medij me je cenzurisao u strahu da se moje kritičko mišljenje ne bi dopalo gazdi.

Zvuči poznato, zar ne? 

Zato u nastavku objavljujemo pitanja novinarke Nova.rs i odgovore koje joj je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović poslao.

Nova.rs: Na osnovu kojih argumenata zastupate tezu da Junajted grupa i Okružni sud u Cirihu kriju presudu protiv pojedinih srpskih medija? Podsećamo da se u pomenutom slučaju radi o građanskom sporu i dostavljanje presude bi značilo kršenje zaštite podataka o ličnosti.

UNS: Na osnovu toga što Junajted grupa tvrdi da ima tu presudu a ne dozvoljava da je javnost vidi, bez objašnjenja zašto to čini. O ovom "građanskom sporu" izvestili su mediji u vlasništvu Junajted grupe kao da su imali uvid u presudu a nisu. To je suprotno osnovnim pravilima novinarstva. Argument suda da bi objavljivanjem presude bili ugroženi lični podaci strana u postupku ne stoji, jer takvi podaci mogu biti zaštićeni i posao je suda da ih zaštiti ali ne tako da odbije uvid u celu presudu. Nas ne zanimaju lični podaci Dragana Šolaka i drugih u sporu, već presuda o kojoj su mediji u vlasništvu Junajted grupe izvestili a da je nisu videli.

Nova.rs: S obzirom da druga strana u postupku, takođe, dobija obrazloženje presude, da li je UNS pokušao da stupi u kontakt sa medijima koji su izgubili spor i zatraži celu presudu na uvid?

UNS: Ako ste pročitali naš tekst, onda znate da je UNS stupio u kontakt sa dve tužene strane, dok treća nije odgovarala na pozive. Dve koje su odgovorile, rekle su da nisu bile obaveštene o suđenju, dok sa trećom nismo imali nikakav kontakt. Ni za jednu stranu ništa nismo tvrdili niti zauzimali stavove već smo samo preneli ono što smo uspeli da saznamo, kako od njih, tako i od Junajted grupe. Junajted grupa je jedina koja, uz ciriški sud, tvrdi da ima presudu ali iz nekog razloga onemogućava da je javnost vidi. O razlozima zbog kojih Junajted grupa ne dozvoljava uvid u presudu za koju tvrdi da je u njenu korist, u tekstu nismo spekulisali.

Nova.rs: S obzirom na to da ste kao udruženje obavešteni o činjenici da je advokat jednog od tuženih prisustvovao suđenju, kao i da ste od Ministarstva pravde obavešteni da je Prvom osnovnom sudu naloženo da im prosledi zamolnice, zbog čega i dalje podržavate tezu da tuženi nisu obavešteni o procesu?

UNS: UNS ne zastupa nikakve teze, već traži činjenice. Na osnovu čega vi tvrdite da su tuženi bili obavešteni? Jedini način da razjasnimo sve nedoumice jeste da vidimo presudu. Mediji u vlasništvu Junajted grupe su o presudi pisali a da je nisu videli. UNS nije obavešten da je "advokat jednog od tuženih prisustvovao suđenju". Na naše pitanje da li su mediji protiv kojih je navodno doneta presuda učestvovali u ovom postupku, pravni tim Junajted grupe je 29. septembra odgovorio da je "jedan od tuženih angažovao advokata", što opet ne dokazuje da je isti advokat učestvovao u procesu. To, opet, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo ukoliko nemamo uvid u presudu.

Nova.rs: Koji su razlozi da UNS pre proveravanja činjenica unapred stane na stranu medija koji su izgubili spor, direktno optužujući Junajted grupu da krije presudu?

UNS: Nijednom rečju u tekstu UNS nije zauzeo stranu ni Junajted grupe ni tuženih, niti je naš posao da zauzimamo stranu. Posao UNS-a je da tačno izvesti o medijski relevantnim događajima koji su samim tim od značaja i za javnost u Srbiji. Od Junajted grupe smo tražili presudu, a ona je odbila da nam je dostavi. Pitanje je zašto Junajted grupa ne dozvoljava javnosti da ima uvid u presudu. 

