Naslovna  |  Desk  |  Vesti iz medija  |  I srpska javnost traži oslobađanje uhapšenog novinara u Ukrajini
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti iz medija

17. 05. 2018.

Izvor: dnevnik.rs

I srpska javnost traži oslobađanje uhapšenog novinara u Ukrajini

Agencija MIA "Rusija sevodnja" na društvenim mrežama pokreće haštag #TruthNotTreason kao znak podrške Kirilu Višinskom, rukovodiocu portala RIA Novosti Ukrajina, koji je uhapšen 15. maja i koga je Kijev osumnjičio za izdaju države.

Novinar Višinski je uhapšen juče ispred svog stana u Kijevu. Dugo niko nije znao ko i gde ga je odvezao. Upravo u to vreme je počeo višesatni pretres prostorija RIA Novosti Ukrajina i stanova novinarke MIA "Rusija sevodnja" Ljudmile Lisenka i šefa predstavništva agencije u Ukrajini Andreja Borodina.

Prema informacijama advokata Višinskog, novinar je prebačen iz Kijeva u Herson, gde se nalaze kancelarije ukrajinskog tužilaštva "autonomne pokrajine Krim".

Supruga ruskog novinara je rekla da njen muž ima ozbiljne zdravstvene probleme i da mora da uzima lekove. Međutim, ona ne zna šta se desilo sa njim.

Kako Sputnjik objavljuje, Služba bezbednosti Ukrajine sumnjiči novinara za izdaju države. Maksimalna kazna za to krivično delo prema ukrajinskom zakonu iznosi 15 godina zatvora.

Služba bezbednosti tvrdi da se Višinski bavio "subverzivnim akcijama na Krimu" i da je podržavao DNR i LNR.

Glavna urednica RT Margarita Simonjan je osudila one koji žele da iskoriste slučaj hapšenja glavnog urednika RIA Novosti Ukrajina kao svoj pi-ar. Ona ih je pozvala da budu ljudi.

Na vest o hapšenju Kirila Višinskog, šefa portala RIA Novosti Ukrajina, reagovao je i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Vladimir Radomirović, koji je poručio da međunarodna novinarska udruženja moraju hitno da reaguju kako bi Višinski bio pušten na slobodu, objavljuje Sputnjik.

Prema Radomirovićevim rečima, hapšenje Kirila Višinskog je zabrinjavajuće. U Evropi je postao trend da se novinari iz neobjašnjenih i neobjašnjivih razloga hapse, upozorava on, da im se preti, kao i da je nekoliko naših kolega ubijeno u poslednjih nekoliko meseci.

"Ukrajina bi hitno morala da objasni svoje postupke i da što pre pusti kolegu da se brani sa slobode. Očekujem da hitno reaguju i sve zapadne organizacije za slobodu govora i da traže puštanje kolege na slobodu, kao i da traže objašnjenje od ukrajinskih vlasti zašto su praktično otele čoveka za koga se neko vreme nije ni znalo gde je", kaže Radomirović.

Kiril Višinski uhapšen je 15. maja ispred svog stana u Kijevu. Dugo se nije znalo ko ga je uhapsio i gde je odveden. U isto vreme, počeo je višesatni pretres prostorija agencije RIA Novosti Ukrajina, kao i stanova novinarke MIA "Rasija sevodnja" Ljudmile Lisenko, kao i šefa predstavništva agencije u Ukrajini Andreja Borodina.

Prema informacijama koje javnosti dao advokat Kirila Višinskog, on je prebačen iz Kijeva u Herson, gde se nalaze kancelarije ukrajinskog tužilaštva "Autonomne pokrajine Krim".

Ukrajinska služba bezbednosti osumnjičila je Višinskog za veleizdaju, za šta je, prema ukrajinskim zakonima, predviđena petnaestogodišnja zatvorska kazna.

Đuro Biblija, glavni urednik portala "Fakti" i dugogodišnji dopisnik srpskih medija iz Moskve

Hapšenje Kirila Višinskog nije nikakvo iznenađenje, kaže Bilbija.

"Mislim da poslednjih decenija nije zabeleženo da se novinarima sudi za veleizdaju čak ni u nekim provereno autokratskim, despotskim zemljama. Mislim da je indikativno da su se setili veleizdaje praktično četiri godine nakon što je osnovana agencija RIA Novosti Ukrajina. Moguće je da su kolegu Višinskog pratili i prisluškivali, ali mislim da će im ta konstrukcija da agencija koja svaki dan radi javno ono što radi, teško moći da bilo šta od toga", kaže Bilbija.

