Govoreći o vakcini iz Kine, Tiodorović je rekao da prema podacima s kojima raspolaže Krizni štab, kineska strana još nije dostavila svu prateću dokumentaciju.

„Mora da dođe ne samo uzorak vakcine, već i prateća dokumentacija. Tek se onda laboratorijskim ispitivanjem vakcine utvrđuje njena efikasnost i eventualne neželjene reakcije“, kazao je on za rubriku UNS-a.

Istakao je da veruje da će ALIMS dobro sprovesti ispitivanja i da će kineska vakcina za neko vreme biti na raspolaganju u Srbiji.

Tiodorović je kazao da se druga doza vakcina iz Rusije i Kine primaju 21 dan ili mesec dana nakon prve, ali je dodao da nije strašno ako se zakasni i nedelju dana.

„Ne treba od toga praviti veliki problem“, istakao je on.

UNS je u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“ dobio pitanje: „Kako napreduje testiranje vakcina iz Rusije i Kine u Srbiji? Kada Krizni štab očekuje da će one biti u upotrebi?“

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

„Već posle prve doze imunitet se podigne na negde 60 odsto, ako se to tako može meriti. A iza druge doze, već posle sedam dana je visok imunitet onako kako su objavili - od 92 do 95 odsto“, kazao je Tiodorović.

Kada su stariji građani u pitanju, koji su najugroženiji od te infekcije, Tiodorović je rekao da se kod njih ne razvija tako visok imunitet kao kod mladih ljudi i da bi mogli biti zadovoljni sa stopom od 60 do 70 odsto.

„Prva doza kod njih je između 45 i 50 odsto zaštite. Ali, to još uvek nije dovoljno da bismo bili sigurni i zato postoji druga doza - takozvana 'buster doza'. Znači, ne zavisi samo od vakcine koliko će vas zaštititi, zavisi i od organizma“, dodao je on.

Istakao je da 60 do 70 odsto imuniteta kod starijih nekima možda zvuči nisko, ali je naglasio da je to velika stvar da ne dođe do komplikacija ako se već neko zarazi.

„Biće smanjene komplikacije. Tu je i prevencija smrti i hospitalizacije. Zar to nije dobitak? To treba posmatrati šire, ne samo kao potpuno odsustvo bolesti - njega će imati samo jaki, mlađi organizmi“, rekao je Tiodorović za rubriku UNS-a.

On je naveo da je svaki dom zdravlja u Srbiji formirao vakcinalne ekipe koje su obučene za vakcinaciju - obavezni su da provere da li je osoba alergična na neki sastojak vakcine, proveri njihovo zdravlja, a nakon primanja prve doze i upisa u evidenciju, da ih obavesti da dođu po drugu za 21 dan.

UNS je u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“ dobio pitanje: „U kom periodu se nakon prve doze vakcine prima i druga? Ko daje instrukcije građanima o tome?“

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pitanja možete poslati na imejl: zikica.stevanovic@uns.rs, a mi ćemo tražiti odgovor nadležnih.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

U pisanom odgovoru navodi da se da je ukupan broj zatvorenika u Srbiji 10.626, a da kod najvećeg broja zaraženih koronavirusom nije bilo potrebe za hospitalizacijom.

„Lica su se osećala dobro, uglavnom bez izraženih simptoma i sa blagom kliničkom slikom. U skladu sa merama prevencije koje su na snazi od 11. marta, ova lica su sve vreme pod pojačanim medicinskim nadzorom u delu zavoda koji je namenjen za smeštaj lica kod kojih se ustanovi infekcija“, piše u odgovoru UNS-u.

Uprava je dodala da u zavodima nije bilo slučajeva infekcije ni kod jednog osuđenog niti pritvorenog lica od aprila pa sve do sredine novembra, kada je otkriveno prisustvo virusa kod 53 lica u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu.

„Oni su svi ozdravili i vraćeni su u matični paviljon. U pitanju su bila novoprimljena lica za koje je antigenskim testom utvrđeno prisustvo virusa odmah po dolasku u ustanovu, kao i kod onih lica koja se već nalaze u karantinu koji je uveden kao mera prevencije u svim zavodima od marta meseca. Lica su se osećala sve vreme dobro, uglavnom nisu imala izražene simptome i bila su neprestano pod pojačanim medicinskim nadzorom, u skladu sa merama prevencije od marta“, navodi se u dopisu Uprave.