Nova.rs: Budući da je UNS udruženje koje se zalaže za profesionalizam u medijima, da li ste se na bilo koji način bavili sadržajem pisanja medija o Draganu Šolaku, i ako jeste, možete li da nam dostavite linkove tekstova ili saopštenja na UNS-ovom sajtu koji se time bave?

UNS: UNS štiti novinare i medijske radnike od pritisaka, napada i drugih okolnosti koje ih sprečavaju da svoj posao obavljaju u punom kapacitetu, slobodno i profesionalno. Dragan Šolak nije ni jedno od ta dva, naprotiv, on je vlasnik medija i po Kodeksu novinara, urednici ne smeju da dozvole da se on meša u uređivačku politiku medija. Naročito ne bi smeo da zloupotrebljava medij za svoju ličnu dobit i promociju, na primer tražeći od vas da postavljate ovakvo pitanje. Nije posao UNS-a da brani interese vlasnika medija a nije ni vaš.

Podsećam vas da je Udruženje novinara Srbije jedan od osnivača Saveta za štampu, kome se Dragan Šolak, kao i svi građani ove zemlje, može obratiti ako smatra da je neki medij prekršio etičke norme.

Linkove ka našim saopštenjima u kojima se kritikuje izveštavanje medija i kršenje Kodeksa novinara lako ćete naći.

- Kako objasniti da novinari RTS-a ne smeju da kažu da je NATO ubio njihove kolege 1999. godine? Kako objasniti da se u programu zamagljuje natpis „Kosovo je Srbija”? Da se prave dokumentarni filmovi o Josipu Brozu, a nijedan o Dragoljubu Mihailoviću? Da li ove činjenice govore da je RTS „režimska televizija”, kako mu se često spočitava, ili da tu ima i nekih drugih uticaja o kojima se ne govori u javnosti?

obraćam vam se povodom vašeg članka pod naslovom: "CENZURA U MEDIJIMA SVAKODNEVNA Predsednik UNS: Ne znam ništa o tome".

Način na koji ste moju izjavu izvukli iz konteksta predstavlja klasičan primer manipulacije. Vašoj novinarki sam rekao da ne znam da je Blic "cenzurisao" intervju episkopa Grigorija, a "Sputnjik" razgovor sa pevačem Vladom Georgievim i da bi trebalo da pozove ove redakcije i sazna šta se desilo. Nisam, kao što sugerišete, rekao da "ne vidim očiglednu cenzuru u medijima".

Podsetiću vas da sam zbog protivljenja cenzuri i odbijanja da po nalogu kabineta Borisa Tadića izbacim ključne delove intervjua sa tadašnjim predsednikom dobio otkaz i da je Pištaljka, čiji sam osnivač, nastala zbog opšte cenzure koja je u našim medijima vladala pre deset godina. U ovih deset godina, objavili smo na stotine priča koje drugi mediji nisu hteli ili nisu smeli da objave, kao na primer da su Dragan Đilas i Miroslav Mišković bili suvlasnici dnevnog lista "Press", kako je tadašnja vlast otpustila na stotine sudija i hapsila one koji su se protivili tom političkom progonu, da je u centru Beograda pre isteka javne nabavka postavljena najskuplja plastična jelka na svetu i da Siniši Malom nepoznati "prijatelji" plaćaju 60.000 evra godišnje za školovanje dece.

Svim ovim pričama prethodilo je ozbiljno istraživanje. A šta ste vi uradili? Umesto da istražite šta se zaista desilo i da o tome obavestite javnost, lažno ste predstavili moju izjavu, stavili je u naslov uz nešto što nisam rekao i dodali komentar da vas ta izjava ne iznenađuje. To nije novinarstvo i nikada neće biti.

