Međutim, prema tvrdnjama nadležnih u kompaniji Adria media, ni letos kada su im računi blokirani AMG nije dugovala ništa. Poreska uprava im je tada, kako će kasnije objasniti u saopštenju, račune blokirala "preventivno", a šta se u međuvremenu desilo da se u PU predomisle juče smo pokušali, ali ne i uspeli da saznamo.

Sudeći prema podacima Narodne banke Srbije, AMG u poslednje tri godine nije ni predstavljala opasnost po državu jer "nije evidentirano da postoje neizmirene obaveze Adria media grupe" u tom periodu.

Računica Poreske uprave je očigledno bila drugačija u odnosu na onu NBS te su računi AMG blokirani 6. jula. Dnevni list Danas je tada u nastavcima pisao o ovom slučaju, međutim, oba pokušaja da dobijemo odgovor od Poreske uprave zbog čega je "preventivno" blokirala račun Adria media grupe sredinom jula ostala su bezuspešna.

U prvom se Poreska uprava, pozivajući se na Zakon o poreskom postupku, tačnije na njegov član 7, branila "ćutanjem", odnosno odredbom o tajnosti podataka. Drugi put - kada su iscrpeli mogućnosti pozivanja na Zakon - ostalo je samo ćutanje.

Poreska uprava nam tako između ostalog nije odgovorila na pitanje kojim odredbama su definisani kriterijumi za utvrđivanje sumnje da "postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući i učini neefikasnim njegovu naplatu", ni da li su u ovom konkretnom slučaju odlučili na osnovu arbitrarne procene. I ovog puta smo ostali bez odgovora iz PU, te se postavlja pitanja da li je arbitrarna procena i sada bila jedino čime su se rukovodili u ovoj instituciji kada su odlučivali da posle više od tri meseca odblokiraju račune kompanije koja se bavi izdavanjem novina.

Umesto arbitrarne procene, analizom naslovnih strana dnevnog list Kurir, vodeće publikacije Adria medije, nameće se jedan drugi zaključak.

Naime, u junu ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić je čak 18 puta bio glavni akter na naslovnoj strani, uglavnom u negativnom kontekstu. Sledećeg meseca Poreska uprava AMG-u blokira račun, kada sukob na relaciji Kurir-Vučić eskalira, a predsednik Srbije prelazi put od "diktatora" (8. jul), "lešinara" (9. jul) do "lažovčine i očajnika" (26. jula).

Međutim, posle otvorenog pisma vlasnika AMG Aleksandra Rodića, Aleksandar Vučić je poslednji put na naslovnoj Kurira bio 3. avgusta i to kao deo priče o direktorki Poreske uprave. Nakon toga, gotovo tri meseca predsednik Srbije nijednom nije "zaslužio" naslovnu stranu - bilo da je u pozitivnom, ili negativnom kontekstu.

U poslednja dva meseca, Kurir se bavio pojedinim članovima partije koju predvodi Vučić, poput Zorana Babića ili Siniše Malog, Nebojše Stefanovića, ali akcenat je, pre svega, bio na ubistvu Željka Ražnatovića Arkana (kome je posvećeno čak sedam naslovnih strana u septembru) ili ubistvu pevačice Jelene Marjanović koje je u poslednja dva meseca čak 15 puta bilo glavna tema u Kuriru.

Direktorka Poreske uprave Dragana Marković nije se danas javila na pozive UNS-a, a na pitanja upućena mejlom, iz Poreske uprave, kao i mnogo puta do sada, nismo dobili odgovor.

Podsetimo, računi Adria Media Grupi blokirani su 6. jula ove godine. Poreska uprava donela je tada Rešenje o privremenoj meri obezbeđenja naplate poreza – „zabranu prenosa novčanih sredstava poreskog obveznika otvorenih kod banaka, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza… radi obezbeđenja naplate javnih prihoda za koji je u toku postupak utvrđivanja – kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obezvnik osujeti, onemogući i učini neefikasnom njegovu naplatu“.

Iz dokumenta objavljenih na sajtu dnevnog lista Kurir vidi se da je Adria Media Grupa 8. juna ove godine dobila uverenje da je izmirila sve dospele obaveze koje su u nadležnosti Ministarstva finansija. Takođe, 9. juna 2017. godine, AMG je i iz Uprave Grada Beograda - Sekretarijata za javne prihode, dobio uverenje da je izmirio sve obaveze.

Nekoliko dana kasnije, 14. juna ove godine, kompanija AMG dobija Rešenje o privremenoj meri obezbeđenja naplate poreza – „zabranu prenosa novčanih sredstava, osim u svrhu izmirenja obaveza po osnovu poreza… radi obezbeđenja naplate javnih prihoda u iznosu od 16 miliona dinara za koji je u toku postupak utvrđivanja – kontrole, pošto postoji opasnost da poreski obezvnik osujeti, onemogući i učini neefikasnom njegovu naplatu“.

Poslednjim rešenjem Poreske uprave, od 6. jula 2017. godine, Adria Media Grupi blokirani su računi po istom osnovu, samo što ovog puta nije naveden iznos poreskog duga.

Političari na vlasti na taj način pokušavaju da unište, ućutkaju ili otmu Kurir i o tome jasno svedoče podaci o prihodima koje medijske kuće dobijaju od oglašivača izdržavnogsektora.

Dok Kurir trpi velike finansijske gubitke zbog zabrane oglašavanja velikih kompanija i institucija u državnom vlasništvu istovremeno se medijima koji podržavaju političare na vlasti omogućava da ostvare veliki profit upravo reklamiranjem javnih preduzeća, agencija, ministarstava, lokalnih samouprava u tim glasilima.

Prihodi lista Kurir od oglašavanja naglo su opali baš od polovine ove godine, kada su političarima na vlasti zasmetali kritički tekstovi našeg lista o njihovom radu.

Novac samo podobnima

Prihodi lista Kurir od oglasa velikih kompanija i institucija u državnom vlasništvu u periodu januar-maj 2017. godine kretali su se od oko dva miliona do 4,5 miliona dinara na mesečnom nivou.

I baš u junu, što se poklapa sa naglašenim nezadovoljstvom vladajuće strukture kritičkim tekstovima objavljivanim u Kuriru, prihodi od reklama naglo opadaju - u tom mesecu iznosili su 891.000 dinar.

Dok su u drugim medijima prihodi od reklama od državnih firmi išli skoro i do 10 miliona dinara, Kurir u julu nije dobio ni dinar, a u avgustu je prihod bio i desetrostruko niži od pojedinih glasila - 732.000 dinara.

- U hibridnim sistemima kao što je naš zabrana oglašavanja u mediju koji je kritičan prema vlasti formalno nije zabranjen. Može se, dakle, pisati i govoriti šta god, ali ćete trpeti finansijski pritisak. Ne isplati se napadati vlast. Novac dobijaju mediji koji su neutralni, podržavaju vlast i(li) se bave lakim temama. Rešenje je da se institucionalno smanji velika koncentracija moći, za šta je potrebno vreme i da se država makne s tržišta - komentariše ekonomista Aleksandar Stevanović.

Protivzakonita blokada Podsetimo, posle neprekidnih napada, zabrane prodaje na kioscima i pritisaka preko poreske inspekcije, brutalnim napadom i zloupotrebom ovlašćenja izvršne vlasti, pre više od tri meseca potpuno su protivzakonito blokirani svi računi AMG.

Poreska uprava do danas nije utvrdila nikakvu poresku obavezu. Takođe, nije navela nijednu okolnost iz koje proizilazi da eventualno utvrđeni porez neće biti plaćen.

On je potvrdio da oko 200 zaposlenih u kompaniji zbog blokade nije dobilo plate za jul i avgust, ali su, kako kaže, obavešteni da su im porezi i doprinosi izmireni.

„Naši zaposleni znaju kakva je situacija i znaju da kompanija na računima ima dovoljno novca da namiri sve obaveze. Ipak, zbog blokade nismo u mogućnosti da isplatimo zarade, ali smo uplatili ono što smo mogli. Njima će staž biti povezan i imaće zdravstveno osiguranje“, rekao je Bojović.

Drugi deo junske zarade zaposlenima je isplaćen asignacijom, tako što su preduzeća koja duguju Adrija medija grupi umesto kompaniji novac uplaćivala zaposlenima.

„Dalje nismo mogli tako da radimo jer firme više ne žele to da rade. One trpe kontrole i pritiske Poreske uprave jer su nam pomogle“, kaže Bojović.

On ističe da "menadžment AMG-a i dalje čini sve da se otkloni protivpravna zabrana prenosa novčanih sredstava, kao i da u potpunosti isplaćuje sve dospele poreske obaveze".

„Poreska uprava nam i dalje ne odgovara i ne objašnjava zbog čega su računi kompanije blokirani“, rekao je Bojović.

Pitanja Poreskoj upravi poslao je i UNS. O tome koji su razlozi blokade Adrija medija grupe, da li je Poreska uprava prilikom kontrole poslovanja AMG zabeležila nepravilnosti, kao i da li je kontrola završena, iz ove institucije ni posle 20 dana nismo dobili odgovor.

Sagovornici Danasa iz ove redakcije kažu da im je pre nekoliko dana rečeno da "novca za plate ima, ali da nema načina da im se on isplati". Kad im je prethodna plata isplaćena, firma je takođe bila u blokadi, ali je to tada urađeno asignacijom, što znači da je neko preduzeće koje duguje novac AMG-u, umesto na račun AMG-a, novac uplatilo direktno radnicima za plate. U pitanju je zakonom dozvoljena operacija, ali su se posle toga AMG-ovi dužnici povukli i više ne pristaju na asignaciju, što znači da novinari Kurira sada ne mogu da dobiju platu.

Zaposleni u AMG-u veruju da je razlog za naprasnu promenu stava partnerskih firmi isti kao i razlog za blokadu njihovog računa - zaokret u uređivačkoj politici Kurira, koji je počeo da oštro kritikuje vlast. Odnosno, strah AMG-ovih dužnika da će proći isto kao AMG ako budu nastavili da mu "pomažu" pristajanjem na asignacije.

Time je država uspešno zatvorila sve finansijske kanale Kuriru i sada može prosto da čeka da se taj list uruši sam od sebe, tako što će ga novinari napustiti kada više ne budu mogli da izdrže bez plata. Ili će pre toga vlasnik Aleksandar Rodić radnike isplatiti u kešu ili po nekom drugom osnovu, gde će ga država sačekati optužbom za protivzakonito postupanje. Ili će biti primoran da novine proda.

Sve to naravno ne znači da država sama postupa po zakonu.

Prva sporna tačka je to što je AMG blokiran bez da je Poreska uprava u svom rešenju objasnila zašto ga blokira. Naime, zakon zaista daje pravo Poreskoj upravi da blokira i onu firmu kojoj još nije utvrdila porez, "ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole", a postoji opasnost da poreski obveznik neće platiti porez ako bude utvrđen. Međutim, u istom članu zakona u kojem se Poreskoj upravi daje ovo pravo, nameće joj se i obaveza da u svom rešenju o blokadi pismeno obrazloži zašto "smatra da postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, odnosno onemogući naplatu nedospelog poreza".

Ovo obrazloženje Poreska uprava u svom rešenju nije dala, čime celo rešenje postaje nezakonito. Međutim, rok za odlučivanje o žalbi na rešenje koja se izjavljuje Ministarstvu finansija, a zatim i za postupanje po toj odluci su takvi da novinari Kurira mogu ostati bar tri meseca bez svojih plata.

U AMG-u su ranije saopštili da su se na rešenje Poreske uprave žalili, a u Ministarstvu finansija juče nisu odgovorili na pitanje Danasa poslato tokom popodneva, da li su doneli odluku po tom rešenju, niti kad će. Ako bi Ministarstvo stalo na stranu Poreske uprave skoro sigurno, osim ako se ne zaključi "mir" između Kurira i Vlade Srbije, AMG-u kao opcija ostaje samo tužba Upravnom sudu, koji nema fiksni rok za odlučivanje.

Ponašanje Poreske uprave nakon blokade računa je takođe vrlo simptomatično. Poreznici su tako odbili da novinarima (uključujući i Danasovim) pruže informacije o razlozima blokade, osnovu sumnje da AMG neće platiti porez koji mu eventualno bude utvrđen, kao i podatke o tome da li su ijednoj firmi ikada ranije iz ovih razloga blokirali račun.

Poreska uprava se pozvala na član zakona koji joj zabranjuje da bez saglasnosti AMG-a bilo kome daje podatke o njenom poslovanju i dugovanjima. Kada je Danas pribavio pisanu saglasnost generalnog direktora AMG-a kojom se poreznicima dozvoljava da našem listu daju sve podatke koje smo tražili, Poreska uprava je prestala da odgovara na naše dopise i već mesec dana nam ne dostavlja odgovore. U Poreskoj upravi nam nisu odgovorili čak ni nakon što smo ih obavestili da ćemo biti primorani da izjavimo žalbu povereniku za informacije od javnog značaja zbog njihovog nepostupanja po zakonu.

Protivzakonitu hajku na AMG i Kurir predvode Dragana Marković, direktorka Poreske uprave Srbije, i Ivana Draganjac, direktorka filijale Stari grad, zbog čega su protiv njih podnete krivične prijave!

Pored blokade računa, kojom je direktno pogođeno i životno ugroženo više od 800 zaposlenih AMG i 3.500 članova njihovih porodica, predsednik kompanije Aleksandar Rodić, urednici i zaposleni izloženi su svakodnevnim pretnjama.

Podsetimo, Poreska uprava, predvođena Draganom Marković, rešenjem od 6. jula bez ikakvog pravnog osnova blokirala je račune AMG, iako nije utvrdila nikakvu poresku obavezu AMG, niti je u rešenju o privremenoj meri navela da bilo kakav budući porez može biti utvrđen. Takođe, Poreska uprava nije navela nijednu okolnost iz koje proizilazi da eventualno utvrđeni porez neće biti plaćen. Računi naše kompanije nisu blokirani ni za kakav konkretan iznos.

Postavlja se pitanje koji je cilj ovakve protivzakonite blokade. Odgovor je sasvim jasan - da bi se otela „Adrija medija grupa“ i uništio Kurir kao jedan od retkih medija koji slobodno piše o temama koje nisu po volji režima. U pitanju je klasično gušenje medija i slobode govora, čime su na brutalan način ugrožena sva prava zaposlenih u našoj kompaniji.

Poreska uprava pokazuje da je daleko od institucije koja revnosno radi svoj posao, s obzirom na to da već treći mesec ne može da utvrdi postoji li dug AMG, kao i koliki je iznos eventualnog duga.

Zbog svega navedenog jasno je da je Poreska uprava samo instrument u rukama onih koji bi da ućutkaju ono malo preostalih glasova koji ne falsiflkuju istinu i bave se svojim poslom na jedini mogući način - vođeni profesionalnim motivima i željom da se objektivno informiše javnost.

Na meti ove organizovane grupe nalazili su se mnogi, među kojima i javni tužilac za organizovani kriminal Saša Ivanić, ali i novinar Stevan Dojčinović, koji je objavio knjigu o narko-kartelu Darka Šarića, kao i nekadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić.

Tužilac Ivanić vodio je istragu i protiv narko-bosa Darka Šarića, ali i protiv Stanka Subotića. Njegova fotografija, uzeta iz baze MUP, osvanula je na ovom sajtu sredinom 2014. godine, ali policija ni do danas nije uspela da nađe krivca, iako je nezakonitu obradu podataka izvršio državni službenik, operativac službe. Zbog toga je Tužilaštvo za organizovani kriminal ovaj sajt označilo kao medij koji podržava "osobe optužene za najteža krivična dela, poput trgovine drogom".

Povod za tužbu "Adrija medija grupe" predstavlja konstruisano "istraživanje" objavljeno na ovom Popovićevom i Subotićevom sajtu pod naslovom "Kurir - medijska paradigma Srbije posle ubistva Zorana Đinđića". U ovom navodnom istraživanju, koje potpisuju Ištvan Kaić i fantomski "Antidot tim", iznete su mnogobrojne neistine i klevete na račun "Adrija medija grupe", dnevnih novina Kurir, kao i članova porodice Rodić.