Uprava je navela da je od proglašenja vanrednog stanja naložila svim zavodima mere prevencije na osnovu preporuka Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ i Infektivne klinike Kliničkog centra Srbije.

„Sva novoprimljena lica u zavodima su izdvojena u manjim sobama, u karantinu, u periodu od dve nedelje i to pod pojačanim zdravstvenim nadzorom. U tom periodu oni nemaju kontakt sa licima koja se već nalaze u zavodu. Tim licima se meri temperatura beskontaknim toplomerom i utvrđuje se da li lice ima i znake respiratorne infekcije“, piše u odgovoru za rubriku „Građani traže da novinari pitaju“.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija navela je da su posete osuđenim licima zabranjene 30. marta u skladu sa zdravstvenim preporukama, a da su ponovo dozvoljene 12. maja uz striktnu primenu zaštitnih mera.

„Slobodan izlazak u grad, posete porodici i srodnicima za vikend i praznicima, nagradno odsustvo iz zavoda do sedam dana u toku godine, korišćenje godišnjeg odmora izvan zavoda…odloženi su od 11. marta i ta mera je i dalje na snazi. To znači da osuđenici od navedenog datuma ne izlaze na vikend“, navode iz Uprave.

Osuđenici su obavešteni, piše u odgovoru UNS-u, da će odmah nakon normalizacije stanja sva suspendovana prava i pogodnosti biti nadoknađena.

U Specijalnoj zatvorskoj Bolnici u Beogradu, kaže se dalje u odgovoru, i još devet ustanova pod ovom Upravom od jula ove godine dozvoljeno je osuđenicima da preko Skajpa i Vibera imaju kontakt sa porodicom. U te ustanove spadaju i Vaspitno-popravni dom u Kruševcu, Kazneno popravni zavod za maloletnike u Valjevu, Kazneno popravni zavod za žene u Požarevcu i najveći zatvor u zemlji u Sremskoj Mitrovici.

U rubrici „Građani traže da novinari pitaju“ UNS je dobio pitanje: „Koliko je zatvorenika u Srbiji bilo na bolničkom lečenju zbog zaraze koronavirusom od početka epidemije, odnosno od marta ove godine do danas? Koliko ih je bilo u zatvorskim, a koliko u drugim bolnicama u Srbiji kao i koliko je zatvorenika u pomenutom periodu preminulo od posledica infekcije“.

Pitanja možete poslati na imejl: zikica.stevanovic@uns.rs, a mi ćemo tražiti odgovor nadležnih.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

„Koliko je epidemija uticala na rad - zaključite sami“, dodao je Baščarević za rubriku „Građani traže da novinari pitaju“. 

Institut na Banjici je tokom ove godine u dva navrata pretvoren u „kovid bolnicu“ zbog čega u tom periodu i nisu mogle da se vrše operacije.    

U Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije od početka epidemije koronavirusa do oktobra meseca obavljeno je 318 operacija manje u odnosu na isti period prošle godine, rečeno je ranije UNS-u.  

„U periodu od marta do oktobra 2019. operisano je 2.283 pacijenata, a u istom periodu 2020. godine – 1.965 pacijenata“, odgovorio je UNS-u pomoćnik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Nebojša Miletić.  

Koliko je epidemija koronavirusa uticala na broj operacija i koliko je operacija od marta do danas obavljeno u odnosu na isti period prošle godine, pitanja su koja je UNS dobio, a odgovor tražio od Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ i Instituta za ortopediju „Banjica“.

Odgovor iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ očekujemo. 

Za UNS-ovu rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ pitanja možete poslati na imejl: zikica.stevanovic@uns.rs. Odgovore će UNS objaviti na svom sajtu www.uns.rs.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

„Kome da se obratim za neisplaćene penzije iz Hrvatske za mog oca koji je bio penzioner SFRJ? Penzionisan je u vreme dok smo živeli u Republici Hrvatskoj 1965. godine, a u Srbiju smo se preselili 1968. gde je on nastavio sa primanjem penzije. Međutim, 1992. godine dobio je rešenje da će se njegova penzija isplaćivati u Srbiji. Otac je do svoje smrti, 1998. godine, primao takozvanu 'pomoć' umesto penzije i ona je iznosila tek jednu petinu od ukupne vrednosti“, navedeno je u obraćanju UNS-u.