Očekujem da objavite ovu reakciju, u skladu sa Kodeksom novinara Srbije.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović

Odgovor Vladimira Radomirovića „Srpskom telegrafu“:                                          

- Podsetiću Vas da je Udruženje novinara Srbije osudilo objavljivanje pornografskog sadržaja na naslovnim stranama dnevnih novina i da je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja kad je protiv odgovornih urednika tih medija podnelo prekršajne prijave. Objavljivanje eksplicitnih fotografija bilo je drastično kršenje Kodeksa novinara Srbije, a o kršenju zakona odlučiće sud. Svi građani, posebno učesnici u javnom životu, treba da poštuju autoritet suda i da ročišta ne odlažu zbog "ranije zakazanih poslovnih obaveza". Ovo pravilo mora da važi i za nas novinare a i za ministre u vladi koji tuže medije a onda ne dolaze na suđenje. Pozivam kolegu Vukovića da se javi postupajućem sudiji, a sud da ukine naredbu za njegovo privođenje.

Odgovor objavljen u onlajn i štampanom izdanju „Srpskog telegrafa“:

- Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović odgovorio nam je da u ovakvom postupku ne vidi ništa neprimereno i za njega nije sporno što je policija došla u redakciju da privede urednika.

Odgovor Kristine Kovač „Kuriru“:

- Pozvala sam dva puta, zvonilo je do kraja, ali se niko nije javio. Posle objavljivanja saopštenja (u kom smo naveli da se Jovanović nije javio na pozive UNS-a), redakciju UNS-a je pozvao Uroš Egić i rekao da to nije broj telefona lidera LDP-a, već da će mi se Jovanović javiti na drugi broj. Na taj broj se Jovanović posle i javio.

Odgovor objavljen u onlajn i štampanom izdanju „Kurira“:

- Pozvala sam dva puta, zvonilo je do kraja, ali se niko nije javio. Posle toga javio se Uroš Egić (član medijskog tima LDP, prim. nov.) i rekao da to nije telefon lidera LDP, već da će mi se Jovanović javiti na drugi broj. Onda se umesto lidera LDP ponovo javio Egić, rekavši da Jovanović nikada nije koristio taj broj.

Iako je urednica sajta UNS-a Kristina Kovač juče, nakon objavljivanja teksta, dva puta zamolila Sandru Mališić da izjavu ispravi, to nije urađeno.

U Novosadskom Reporteru od 6. avgusta 2015. na stranama 10 i 11 objavili ste tekst „Konkurs kao lični novčanik“ autora Siniše Kostića u kom su tema konkursi za sufinansiranje medijskih projekata, a sadrži netačne informacije.

Udruženje novinara Srbije (UNS) dobilo je elektronskom poštom dva pitanja Vašeg novinara Kostića 4. avgusta i sutradan, 5. avgusta, smo odgovorili. Uprkos toj činjenici u tekstu stoji kako nijedno od novinarskih i medijskih udruženja koja ste kontaktirali „nije poslalo odgovore“. Zanimljivo je da posle te tvrdnje s početka teksta, na samom kraju objavljujete deo odgovora UNS-a. Zbunjujuće za čitaoce, ali ovu kontradiktornost sami mogu zapaziti.

Ipak ono što čitaoci Novosadskog Reportera ne mogu da znaju jeste da je novinar Kostić u tekstu naveo kako nije dobio odgovor na četiri pitanja, a da je zapravo poslao samo dva, na koja smo i odgovorili.

Pitanja koja je poslao:

- Da li su vam bila poznata imena tih novinara pre nego što ste uputili saopštenje?

- Da li je možda razlog vašeg obraćanja to što udruženjima koja predstavljate ovoga puta nisu dodeljena novčana sredstva iz gradskog budžeta?

A evo i odgovora:

-U rešenju o formiranju komisije ne piše koja su novinarska i medijska udruženja predložila kandidate koje je novosadska vlast izabrala da odlučuju o budžetskom novcu za medijske projekte. UNS je najbrojnije novinarsko udruženje u Srbiji i razumljivo je da predloži kandidata. To je bila Kristina Kovač, koju vlast nije imenovala u komisiju. NUNS i NDNV su predložili Vladana Filipčeva, a ANEM i Lokal Pres Mitka Jakovlevskog, koji takođe nisu izabrani. Vlast, po Zakonu o javnom informisanju,  bira komisiju u kojoj većinu čine predstavnici udruženja. Valjda treba da smeta što nema odgovora, a ne što postoje pitanja na osnovu kojih kriterijuma je birana komisija, koga predstavljaju oni koji dele budžetski novac i kako ga dele. Za svaki konkurs, pa i ovaj, pitanje je kakvi su projekti nagrađeni, u čemu je njihova originalnost i koji je javni interes da budu finansirani, da li su održivi ili svake godine ista organizacija dobija za istu ideju novac poreskih obveznika. To je javni proces od kog zajednički mediji i građani treba da imaju korist. 