Ištvan Kaić, inače glavni "analitičar" u ovom istraživanju, zapravo je već godinama desna ruka Vladimira Bebe Popovića i saradnik Instituta za javnu politiku, a nekoliko puta je učestvovao u napadima na Kurir i AMG gostujući na TV Pink. Svi lažni podaci kojima barata Kaić prethodno su pažljivo pripremani u Popovićevom Institutu za javnu politiku, koji je smešten u beogradskom stanu Stanka Subotića Caneta, na adresi Kneza Miloša 68.

Podsetićemo da je ovaj sajt pokrenut 20. februara 2015. godine. Domen sajta (anti.media) svojevremeno je registrovao Džejms Bouzaglo, advokat Stanka Subotića (iz advokatske kancelarije "Monfrini Crettol & Associes") u procesu za šverc duvana. Nakon što su mediji pre dve godine otkrili da se Subotićevi švajcarski advokati nalaze iza ovog sajta, vlasnik je preko noći promenjen.

Poenta cele priče jeste, kako navodi, da se prikaže da je tekst Antidota manilpulacija iako je sve, kako objašnjava, pre opisano iz APR-a.

Iako je onima koji ga neosnovano optužuju postavio nekoliko pitanja, između ostalog i ono da li je istina da partner UNS-a u finansijskom projektu "izrade statua herojima Albanske golgote na ostrvu Vido" - upravo firma AMG Aleksandra Rodića, Kaić nije dobio nikakve odgovore.      

Da li je mržnja prema Aleksandru Vučiću, kao jedina zajednička tačka te nove neprincipijelne koalicije, toliko velika da se Kuriru preko noći može oprostiti i zaboraviti sve ono što je radio proteklih 14 godina, a što bez ikakve sumnje nastavlja da radi i danas, pitanje je od kojeg će svi oni koji se u javnosti predstavljaju kao baštinici i nastavljači politike Zorana Đinđića poput Vesne Pešić, Vesne Rakić Vodinelić, Zorana Živkovića, Branislava Lečića, Branke Prpe, Saše Jankovića ili kompletnog rukovodstva današnje Demokratske stranke na čelu sa njenim predsednikom Draganom Šutanovcem, zauvek bežati iako je odgovor na njega više nego očigledan.

Slika Kurira i njegovih vlasnika Radisava i Aleksandra Rodića istovremeno je postala autentičan izraz u ogledalu brojnih imena novinarstva u Srbiji, koji su vladavinu Slobodana Miloševića iskoristili ili da operu svoje ranije biografije ili izgrade svoje karijere.

Kroz njihov odnos prema Kuriru iz vremena kada je ovaj tabloid bio „odvratna štampana stvar koja se prodaje na trafici, a nisu novine“ ili nešto što pristojni ljudi „u ruke nisu uzimali“ i ovog sadašnjeg, kada je isti taj tabloid postao omiljeni prostor za kolumne, izjave, podršku i divljenje, ispisane su biografije skoro većine „prvoboraca“ devedesetih, počev od Dragoljuba Žarkovića i Miloša Vasića preko Svetlane Lukić i Dragoljuba Petrovića, pa sve do Jugoslava Ćosića i Slaviše Lekića.

I dok je pažnja javnosti uglavnom bila usmerena na krajnje neprimeren, vulgaran i primitivan sadržaj koji je svakodnevno plasiran sa stranica Kurira, u pozadini tog tabloidnog stila medijskog delovanja skrivao se manipulativni model poslovanja koji se zasnivao na kombinaciji prikrivanja tragova nezakonitog postupanja kojim je nanošena šteta državi, bankama i privatnim poveriocima, i stalne pretnje medijskim linčom prema svakome ko bi se usudio da takvom prevarnom postupanju vlasnika Kurira nekako stane na put.

Upravo su brojne nezakonitosti, koje su od osnivanja pratile poslovanje vlasnika Kurira, tokom 2009. godine iskorišćene za pokretanje istrage koja je rezultirala hapšenjem vlasnika Kurira Radisava Rodića i pokretanjem sudskog postupka protiv njega. Međutim, umesto da institucije pravne države tada do kraja odrade svoj posao, sve se završilo nagodbom po kojoj su Demokratska stranka, Boris Tadić i ljudi iz njegovog neposrednog okruženja, dakle isti oni koji danas ovom tabloidu daju podršku, preuzeli kontrolu nad Kurirom kao svojom medijskom batinom za obračun sa političkim neistomišljenicima, Radisav Rodić svoju kaznu odslužio u apartmanu na VMA, a krivične prijave protiv njega netragom nestale u tajnim fiokama čelnika tadašnjeg režima. Vreme je pokazalo da su upravo ovakve situacije, koje su karakterisali truli kompromisi vlasti i ovog tabloida, davale vetar u leđa porodici Rodić da nastavi sa još brutalnijim kršenjem zakona i još beskrupuloznijim mahinacijama na račun poreskih obveznika Srbije.

Nakon višemesečnog istraživanja koje je zajedno sa Antidot timom uradio analitičar medija i publicista Ištvan Kaić, oblikovan je dosije u kojem su na jednom mestu objedinjeni i dokumentovani načini na koje su sukcesivni vlasnici Kurira, Radisav i Aleksandar Rodić, skrivajući se pod maskom borbe za slobodu medija utajili milione evra po osnovu neplaćenih poreza, doprinosa, nevraćenih kredita i neisplaćenih obaveza prema dobavljačima i zaposlenima.

Iako je prepoznatljiv Kurirov način poslovanja krajem devedesetih ustanovio i razvio Radisav Rodić, osnivač Glasa javnosti i Kurira, zbog značajnog uticaja na aktuelna dešavanja na medijskoj sceni Srbije serijal započinjemo sa njegovim sinom Aleksandrom Rodićem i genezom poslovne hobotnice koja se odnedavno našla u otvorenom ratu protiv države Srbije i njenih institucija.

Prvi deo- slučaj Aleksandra Rodića- Kako se u Srbije od bruke profesije preko noći postaje prvoborac za slobodu govora

Ni za šta što se u proteklih nekoliko meseci svakodnevno dešava u vezi s Kurirom i kompanijom Adria Media Group koja izdaje taj tabloid, te njenim vlasnikom Aleksandrom Rodićem, ne može se reći da potpada pod sasvim neuobičajenu medijsku pojavu, bilo da je reč o Srbiji ili o zemljama Evropske unije kojoj Srbija teži.

Ipak, ovakva situacija, u kojoj su niko drugi do predsednik države, režim i vladajuća stranka koju on predstavlja, centrirani kao isključive mete konstantnog napada, koji podrazumeva plasiranje bezočnih manipulacija, izmišljanje gnusnih laži i beskrupulozno kršenje elementarnih novinarskih normi, korišćenjem uvredljivih i omalovažavajućih izraza, uz saučesništvo velikog broja javnih ličnosti, nipošto se ne može smatrati normalnom. Istovremeno, zbog toga se danas mnogo izoštrenije uviđa sve ono što je Kurir kao paradigma radio i podrazumevao pod svojom redovnom delatnošću još od osnivanja 2003. godine i što ga, nesporno, zbog načina na koji je svih ovih godina uspevao da opstane i nametne se kao sinonim svoje vrste posla, u velikoj meri čini jedinstvenim fenomenom u istoriji srpskog medijskog prostora. Takav kakav jeste i kakav je sve vreme u prošlosti bio – nemilosrdni predator – čini se da je pre svega odraz jednog nestasalog društva koje ni najmanje ne mari za to da, dok ga konzumira, i samo bude njegova žrtva.

Kriminalne manipulacije porodice Rodić: Od Kurira info do Adria Media grupe i nazad

Nakon višemesečnih poseta službenika Poreske uprave Srbije toj kompaniji, a potom i rešenja dostavljenog na njenu adresu Vlajkovićeva 8, opština Stari grad, u Beogradu, o neizmirenim dugovanjima koje ta firma, zajedno sa povezanim i zavisnim privrednim društvima, ima prema državi, 6. jula 2017. godine blokiran je račun Adria Media grupe. Ova firma, osnovana još 26. jula 2004., godinu dana i tri meseca od izlaska prvog broja Kurira, pod nazivom Adria Media Serbia d.o.o., dobija to ime jula 2014. godine i danas je u stopostotnom vlasništvu Aleksandra Rodića, jednog od sinova Radisava Rodića osnivača novina Glas javnosti i Kurir.

U firmu starog naziva pet meseci pre toga, 5. februara 2014. godine, već je uneto gotovo 596 miliona dinara nenovčanog kapitala, da bi naredne godine Adria Media grupa raspolagala trostruko većom sumom ukupnog kapitala od čak 17 miliona dolara. Šta se u međuvremenu dogodilo?

Aleksandar Rodić postaje vlasnik Adria Media Srbije 10. decembra 2013. godine preko firme Kurir info d.o.o., osnovane krajem 2005, a u kojoj i formalno pravo na apsolutno vlasništvo dobija ubrzo nakon pravosnažne presude svom ocu od 27. jula 2011. godine. Na osnovu sporazuma o priznanju krivice zbog zloupotrebe službenog položaja, Radisav Rodić je osuđen na dve godine zatvora, šest godina zabrane vršenja svih dužnosti vezanih za raspolaganje, korišćenje i upravljanje tuđom imovinom, obavezujući se da dužniku Komercijalnoj banci isplati iznos od 48,9 miliona dinara, zbog korišćenja lažne dokumentacije prilikom podizanja kredita.

Nejasno je, ipak, do dan-danas ostalo pod kojim okolnostima je tužilaštvo tada odustalo od započetih istraga i sumnji da je Rodić izbegavao plaćanje poreza na promet u iznosu od 115,3 miliona dinara i poreza na dohodak građana u iznosu od 88 miliona dinara, da je zajedno sa tadašnjim glavnim urednikom Glasa javnosti Slavoljubom Kačarevićem, a preko firme Manami 2001. godine pribavio protivpravnu imovinsku korist i oštetio Komercijalnu banku za oko pola miliona evra, kao i šta se desilo s predmetom KT 1436/09 krivične prijave protiv porodice Rodić, koju je policija dopunila u januaru 2010, a kojom su Radisav, Aleksandar i Vukadin Rodić, kao i njihova saradnica Aleksandra Simić, osumnjičeni da su „oštetili budžet Srbije i više preduzeća i banaka za skoro milijardu dinara“.

Odgovori na neka od ovih pitanja pojaviće se tek krajem 2015. godine.

Osam dana po obavljenoj akviziciji, prema kojoj Adria media Srbija dospeva pod vlasništvo firme Kurir info d.o.o., Aleksandar Rodić u ime firme Kurir info, čiji je direktor postao 1. avgusta 2012., u Agenciji za privredne registre podnosi prijavu za registraciju založnog prava iz kojeg proizilazi posao iz ugovora o kreditu od strane Agroindustrijske komercijalne (AIK) banke u iznosu od 700 hiljada evra na dve godine, potpisanog već 13. decembra, dva dana po akviziciji.

Potraživanje koje se obezbeđuje založnim pravom AIK banka u ovom slučaju treba da namiri iz budućih prihoda od dve distributivne firme povezane poslom sa Kurir info – Beokolp d.o.o. na području Beograda i Press internacional marketing i distribucija iz Novog Sada koje distribuiraju štampana izdanja firme Kurir info.

Činjenica da je kompanija Kurir info, sudeći prema napomeni uz finansijski izveštaj za 2014, ovaj dug izmirila prevremeno, ostaje nejasna ako se ima u vidu da je iste godine, kao što je rečeno, ova firma otuđila nenovčani kapital (žigove, kancelarijsku i novinarsku opremu, vozila) od gotovo 596 miliona dinara i prenela ga na firmu Adria Media Srbija, te zbog toga poslovnu godinu završila sa gubitkom od blizu 607 miliona dinara, pa se ne vidi iz kojih sredstava je izmiren dug prema AIK banci, koji je na dan 31. decembra 2013. iznosio oko 80 miliona dinara. Šest dana po prenosu nenovčanog kapitala, 11. februara 2014., firma Kurir info, čiji je stoprocentni vlasnik Aleksandar Rodić, prodaje istom licu svoj udeo u Adria Medija Srbiji, čime Rodić kao fizičko lice postaje direktan vlasnik Adria Media Srbije, a od jula Adria Media grupe (AMG). Godinu dana kasnije, 27. februara 2015., u APR-u je zatim obrisano ime Aleksandra Rodića kao vlasnika Kurira info i umesto njega upisana Adria Media grupa, pa je tako izvršena rokada vlasništva, čime je AMG postala vlasnik svog nekadašnjeg vlasnika, iako iza obe firme, sve vreme kao vlasnik stoji isto fizičko lice.

Slično ovome, u martu 2016. godine, firma Kurir info najpre menja naziv u Custom Group d.o.o., potom izdavačku delatnost zamenjuje uslugama pripreme za štampu, da bi se 1. aprila ponovo promenilo vlasništvo i umesto AMG, unete godinu dana ranije, sada upisala firma Eurokonto 2010 d.o.o. Pod ovim nazivom, firma Eurokonto 2010 će pak živeti svega tri meseca, do 8. jula 2016., kada menja naziv u Media finance & legal service d.o.o, a četiri meseca posle toga, 10. novembra, u Master finance & legal service. Sve navedene firme registrovane su u jednom trenutku (ili su to još uvek) na istoj adresi Vlajkovićeva 8, odnosno Vlajkovićeva 6a, na opštini Stari grad.

U svom Izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, objavljenom 26. februara 2015. godine, Savet za borbu protiv korupcije, čiji je osnivač Vlada Srbije, u delu u kom piše o Kuriru, takođe je dao kratku naznaku na ovu vrstu poslovnog ponašanja: „Konfuziju izaziva da ovo nije prvi put da se porodica Rodić poslužila promenama u imenu i vlasništvu nad Kurirom.

Pored firme Kurir info d.o.o., krajem 2005. godine osnovana je firma Kurir net d.o.o. koja je potom ugašena 2010. godine usled pripajanja sa firmom Kurir plus d.o.o. i Belege d.o.o. Takođe, 2008. godine, osnovana je firma Kurir plus d.o.o., koja je 2012. godine pripojena firmama Termol d.o.o. i Etigraf d.o.o.. Aleksandar Rodić u svom vlasništvu ima i firme Kurir info d.o.o., Srpska medijska grupa d.o.o., Brendmark info d.o.o., Glasnik d.o.o., Digitalni grad d.o.o., Fatman d.o.o., Social media hub, Providus d.o.o.

“U periodu od jula 2014, a posebice od 27. februara 2015. godine, svi glavni poslovi izdavanja i štampanja novina i časopisa imaju svoje čvorište u firmi Adria Media Group d.o.o., koja do kraja 2015. postaje matična firma za šest drugih zavisnih pravnih lica, što u zemlji, što u inostranstvu: Adria Media Zagreb, Kurir Info d.o.o., Adria Media Invest d.o.oAdria media Solution  d.o.o, Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Austrija i Espit Medien Gmbh Austrija. U svim ovim firmama AMG poseduje udeo od 100%, izuzev u tri firme registrovane u inostranstvu: Adria Media Zagreb, gde raspolaže udelom od 75% kupljenim 23. decembra 2014.; Espit Medien Gmbh Austrija, u kojoj je od 11. marta 2014. vlasnik 70% kapitala; i Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Austrija, koja je 100% u vlasništvu firme Adria Media Invest d.o.o., osnovane 18. septembra 2015. i zadužene za veb portale. Istog datuma osnovana je još jedna firma u Srbiji, identične delatnosti kao i AMG i u njenom 100% vlasništvu, Adria Media Magazine d.o.o., vrlo sličnog naziva firmi Adria Magazines SMG d.o.o., osnovanoj 13. novembra 2001. i 7. februara 2007. godine obrisanoj iz registra pripajanjem Adria Media Srbiji, baš kao što je ovoj 19. decembra 2008. obrisana i pripojena Mama Media d.o.o., osnovana 6. decembra 2006. godine.