UNS su, kako bi se obratio nadležnima, pitali i sa koliko kamera za prepoznavanje lica raspolaže Beograd, kao i da li je do sada premašen broj od najavljenih 1.000 kamera za tu svrhu.

„Kako one funkcionišu, da li se snimak građana automatski briše nakon određenog vremena ili potencijalno zauvek ostaje u gradskim arhivima? Koliko su te kamere unapredile rad srpske policije i u kojoj meri policajci zavise od te tehnologije? Koliko je bilo slučajeva da je ona korišćena u istragama?“.

UNS je na ova pitanja tražio odgovor od Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Odgovore nadležnih na sva pitanja koja dobijemo objavićemo u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“.

Svoja pitanja možete poslati na mejl: zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pitanja u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“, na koja UNS još očekuje odgovore, odnose se na uticaj epidemije na broj obavljenih operacija u najvećim institutima u Beogradu.

„Koliko je epidemija koronavirusa uticala na broj obavljenih operacija u Institutu za kardiovaskularne bolesti 'Dedinje' i Institutu za ortopediju 'Banjica'? Koliko je operacija od marta do danas obavljeno u odnosu na isti period prošle godine?“.

UNS je do sada dobio odgovor Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu.

Svoja pitanja možete poslati na imejl: zikica.stevanovic@uns.rs, a odgovore će UNS objaviti na svom sajtu u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

U odgovoru za rubriku UNS-a navodi se da je trenutno u upotrebi 15 vozila sistema „Oko sokolovo“, da se ona koriste u tri smene i da su sva nabavljena vozila u upotrebi od uvođenja tog sistema.

UNS je u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“ dobio pitanje koliko je kazni napisano po prekršajima koje je zabeležio sistem „Oko sokolovo“ od svog uvođenja i koliko njih je naplaćeno, kao i da li i dalje funkcionišu sva vozila kupljena za taj sistem.

Svoja pitanja na koja ćemo tražiti odgovore možete poslati na imejl zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ministarstvo je naglasilo da broj korisnika novčane socijalne pomoći varira u zavisnosti od mogućnosti radnog angažovanja radno sposobnih korisnika novčane socijalne pomoći.

Dodali su da nije zabeležen porast broja zahteva za novčanu socijalnu pomoć iz određenih delova Srbije.

UNS je u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“ dobio pitanje o uticaju epidemije koronavirusa na broj korisnika socijalne pomoći u Srbiji.

„Da li se povećao broj korisnika i zahteva za socijalnom pomoći od početka epidemije do danas? Da li se beleži rast zahteva iz određenih delova Srbije?“, glasila su pitanja.

Ukoliko imate pitanja za UNS-ovu rubriku možete ih poslati na imejl zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Ovaj sud je od marta do novembra ove godine primio 926 predmeta iz krivično-pravne materije, a rešio 811 predmeta, dok je u istom periodu prošle godine podneto 1.136 optužnih akata, a rešeno je 876 predmeta.

Advokat UNS-a Gordana Konstantinović objašnjava za rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ da je, prema njenim saznanjima, razlog povećanja broja podnetih tužbi pred Trećim osnovnim sudom utuženje banaka zbog nezakonite naknade za obradu kredita. Sedišta banaka, kaže Konstantinovićeva, nalaze se na teritoriji za koju je nadležan Treći osnovni sud.

Za rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ UNS je tražio odgovor o uticaju epidemije koronavirusa na rad pravosuđa u Srbiji: Da li je broj rešenih parničnih i krivičnih postupaka od marta do danas veći ili manji u odnosu na isti period prošle godine? Da li su se građani manje tužili zbog izbijanja epidemije koronavirusa?

Pitanja za rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ možete poslati na zikica.stevanovic@uns.rs.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Koliko je epidemija koronavirusa uticala na broj obavljenih operacija i koliko je operacija od marta do danas obavljeno u odnosu na isti period prošle godine, pitanja su građana koja je UNS dobio za Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje i Institut za ortopediju Banjica.   

Za rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ pitanja možete poslati na zikica.stevanovic@uns.rs. Odgovore će UNS objaviti na svom sajtu www.uns.rs.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

„To je neka vrsta državne naknade zbog fizičke odvojenosti od dece. Ta naknada za naše prilike, po detetu, na mesečnom nivou, uopšte nije mala. Ugovor je bio na snazi do početka 2019. godine“, piše naša državljanka UNS-u.