Nikola Vrzić, novinar nedeljnika "Pečat"

Potez režima u Kijevu je za svaku osudu, kaže Vrzić, a uhapšeni kolega Kiril Višinski bi morao da odmah bude pušten na slobodu.

"Ovaj potez takođe demaskira pravu prirodu kijevskog režima, koji je, da podsetim, mislim da je to jako važno, instaliran upravo podršci Zapada. S tim u vezi, nije stvar hoćemo li mi da osudimo ovako nešto, već da li će Zapad i kolege sa Zapada reagovati, budući da Zapad sebe voli da predstavlja kao zaštitnika demokratskih i ljudskih prava, prava na slobodnu reč i tako dalje. Da li će reagovati u ovom slučaju ili neće? Po svemu sudeći neće. Na osnovu ranijih sličnih situacija možemo da predvidimo da neće, što nam zapravo govori o jednoj, mnogo ozbiljnijoj stvari. A to je da čitavo to zalaganje za demokratiju i ljudska prava, ne predstavlja zalaganje za to što te reči znače, već sve to predstavlja samo još jednu od njihovih poluga kojima ostvaruju svoje interese", kaže Vrzić.

Željko Cvijanović, novinar, urednik portala "Novi standard"

Način na koji je Kiril Višinski uhapšen, način na koji su ukrajinske bezbednosne snage upale u redakcije medija, kao i optužnica kojom se preti, ukazuju na visok stepen varvarstva sa ukrajinske strane, kaže Cvijanović.

"Očigledno je da je reč o nekoj vrsti planirane odmazde i da se ta stvar nije dogodila zbog nekog konkretnog povoda, pa se skliznulo u incident. Očigledno je da je sve bilo planirano i da je ovo varvarstvo zapravo imalo za cilj da isprovocira reakciju sa ruske strane. Mislim da svi novinari treba da pruže jaku podršku Višinskom i njegovim kolegama jer se ne sećam da je u poslednje vreme bio ovako flagrantan, čist primer kršenja novinarskih i ljudskih sloboda", kaže Cvijanović.

Ratko Dmitrović, novinar i nekadašnji urednik beogradskih "Večernjih novosti"

Dmitrović kaže da je slučaj Kirila Višinskog indikativan.

"Mnogi u Beogradu bi mogli da razmisle šta bi ovo moglo da znači ako bi se primenilo kao princip i kako to samo nad ruskim i srpskim novinarima važe pravila koja ne važe za druge", komentariše Dmitrović.

Miroslav Lazanski, novinar lista "Politika" i autor Sputnjikove emisije "Na nišanu Lazanskog"

Alergičan sam na hapšenja novinara, kaže Lazanski, ako se radi samo o tekstovima koje objavljuju.

"Ako je u pitanju samo delikt pisanja, to je nespojivo sa evropskim i svetskim standardima, a pogotovo što vidim da Ukrajina postaje teren gde se novinari kažnjavaju zbog svojih stavova, bilo u elektronskim, bilo u pisanim medijima. Tako da je moja solidarnost sa kolegom Višinskim i podrška njemu, pri čemu vidim da je izveštavanje iz Ukrajine i bilo kakav novinarski rad tamo postao vrlo, vrlo otežan", kaže Lazanski.

Slobodan Reljić, nekadašnji glavni urednik nedeljnika NIN

Hapšenje novinara očajnički je potez države koja se odlučila na tako nešto, ocenjuje Reljić.

"Sa druge strane, to je strašan udar na profesiju koja ima neki međunarodni status i ugled i koja je definisana kao nešto što treba da obaveštava ljude o vremenu u kome se živi. Treća stvar, to je traumatično maltretiranje, neljudsko ponašanje. Živimo u vremenu kada imate proterivanje diplomata kao uobičajeni način komunikacije, imate hapšenje, pa i likvidaciju novinara kao nešto što se normalizuje. Mi se u stvari nalazimo u vremenu u kome se međunarodni poredak ubrzano urušava pred našim očima. To je samo znak da svi ti potezi ne vode nikakvom dobru i svakog dana smo sve dalje od mira", kaže Reljić.                             

Komentari (0)

ostavi komentar

Nema komentara.

ostavi komentar

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni.

Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove UNS-a.

Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu unsinfo@uns.org.rs

Saopštenja Akcije Konkursi