Ost Holding Sudosteuropa Gmbh Austrija, registrovana u Beču i osnovana 22. septembra 2008, 100% je vlasnik firme River I B.V. iz Holandije, osnovane 28. juna 2004, isto kao i firme Medienengagement East Gmbh, osnovane 19. jula 2006. godine, iz Nemačke. Prema podacima Saveta za borbu protiv korupcije, AMG početkom 2015. godine, što u licenciranom, što u originalnom obliku, preko ovih firmi poseduje 18 štampanih i 14 digitalnih izdanja, među kojima su: Story, Elle, Cosmopoliten, Lisa, Moj stan, Moja lepa bašta, National Geographic, Men’s Health, Sensa, Elle Decoration, Mama, Burda, Newsweek i Kurir. U drugoj polovini iste godine sa radom će početi i veb portal Espreso.

Osim toga što je, konkretno navedenim postupkom, prioritet sa poslova izdavaštva prebacio sa firme Kurir info na Adria Media grupu, tj. promenio delatnost ovih firmi, Aleksandra Rodića i njegove poslove u tom smislu karakteriše tendenciozno i isforsirano usložnjavanje i stalna, takođe neslučajna varijacija poslovnih imena kompanija, koje vrlo često imaju slične nazive, ali i varijabilnost pravnih i fizičkih lica koja kooptiraju kao njihovi vlasnici ili zakonski zastupnici. U navedenim slučajevima tako

figuriraju imena koja su u jednom trenutku, ili još uvek spadaju u red zaposlenih u nekoj Rodićevoj kompaniji, poput izvesnih: Jovanke Starčević, Nebojše Rosića, Ljiljane Ivanović, Ivane Slović Krčadinac, Nataše Lazić, Dejana Volfa, Daniela Pantića, Dragoslavke Jelić i drugih.

Sinergični efekat ovakvih poslovnih poteza jeste otežavanje praćenja novčanih tokova, kao i opšta konfuzija povodom pravnih, a zatim i fizičkih lica odgovornih za pojedine poslove. Na taj način postaje jasno da papiri o izmirenom porezu i drugim dugovima određene firme do određenog datuma, konkretno Adria Media grupe u trenutku kada je račun te firme blokiran, 6. jula 2017. godine, ne znači nužno i da neka druga od jednom u vremenu povezanih firmi takođe nije u dugu.

U prilog takvom zaključku ide i tužba, koju je firma Dolis d.o.o. aprila 2014. podnela protiv Kurir info nakon što je ta firma otuđila pomenuti nenovčani kapital od gotovo 569 miliona dinara, sa predlogom za određivanje privremene mere upravo na tom delu kapitala. Uz činjenicu da je dug firme Kurir info u 2013. godini iznosio oko 579 miliona dinara, otuđenje i prenos na firmu Adria media Srbija tako dobija svrhu i u tome da Aleksandar Rodić onemogući naplatu potraživanja u vezi sa opremom firmi Dolis d.o.o..

Interesantno je da iza ove firme pak stoji već pomenuta firma Manami, nekada u vlasništvu Radisava Rodića i Slavoljuba Kačarevića, zbog koje je Rodić 2011. godine osuđen na dve godine zatvora, i da su obe firme registrovane na izdavačku delatnost, tj. izdavanje novina. Stoprocentni vlasnik firme Manami danas je firma Markpak nepoznatog vlasnika, sa sedištem u Engleskoj i udelom od 100 dinara.

U vreme kada je podneta ova tužba, međutim, teče i spor oko vlasništva nad firmom Dolis d.o.o. koji protiv firme Markpak vodi drugi sin Radisava Rodića, Vukadin Rodić, koji samo mesec dana po upućenoj tužbi firme Dolis protiv Kurira info, uspeva da zabrani firmi Markpak korišćenje i raspolaganje pravima i udelima koje je ta firma pribavila po osnovu ugovora o prenosu udela i istupanju iz firme Dolis d.o.o. Ovi podaci nedvosmisleno govore o tome da se uprkos svim varijacijama naziva pravnih i fizičkih lica i delatnosti firmi (od kojih zavisi osnovica za obračunavanje poreza) u poslovanju porodice Rodić, jedan te isti nenovčani kapital, dakle, prava intelektualne svojine (žigovi) i pokretne stvari, koje očigledno datiraju još iz vremena vlasnika Radisava Rodića, bez ikakvih pravnih konsekvenci, bez poštovanja zakonskih ograničenja u pogledu raspolaganja imovinom firme, neometano prenosi iz jedne firme u drugu.

Protiv Vukadina Rodića je i krajem 2012. godine Višem tužilaštvu u Beogradu podneta krivična prijava zbog zloupotrebe službenog položaja, koja je Tekstilnu industriju u Vranju (TIV internacional) 2009. godine dovela do stečaja. Nakon što je ova firma tri godine posle privatizacije iz 2003. prvi put propala i napravila dug od 16 miliona dinara, njenu imovinu, 64 mašine procenjene na 7,4 miliona, na licitaciji održanoj u julu 2007. kupuje za 5,4 miliona dinara firma Etigraf d.o.o., koju pominje Savet za borbu protiv korupcije u delu o Kuriru.

Marta 2009. firmu TIV internacional će za 16,5 miliona dinara kupiti Agroz iz Zaječara, preduzeće koje se navodno bavi trgovinom stokom i poljoprivrednim sirovinama, sa samo jednim zaposlenim, direktorom Prvoslavom Drobnjakom. Uz njega, još jedno od fizičkih lica koja se rotiraju na mestu zastupnika pravnih lica je i Stevan Banković, koji u to vreme formalno vodi firme Radisava Rodića ABC Company, ABC printpak, kao i preduzeće pod nazivom Društvo za pružanje intelektualnih usluga – pravni i ekonomski institut, koje je vlasnik Agroza. Banković se ubrzo seli na poziciju zastupnika firme Etigraf d.o.o., a na njegovo mesto u ABC Company i ABC printpak dolazi Vukadin Rodić, sa namerom da u ime ABC Company zaključi ugovor o otkupu potraživanja banke od TIV internacionala sa Vojvođanskom bankom, u kojoj je TIV podigao kredit od 300 hiljada evra, a kao garanciju pod hipoteku stavio 26 objekata vrednih 700 hiljada evra, po proceni Agencije, a sedam miliona po tržišnoj vrednosti.

Sve to da bi ABC Company, koja se obavezala da će u 11 mesečnih rata vratiti kredit sa kamatama u iznosu od 423 hiljade evra, uplatila banci samo prvu ratu, zatim kao poverilac preuzela svu založenu imovinu firme TIV internacional, prodala je u skladu sa Zakonom o hipoteci firmi Agroz u fiktivnom poslu i na taj način dovela TIV do stečaja. Poreska policija je protiv Prvoslava Drobnjaka u junu 2010. podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je utajom poreza oštetio državu za 113,6 miliona dinara.

Kurir magazin koji izlazi dnevno, ali nije dnevna novina

Nešto manje od mesec dana nakon što je Kurir info d.o.o. upisana kao vlasnik Adria Media Srbije, 6. januara 2014. godine, Agencija za privredne registre odobrava zahtev za izmenu naziva, tj. brisanje naziva glasila Kurir i upisivanje novog naziva Kurir magazin, pa je od narednog dana na naslovnici tabloida načinjena neznatna izmena iznad reči „Kurir“, gde je umesto do tada „dnevne novine“ stajalo „magazin“, dok se broj izdanja jednostavno nastavio, budući da je izdavač identičan. Već 15. januara, Agencija je odobrila novi zahtev, ali ovoga puta upućen od strane firme Adria Media Srbija, za upis potpuno novog glasila pod nazivom Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu, kako stav 3 u članu 14a tadašnjeg Zakona o medijima ne sprečava upis glasila sličnog naziva, ukoliko do tada postojeće glasilo nije obrisano iz registra, tj. nije prestalo da se izdaje.

Već ovde sumnju budi činjenica da značenje koje ima reč „magazin“ obično podrazumeva vanredno izdanje ili periodičan dodatak dnevnom listu, ili pak nedeljni list, a da naziv novog glasila sada decidno sadrži odrednicu „dnevne novine“.

Iskoristivši period pravoslavnih praznika da izvrši najpre promenu naziva, a zatim upis novog glasila u registar, Aleksandar Rodić uredno je sačekao ponedeljak, 3. februar 2014., da tabloid Kurir magazin, koji je samo dan ranije, do broja 3719, izdavala firma Kurir info, zameni formalno novim, a suštinski potpuno identičnim tabloidom Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu pod brojem 1, u izdanju firme Adria Media Srbija, da bi istog trenutka Kurir magazin bio pretvoren u periodično izdanje koje se štampa na engleskom jeziku.

Ovaj potez uočava javnost, kada saopštenja izdaju novinarska udruženja NUNS i UNS, koja su od Ministarstva za kulturu i informisanje zatražila preispitivanje upisa u registar glasila Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu. U odgovoru od 13. februara 2014., koji su obe firme u vlasništvu Aleksandra Rodića uputile Udruženju novinara Srbije, tvrdi se da je naziv Kurir magazin isti onaj po kojem je taj tabloid registrovan još pri njegovom osnivanju 2003. godine, što je netačno jer je sve do 7. januara 2014. godine imao naziv Kurir, a u logotipu naslovnice „dnevne novine“, dok se za promenu u vlasništvu firme Adria Media Srbija, u kojoj se u roku od samo nedelju dana, od 7. do 13. februara 2014., najpre upisuje vlasnik Kurir info, zatim isti ispisuje, a potom upisuje Aleksandar Rodić, kaže da „ne predstavlja bilo kakvu promenu od značaja, niti ugrožava bilo kog poverioca Kurir-info d.o.o, jer nije došlo do promene kontrole nad oba navedena privredna društva/izdavača“.

Budući da je klauzula o tome da društvo odgovara svojom imovinom, a ne imovinom svojih osnivača, obavezna prilikom osnivanja svakog društva sa ograničenom odgovornošću, Rodićev menadžment je obmanuo javnost i kada je dodao da je Adria Media Serbia d.o.o. prema firmi Kurir info d.o.o. preuzela obavezu da solidarno odgovara za sve dugove te firme, čije je eskiviranje i bilo cilj čitavog posla. Jer upravo na dan kada UNS objavljuje odgovor, APR ispisuje Kurir info d.o.o. i upisuje Aleksandra Rodića kao vlasnika Adria Media Srbije, čime se dve firme u pravnom smislu više ne smatraju povezanim; Kurir info prestaje da bude matična firma firme Adria Media Srbija, te ova dalje nema nikakvog osnova da bude njen solidarni dužnik – sve do godinu dana nakon toga, kada bude izvršena rokada vlasništva i Adria Media Group ne postane vlasnik firme Kurir info. Ovakav odgovor izazvao je negodovanje dela javnosti, posebno kolega novinara, od kojih su pojedini na sajtu UNS-a prvi put progovorili o svojim iskustvima u radu sa porodicom Rodić.

Tokom 2004. godine Radisav Rodić je došao na ideju da postojeću dopisničku mrežu, koju su u Srbiji razvili Glas javnosti i Kurir, pretvori u novinsku agenciju pod nazivom Srpska informativna agencija (SINA), pa su tako urednici redakcija „bili dužni da daju sve tekstove dobijene iz dopisništava koje bi agencija, prema svojoj volji, dalje slala drugim medijima“, dok su dopisnici širom Srbije bez ikakvog prethodnog obaveštenja dobijali rešenja o radnom odnosu u toj agenciji. Posle izvesnog vremena, SINA se našla u dugovima, sa isplatom ličnih dohodaka svojim zaposlenima kasnila je više od godinu dana, da bi se najzad u procesu likvidacije nad njom otvorio stečajni postupak, kada su pojedini dopisnici pred sudom, ispostaviće se bezuspešno, poveli sporove zbog neisplaćenih zarada i otpremnina po dobijanju rešenja da su postali „tehnološki višak“. „Kada sam kao nekadašnji šef dopisništva u Nišu pokrenuo sudski postupak, uz angažovanje finansijskog veštaka, kojeg sam morao da platim, sud je presudio da mi na ime neisplaćenih 14 plata, doprinosa za penzijsko osiguranje i drugih prinadležnosti koje mi pripadaju iz radnog odnosa, Rodići duguju 1.800.000 dinara. Ali, zbog dostavljenog rešenja o stečaju SINE, sud me je na kraju uputio na privatnu parnicu protiv Radisava Rodića za koju nisam imao para. Ostao sam uskraćen i za nekoliko godina radnog staža, a moju sudbinu doživelo je još desetak dopisnika iz Srbije“, stoji u jednom od komentara na sajtu UNS.

Dakle, ne samo da se učestalo i bez sasvim razumljivih razloga perpetuiraju nazivi pravnih lica, rotiraju njihovi zastupnici, te prenosi jedna te ista imovina iz jedne u drugu firmu, nego nativni poslovni ambijent porodice Rodić na sličan način podrazumeva i sporadičnu varijabilnost u nazivima glasila, kao i dirigovano preseljenje zaposlenih (poput imovine, tj. stvari) iz jednog pravnog lica u drugo i time, njihovo stavljanje pred svršen čin.

Uz to, sa pitanjem kako je ova grupa poslodavaca uspevala toliko dugo da posluje na ovakav način, javlja se i drugo, mnogo konkretnije, koje gotovo da klizi ka odgovoru na prethodno postavljeno pitanje: Kako je moguće da njihovim kreditorima, prilikom utvrđivanja boniteta, već 25 godina unazad ne smeta prekrajanje istorije pravnog lica koje kreditiraju i uopšte, gomilanje različitih pravnih naziva pod istim matičnim brojem firme u relativno kratkom vremenskom roku? Kakav drugi interes oni mogu imati dok, praktično, iznova i iznova reanimiraju i, bez obzira na sve prateće probleme, održavaju svoje dužnike u životu?

Miodrag Kostić kao finansijski partner Kurira

Kao što su Radisavu Rodiću svojevremeno služili Komercijalna banka i njen tadašnji direktor Ljubomir Mihajlović, bez kojih, prema sopstvenom svedočenju u feljtonu „700 dana terora, straha i nade“ objavljivanom 2001, navodno ne bi ni osnovao 1998. godine Glas javnosti, njegovom sinu Aleksandru Rodiću od najveće pomoći u periodu od kraja 2013. biće već pomenuta AIK banka u vlasništvu Miodraga Kostića, kao i Rajfajzen banka. U evidenciji registra založnog prava u Agenciji za privredne registre, pod firmom Adria Media Srbija, tj. Adria Media Group od 2014. godine, upisano je pet zaloga radi obezbeđenja deviznog i dinarskog potraživanja, od čega dva kod Rajfajzen banke sa datumom prijave 11. april 2014, na ime potraživanja od 200 hiljada evra u svakoj od prijava, upisanih pod brojevima 5292/2014 i 5293/2014, koja se namiruju na osnovu nedelju dana ranije potpisanog Ugovora o oročenom deviznom depozitu sa posebnom namenom kod te banke. Svi ostali poslovi zaduživanja Aleksandra Rodića u narednom periodu odvijaju se upadljivo preko Agroindustrijske komercijalne banke, baš kao i već navedeno kreditiranje u iznosu od 700 hiljada evra od 13. decembra 2013. godine.

Tako je 14. oktobra 2014. godine, pod založnim brojem 14923/2014, registrovano založno pravo radi obezbeđivanja potraživanja u iznosu od 250 hiljada evra kratkoročnog kredita na vreme od godinu dana, čiji zalog predstavljaju buduća potraživanja firme Adria Media Group od prodaje novina. U ovom poslu, međutim, nikakav problem ne predstavlja činjenica što, u isto vreme kada se podiže kredit za Adria Media grupu, AIK banka zbog ranijih dugovanja Rodićeve firme Brendmark info d.o.o., u čijem je vlasništvu tada poslovni prostor na adresi Vlajkovićeva 6a i 8, Stari grad, u izvršnom postupku namirenja pokušava da proda istu tu imovinu kako bi naplatila svoja potraživanja. Ipak, Prvi osnovni sud u Beogradu 17. decembra ekspresno otkazuje javno nadmetanje za zgradu, a dva dana kasnije Aleksandar Rodić u svojstvu fizičkog lica sa istom bankom potpisuje Ugovor o zalozi vlasničkog udela, čiji je predmet 100% udela u firmi AMG, sa upisanim kapitalom od 12 miliona evra, koji dalje čini pravni osnov založnog prava za dobijanje beskamatnog kredita za refinansiranje u iznosu od 470 hiljada evra, što je 25 puta manje od založene vrednosti. Ovo založno pravo pod založnim brojem 18449-1/2014 biće obrisano iz evidencije Agencije za privredne registre upravo na zahtev Aleksandra Rodića, a na osnovu brisovne dozvole založnog poverioca AIK banke AD Beograd od 26. januara 2016. godine, što je samo dan pošto je dnevni list Politika objavio poslednji iz serije tekstova o novom kreditu, koji je AIK banka dala Aleksandru Rodiću, te vezama njenog vlasnika Miodraga Kostića, tabloida Kurir i opozicije.