Iz njene dokumentacije se vidi i da je za državljane Bosne i Hercegovine, na primer, to pitanje regulisano, kao i da radnici koji su državljani BiH dobijaju novčani dodatak.

UNS se obratio Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Odgovore ćemo objaviti na sajtu UNS-a u rubrici „Građani traže da novinari pitaju”.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Iz Crvenog krsta navode da se promene broja korisnika narodnih kuhinja dešavaju i u redovnim okolnostima, kada neka osoba ostane bez posla, ali i kada nekom  korisniku nakon zaposlenja takva pomoć nije potrebna.

Program narodnih kuhinja Crvenog krsta u Srbiji, u okviru kog se obezbeđuje hrana najugroženijim porodicama i pojedincima, sprovodi se u 77 gradova i opština u Srbiji, a u toku godine svakodnevno bude pripremljeno i dostavljeno 34.355 obroka. 

Dok traje epidemija sprovođenje programa narodnih kuhinja, rekli su UNS-u,  prilagođeno je okolnostima, a neometano se odvijalo u vreme vanrednog stanja.

„U tom periodu, obroci su se korisnicima ovog programa distibuirali kroz 372 distributivna punkta. Korisnicima starijim od 65 godina koji zbog zabrane kretanja nisu mogli samostalno da preuzimaju obroke na distributivnim punktovima ili nisu imali mlađeg člana porodice koji bi mogli za njih da preuzmu, kao i ostalim ugroženim korisnicima koji iz određenih razloga nisu bili u mogućnosti da samostalno preuzimaju, obroci su se donosili na kućnu adresu“, rekli su UNS-u Crvenom krstu.

U vreme vanrednog stanja svakodnevno je na kućne adrese dostavljeno 3.597 toplih kuvanih obroka, dok su jednom broju korisnika zbog udaljenosti i nemogućnosti svakodnevne dostave, isporučene namirnice. 

Za najmanje devet meseci sprovođenja tog programa obezbeđena je podrška Vlade Srbije kroz nabavku deset osnovnih artikala za pripremu hrane, a u nekim sredinama narodne kuhinje su podržane svih 12 meseci od strane lokalne samouprave.

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Iz Višeg suda su podsetili da, kada je reč o prvostepenom građanskom odeljenju, treba imati u vidu Zaključak Visokog saveta sudstva kojim je bilo određeno da se postupa samo u predmetima koji ne trpe odlaganje, odnosno u predmetima u kojima treba odlučiti o privremenoj meri.

U periodu od 16. marta do 31. oktobra ove godine u prvostepenom krivičnom odeljenju Višeg suda rešeno je 3,95 odsto više predmeta nego u istom periodu prošle godine, rečeno je UNS-u.

Takođe, ukazali su iz Višeg suda, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije rešilo je 90 odsto više predmeta nego prošle godine za isti posmatrani period.

Za rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ UNS je tražio odgovor o uticaju epidemije koronavirusa na rad pravosuđa u Srbiji: Da li je broj rešenih parničnih i krivičnih postupaka od marta do danas veći ili manji u odnosu na isti period prošle godine? Da li su se građani manje tužili zbog izbijanja epidemije koronavirusa?

_____________________________________________________________

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

U vreme vanrednog stanja UNS je pokrenuo rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ i dao odgovor nadležnih i rešio probleme sa kojima su se suočili brojni građani Srbije.

Tragajući za odgovorima na raznovrsna pitanja novinari sajta UNS-a kontaktirali su nadležne u PIO fondu, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu pravde, predstavnike novosadske vlasti, zdravstvene ustanove…

Pozivamo vas da na imejl dragana.bjelica@uns.rs pošaljete svoja pitanja, a UNS će pokušati da dobije odgovore nadležnih.

Odgovore ćemo objaviti na sajtu UNS-a (uns.rs) u rubrici „Građani traže da novinari pitaju“.

Kroz Severnu Makedoniju je moguć tranzit, a Seničić pojašnjava da prema svedočenjima nekih od putnika, nisu im traženi negativni rezultati testa na korona virus za prolazak kroz ovu zemlju.