- UNS nije imao predlog projekta na novosadskom konkursu, niti bilo kom drugom gradskom i opštinskom konkursu.

Osim što je prećutao odgovor da UNS nije konkurisao ni na jednom lokalnom konkursu, pa ni novosadskom, Vaš novinar Kostić je dopisao dva pitanja koja nije ni postavio:

- Da li smatrate da su vaši projekti toliko dobri da su morali dobiti novac iz budžeta?

- Smatrate li da udruženja novinara moraju da dobijaju novac na svim konkursima bez obzira na to kakve projekte predaju?

Dakle, Vaš novinar Kostić je eliminisao nepoželjan odgovor jer mu ruši tezu, osmislio dodatna pitanja, isključio mogućnost da i na njih dobije odgovore i objasnio da se tekst zasniva na „sprovedenom istraživanju“. Izgleda da je istraživanje pokazalo samo o kakvom se istraživaču radi.

Srdačan pozdrav

Dragana Bjelica                                            Beograd, 11. avgust 2015.

“Iz Udruženja novinara Srbije ističu da je cenzura u novinarstvu drastično porasla u odnosu na prethodne godine i da je sloboda javnog mišljenja svedena na minimum”.

Predstavnica UNS-a Dragana Bjelica govoreći o cenzuri u izjavi za N1 nije navodila uporedne podatke i nije rekla da je “sloboda javnog mišljenja svedena na minimum”.

Bjelica prati slučaj nezakonitog premeštanja Škora iz Novosti u list Sport, nakon što je na RTS-u kritikovao sastav nove srpske vlade na dan inauguracije aprila prošle godine, a govoreći o cenzuri navela je konkretne podatke iz poslednjeg, prošlogodišnjeg istraživanja UNS-a prema kojima je 40 odsto novinara reklo da je izloženo cenzuri, a da njih blizu 50 odsto veruje da se iz straha od cenzure kolege izlažu samocenzuri.  

Inače, osim ovog iz 2014, UNS je i 2012. godine sproveo istraživanje u kojem je 46 odsto ispitanih navelo da je povremeno izloženo cenzuri, konstantno 9.1 odsto, dok je 43.7 ispitanih odgovorilo da cenzuri nije bilo izloženo nikada. Njih 1.2 odsto nije odgovorilo na pitanje. Na pitanje da li su primetili da njihove kolege pribegavaju samocenzuri u strahu od cenzure 49.2 odsto ispitanih je odgovorilo potvrdno.

18. januar 2015. godine

„'Alo' je prekršio Kodeks novinara Srbije ovim tekstom i o tome,po mom mišljenju, nema dileme. „Informer“ najbolje zna da UNS ne reaguje saopštenjem na svako kršenje Kodeksa. Na žalost, srpski mediji serijski krše Kodeks i mi nemamo moć da ih u tome sprečimo. Nemamo moć čak ni da ih izvedemo na Sud časti UNS-a zato što novinari koji serijski krše Kodeks najčesšće nisu članovi Udruženja novinara Srbije. Novinari lako izbegavaju sankcije struke tako što ostaju izvan esnafskih udruženja koja imaju legitimitet da se profesionalno odrede prema njihovom radu. U slučaju „Alo!, redakcija se, kao što vidimo, pobrinula i da sakrije identitet novinara tako što je tekst potpisala sa "Ekipa Alo". Postoji samoregulatorno telo, Savet za štampu, koje je nadležno za primenu Kodeksa novinara Srbije, ali tom telu prethodno mora da se obrati oštećena građanka.“

Objavljeni odgovor u dnevnom listu "Informer":

„Dnevnik Alo jeste prekršio Kodeks novinara ovim tekstom i o tome nema nikakve dileme... U slučaju Alo, redakcija se, kao što vidimo, pobrinula i da sakrije identitet novinara.“