Naslovna  |  Desk  |  Novinarsko ćoše  |  “Knjiga mrtvih” veliki zavet živima
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Novinarsko ćoše

15. 03. 2019.

Autor: Milorad Doderović Izvor: UNS

Knjiga o jugoslovenskim internircima u Norveškoj 1942 – 1945.

“Knjiga mrtvih” veliki zavet živima

Sudbina Jugoslovena, većinom Srba, koji su od 1942. do 1945, internirani u nemačke logore u okupiranoj Norveškoj, gde su gradili puteve, i na njima ostavljali živote, još jednom je oživljena u knjizi "Varden" legendarnog niškog novinara, člana UNS-a Saše Dimitrijevića, koji već dugo godina živi u Oslu.

Od 1969. godine  jedan je od osnivača Društva jugoslovensko-norveškog prijateljstva, kada je započeo potragu za sudbinom svog ujaka Slobodana. Ova knjiga je, posle promocije u Oslu, ovih dana izazvala veliku pažnju i na niškom Svetosavskom sajmu knjiga.Knjigu, koju je blagoslovio patrijarh Irinej, štampao je  ugledni niški “Medivest-KT”, a promociji na niškom sajmu prisustvovao je i ambassador Kraljevine Norveške u Srbiji gospodin Arne Sanes Bjornsta.

Novinarski doajen Saša Dimitrijević kaže da je “impuls” za početak iscrpnog i višegodišnjeg istraživanja sudbine više od 4.000 zarobljenika iz tadašnje Jugoslavije, od kojih su 90 odsto bili Srbi odvedeni na prinudni rad u Norvešku, bio lične prirode. On naglašava da je Norveška, koju su fašisti okupirali u Drugom svetskom ratu, na tragičan način krivicom okupatora ušla u živote brojnih srpskih porodica, pa i njegove, jer mu je među internircima stradao ujak Slobodan Todorović", dvadesetjednogodišnji student, interniran u Norvešku i streljan u Korgenu 1942. godine.

- Prvi put sam otišao u Norvešku 1974. godine tragajući za grobom svog ujaka. Grob nisam našao, ali strelište jesam. Od tada sudbine naših interniraca u Norveškoj, priče o njihovom stradanju, ali i humanosti norveških ljudi koji su pomogli mnogima da prežive, postale su i moje priče kojima se posvećujem već više decenija sa puno emocija. Za naslov sam odabrao reč “ Varden “ koja na norveškom znači putokaz, vodič, kompas. To je na neki način moja posveta ujaku, čije ime je dodao svome, pa mi i u pasošu piše Slobodan Saša Dimitrijević.

Saša dodaje da knjiga ima tri misije. Prva je, pijetet prema onima koji su stradali i saučešće njihovim potomcima i članovima porodica. Druga je, izraz respekta prema Norvežanima koji su mnogima pomogli da prežive rizikujući svoje živote. Treća, da bude i dalje dopisavana i dopričavana...

Ovo, kako objašnjava Dimitrijević, nije prva knjiga o sudbini Jugoslovena u nemačkim logorima širom Norveške. Pre “Vardena”  pisane su monografije i knjige na nekoliko stotina strana iz pera Milorada Aškovića, Blagoja Marinkovića, Ljubomira Petrovića, Cveje Jovanovića, Ljube Mlađenovića i drugih autora.

”Varden je  podeljen u tri dela, pruža osnovne podatke o logorima, zatim svedočenja onih koji su preživeli, i na kraju donosi priče, od kojih su neke, kaže Dimitrijević, stravične, a neke duhovite. Svojom knjigom Dimitrijević je želeo da nekoliko monografija sažme u jedan "priručnik" za one koji krenu u Norvešku kao hodočasnici.

Poseban deo “Vardena” čini “Knjiga mrtvih”, gde su ispisana imena onih koji počivaju na otkrivenim i neotkrivenim grobovima u Norveškoj. Spisak nije konačan, jer nema imena kriminalaca, odnosno onih koji su bili saradnici Nemaca i koji su ubijali svoje zemljake.