Granice ostalih zemalja Evropske unije ostaju zatvorene za većinu putnika iz Srbije do 15. juna i u ove zemlje se može putovati pod posebnim uslovima.

„Oni koji imaju radnu ili boravišnu vizu mogu putovati u zemlje EU, ali neke zemlje traže negativne rezultate PCR testa, dok je u drugima obavezan karantin“, pojašnjava Seničić. Zato je neophodno informisati se o uslovima pre polaska na put.

Iz Yute očekuju da će već od 1. juna putovanje u okolne zemlje biti jednostavnije za građane Srbije.

Za UNS-ovu rubriku „Građani traže da novinari pitaju“ dobili smo pitanje: U koje zemlje građani Srbije mogu da otputuju i pod kojim uslovima?

Iako smo poslali imejl Ministarstvu inostranih poslova, odgovor na ovo pitanje nismo dobili. 

--------------------------------------------------------------------------------------------

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

"Novčana pomoć korisnicima penzija, kao i korisnicima privremene naknade preko Fonda PIO, u iznosu od 4.000 dinara isplaćena je 10. aprila 2020. godine svima koji su ostvarili pravo na penziju, odnosno naknadu, do 25. marta ove godine. Korisnicima kojima rešenja o priznavanju prava budu doneta naknadno ova pomoć će biti isplaćena, ako im je to pravo priznato sa datumom do 25. marta 2020. godine",  rekli su iz PIO fonda za UNS-ovu rubriku "Građani traže da novinari pitaju".

Starije građane koji su predali zahteve, a nisu dobili rešenja o penziji, interesovalo je kada će im biti rešen status, kao i da li će moći da dobiju pakete pomoći koje su tokom vanrednog stanja dobijali penzioneri sa najnižim penzijama.

U Fondu PIO odgovorili su UNS-u da su pakete dodeljivale lokalne samouprave i da su se kriterijumi razlikovali od opštine do opštine, te da bi odgovore trebalo da potraže u svojim opštinama

Za UNS-ovu rubriku "Građani traže da novinari pitaju“ stiglo je više pitanja građana koji su ostvarili pravo na penziju, ali formalni status čekaju, kako bi saznali imaju li pravo na pomoć koju su penzioneri dobijali tokom vanrednog stanja.

„Predao sam zahtev za penziju u decembru, rešenja i penzije još nema. Kako da preživi u ovoj situaciji neko ko nema ni penzije, ni plate, ni pomoć države?“, glasi jedno od pitanja za nadležne koje je stiglo UNS-u.

„Dobio sam kartončić da sam predao dokumenta, ali nisam dobio pin kod da bih pratio rešavanje mog zahteva, kako se navodi na njihovom sajtu. Poslao sam sina lično, ali tamo je zatekao samo portira i čistačicu“, napisao je UNS-u građanin koji navodi da od januara, bez prihoda,  čeka na status penzionera.

„Nije za nas bilo ni paketa od opština, ali ni paketa za one sa nižim penzijama“, napisao je UNS-u stariji sugrađanin kog je interesovalo ima li pravo na 4.000 dinara pomoći koje su isplaćene penzionerima, kao i da li će mu uplatiti najavljenih 100 evra pomoći koji po automatizmu sleduju penzionerima.

U odgovoru UNS-u iz PIO fonda naveli su da su u vreme vanrednog stanja radili skraćeno, sa 30 odsto zaposlenih.

UNS-u je rečeno da je ova služba svakodnevno radila na zahtevima za prijavu i odjavu radnika, kao i potvrdama o životu.

Zahtevi za penzije su primani poštom i tokom vanrednog stanja, a od 4. maja svi zahtevi PIO fondu mogu se podneti i elektronski.

Status predmeta, rekli su u PIO fondu, građanin može pratiti preko njihovog sajta uz pomoć D broja koji dobije prilikom podnošenja zahteva. Za sada, rekli su UNS-u, taj servis je omogućen za područje centralne Srbije, a uskoro će biti dostupan i za predmete na teritoriji Vojvodine.

U kojoj fazi postupka je predmet građani mogu pratiti i preko PIN koda, a za njegovo dobijanje potrebno je popuniti poseban zahtev. Kako su UNS-u rekli u Fondu, zbog zaštite podataka o ličnosti ovaj broj nije dostavljan elektronskim putem, a građani ga mogu dobiti samo lično na šalterima filijala Fonda PIO.

----------------------------------------------------------------------------------------------

Tekst je nastao u okviru projekta „Građani traže da novinari pitaju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Novosadska škola za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“, na osnovu čijih zahteva Gradska uprava za socijalnu i dečiju zaštitu uplaćuje novac namenjen ličnim pratiocima dece, takođe je obavestila pratioce da će i onima koji imaju manje od 40 sati rada nedeljno biti uplaćen pun iznos.

„Ukoliko je broj časova pružene usluge u mesecu za koji se isplata vrši manji od 40 časova nedeljno, lični pratilac je dužan da razliku do 40 časova nedeljno, za koje je primio naknadu, naknadno realizuje nakon prestanka vanrednog stanja u Republici Srbiji“, navodi se u obaveštenju ove škole.

U periodu trajanja vanrednog stanja, kaže se dalje u obaveštenju, uslugu može pružati samo lični pratilac koji je detetu uslugu pružao do momenta proglašenja vanrednog stanja.

UNS-u je krajem prošle nedelje lični pratilac deteta, koji je bio zabrinut za isplatu martovske i aprilske plate u vreme vanrednog stanja, potvrdio da je primio martovsku platu u celosti.

Sredinom aprila UNS je u okviru rubrike „Građani traže da novinari pitaju“ tražio odgovor od nadležnih u Gradu Novom Sadu kada će ličnim pratiocima dece biti isplaćena plata za mart.

Nakić, međutim, kaže da organizovanog testiranja u romskim naseljima nije bilo. Prema saznanjima Nacionalnog saveta, bilo je pojedinačnih slučajeva sumnje na simptome kovid-19, ali su testovi pokazali negativan rezultat.

"Višednevno trajanje policijskog časa tokom vikenda i praznika predstavljalo je problem Romima koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina", rekao je UNS-u Dejan Vlajković, generalni sekretar Nacionalnog saveta Roma i dodao da većina njih dobija socijalnu pomoć i obroke u Narodnim kuhinjama.

Vlajković je istakao da su tokom vanrednog stanja imali dobru saradnju sa svim lokalnim samoupravama.

U nekim naseljima bilo je problema sa pijaćom vodom, pa su u saradnji sa lokalnim samoupravama postavljene cisterne. 

"U saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Zaštitnikom građana pokrenuli smo inicijativu da se posredstvom Crvenog krsta obezbedi 50.500 paketa pomoći romskim porodicama širom Srbije. Počelo je evidentiranje osoba za pomoć, a paketi bi trebalo da budu podeljeni u narednom periodu", kaže Nakić, dodajući da su se članovi Nacionalnog saveta Roma pridružili loklanim štabovima za vanrednu situaciju i od početka vanrednog stanja deo su volonterskih timova širom Srbije.

UNS je tražio od nadležnih odgovor na pitanje: "Kakva je situacija sa širenjem zaraze u romskoj populaciji i šta državni organi rade da zaštite taj deo našeg stanovništva? Romi koji žive u nehigijenskim naseljima su i ekonomski i zdravestveno najugroženiji deo populacije u Srbiji".

Pitanje je dobio UNS za rubriku "Građani traže da novinari pitaju".

Građanin koji je 24. februara podneo zahtev za penziju takođe se požalio UNS-u da iz PIO fonda nema obaveštenje o rešavanju njegovog statusa.

„Dobio sam kartončić da sam predao dokumenta, ali nisam dobio pin kod da bih pratio rešavanje mog zahteva, kako se navodi na njihovom sajtu. Poslao sam sina lično, ali tamo je zatekao samo portira i čistačicu“, napisao je UNS-u građanin koji navodi da od januara nema prihode.

Građani koji su se UNS-u javili zbog nerešenog zahteva za penziju zainteresovani su za odgovor nadležnh da li i njima pripada 4.000 dinara pomoći koje je vlast obećala penzionerima, kao i da li će se na njihov račun direktno uplatiti najavljenih 100 evra pomoći penzionerima u vreme vanrednog stanja.

„Nije za nas bilo ni paketa od opština, ali ni paketa za one sa nižim penzijama“, napisao je UNS-u stariji sugrađanin.

Odgovor: Fond PIO: Novčana pomoć i građanima koji čekaju rešenje o penziji