Naredni kratkoročni kredit firmi Adraia Media Group, koji je duplo veći od prethodnog i iznosi 500 hiljada evra, Kostić, koji je i predsednik Upravnog odbora AIK banke, odobrava uz registracionu prijavu za upis založnog prava podnetu 17. juna 2015. godine; predmet založnog prava i u ovom slučaju su prihodi od prodaje štampanih izdanja. Posle novih šest meseci, 15. januara 2016, i to nakon što Kuriru posle kampanje protiv premijera Srbije Aleksandra Vučića zbog neuspešnog preuzimanja vlasništva nad Politikom A.D., Novostima i Dnevnikom tiraž sa preko 100 opadne na oko 60 hiljada primeraka, ponovo se u svojstvu zalogodavca pojavljuje fizičko lice Aleksandar Rodić. On dalje zalaže 100% udela svoje firme Fatman d.o.o., kojoj je Brendmark info d.o.o. samo tri dana ranije prodala poslovni prostor u Vlajkovićevoj 6a i 8, radi dobijanja dugoročnog kredita s periodom otplate na pet godina u vrednosti od čak 1.9 miliona evra i grejs periodom od 6 meseci. Pola godine kasnije, zatim, zalogodavac prema unakrsnoj šemi još jednom je firma AMG, po registracionoj prijavi od 23. juna 2016., koja preko založnog prava budućih prihoda od prodaje novina, od iste AIK banke dobija kratkoročni kredit od 60 miliona dinara.

Najzad, tek što je prošlo dve nedelje otkad je Adria Media grupa dobila ovaj kredit, Aleksandar Rodić na firmu Fatman d.o.o., koja je istovremeno predmet prava zaloge registrovan založnim brojem 602/2016 od 15. januara 2016, sedam dana pre isteka grejs perioda, 7. jula 2016, prenosi dug od 1.9 miliona evra. Tako Fatman postaje zalogodavac u poslu u kojem zalaže pravo potraživanja iz Ugovora o zakupu poslovnog prostora u Vlajkovićevoj 8, zaključenog sredinom marta iste godine sa firmom Adria Media Group, na taj način faktički uvećavajući grejs period za novih šest meseci. Firma Fatman d.o.o., koja 2014. godine broji nula zaposlenih i ostvaruje dobit od svega 112 hiljada dinara, će samo tri meseca po prenosu duga, 14. aprila 2016., u Agenciji za privredne registre promeniti sedište iz Vlajkovićeve 6a u Vlajkovićevu 8, tj. u prostorije koje je izdala Adria Media grupi, da bi 10. novembra iste godine promenila i poslovno ime u Roda grupa d.o.o., a delatnost u konsultantske usluge.

Kroz sličan lanac aktivnosti je pre Fatmana prošla i firma Brendmark info d.o.o., promenivši 12. decembra 2012. delatnost konsultantske aktivnosti u izdavanje novina, da bi 21. marta 2013. udeo u njenom vlasništvu ravnopravno podelili fizičko lice Aleksandar Rodić i firma Kurir info d.o.o., koja pak četiri meseca kasnije, 19. jula, već gotovo potpuno istiskuje Aleksandra Rodića iz vlasništva. Samo 11 dana kasnije, APR izdaje rešenje kojim se upisuje nenovčani ulog TIV komerca d.o.o., još jedne firme registrovane na istoj adresi, u iznosu od 179,57 miliona dinara, unet 18. jula, koji čine nepokretnosti u Vlajkovićevoj 6a i 8. Onda se 6. avgusta firma TIV komerc d.o.o. briše iz vlasništva, dok se njen ulog, tj. imovina prebacuje na firmu Kurir info d.o.o., koja tako postaje 99,5% vlasnik firme Brendmark info d.o.o., a ova pak deset dana kasnije menja delatnost izdavanje novina u usluge pripreme za štampu.

Krajem godine, 27. decembra, iz vlasništva firme briše se i firma Kurir info d.o.o., a sav kapital, uključujući i navedene nepokretnosti, upisan na njeno ime, identično kao početkom avgusta kada je to urađeno sa firmom TIV komerc u odnosu na Kurir info d.o.o., prebacuje se sada firmi Srpska medijska grupa d.o.o., koja je u vlasništvu firme Digitalni grad d.o.o., od kojih su obe registrovane na Vlajkovićevu 6a. Godinu dana kasnije, 24. decembra 2014. godine, konačno će biti obrisano i fizičko lice Aleksandar Rodić, koji je sve do tad imao 0,05% udela u firmi Brendmark info d.o.o., koja će dan nakon što to učini Fatman, takođe promeniti sedište, ali iz Vlajkovićeve 8 u Vlajkovićevu 6a, tj. zameniti ga sa Fatmanom. Time, u tzv. postupku simuliranja fiktivne pravne činjenice, jednu te istu imovinu, zgrade na adresi Vlajkovićeva 6a i 8, u različitim momentima mogu založiti potpuno različita pravna lica, a zatim je pre dospeća naplate poverilaca otuđiti licu koje sledeće izlazi iz vlasništva i prestaje da se smatra solidarnim dužnikom.

U odnosu prema kreditorima, dakle, izdvajaju se sledeći obrasci ponavljanja u poslovanju Aleksandra Rodića, u čijem središtu uvek leži predmet zaloga. Primetno je da pravno lice, čiji je udeo vlasništva predmet zaloga radi dobijanja kredita, već u sledećem poslu, ostvarenom kroz prenos duga prvobitnog zalogodavca na to pravno lice, samo postaje naredni zalogodavac, kao u primeru firme Fatman d.o.o. Poslovi zaduživanja dešavaju se ciklično na svakih šest ili gotovo šest meseci, što u pomenutom slučaju doprinosi odlaganju otplate kredita udvostručavanjem grejs perioda. Posebno je zanimljivo da jedna ista banka dozvoljava da najpre ponovo predmet zaloga, a potom i zalogodavac postane pravno lice iz čijeg je vlasništva trebalo da se naplati krajem 2014. godine, kao i to da ga kao predmet zaloga prihvata od strane zalogodavca koji je fizičko lice, koje kao takvo u bankama u Srbiji obično ne može da dobije keš kredite preko 50 hiljada evra, 25 hiljada evra za refinansiranje, a kamoli iznos od 1.9 miliona evra.

Kamatne stope koje AIK banka i Rajfajzen banka daju Rodićevim firmama su veoma povoljne, pa je tako prva od njih kamatu na kratkoročne kredite za period od 12 meseci davala od 4 do 8%, dok ju je druga na isti period utvrdila na svega 2,4%; Aleksandru Rodiću kao fizičkom licu AIK banka je za dugoročni kredit pripisala godišnju kamatu na 4,21%, dok ostalim građanima nudi gotovinske kredite po kamati od 16,54% godišnje, što je gotovo četiri puta više. Dinarski kredit od 60 miliona dinara

Adria Media grupa je takođe od AIK banke dobila po kamatnoj stopi od 8,33% godišnje, iako ta stopa najčešće iznosi oko 11,5%, dok je kredit za refinansiranje iz decembra 2014. dat bez ikakve kamate. Interesantno je i kako AIK banka tretira zalog u kreditnom poslu u kojem se desio prenos duga sa Aleksandra Rodića na Fatman d.o.o., gde je u prvom delu zalog vlasništvo te firme, tj. poslovni prostor u Vlajkovićevoj 8, da bi se, kada Fatman postane zalogodavac, banka zadovoljila zalogom na mesečna potraživanja iz ugovora o zakupnini istog tog prostora od strane firme AMG. Sve navedeno ukazuje da između ovih banaka, a naročito AIK banke, i Aleksandra Rodića postoji neka vrsta strateškog partnerstva koje prevazilazi motive uobičajenog poverilačkog posla, čime se otvara i mogućnost da navedena kreditiranja budu samo paravan za zakulisne radnje drugog tipa, od kojih obe strane izvlače višestruko veću korist.

Neizbežno, priroda odnosa prema ova dva poverioca reflektovana je i kroz plasiranje vrlo često isforsiranih, u suštini reklamnih priloga u tabloidu Kurir, pa se tako npr. prati i veliča svaki poslovni potez firmi u vlasništvu Miodraga Kostića, uvećanje njegovog bogatstva kupovinom novih firmi, redovno izveštava o nagradama koje te firme dobijaju zbog svog poslovanja ili o filantropskim aktivnostima njihovog vlasnika. Poseban status u paleti korporativne propagande, koja samim tim što nije posebno označena potpada pod protivzakonitu, zauzimaju Kostićevi politički intervjui i izjave koje referiraju na ekonomsku, društvenu i privrednu situaciju u zemlji, u kojima je vlasnik MK komerca predstavljen i kao predsednik srpskog poslovnog kluba Privrednik, te najzad prilozi u kojima se isto lice dodvorava aktuelnoj vlasti, tretira kao žrtva drugih poslovnih subjekata ili oni u kojima se vodi direktna kampanja protiv njegovih glavnih konkurenata, među kojima se, u zavisnosti od perioda saradnje i konkretnog posla, smenjuju Miroslav Mišković, Dragan Đilas, Petar Matić, Petar Matijević i mnogi drugi.

Samo neki od indikativnih Kurirovih naslova o Kostiću u poslednjih nekoliko godina glase: „Miodrag Kostić za Kurir: Srbiji su dovoljne četiri šećerane“, od 20. juna 2017, „MK GRUPA: Miodrag Kostić vlasnik trećine aerodroma Portorož“, od 31. maja; „Šećerni rat: Mišković nahuškao Matijevića na Kostića!“, takođe od 31. maja; „Srpski kralj šećera daje platu od 2.000 evra, ali nema kome: Kostić ne može da nađe ove stručnjake!“, od 25. februara; „Miodrag Kostić kupuje Alfa banku u Srbiji“, od 1. februara; „Miodrag Kostić: Zaustaviti odlazak mladih, ostaćemo bez obrazovanih“, od 8. septembra 2016; „Razvoj privrednih odnosa: Miodragu Kostiću uručena zahvalnica Slovenije“, od 27. juna; „Miodrag Kostić: Za napredak društva neophodan je veći broj uspešnih privatnih firmi“, od 2. juna; „Miodrag Kostić: MK grupa želi da postane vlasnik Gorenjske banke“, od 10. maja; „Miodrag Kostić dobio bedž časti“, od 18. decembra 2015; „Miodrag Kostić prvi Srbin u Evropskom ekonomskom senatu“, od 22. septembra; „Miodrag Kostić: Treba da promenimo i crkvu i familiju“, od 9. juna; „Miodrag Kostić za Kurir: Industrijalizacija Srbije je spas!“, od 4. marta; „Vetropark: Miodrag Kostić pravi struju kod Kule“, od 4. februara; „Miodrag Kostić bira među četiri giganta!“, od 28. avgusta 2014; „Miodrag Kostić: Prihvatiću Vučićevu ponudu“, od 27. avgusta; „Forbosova lista: Mišković pao s trona, najbogatiji Srbin Miodrag Kostić!“, od 29. maja; „Lep gest: Miodrag Kostić na Kopaoniku časti košarkaše Srbije“, od 24. aprila; „Miodrag Kostić kod patrijarha Irineja“, od 26. marta; „Miodrag Kostić: Srbija može da bude kao što je Holandija!“, od 10. marta; „Miodrag Kostić većinski vlasnik AIK banke“, od 28. februara; „Miodrag Kostić  potvrdio pisanje Kurira: Upozoravao sam Đinđića na reketiranje Đilasa!“, od 24. februara; „Miodrag Kostić: Ekonomski oporavak nas očekuje za četiri godine“, od 10. januara; „Miodrag Kostić kupuje AIK banku“, od 9. januara; „Stvara se SFRJ gigant: Miodrag Kostić investira u Hrvatsku 100 miliona evra!“, od 6. januara; „Pušić držao u šaci i Koleta“, od 23. septembra 2013; „Miodrag Kostić: Vodio bih železnicu, Resavicu, ali i Jat!“, od 14. jula; „Miodrag Kostić: Vučić je kao Đinđić!“, od 10. jula; „Miodrag Kostić: Kad čujem Vučića, poželim da uđem u SNS!“, od 8. jula; „Ustupio kuću bolesnoj deci“, od 7. juna; „Kostić najbolji industrijalac“, od 11. aprila; „Miodrag Kostić: Đilas je kriv za skuplji šećer!“, od 5. decembra 2012; „Hrana za 90 mališana!“, od 30. oktobra; „Miodrag Kostić izgradio dečje selo“, od 26. septembra, itd.

Sudeći po podacima iz medijskog arhiva Ebart, za pet godina, od 2012. do 2016. godine, u Kuriru je napisano 113 tekstova koji sadrže samo sintagmu ’Miodrag Kostić’ u nominativu, dakle, ne računajući one u kojima je to ime navedeno u drugim padežima ili u kojima se pominju firme u njegovom vlasništvu bez nužnog navođenja Kostićevog imena, što je u proseku 22,6 godišnje, od čega nijedan nije negativno intoniran. Najveći broj ovih tekstova (32) objavljen je tokom 2014, upravo u godini kada je izvršen krucijalni poslovni potez Aleksandra Rodića, rokada vlasništva između firmi Kurir info d.o.o. i Adria Media Group d.o.o. Sličan tretman nenegativnih tekstova godinama unazad uživa i Rajfajzen banka, ukoliko se izuzme neobično učestalo pisanje ovog tabloida tokom 2008. i 2009. godine o službeniku te banke Aleksandru Spasiću, koji je opljačkao kragujevačku filijalu, a kasnije i neke druge banke, kada je u svakom narednom prilogu korištena odrednica „lopov iz Rajfajzen banke“ ili je upotrebljeno više referenci na tu banku i kada to ne potpada pod relevantnu informaciju.

U arhivi Kurira se takođe mogu pronaći i prilozi za koje se čini da na razne načine treba da omoguće Kostiću što povoljniju buduću kupovinu neke firme, ili odvrate od nje ostale zainteresovane, koji su istovremeno prikazani u negativnom svetlu, kao u slučaju kupovine šećerane u Senti, firme Carnex, PKB-a i drugih. Tako se dešava da se o istim firmama na jedan način piše neposredno pre, a na sasvim drugi, u superlativima, nakon što je kupi neka od Kostićevih firmi, kao u slučaju Carnexa koji je uoči 18. novembra 2011. godine, kada tu firmu kupuje MK grupa, uglavnom prikazivan kao jedan od najvećih zagađivača životne sredine, da bi od tog datuma u ovom tabloidu figurirao isključivo kao „vodeća kompanija u oblasti proizvodnje mesa i prerađevina“ koja dobija nagrade i bavi se filantropijom. Kuriozitet predstavlja i bizaran detalj da je u tekstovima koji se odnose na Kostićevu vezu sa novosadskom estradnom zvezdom, u periodu nakon njihovog raskida Nataša Bekvalac obično prikazivana u negativnom, poročnom svetlu, kao osoba koja nije u stanju da se suoči s njim i sl. Sve ovo budi sumnju da određeni krediti koje AIK banka odobrava Aleksandru Rodiću nikada neće biti otplaćeni, ako nikada nisu ni bili u potpunosti krediti već više avansi za upravo ovakvu vrstu medijske delatnosti.

Kada je dnevni list Politika prvi put objavila detalje o kreditu koji je u iznosu od 1.9 miliona evra fizičko lice Aleksandar Rodić 15. januara 2016. godine dobio od AIK banke i apostrofirala vezu između Kostića i Rodića, iz te banke je stigao odgovor koji sadrži i sledeći deo: „U vezi sa iznetim navodima ističemo da, prema zakonskim propisima i internim aktima banke, odluke donose nadležni organi, a ne pojedinci, čak i u slučaju da su u pitanju akcionari banke. Takođe smatramo da je dovođenje imena jednog od akcionara u vezu sa poslovanjem banke apsolutno proizvoljno i netačno i nije u skladu sa etičkim standardima profesionalnog novinarstva.“

Međutim, „jedan od akcionara“, a misli se na Miodraga Kostića, je tada već gotovo dve godine unazad njen većinski vlasnik, što i sam Kurir objavljuje 28. februara 2014. godine, kada njegova firma Sunoko d.o.o., koja se bavi proizvodnjom šećera, dolazi u posed 50,37% akcija AIK banke, dok Kostić postaje predsednik njenog Upravnog odbora; godinu dana kasnije, krajem marta 2015, ovo pravno lice na Beogradskoj berzi od Pireus banke kupuje još 20,35% akcija, pa ukupno poseduje 70,72% akcija AIK banke. U avgustu 2017. godine, pak, Centralni registar hartija od vrednosti na upit o statističkom prikazu vlasništva AIK banke A.D. Beograd daje podatak da čak 99,5% njenih akcija drži firma M&V Investments A.D. iz Beograda, dok je ostatak od 0,5% raspodeljen na 31 akcionara, među kojima je drugi po broju akcija Rajfajzen banka. M&V Investments je u 100% vlasništvu još jedne Kostićeve firme pod nazivom Nordagri N.V. registrovane u Holandiji, koja raspolaže i udelom od 81,36% u pomenutoj Sunoko d.o.o., pored MK Group d.o.o. koja je vlasnik preostalih 18,64%.Pored tri šećerane kupljene još tokom 2002. godine u Baču, Kovačici i Pećincima od strane tadašnjeg MK komerca (kasnije na spisku jedne od 24 sporne privatizacije), Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je sredinom avgusta 2016. firmi Sunoko d.o.o. i kupovinu četvrte u Senti, čime je izvršena koncentracija na tržištu proizvodnje i trgovine šećerom od oko 70%. Mimo toga, Kostić je u vlasništvu i firmi PIK Bečej, Mesne industrije Carnex, MK Fintel Wind, zatim hotela Grand i Angella na Kopaoniku, hotela 88 Rooms u Beogradu, imanja od 65 hektara na Fruškoj gori, ukupno 59 hiljada hektara zemlje u Srbiji i Ukrajini, a u aprilu 2017. izvršio je akviziciju nad srpskim filijalama Alfa banke, a pre toga i Gorenjskom bankom iz Slovenije, koje su zatim pripojene AIK banci.

Bio je glavnoosumnjičen u istrazi povodom nelegalnog prepakivanja i izvoza 1501 tone šećera u Evropsku uniju, po kojoj je MK komerc ostvarila protivpravnu korist od oko 70.000 evra, u vreme preferencijalnog izvoza šećera u te zemlje iz Srbije i Crne Gore koju je odobrila, a maja 2003. suspendovala Evropska komisija. Zbog neodazivanja na saslušanje 21. maja 2004. za njim je raspisana i poternica, dok je optužnica ubrzo po njegovom povratku iz inostranstva izostala.

Početkom 2001. godine, pripadnici narodnog pokreta Otpor podneli su krivičnu prijavu protiv Ljubodraga Markovića, službenika Republičke uprave javnih prihoda, koji je, prema njihovim tvrdnjama, pomogao firmi MK komerc da utaji porez vredan 1,4 miliona dinara u vreme režima Slobodana Miloševića, što je Kostić u intervjuu za NIN okarakterisao kao političku osvetu finansijske policije zbog toga što je tada bio direktor Demokratske stranke. Dvanaest godina kasnije, za novogodišnje izdanje tabloida Kurir, Miodrag Kostić, najveći kreditor Aleksandra Rodića, će kupovinu Adria Media Srbije od strane firme Kurir info d.o.o., za koju će se ispostaviti da je u neizmirenim obavezama prema državi, ovako prokomentarisati: „Srbija ide putem konsolidacije ne samo medijskog prostora nego i ekonomskog, i ovo svakako pozdravljam jer ćemo dobiti jaku medijsku kuću koja verovatno treba da izađe van okvira Srbije.“

Utaja poreza i reketiranje kroz finansijsko-kriminalnu hobotnicu porodice Rodić

„Aleksandar Rodić i njegov otac Radisav Rodić, pokretač Kurira, često se u poslovnim krugovima opisuju kao ljudi koji su na delu pokazali kako je u Srbiji moguće izbeći sva dugovanja i poreze, a da se firme ne sakrivaju u ’poreskim rajevima’ poput Sejšela i Kipra. Jer, Rodići su još devedesetih razradili sistem otvaranja i zatvaranja firmi i prebacivanja vlasništva u Srbiji kako bi se izbegle sve obaveze prema državi i poveriocima. Taj sistem je toliko razgranat da je recimo pripadnicima SBPOK-a tokom istrage 2009. trebalo čak šest meseci samo da pobroje kako Rodići prebacuju poslovanje iz firme u firmu.“

Novinar Politike, koji je autor ovih rečenica, praveći neku vrstu demarkacije između tipa poslovanja koji važi za najpoznatije srpske tajkune poput Miroslava Miškovića, Milana Beka ili Miodraga Kostića, i načina na koji funkcioniše biznis porodice Rodić, međutim, nije ni slutio da će, od trenutka kada ih piše, Poreskoj upravi i njenom Sektoru poreske policije biti potrebno gotovo dve godine da završe započeti postupak kontrole i utvrde sve zakonske nepravilnosti koje su pratile prebacivanje težišta poslovanja Aleksandra Rodića sa firme Kurir info d.o.o. na firmu Adria Media Group d.o.o.

Ovaj postupak, koji je obuhvatao kontrolu obračunavanja i plaćanja PDV, poreza i doprinosa po odbitku i poreza na dobit pravnog lica Kurir info d.o.o., današnjeg Custom Group d.o.o., završen je 14. juna 2017. godine, kada je doneto rešenje o utvrđivanju poreske obaveze u iznosu od 302.416.537 dinara. Uz to rešenje, Poreska uprava donela je i rešenje o privremenoj meri obezbeđenja naplate poreza radi obezbeđenja potraživanja u tom iznosu, koje je dostavila Narodnoj banci Srbije i poreskom obvezniku registrovanom na adresi Vlajkovićeva 8. Njemu je, po isteku roka plaćanja poreske obaveze od 15 dana, 3. jula uručena i opomena, čime mu je ostavljen zakonski rok od dodatnih 5 dana da obavezu izmiri. Pošto ni to nije učinila, firmi Custom Group d.o.o. konačno je 10.

jula uručeno rešenje o prinudnoj naplati poreza iz novčanih sredstava, čime su blokirani računi te firme, dok je u međuvremenu, rešenjem o privremenoj meri obezbeđenja naplate poreza zabranom prenosa novčanih sredstava, 6. jula blokiran i račun firme Adraia Media Group d.o.o., nad kojom je, kao nekadašnjim vlasnikom firme Kurir info d.o.o. (sada Custom Group), takođe utvrđen postupak kontrole. Od trenutka kada je račun firme AMG privremeno blokiran, tabloid Kurir diže kampanju protiv predsednika Srbije, koja je započeta još uoči okončanja poreske kontrole nad Custom Group d.o.o., na nov nivo i dovodi javnost u zabludu tezom o navodno protivzakonitoj blokadi firme AMG koja „duguje nula dinara“, pri tom ne posvetivši ni reči o tri nedelje ranije dospelom rešenju o poreskom dugu od preko 300 miliona dinara koji je napravila firma Kurir info d.o.o., a Aleksandar Rodić pokušao da obesmisli procesom promene vlasništva i prenosom nenovčanog kapitala početkom 2014. godine.

Na računima Custom Group d.o.o. Poreska uprava je na dan blokade zatekla iznos i rezervisala sredstva od svega 75 hiljada dinara, dok na računima firme Adria Media Group d.o.o. ukupan iznos od 2,9 miliona dinara na dinarskom računu i od oko 2,6 miliona dinarske protivvrednosti na deviznom poslovnom računu. Ni druge firme u Rodićevom vlasništvu na isti dan ne pokazuju zavidno stanje na računima, pa tako firma Digitalni grad d.o.o. u VTB banci raspolaže sa 458 dinara, a u Unicredit banci sa 1.220 dinara; Srpska medijska grupa d.o.o. u VTB banci ima 2.642,64 dinara, Glasnik d.o.o. 2.837,60 dinara, Roda grupa d.o.o. 24.262,13 dinara, a firma Master finance & legal service koja poseduje Custom Group, 20.350,81 dinara. Samo ova firma, za čijeg je vlasnika postavljena Jovanka Starčević, ima nešto značajnija sredstva na računu u Jubanci u iznosu od 15 miliona dinara, dok u AIK banci firme Adria Media Invest d.o.o., Adria Media Magazine d.o.o. i Roda grupa, imaju respektivno 3.094 dinara, 9.946,78 dinara i 127.611,59 dinara, uz dug prema banci od 1.760.820 evra zbog hipotekarnog kredita koji je Aleksandar Rodić podigao 15. januara 2016, založivši vlasništvo firme Fatman d.o.o., a zatim taj dug preneo na nju radi odlaganja početka otplate.

Saldo na računima Rodićevih firmi u Erste banci takođe je vrlo simboličan: Brendmark info d.o.o. na računu ima 31.823,64 dinara, a Glasnik d.o.o. samo 1.246,62 dinara. Ovakav rezultat preseka stanja na računima, na dan 10. jul 2017. godine, govori o tome da je Aleksandar Rodić veoma dobro znao šta će se desiti, te da je iskoristio da iz svih firmi, koje do tada nisu bile u procesu kontrole Poreske uprave, ukoliko je i imao neka, izvuče sva ili gotovo sva značajnija sredstva, paralelno preko Kurira vodeći hajku, konstruišući afere koje će, upravo u vreme kada bude nastupila blokada firme AMG, retroaktivno služiti kao pokriće da se javnost ubedi zašto je to urađeno, a prilozi iz Kurira prikažu kao razlog za takvu vrstu retaliacije.

Pod pretpostavkom preventivnog izvlačenja novca sa računa svojih firmi, Rodić se istovremeno postarao da blokade, a u periodu od 6. do 10. jula je to učinjeno prinudno sa Custom Group d.o.o. i privremeno sa Adria Media Group d.o.o., dve najvažnije firme u novijem periodu njegovog poslovanja, nemaju za posledicu efikasnu naplatu jer poreski obveznik nema raspoloživu imovinu za naplatu dugovanog poreza u celosti, pa je Poreska uprava primorana da preduzme sve mere i radnje za utvrđivanje sekundarne poreske obaveze, tj. naplatu predmetnog duga od povezanih lica. Zbog toga je takođe 10. jula, izuzev firmi Master finance & legal service d.o.o. i Roda grupa d.o.o. koje su već u tom postupku, izvršeno uručenje naloga za kontrolu još 21 poreskog obveznika koji kooptiraju u Rodićevoj poslovnoj šemi, od čega je njih troje zbog dugova već u stečaju, dok na 10 adresa nije bilo moguće naći odgovorno lice da preuzme nalog.

Po otpočinjanju kontrole, Poreska uprava dostavlja obaveštenje i Agenciji za privredne registre da firma nad kojom se vrši kontrola ne bi mogla, dok god ona traje, da izvrši neko brisanje, promenu podataka koji se odnose na osnivača, člana, naziv, sedište, ulog i oblik organizovanja – jednom rečju svega što je Aleksandar Rodić uprkos tome konstantno i neometano činio, zamećući trag poreske utaje, kako je već pokazano.

Prema saznanjima Antidota, u postupku provere firme Kurir info d.o.o., Sektor poreske policije obavio je razgovor sa više lica, među kojima su: Ivan Bošnjak, suvlasnik firme Milennium team d.o.o., Gordana Simović, šef računovodstva iste firme, Jovanka Starčević, zakonski zastupnik firme Custom Group d.o.o., Nataša Lazić, radnik Kurir info d.o.o., Nebojša Rosić, nekadašnji direktor iste firme i Sandra Šestak, bivša supruga Aleksandra Kornica, jednog od bivših direktora firme Kurir info. Aleksandru Rodiću je, za obavljanje razgovora u svojstvu građanina, dva puta pokušano uručenje putem pošte, a zatim i lično uručenje preko inspektora Poreske policije – bez uspeha. Prva dva lica od navedenih svedočila su na okolnosti prema kojima je, nakon negativne kampanje u Kuriru o poslovima koje je firma Millennium team d.o.o. dobijala bez tendera od firme Srbijagas i njenog direktora Dušana Bajatovića, firma Kurir info d.o.o. početkom 2013. godine uputila ponudu toj firmi za prenos prava na korišćenje žiga „San“ u iznosu od 680 hiljada evra, da bi Kurir prestao sa takvim načinom pisanja.

Vlasnici firme, iako posedovanje takvog žiga nije ni od kakvog značaja za njihovo poslovanje, pristali su na kupovinu, plašeći se nastavka kampanje koju je započeo Rodićev tabloid, a informacija je, prema nezvaničnim informacijama, tokom jula 2017. prosleđena Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu radi procene da li u radnji postoje elementi krivičnog dela koje nije u nadležnosti Poreske policije. O sličnoj vrsti delatnosti, na snimku emitovanom 18. januara 2016. na TV Pink, govorio je i Aleksandar Kornic, tvrdeći da je i sam u vreme dok je bio na mestu direktora firme Kurir info, od januara do maja 2010, „uzeo reket od 10 hiljada evra od sina vlasnika Slap pumpi čiji je otac bio u zatvoru“. Žig „San“ prvi put je upisan 9. marta 2012. godine od strane fizičkog lica Aleksandra Rodića kao nenovčani ulog u vrednosti od 10 miliona dinara firme Kurir info d.o.o., a tabloid San pokrenut je 19. novembra iste godine i služio je uglavnom za napade na tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, kao uostalom i Kurir u to vreme, trudeći se da na taj način, između ostalog, zadobije naklonosti vladajuće Srpske napredne stranke. U intervjuu koji je 12. oktobra 2014. dao za Blic, Đilas je rekao da je od njega traženo „milion evra u kešu“ da bi takvo pisanje prestalo, očito misleći na Aleksandra Rodića, o čemu se u sekciji o Kuriru govori i u već pomenutom izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. Posle samo mesec i po dana, San je ugašen zbog kraha na tržištu, a već 1. februara 2013. njegov žig je prodat, tačnije ustupljen firmi Millennium team, koja se bavi izgradnjom građevinskih objekata niskogradnje; već dve nedelje kasnije, Kurir će objaviti prilog u kojem se ime firme koja je kupila ovaj žig nalazi na listi donatora u humanitarnoj akciji prikupljanja novca za operaciju devojčice Une Savić.

Prema nalazima iz kontrole koju je obavila Poreska uprava, u transakciji sa firmom Millennium team d.o.o. firma Kurir info d.o.o., po osnovu prenosa prava na korišćenje žiga „San“, ostvarila je promet u iznosu od 75.760 hiljada dinara (7,5 puta više od vrednosti koju taj žig nosi kao nenovčani ulog), na koji nije obračunala PDV od 15.152.426,40 dinara. Takođe je utvrđeno da je, radi umanjenja poreza na dobit, prihod za usluge prenosa prava na korišćenje žiga „San“ u 2013. godini obračunat na iznos koji je manji za 1.468.587 dinara. Nakon svega, ovaj žig će po isteku ustupljenog prava na korišćenje, dve godine kasnije, 24. februara 2015, u formi nenovčanog uloga preneti fizičko lice Aleksandar Rodić kao udeo u firmi Kurir info d.o.o. firmi Adria Media Group d.o.o., čime je okončan ciklus rokade vlasništva u odnosu na ova dva pravna lica.

Da to nije jedini žig nad kojim je Aleksandar Rodić vršio utaju poreza, svedoče i radnje koje su od 2010. do 2013. godine, prema podacima iz sprovedene kontrole Poreske uprave, za posledicu imale ukupno umanjenje oporezive dobiti za iznos od oko 200 miliona dinara, i to na način što se svake godine poreska amortizacija najvrednijeg žiga u njegovom vlasništvu, žiga „Kurir“, obračunavala po višoj stopi nego što je bilo predviđeno, čime je umanjivana oporeziva dobit, a ona dalje dodatno umanjivana pokrivanjem gubitaka iz prethodnih godina. Kupovinu žiga firma Kurir info d.o.o. izvršila je 11. marta 2010. od firme Glasnik d.o.o. po ceni od 960 hiljada dinara, da bi na kraju iste godine njegova tržišna vrednost, takoreći moć Kurira, bila procenjena čak na oko 581 milion dinara. Isti žig čini 94,6% od ukupne vrednosti već pomenutog nenovčanog kapitala, koji je 5. februara 2014. Kurir info d.o.o. preneo firmi Adria Media Serbia d.o.o. i koji porodica Rodić kroz istoriju prenosi s firme na firmu; ostatak vrednosti u nenovčanom kapitalu, koji na taj dan iznosi 596 miliona dinara, predstavljaju stavke: ostala nematerijalna ulaganja, kancelarijska i druga oprema, transportna sredstva i ostala oprema. Na taj način je, prevrednovanjem amortizacije žiga „Kurir“ i umanjenjem oporezive dobiti na kraju 2011. godine, firma Kurir info d.o.o. utajila porez na dobit u iznosu od 3.544.813 dinara, 2012. u iznosu od 9.778.046 dinara i 2013. u iznosu od 6.344.925 dinara, što ukupno iznosi 19.667.784 dinara na ime neplaćenog poreza na dobit samo po pitanju ovog žiga.

Ipak, najveća stavka u poreskom dugu koji firma Kurir info d.o.o. ima prema državi tiče se ovde već postavljenog pitanja: Kako je moguće da se ovaj nenovčani kapital, koji je čak bio i predmet tužbe koju je pokrenula firma Dolis d.o.o. dok je nad vlasničkom firmom Manami d.o.o. prava polagala firma Markpak, najpre otuđuje od kapitala jednog, a zatim neometano upisuje kao kapital drugog pravnog lica, tj. firme Adria Media Serbia d.o.o., bez ikakvih poreskih izdataka po lice koju tu radnju vrši? Jer upravo na osnovu te radnje koja se dogodila 5. februara 2014, dva dana po objavljivanju prvog broja tabloida Kurir: najuticajnije dnevne novine na Balkanu, inspektori Poreske uprave Srbije ustanovili su da firma Kurir info d.o.o. u svojim izveštajima i bilansima nigde nije ni iskazala da je prenosom prava industrijske svojine na u tom trenutku zavisnu firmu ostvarila kapitalnu dobit od 595.959.579,82 dinara, čime je ujedno porez na dobit na kraju 2014. godine umanjen za 81,961,679,43 dinara, a porez na dodatnu vrednost za 116.478.870,83 dinara.

Osim toga, utvrđeno je i da je firma nepravilno odredila poresku osnovicu za obračun PDV u vezi sa cenom koštanja časopisa na engleskom jeziku Kurir Go International, kasnije preimenovanog u Kurir International i Kurir Magazine, prilikom uzimanja istog za sopstvene potrebe i ustupanja bez naknade u zemlji, u vrednosti od 368.656,28 dinara.

Kada se konačno podvuče crta, ukupna neizmirena obaveza koju je Sektor poreske policije utvrdio po stavki poreza na dodatnu vrednost za period od 1. januara 2013. do 30. novembra 2015. godine iznosi 131.999.953,51 dinara, a po stavki poreza na dobit za period od 2011. do 2014. godine 106.700.520 dinara. Na dan kada je poreskom dužniku Custom Group d.o.o, pravnom nasledniku firme Kurir info d.o.o., i Narodnoj banci Srbije uručeno rešenje o prinudnoj naplati, na glavni dug, koji predstavlja zbir navedenih poreza, od 238.700.475 dinara uračunata je kamata koja u tom trenutku iznosi 110.402.447,29 dinara, što čini ukupno 349.102.922,29 dinara poreskog duga. Budući da je postupak prinudne naplate stupio na snagu, ovaj iznos se dodatno oporezuje za 5%, što iznosi 17.455.146,11 dinara, čime se ukupna vrednost potraživanja države 10. jula 2017. godine penje na cifru od 366.558.068 dinara, što je gotovo 3 miliona evra.

U prilog tezi da je blokada Adria Media grupe, nad kojom je postupak poreske kontrole u toku, nezakonita, Aleksandar Rodić koristio je i argument da Poreska uprava u rešenju o privremenoj meri zabrane prenosa novčanih sredstava nije navela iznos duga zbog kojeg je blokirala račun te firme. Ovim je, međutim, javnost još jednom izmanipulisana, s obzirom na to da se članom 66, stav 1 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji jasno tvrdi da „radi obezbeđenja naplate poreza koji nije dospeo za naplatu ili koji nije utvrđen, ali je pokrenut postupak utvrđivanja ili kontrole, a postoji opasnost da poreski obveznik osujeti, onemogući, odnosno učini neefikasnom njegovu naplatu, Poreska uprava može rešenjem ustanoviti privremene mere za obezbeđenje naplate“, što predstavlja čist zakonski osnov, baš kako je to u dostavljenom rešenju i navedeno. Upravo ovu činjenicu prenebregle su mnoge javne ličnosti koje su podržale dosad nezabeleženu hajku protiv predsednika republike i Vlade Srbije, koju za spas od krivične odgovornosti svog vlasnika vodi Kurir, a koje se, uz ostale navedene, u tom smislu mogu nazvati zapravo Rodićevim saučesnicima u medijskoj kampanji prikrivanja krivičnog dela Poreska utaja.

To su, među ostalima: Aleksandar Stevanović, visoki funkcioner pokreta Dosta je bilo i narodni poslanik („Tužiti državu za naknadu štete! Nije dobro koristiti ekonomske metode za pritisak na medije!“); Branimir Kuzmanović, visoki funkcioner Demokratske stranke („Za svaku osudu je način na koji režim guši Kurir“); Boško Obradović, predsednik pokreta Dveri („Izdržite protiv diktatora“); Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti („Frapiran sam, ovo je mnogo dublja tema od samog blokiranja računa“); Aleksandar Popović, visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije („Postupak Poreske povezan je sa pisanjem Kurira i jeste pritisak na medije“); Borko Stefanović, predsednik pokreta Levica Srbije („Vlast pokušava da uguši i zatvori Kurir“); Mahmud Bušatlija, finansijski analitičar („Ne znam kako su to izveli, pod hitno treba da vam se dostavi obrazloženje“); Branislav Lečić, glumac („Kurir je na listi za odstrel jer se usprotivio velikom vođi, neće birati sredstva da vas eliminišu!“); Miloš Janković, v.d. zaštitnika građana („Ovo je pokušaj da se Kurir zabrani“); Ljubivoje Tadić, glumac („Plašim se za državu kojoj je Kurir najveći neprijatelj“); Vladimir Gajić, advokat („Napad na Kurir je činjenica da se kritika neće tolerisati, za to će biti korišćena sva sredstva“); Janko Veselinović, lider Pokreta za preokret („Ovo nema nikakve veze s pravom, to je čist politički obračun“); Dragan Šutanovac, predsednik Demokratske stranke („Vučić gasi medije kao 90-tih kada je bio ministar informisanja“); Zoran Živković, predsednik Nove stranke („Ovo je čisto bezakonje“); Vjerica Radeta, visoka funkcionerka Srpske radikalne stranke i narodna poslanica („Ne razumem da može da se blokira bez ikakvog osnova, da nema cifra“); Milan Stamatović, gradonačelnik opštine Čajetina („Ovo je pravno nasilje bez presedana“); Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije („Ovo je dokaz da su sve institucije pod kontrolom jednog čoveka“); Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli i narodni poslanik („Ovo je skandalozna mera autokrate Vučića, jer ne može da izdrži kritiku Kurira“); Gorica Mojović, članica Glavnog odbora Demokratske stranke („Ništa me iznenađuje, odavno smo se oprostili od slobode medija u Srbiji“); Branka Prpa, istoričarka („Režim koristi isti rukopis kao 90-tih u slučaju Telegrafa i Evropljanina“); Vuk Jeremić, političar („Ovo je osmišljeno guranje medijskih kuća u finansijske probleme“); Saša Janković, predsednik Pokreta slobodnih građana („Ljudi koji su nam oteli državu stavljaju katanac na bravu celoj Srbiji“); Sanda Rašković Ivić, narodna poslanica („Režim hoće da ugasi Kurir! Kada neko vikne da je ’Car je go’, odmah imperija uzvraća udarac!“); Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik lista Danas („Šalje se jasna poruka svima koji se drznu da pišu protiv vlasti!“); Novica Antić, predsednik Vojnog sindikata Srbije („Čist politički progon! Pojedincima iz vlasti sve je dozvoljeno!“); Feđa Dimović, estradna ličnost („Kurir je obeležen kao državni neprijatelj broj jedan, bližimo se periodu ’Miloševićevske’ vlasti!“); Mlađan Kovačević, ekonomista („Čudno ponašanje bez obrazloženja“); Dijana Vukomanović, narodna poslanica („Vučić se vara ako misli da će uspeti u onome u čemu ni Milošević nije da nametne cenzuru i ukine slobodu medija“)

Priliku da podrže Kurir nisu propustili ni Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promjene („Svi moraju da dignu glas protiv progona Kurira i medijske grupe Aleksandra Rodića“); Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke („Plaćanje poreza ne može da bude državna tajna“); Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije („Vučić je u strahu i panici, njemu je odzvonilo“); Ivan Ninić, novinar („Ko ne kleči na kolenima, prođe kao Kurir“); Marinika Tepić, poslanica Nove stranke („Pisanje Kurira Vučića izuva iz cipela, zato je i krenuo u odmazdu jer je sposoban samo za davljenje medija“); Marko Nicović, advokat („Blokada bez obrazloženja je kršenje zakona“); Goran Ćirić, šef poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije („Ovo je poruka Vučićevog režima svima koji drugačije misle“); Vesna Rakić Vodinelić, predsednica političkog saveta Nove stranke („Ovo je diskriminacija zabranjena Ustavom, Novosti su godinama u velikom dugu i niko ih ne dira“); Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije („Poresko rešenje nije pravno valjano!“); Milan Lapčević, funkcioner Demokratske stranke Srbije i narodni poslanik („Vlast sprovodi dvostruke aršine, šta je sa dugom TV Pink?“); Balša Božović, narodni poslanik Demokratske stranke („Režim ne preza ni od čega da bi uništio svakog kog smatra protivnikom“); Miroslav Markićević, funkcioner Nove Srbije („Na udaru su mediji koji kritički pišu o vlasti, a ovima drugima se gleda kroz prste“).

Svi prilozi izuzev nekoliko poslednjih objavljeni su u roku od samo dva dana na sajtu Kurira, 7. i 8. jula 2017, četiri dana posle dostavljene opomene zbog neizmirenih dugova firme Custom Group d.o.o. prema državi u iznosu od 3 miliona evra. Manje-više ista grupa javnih ličnosti na identičan način je saučestvovala i novembra 2015. godine, kada je Aleksandar Rodić, sin Radisava Rodića, sebe prvi put proglasio prvoborcem za slobodu govora – upravo u vreme kada je otpočet postupak kontrole Poreske uprave nad firmom Kurir info d.o.o.

Kraj prvog nastavka

* Dokumentacija korišćena pri izradi ovog istraživanja nalazi se u arhivu dokumenata.

Prema zaključku Antidota, argumentovanom samo izjavama u kojima javne ličnosti osuđuju pomenutu poresku blokadu, oni su podržali "dosad nezabeleženu hajku protiv predsednika Republike i Vlade Srbije, koju za spas od krivične odgovornosti svog vlasnika vodi "Kurir"", pa se zbog toga mogu nazvati "Rodićevim saučesnicima u medijskoj kampanji prikrivanja krivičnog dela poreska utaja."

Vladimir Gajić, predsednik Advokatske komore Beograda, ističe da su ovakve konstatacije Antidota posledica njihovog nepoznavanja prava i definicije saučesništva.

- Očigledno je da se vodi politička kampanja sa ciljem da uništi svakoga ko je kritički nastrojen. Ja sam podržao "Kurir" da nastavi slobodno da radi, kritikujući nejasne odluke poreske uprave. Nema tu nikakve hajke protiv Vučića, a kao što njegovi trabanti kakav je Antidot to predstavljaju, tvrdi Gajić.

On tezu u spornom tekstu - da je Kurir "potpomogao" rušenje optužnica za učesnike u Đinđićevom atentatu, suprotstavlja tvrdnji da je "osnivač Antidota postao jedan od moćnih ljudi kao beneficijar od smrti Zorana Đinđića".

Da su teze iznete u ovom tekstu - napad na političke neistomišljenike, saglasan je i Borko Stefanović, lider Levice Srbije.

- Znajući Antidot i ko stoji iza toga, mogu da zaključim da njima smetaju političke poruke koje šaljem, ali nisam učesnik nikakve zavere ili hajke, ja sam otvoreno protiv režima, ističe Stefanović dodajući da je Kurir podržao zbog brojnih "nelogičnosti" koje prate blokadu njihovog računa.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, pomenut je u tekstu zbog izjave da je "tema mnogo dublja od blokiranja računa". On za Danas objašnjava da ostaje pri ovom stavu.

 - Nenormalno je da bilo koja vlast blokira bilo čiji račun a odbija da kaže po kom osnovu, ostaje pri svom stavu Šabić. Ipak, on smatra da sa te funkcije ne bi trebalo da se "bavi medijima", ali ukazuje da, upravo zbog obaveze prema funkciji koju obavlja, nikada nije odbio da da izjavu za neki medij, "pa čak ni za Informer", te je zato i odgovorio na pitanje o dugovima "Kurira". Vodi se politička kampanja protiv svake kritike, građani su izloženi medijskim manipulacijama dok vlast bez obrazloženja blokira nečije račune, ističu sagovornici Danasa, upitani o optužbama portala "Antidot" da su saučesnici listu "Kurir" u prikrivanju utaje poreza i hajci protiv predsednika Srbije.

Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, za Danas ukazuje da su ovakvi tekstovi pokazatelj da se građani Srbije žrtve intenzivnih medijskih manipulacija, kojima se zarad najnižih ličnih interesa produbljuju podele u društvu, rastaču moralne vrednosti i podstiču mržnja i nasilje.

- Ostajem pri stavu da medije ne treba zabranjivati, pa ni tabloide. Međutim, nedopustivo je da se mediji koriste za njima svojstven obračun sa neistomišljenicima - po principu nalepi nekom etiketu i efekat je postignut. Upravo je to učinjeno zamenom teza u ovom tekstu, zaključuje Janković.

Među onima koji su prozvani za saučesništvo je i Slaviša Lekić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Međutim, on smatra da je izlišno da bilo šta demantuje ili objašnjava jer "na smeće, poput Informera, Srpskog telegrafa i Popovićevog Antidota, ne želim da potrošim više od ovih osam sekundi".

Kurir tužio Antidot, Kaića i Tanjug

"Adrija medija grupa" (AMG), u čijem je vlasništvu list Kurir, saopštila je da je podnela tužbe protiv "saradnika narko-kartela Darka Šarića, koji su sakriveni iza fantomskog sajta Antidot objavili laži i klevete o porodici Rodić, poslovanju i trenutnoj situaciji u AMG, kao i protiv svih onih koji su preneli ovo lažno istraživanje, kao što je novinska agencija Tanjug." Kreatori ovih "izmišljotina", kako tvrde iz AMG, jesu saradnici Stanka Subotića Caneta - Vladimir Beba Popović, Ištvan Kaić i fantomski, nikad dosad imenovani "Antidot tim".

Kaić i Politika bez komentara

Autor spornog teksta Ištvan Katić ostao je nedostupan na pozive Danasa, baš kao i Žarko Rakić, v. d. glavnog urednika Politike.

– Naređenje da sakrijemo Kurir na rafovima dobili smo od prvog šefa. Preciznije, rekao nam je da vaš list moramo da pozicioniramo tako da se ne vidi uopšte, ili da se vidi samo početno slovo. Kolege i ja smo se bunili i pitali zašto to moramo da radimo, ali odgovor je uvek bio: Nije na vama da o tome raspravljate – kaže nezadovoljni sagovornik, koji se plaši da otkrije svoje ime zbog lične bezbednosti.

On dodaje da je kasnije angažovan novi šef, koji je laž i korupciju popeo na još viši nivo.

– Drugi šef nas je terao da se ponižavamo i lažemo mušterije. Terao nas je da ljudima govorimo da Kurir pomeraju ostali kupci i da zato nije na vidljivom mestu. Zbog toga smo imali i dosta konflikata sa mušterijama koje nisu naivne i glupe – ogorčen je bivši prodavac na trafici.

Kako kaže naš sagovornik, da je znao da će državni organi otići tako daleko, nikada se ne bi zaposlio.

– Ne volim laž, korupciju i kriminal, te sam zato odlučio da se povučem i sačuvam ono što mi je ostalo – rekao je.

Podsetimo, „Adrija medija grupa“ (AMG), Aleksandar Rodić i Kurir podneli su više od 150 krivičnih prijava i tužbi, kao i krivičnu prijavu protiv organizovane kriminalne grupe, udružene u cilju uništenja Kurira i „Adrija medije“, čime je izvršeno krivično delo Zloupotreba monopolističkog položaja, iz čl. 232 KZ u sticaju sa krivičnim delom Zloupotreba položaja odgovornog lica iz čl. 234 st. 3 KZ, kao i više krivičnih dela!

Prijave su podnete protiv „Insajder tima“, „Medijske mreže“, „Centrosinergije“, „Štampa sistema“, kao i protiv ostalih firmi i odgovornih lica zbog organizovanja kriminalne grupe i izvršenja većeg broja krivičnih dela.

„Adrija medija“ podnela je prijave u cilju zaštite svojih Ustavom zagarantovanih prava na život, slobodu i sigurnost, slobodu izražavanja, slobodu medija, slobodu rada, slobodu kretanja, slobodu misli i savesti, te povodom zaštite slobode i sigurnosti 800 naših zaposlenih, podneli više stotina tužbi i krivičnih prijava pred nadležnim organima.

A da bi se videlo koliko ljudi zaista radi u Rodićevoj firmi, dovoljno je ući na sajt Agencije za privredne registre i potražiti redovan finansijski izveštaj za prošlu godinu, dokument koji je u APR dostavila sama „Adrija medija grupa".

Po tom izveštaju, koji obuhvata period od 1. januara do 31. decembra 2016. godine, tokom tih 12 meseci prosečan broj zaposlenih u AMG bio je 202. U izveštaju za 2015. taj broj je 298, iz čega se vidi da je Rodić tokom 2016. otpustio gotovo trećinu ljudi iz svoje firme, što znači da se već tada suočio sa grdnim problemima u poslovanju.

Kojom je matematikom utajivač Rodić došao do 800 zaposlenih u „Adrija medija grupi“, zna samo on.

Sigurno je da od 1. januara do danas na postojećih 200 nije primio novih 600 radnika. Ali čudi li to od čoveka koji je zaključio da poreske obaveze od tri miliona evra u stvari znače da on ne mora ništa da uplati državi, kao i da kada uzmeš od banke 6,5 miliona evra, ne moraš da joj vratiš ni dinar?

Ovim kriminalnim odlukama Poreske uprave prethodile su lične pretnje vlasniku AMG Aleksandru Rodiću, uredništvu i zaposlenima u kompaniji.

Očigledno je da je Aleksandar Vučić rešio da uguši najveći štampani slobodni dnevnik u Srbiji i time dovede u pitanje egzistenciju više od 800 zaposlenih koji rade u okviru AMG, od čijih plata živi i 3.500 članova njihovih porodica.

Podsetimo, Poreska uprava, na čijem čelu je Dragana Marković, rešenjem od 6. jula bez ikakvog pravnog osnova blokirala račune AMG, iako nije utvrdila nikakvu poresku obavezu AMG, niti je u rešenju o privremenoj meri navela da bilo kakav budući porez može biti utvrđen.

Takođe, Poreska uprava nije navela nijednu okolnost iz koje proizilazi da eventualno utvrđeni porez neće biti plaćen.

Blokadi računa, prethodila je gebelsovska hajka vlasti i režimskih medija na AMG i njenog predsednika Aleksandra Rodića, koja traje do današnjeg dana. Za sve to vreme, režimska mediska mašinerija predvođena Informerom, TV Pink i Srpskim telegrafom u sadejstvu sa državnim funkcionerima i partijskim poslušnicima iz SNS iznosila je samo laži i izmišljotine o AMG, zbog čega je naša kompanije podnela i krivične prijave protiv njih.

Cela ta medijska odmazda i halabuka imala je cilja da skrene pažnju sa nezakonitog postupanje državnih organa, posebno Poreske uprave, koju je zloupotrebio režim u obračunu sa AMG i Kurirom.

Računi naše kompanije nisu blokirani ni za koji konkretan iznos, što nači da, bez obzira na to koliko bi sredstava bilo na računima, AMG ne može da vrši plaćanje dobavljačima, zarade zaposlenima i drugo, što je neophodno za redovno poslovanje.

Posledice brutalnog režimskog udara na AMG i Kurir odrazila se na poslovanje. Nakon blokade računa i višemesečnog režimskog udara i linča kome je bila izložena, kompanija je bila prinuđena da obustavi izlaženje srpskog izdanja Njuzvika, a zaposlenima prvi put nisu isplaćene plate.

Kriminalnom zloupotrebom Poreske uprave Republike Srbije, vlast Aleksandra Vučića preti da će najvećoj medijskoj kući na zapadnom Balkanu konfiskovati kompletnu imovinu i na taj način preuzeti rukovođenje kompanijom. Vlast je prekršila je sve postojeće zakone Republike Srbije je je Poreska uprava donela rešenje o blokiranju računa bez ikakvog obrazloženja, bez navedenog iznosa duga za koji se računi blokiraju, kao i bez vremenskog ograničenja.

Na taj način, kompanija je onemogućena da raspolaže svojim novcem i izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima, štampariji i radnicima, što dodatno utiče na ugled kompanije naraušavajući njen kredibilitet, koji je do sada bio besprekoran, upravo i prema zaposlenima, dobavljačima, štamparijama i ostalim saradnicima.

Iza kriminalnog poreskog napada na "Adrija medija grupu", na šta smo nedeljama upozoravali, krije se, pre svega, namera vlasti da se na svaki način uguši štampano izdanje Kurira, koje ni nakon svih pretnji ne odustaje od kritičkih tekstova o Aleksandru Vučiću i njegovim saradnicima. 

Zbog skandalozne zloupotrebe Poreske uprave i urušavanja institucija ove države, "Adrija medija" podnela je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivične prijave protiv Dragane Marković, direktorke Poreske uprave Srbije, i Ivane Draganjac, direktorke filijale Stari grad.

Njih dve pristale su da budu oružje u rukama Aleksandra Vučića i njegovog kabineta, iz kog se sprovodi operacija preotimanja "Adrija medije". Naša kompanija već nekoliko nedelja insistira da Dragana Marković javno saopšti kolika su dugovanja "Adrija medije" prema budžetu Srbije. Odgovora nema.

Samo skandalozna izjava data Udruženju novinara Srbije da je "Kuriru izdato neko poresko rešenje, te da Kurir zna da ima poresku obavezu".

Sada je sasvim sigurno da Vučić i njegovi saradnici postupaju po nekom samo njima znanom leks specijalisu, namenjenom samo AMG i dnevnom listu Kurir, jer je u odluci koja je prethodila ovoj nezakonitoj i neustavnoj blokadi Poreska uprava pre dve nedelje blokirala i korišćenje 16 miliona dinara na računima kompanije, s obrazloženjem da AMG "možda neće biti solventan" u slučaju da će morati da izmiri bilo kakve obaveze prema državi.

Takva kriminalna rešenja, koja se sprovode samo prema jednoj kompaniji u Srbiji, a to je AMG, na najbolji mogući način pokazuju svim medijima u Srbiji na koji način će se vlast Aleksandra Vučića razračunati s njima u slučaju da odluče da njihovo izveštavanje bude slobodno i u interesu građana, a ne predsednika Srbije i njegovih partijskih saradnika.

„Podneta je tužba i protiv predsednika Aleksandra Vučića“, kome AMG pripisuje „iznošenje laži i kleveta koje su dovele do povrede ugleda, časti i ličnosti Aleksandra Rodića“.

„Vrednost tužbenih zahteva iznosi više stotina miliona dinara“, napominje se u saopštenju AMG.

Nadležnim tužilaštvima AMG je podnela i „pet krivičnih prijava, i to protiv članova Saveta REM zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo nesavesnog rada u službi, protiv N. N. lica iz Poreske uprave i Dragana J. Vučićevića, kao podstrekača zbog odavanja službene tajne, nesavesnog rada u službi i zloupotrebe službenog položaja, protiv Ivane Draganjac, direktorke filijale Poreske uprave Stari grad, i Dragane Marković, direktorke Poreske uprave Republike Srbije, zbog zloupotrebe službenog položaja, protiv Nebojše Stefanovića, ministra unutrašnjih poslova, zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi s krivičnim delom povreda ravnopravnosti, zbog ugrožavanja sigurnosti, kao i zbog povrede slobode govora i javnog istupanja“.

U saopštenju AMG navodi da su podnete i krivične prijave „protiv Centrosinergije, Štampa sistema, Future plus i Mog kioska, Insajder tima, Medijske mreže i odgovornih lica“, koje tereti za „zloupotrebu monopolističkog položaja i zloupotrebu položaja odgovornih lica“, kao i za „sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa“.

Kod Regulatornog tela za elektronske medije, ukazuje u saopštenju AMG, „podneto je ukupno 10 prijava, od kojih je osam protiv televizije Pink, jedna protiv Studija B i jedna protiv televizije Happy“.

Uz najavu da će i ubuduće štititi „svoja prava u okvirima nadležnih institucija Republike Srbije“, AMG poručuje da će koristiti sva sredstva predviđena zakonima da zaštiti kompaniju i sve zaposlene.

Zahtevi za dodatnim objašnjenjima povodom ove odluke odbijeni su od strane Poreske uprave, izveštavaju mediji, uz obrazloženje da su razlozi "tajni".

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) - koja je članica IFJ/EFJ saopštila je da "žali i da izražava ozbiljnu zabrinutost zbog zatvaranja magazine Njuzvik Srbija. Njuzvik je imao profesionalnu uređivačku politiku, različitost sadržaja, naročito se baveći specifičnim nekomercijalnim temama od javnog značaja, zauzimao je posebnu poziciju na srpskoj medijskoj sceni.

Bez ulaženja u opravdanost tvrdnji AMG, NUNS veruje da je medijsko tržište u Srbiji politički kontrolisano i da u praksi još nisu zaživela zakonom predviđena rešenja i mehanizmi koji bi trebalo da obezbede punu slobodu medija".

Udruženje novinara Srbije (UNS) - takođe članica IFJ/EFJ izražava "žaljenje kad god se medij koji doprinosi različitosti mišljenja i bavi se važnim pitanjima - zatvori", rekao je predsednik UNS Vladimir Radomirović. AMG je podnela krivičnu prijavu protiv ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i Dragane Marković, direktorske Poreske uprave Srbije, uz tvrdnju da su žrtve "brutalne dirigovane kampanje koju ministar vodi u provladinim medijima protiv predsednika AMG Aleksandra Rodića i zaposlenih u njegovoj kompaniji".

Newsweek je popularni magazin u vlasništvu američke kompanije sa 12 globalnih jezičkih izdanja kao i četiri izdanja na engleskom jeziku. Newsweek Srbija počeo je sa izlaženjem u januaru 2015. nakon što je AMG kupila licencu krajem 2014. U junu 2016. AMG je Newsweek počeo da štampa kao mesečnik.

Odluka da u opštoj racionalizaciji baš Newsweek bude ugašen došla je pre svega zato što je, kaže Bojović, AMG u obavezi da za štampanje domaćeg izdanja časopisa redovno plaća licencu američkom Newsweek-u sa kojim, inače, ima ugovor do 2024. godine.

Avgustovski broj je i poslednji koji će publika moći da pročita, jer ga od septembra više neće biti na kioscima.

„Pokušali smo da ovaj udar vlasti koja nam je blokirala račun malo ublažimo sa avgustovskim brojem – štampali smo ga u nešto manjem tiražu, kupci su mogli da vide i da više nije upakovan u plastičnu kesu… Gde smo mogli da uštedimo, mi smo to uradili. Prateće troškove oko štampe, plata i slično, još bismo nekako i mogli da podnesemo, ali troškovi samog licenciranja su toliki da trenutno premašuju naše mogućnosti“, kaže Bojović.

Kako je i sajt deo paketa za koji se plaća licenca, poslednja objava na njemu bio je upravo tekst o gašenju Newsweek, a novih unosa, kaže, više neće biti. Ostaće Fejsbuk stranica i Tviter profil kako bi se održavala komunikacija sa čitaocima.

Nejasna sudbina zaposlenih

Redakciju ovog mesečnika činilo je šestoro novinara i urednik, a kompanija, kaže Bojović, sada pokušava da nađe načina da reši njihov status.

„Direktor će razgovarati sa zaposlenima i videti koje su opcije. Moguće je i da će oni koji to budu hteli biti premešteni da rade za neko drugo izdanje u okviru AMG, ali je moguće i da će ostati bez posla, jer se nama zbog blokade računa mogućnosti smanjuju i moramo da racionalizujemo čitavu potrošnju u okviru kompanije. Još uvek ne znamo“, kaže on.

Odluka o gašenju magazina doneta je 1. avgusta i sve je, navodi Bojović, zatekla.

„Novinari to nisu očekivali, znalo se da je situacija teška, ali tek kada su krajem meseca analizirani finansijski bilansi, videlo se da mora da se reaguje odmah. Siguran sam da niko nije ravnodušan, novinari su zabrinuti s pravom, jer se radi o njihovim radnim mestima i profesionalnim sudbinama“, ističe Bojović.

Zašto je Newsweek postao mesečnik?

Magazin, koji se bavio i istraživačkim novinarstvom (2015. godine bili su deo međunarodnog istraživačkog projekta „Swiss Leaks“ koji je dobio nagradu Svetske mreže urednika, a ove godine bili su nominovani i za Data Journalism Awards za projekat „Football Leaks“), od svog osnivanja 2015. do sredine prošle godine štampao se svake nedelje.

U junu prošle godine je, međutim, doneta odluka da postane mesečnik, a Bojović kaže da to nije imalo veze sa političkim pritiscima, niti sa tim što je jedna od poslednjih „zapaljivih“ naslovnica nedeljnika bila o Savamali i imala naslov: „Ti li si, Vučiću“.

„Duboko verujem da to nije povezano sa pričom o Savamali. Na kraju krajeva, ja sam taj tekst lično pisao. Naravno da postoji nezadovoljstvo, verovatno i samog Vučića, ali ono što ja znam jeste da je već u tom periodu postojao plan da krenemo sa drugačijom dinamikom štampanja“, tvrdi on.

Razlozi za takvu odluku su, kaže, bili finansijski motivisani.

„Ključna stvar je bila u činjenici da u Srbiji ima šest nedeljnika, što je mnogo za ovakvo tržište. U jednom trenutku smo odlučili da pomerimo magazin u onu nišu za koju mislimo da je profitabilnija. To znači da na luksuznijem papiru, većem broju strana, u tzv. premijum izdanju izlazimo jednom mesečno, dakle da ljudima jednom na 116 strana ponudimo jednak, ako ne i bolji sadržaj, i da uz reklame (koje su u tom slučaju skuplje i ekskluzivnije) nadomestimo ono što je nedostatak u funkcionisanju svih nedeljnika. Osim toga, namera kompanije je i bila da se u potpunosti okrene mesečnicima. Od nedeljnika smo imali još samo Story, koji je prodat“, objašnjava Bojović.

On kaže da bi voleo kada bi Newsweek mogao da opstane, ali su „mogućnosti sužene kada živite u Srbiji ili sličnim zemljama, u kojima vlast uzurpira sudstvo, policiju, tužilaštvo i finansijske mogućnosti“.

Newsweek i kurirove „promene kursa“

S obzirom na to da je Bojović bio i novinar Newsweek-a, na pitanje o tome da li su i kako na Newsweek uticale periodične „promene kursa“ Kurira kada je reč o odnosu prema vlastima (a o čemu svedoči i pismo Aleksandra Rodića „Srbijo izvini“), on navodi da „Kurir, naravno, mora da pronalazi svoj put ka tržištu, čitaocima, finansijama, što je legitimno, jer on živi od reklama“.

„Sigurno je da su Lađević i Milovanović, koji sada vode Srpski telegraf, Kurir doživljavali na jedan način. Dok su bili tu, svako malo su ga privodili SNS-u. Zato su i otišli iz Kurira, napravili prorežimski medij, a ovde su došli neki drugi ljudi koji su rekli da moramo da napravimo nešto ozbiljnije i sa većim balansom. Ako pogledate naslovne strane, videćete da su one sada ozbiljnije nego ikada pre“, kaže Bojović.

On objašnjava i da su se od samog početka postojanja magazina trudili da razdvoje Kurir i Newsweek, „jer smo znali da će ljudi ta dva uvek povezivati“.

„Nikada niko iz Kurira nije uticao na nas, niti je mogao da utiče. Ova dva izdanja su samo spadala u ono što mi zovemo ‘njuz grupom’, koju čine politički magazin i politički dnevnik, ali su uređivačke politike suprotne. Ima ljudi koji su pisali i za Kurir i za Newsweek, ali to je sve“, kaže on.

Glavni i odgovorni urednik Newsweeka Milorad Ivanović nije želeo da govori za Cenzolovku o eventualnim pritiscima na uređivačku politiku i izazovima sa kojima se redakcija suočavala, kao ni o trenutnim međunarodnim istraživačkim projektima sa kojih će novinari Newsweek Srbija biti povučeni, već nas je uputio na Bojovića.

Ukazano je da je "dvomesečna protivpravna blokada svih računa kompanije koja je uvedena bez obrazloženja kao i bez preciziranja iznosa nepostojećeg (poreskog) duga", dovela do toga da časopis bude ugašen.

"Uprkos svemu, mi i dalje ulažemo velike napore da se odupremo pritiscima kojima smo svakodnevno izloženi, svesni da je u osnovi svake diktature želja za kompletnom kontrolom medija", navela je AMG.

List "Informer" preneo je tvit novinara Vremena Dejana Anastasijevića koji je naveo da je magazin Njuzvik "bio u bankrotu mnogo pre nego što se Rodić obrnuo".

"Ajde da ne skačemo na zaključke. Magazin je bio u bankrotu mnogo pre nego što se Rodić obrnuo", napisao je Anastasijević.

 Podsetimo, posle dvomesečne hajke na Aleksandra Rodića i „Adrija medija grupu“ (AMG), koju sprovode mediji pod kontrolom Aleksandra Vučića, visoki državni funkcioneri i funkcioneri SNS, a tokom koje se koriste najstrašnije izmišljotine i govor mržnje, na Kurirov portal stigle su nove pretnje ubistvom upućene predsedniku AMG.

„Halo, Rodiću... Doći ću tamo u redakciju i ubiću te u ime Alekse Vučića. Jesi me čuo? A i sve vas u redakciji ću umlatiti čekićem!“, navodi se u poruci - komentaru koji je poslat na sajt Kurira.

Ovakva pretnja ubistvom, zbog koje je advokatski tim AMG podneo krivičnu prijavu protiv N. N. lica, samo je posledica hajke Pinka, Informera i Srpskog telegrafa, kao i ministara i funkcionera SNS, u kojoj se Aleksandar Rodić svakodnevno naziva „ustašom“ ili „šiptarskim plaćenikom“.

- Moj odnos s predstavnicima vlasti mora biti determinisan zajedničkim ciljem, dakle zaštitom i unapređenjem na zakonu zasnovanih prava i interesa građana. Nažalost, veoma često to nije tako. Nužno je da neki shvate da uspostavljanje savremenog sistema zaštite podataka o ličnosti nije ni moj privatni posao, ni isključivi zadatak Poverenika kao institucije, već izuzetno kompleksan državni posao koji podrazumeva obaveze i angažman velikog broja subjekata, posebno Vlade i ministarstava. Nužno je i izmeniti praksu da Vlada ignoriše svoju, zakonom utvrđenu, obavezu da obezbedi prinudno izvršenje rešenja Poverenika, kao i da nadležno ministarstvo, gotovo po pravilu, ne pokreće prekršajne postupke protiv onih koji krše zakon. Procenat uspešnih intervencija Poverenika dostizao je 96 odsto, ali u prošloj godini je, nažalost, smanjen na 92 odsto.

Koliko je krivičnih prijava podnela vaša kancelarija, koliko ih je procesuirano i na kakve ste sve opstrukcije nailazili?

- Poverenik je do danas podneo ukupno 32 krivične prijave, a doneta je samo jedna pravosnažna osuđujuća presuda. U 16 slučajeva nastupila je zastarelost gonjenja ili je osuda izostala zbog primene načela oportuniteta. Postupci po drugim krivičnim prijavama su „u toku“, šta god to značilo. Nažalost, najverovatnije će značiti - zastarelost.

Da li je Više javno tužilaštvo platilo novčanu kaznu od 800.000 dinara, kojom ste ih kaznili zbog nepostupanja po vašem nalogu - a tražili ste informacije o „slučaju Savamala“?

- Nezavisno od toga da li je platilo kaznu, bilo koje tužilaštvo koje krši zakon, krije informacije o svom neradu, ne postupa po nalozima nadležnih državnih organa i učestalo čini kažnjive prekršaje izvesno šalje opskurnu sliku o stanju pravosudnog sistema države. A odredbu zakona po kojoj je jedan od glavnih zadataka tužilaštva da „štiti zakonitost“ bukvalno pretvara u karikaturu.

Kakvu poruku šalju državne institucije kada odbijaju da postupe po nalogu poverenika?

- Pravna sigurnost i izvesnost su u fundamentu svake uređene države. Oni su, za tranzicionu zemlju, ulaznica za društvo takvih država. Oni su važna pretpostavka za saradnju, dolazak stranih investitora, napredak procesa evropskih integracija... Ako šaljete poruku da odluke nadležnih državnih organa, po zakonu obavezujuće, neko, a pogotovo vlast, može da ignoriše, onda sami sebi otežavate ulazak u društvo uređenih modernih zemalja. Budimo precizni, nije reč o „saradnji“ s poverenikom, ona može biti i neobavezna i fakultativna, reč je o obavezi poštovanja zakona.

Da li smatrate da je ugovor države s „Fijatom“ trebalo da bude javan i zašto se on i dalje krije?

- Da, naravno da smatram. To sam rekao još u vreme njegovog zaključivanja. I više od toga, po žalbi pokojne Verice Barać i njenog Saveta doneo sam rešenje kojim sam naložio da se ugovor učini dostupnim javnosti. Tadašnja vlada nije izvršila to rešenje, izigrala je izvršenje. Nisu ga izvršile ni kasnije vlade, uključujući i aktuelnu. Zašto? To je pitanje za njih. Pravnih razloga za to nije bilo i nema ih.

Tu su i neki kapitalni ugovori sa „Er Srbijom“ i „Beogradom na vodi“ koji nisu otkriveni...

- Za sve slične ugovore, načelno, nije sporno da su određene informacije poverljive i da se shodno tome javnosti može ograničiti pristup njima. Tu je reč, pre svega, o informacijama čiji izvor je sam strani partner, odnosno informacijama koje njemu „pripadaju“, pa je opravdano da javnosti ne budu dostupne. Međutim, takav tretman ne mogu imati sve informacije. Pogotovo ne one koje su neophodne za ocenu opravdanosti raspolaganja naše strane javnim novcem i resursima, kao što su ustupanje državne svojine, subvencije, oslobađanje od poreza... Uskraćivanje tih informacija je i formalno nezakonito i ima više realnih štetnih posledica. Otežava objektivnu ocenu opravdanosti i valjanosti posla i, što je najgore, neminovno izaziva sumnje u moguću korupciju.

Deluje kao da vlast poverenika nekada etiketira kao državnog neprijatelja. Da li je to tako u vašem slučaju?

- To je sasvim evidentno. Inače, takav nekorektan odnos prema Povereniku kao instituciji nije „specijalnost“ aktuelne vlasti. Sada je to možda kulminiralo, ali prisutno je sve vreme, sve vladajuće garniture slale su poruke da je poverenik „opasan“, „ugrožava interese zemlje“, „narušava ekonomski ili finansijski poredak“, „ugrožava bezbednost“ ili je „kriv za sve“. Radi se o potvrdi jednog ružnog fenomena, koji se ogleda u tome što sve naše političke stranke, kad su u opoziciji, veoma cene ljudska prava i prava javnosti, pa dosledno tome i poverenika. Kad dođu na vlast, to se potpuno menja, pa poverenik postaje „neprijatelj“. Iako, ponavljam, nije jedini, primer vladajućeg SNS je u tom pogledu posebno ilustrativan. Uvid u statistiku Poverenika, u vezi sa žalbama podnetim od strane političkih stranaka, pa shodno tome i rešenjima donetim u njihovu korist, potvrđuje da je rekorder SNS. Podneo je ubedljivo najviše žalbi, a u njegovu korist doneto je najviše rešenja. Robusno i dosledno insistirao je na pravima iz zakona, tražio i dobijao zaštitu prava od Poverenika, i tako davao doprinos afirmaciji prava javnosti. Ali rekord koji se i danas drži SNS je ostvario davno, onda kad je bio u opoziciji. Danas se toga „ne sećaju“.

 
Računi „Adrija medija grupe“ nedavno su blokirani zbog navodnog poreskog duga, ali bez obrazloženja. Na sve zahteve, između ostalih i UNS, da se obelodani zbog čega su tačno blokirani računi kompanije, Poreska uprava odgovarala je da su oni „tajni“. Da li podaci o razlogu blokade računa u ovakvoj situaciji treba da budu poznati javnosti?

- Da, smatram da ti podaci treba da budu dostupni javnosti. Uostalom, još pre nekoliko godina Poreska uprava uvela je u praksu objavljivanje spiskova velikih dužnika i njihovih obaveza. Objavljivani su do moje intervencije, zbog toga što je to bilo kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, čak i podaci fizičkih lica. Kod pravnih lica taj problem ne postoji, a eventualno neizvršavanje javno-pravnih obaveza kao što je porez jeste legitiman predmet interesovanja javnosti.

Stiče se utisak da se tajnost određenih podataka ne primenjuje isto za novinare, građane i predstavnike vlasti, koji ih po potrebi iznose?

- S tim u vezi, imamo dvostruki problem. S jedne strane, sve je evidentnije da neke informacije o radu ili u vezi s radom javnih ustanova ili pak „lični“ podaci iz biografija ili o prihodima i imovini funkcionera dobijaju zaštitu iako ih ne zaslužuju, nego bi, naprotiv, to moralo da bude predmet tretmana i javnosti i organa gonjenja. S druge strane, evidentno je da neki podaci, bilo o radu javnih institucija, bilo lični podaci građana, koji zaslužuju zaštitu, tu zaštitu u praksi nemaju. Ako se sve to dešava u okolnostima koje ukazuju na zloupotrebu i diskriminaciju medija, onda je to zabrinjavajuće i sa stanovišta slobode medija.

Mnogi tvrde da je to samo jedan u nizu načina pritiska vlasti na medije. Postoji li sloboda medija u Srbiji?

- Izdvojiću samo jedan relevantan fenomen, a to je činjenica da veoma značajan deo prihoda koji mediji ostvaruju potiče iz javnih izvora, da je reč o sredstvima kojima se na različitim nivoima vlasti raspolaže diskrecionim odlukama i na netransparentan način. Od medija koji od vlasti primaju znatna finansijska sredstva nije realno očekivati da će objektivno, a pogotovo ne kritički, izveštavati o njenom radu. Takav odnos neizbežno indukuje autocenzuru. Ozbiljno zalaganje za slobodu medija podrazumeva realno sagledavanje ovog kompleksa, svođenje obima ove „državne pomoći“ u okvire prihvatljive sa stanovišta evropskih standarda i punu transparentnost raspolaganja ovim sredstvima. Obaveza vlasti nije samo da se korektno odnosi prema toj slobodi i uzdrži od njenog ograničavanja. Njena obaveza i zadatak podrazumeva više, vlast mora da obraća pažnju na sve fenomene koji su od značaja za slobodu izražavanja, pogotovo na one kojima se ona realno ili potencijalno ugrožava (od hakerskih napada na sajtove, preko organizovanih kampanja botova, pa do pretnji i napada na novinare i medije), i da na njih reaguje na način primeren demokratskom društvu. Ne mislim da to čini.

O obraćanju povereniku

Građani mi se najviše žale na korupciju

Na šta vam se najviše žale obični građani, koji su im problemi?

- Pažnja je u najvećoj meri, na svim nivoima vlasti, usmerena na javni novac, javne nabavke, javne resurse uopšte. Reklo bi se da su i građani i mediji od mnoštva potencijala Zakona o slobodnom pristupu informacijama najbolje prepoznali veliki antikorupcijski potencijal. Nažalost, za vlast se to ne bi moglo reći.

O mogućem političkom angažmanu

Sugerišu mi da se kandidujem za gradonačelnika Beograda

Da li ste razmišljali o političkom angažovanju? Idu gradski izbori, razmišljate li da budete kandidat za gradonačelnika Beograda?

- S funkcije ministra i iz rukovodstva jedne vladajuće stranke povukao sam se pre 15 godina, sam, kada to niko nije ni tražio ni očekivao. Kasnije sam se vratio na javnu scenu, i zaista sam zadovoljan što mnogi građani misle da sam, zajedno sa saradnicima, uspeo da izgradim instituciju dostojnu poverenja. U poslednje vreme često sam u prilici da i od građana i od političara čujem sugestije da se kandidujem. Iskreno, nisam o tome razmišljao. Ima još stvari koje želim kao poverenik da pokušam da rešim. Uostalom, ni izbori koje pominjete ni neki drugi nisu skoro. I za eventualno razmišljanje ima vremena.

Poreska uprava nam nije odgovorila ni na pitanje kojim odredbama su definisani kriterijumi za utvrđivanje ove sumnje, ni da li su u ovom konkretnom slučaju odlučili na osnovu arbitrarne procene.

Na sva ova pitanja PU je, pozivajući se na član 7. Zakona o poreskom postupku odgovorila Danasu da se "svaki dokument, informacija, podatak ili druga činjenica o poreskom obvezniku do kojih se došlo u poreskom, prekršajnom, predistražnom ili sudskom postupku, smatraju i čuvaju kao tajni podatak".

Međutim, kako isti taj član Zakona predviđa da obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena ukoliko se poreski obveznik pismeno saglasi sa njegovim objavljivanjem, Danas je pribavio i pismenu saglasnost Adria media grupe. Ali ni to nije pomoglo - odgovor nije stigao. Po principu "većeg katolika od pape" Poreska uprava se našla u ulozi većeg zaštitnika AMG od njih samih.

Poreska uprava je Danasu prećutala i po kom osnovu je AMG račun blokiran za iznos od nula dinara, ali i informaciju koja nema direktne vezu sa ovom kompanijom - koliko je ovakvih rešenja PU ranije izdala?

Na ćutanje smo ovih dana naišli u još jednoj državnoj instituciji, Narodnoj banci Srbije, od koje smo tražili da nam dostavi spisak firmi kojima je u poslednjih pet godina račun bio u blokadi po zahtevu PU za iznos od nula dinara. Nije pomoglo ni to što smo se poput PU pozvali na isti član Zakona koji kaže da podaci o poreskom dugu ne spadaju u kategoriju tajnih podataka.