Na promociji u Nišu Dimtrijević je naglasio da knjiga sa posebnim poštovanjem i pijetetom  donosi  priče o Norvežanima koji su rizikujući svoje živote pomagali Srbima, među njima su i petnaestogodišnje devojčice Kari Mjelde i Tove Hojeskar iz Rognana koje su ispod kamena pored logora ostavljale hranu internircima.

- Kari Mjelde mi je rekla da je taj period pomaganja logorašima najznačajniji deo njene biografije". Rekla mi je da je najviše zapamtila Nišliju Branislava Mitrovića Nacka koji je iz stroja na povratku sa radilišta u logor, iako iscrpljen od teškog rada, često pevao pesmu “ Vrati se, čedo moje”, priča Dimitrijević.

Plemenita gospođa Mjelde je kasnije postala profesor klavira, a za njenu kuću u Bergenu, gde je kasnije živela, niste morali ni da pitate gde je, jer ako je prozor otvoren, mogli ste da čujete melodiju pesme internirca Nacka "Vrati se, čedo moje".

Izuzetno je zanimljiva i priča vezana je za Krišten Svineng koja je ušla u legendu kao Mama Karašok, jer je u svom kućerku u Svinengu prihvatila srpske begunce iz logora, a jedan od njih je zagrlio i rekao "mama, mama". Srela se sa Titom u Norveškoj 1965. u Hotelu Grand, a umrla je istog dana kada i on.

Govoreći na promociji Dimitrijeviće knjige “Varden” norveđki ambasador gospodin Bjornstad je izrekao sjajan rezime da je ova “knjiga mrtvih” svojevrstan zavet nama živima i zavet budućim generacijama da čuvamo i razvijamo srpsko-norverško prijateljstvo nastalo u tragičnim ratnim godinama.

Ko je Saša?

Saša Dimitrijević, bogatu novinarsku karijeru gradio je kao vrsni novinar, voditelj, reportažista i glavni i odgovorni urednik Radio Niša čiji je bio “zaštitni glas”. Njegov deda Mihajlo počiva u Plavoj grobnici kod Krfa od 1916. godine. Njegov ujak Slobodan Todorović počiva u Beloj grobnici u Norveškoj od 1942. godine. Odlaskom u Norvešku otuda se godinama javlja, glasom i perom, za sve najznačajnije medije. Za doprinos razvoju jugoslovensko-norveškog prijateljstva Norveški kralj Olaf Peti odlikovao ga je 1984.godine Medaljom Svetog Olafa. Još se pamte njegove reportaže sa talasa Radio Beograda pod naslovom “Jugovežani”, ili radio most koji je svojevremeno uspostavio između Radio Niša i studija australijskog državnog SBS radija u Sidneju. Više puta je nagrađivan za svoje izuzetne reportaže.

Komentari (1)

ostavi komentar
pet

15.03.

2019.

anonymous [neregistrovani] u 22:03

LEGENDA

Saša Dimitrijević je zaista velika legenda jugoslovenskog i srpskog novinarstva i dobro je za novinarstvo što je i danas prisutan u mnogim srpskim radijskim,pisanim i agencijskim medijima.Kada je uz mikrofon "bije ga dobar glas", a kada piše iskazuje vrlo specifičan reportersji i reportažerski stil koji je pretvorio u svoj zaštitni znak.Veliko je zadovoljstvo družiti se i ćaskati sa njim i jedan sam od onih koji ima tu privilegiju.Ranije je imao običaj da sebe naziva "jugovežaninom", sada "srbovežanin", a neizmerno voli svoj Niš gde ga sretamo često. Već decenijama uveravamo se i da Saša uživa veliki ugled među diplomatama iz ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu. U to smo se uverili i tokom promocije njegovog"Vardena" na niškom Svetosavskom sajmu knjiga.

Odgovori

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi