Bivšem predsedniku UNSa dugujem zahvalnost i zato što je moju porodicu i mene napao na tako prizeman način i zato što se poslužio izmišljotinama.

Posvedočio je tako, pre svega, o samom sebi. Otac i ja smo, uostalom, imali više sreće od Rakočevića i njegovih kolega iz kosmetskih geta, koje je Radomirović, u žaru kampanje, optužio da su izdajnici Kosova. Uoči izborne skupštine, kada mu je Rakočević pružio ruku, Radomirović je odgovorio psovkom. Sada je, verujem, svima jasno zašto članovi UNS-a nisu mogli da glasaju za njega i zašto je izgubio uprkos ulagivanju vlastima, podršci zvučnih imena beogradskog novinarstva i spektakularnom učlanjivanju 350 novih glasača u UNS. Oni koji su ga kandidovali mogli su da vide iza koga su stali.

Čujem da su se mnogi pokajali. Ali ima i onih koji nastavljaju ovu postidnu kampanju, sve pozivajući se na britanske standarde i na naš „evropski kurs“. Radomirovićevo predsednikovanje je prošlost i nema potrebe da mu se posvećuje previše slovnih znakova. Više neću odgovarati na njegove napade.

Pošto je počeo da baca blato i na moju porodicu, red je ipak da ovom prilikom obavestim čitaoce da, kada sam napisao prvi tekst za „Pečat“ o Radomirovićevoj harangi protiv novinara sa KiM (objavljen 30.4.2021), nisam znao da je moj otac kandidovan za člana Upravnog odbora UNS-a. Nasuprot

Radomirovićevim izmišljotinama, za ovu neplaćenu funkciju, na inicijativu Petra Trajkovića, kandidovao ga je Klub veterana UNS-a (17. 4. 2021). Veteranima je, naime, dosadilo da ih Radomirović i njegovi prijatelji tretiraju kao ljude drugog reda. Oduzeli su im punopravno članstvo u UNS-u i proglasili ih „pridruženim članovima“. Za neupućene, dovoljno je samo da se pročita sa kakvim potcenjivačkim tonom bivši predsednik piše o veteranima i o mome ocu, članu UNS-a od 1958. godine. Zato su odlučili da na ovim izborima u upravi imaju svog kandidata. I naravno, odbili su ih sa obrazloženjem da na listi predlagača nije bilo dovoljno „punopravnih članova“. Veterani nisu posustali, pridružilo im se još „punopravnih“ i kandidatura je odobrena (25. 4. 2021).

Na skupštini su, uprkos godinama, opasnosti od pandemije i neprijatnoj atmosferi, za razliku od Radomirovićevih prijatelja, ostali do kraja, glasali i pobedili.

Moram da priznam da je bilo zaista lepo naći se, rame uz rame, sa svojim ocem i njegovim veteranima, sa Živojinom Rakočevićem i njegovim kolegama iz kosmetskih geta, u jednoj ovako časnoj i pravednoj bici.

Kada sam, na društvenim mrežama, video da je na izbornu skupštinu iz Orahovca došla i Olivera Radić, znao sam da ne možemo da izgubimo. Duboka podela između otuđenih, medijskih, poslovnih i političkih elita s jedne, i ogromne većine obespravljenog naroda s druge strane predstavlja jedan od najvažnijih fenomena današnjice. Ta podela je moralna, kulturna i klasna.

U Srbiji, stav prema Kosovu i Metohiji predstavlja ključnu liniju razdvajanja. Već sam pisao o tome da se Srbi južno od Ibra, koji su izdržali više od 20 godina neprijateljske okupacije, danas iseljavaju brže nego ikada. Oni više ne osećaju bilo kakvu pomoć i podršku svoje države.

Pokušaj da se jednim zamahom sablje odseku glave Živojina Rakočevića, Budimira Ničića i Darka Dimitrijevića, predstavljao je svesnu nameru da Srbi iz kosmetskih geta budu konačno ućutkani i slomljeni.

Pobedom Živojina Rakočevića ta opasnost je, makar privremeno, minula. Obični, pristojni članovi UNSa, ne samo s KiM nego iz Beograda i cele Srbije, oni koji nisu dozvolili da im bilo ko naređuje kako da glasaju, održali su nam dragocenu lekciju iz solidarnosti, upornosti i rodoljublja. Za to ohrabrenje ovo društvo duguje im zahvalnost.

 Našim sunarodnicima iz kosmetskih geta, još jednom, sve čestitke na pobedi, uz pozdrav dogodine u Prizrenu!

Čestitam Milošu Koviću što mu je prijatelj koji se „gadi fotelje“ postao predsednik Udruženja novinara Srbije.

Sada iz fotelje državnog funkcionera, s državnom platom koju novinari mogu samo da sanjaju, vodi najveću novinarsku organizaciju u zemlji. Koviću čestitam i što mu je otac izabran za člana Uprave Udruženja. Da je poštovao pravila istorijske nauke i da je imao poštenja, Ković bi čitaoce „Pečata“ – osim činjenice da mu je prijatelj kandidat za predsednika – morao da obavesti i da mu je 83-godišnji otac kandidat za funkciju u UNS-u, na predlog Kovićevog prijatelja, i da to može da utiče na njegovu objektivnost kad piše o Udruženju.

Sada, zahvaljujući i trudu porodice Ković, najveća novinarska organizacija u zemlji može u rukovođenju da računa na mešavinu iskustva, licemerja, laži i državne intervencije. To licemerje videli smo i čuli u govoru Kovićevog prijatelja na izbornoj skupštini UNS-a, kada je između dva jecaja izgovorio užasnu laž o kolegi Petru Jeremiću, koji nije bio prisutan i koji je, kad je čuo šta je rečeno, saopštio da je reč o „najodvratnijoj mogućoj laži“. Nije mu to bilo prvi put da Petra Jeremića zloupotrebljava u svojim lažima. Uradio je to i prošle jeseni na sednici Uprave, kada je – i tada kroz suze – zakukavao za njegovom sudbinom, lažući da je Jeremić napustio Udruženje zbog nekog drugog, a ne – kako je sam Jeremić rekao – zbog toga što je generalni sekretar Nino Brajović od Udruženja napravio privatnu firmu za sebe i svoju suprugu.

Vi ste, Koviću, prećutali poziciju svog oca u Udruženju i to ko je njega predložio za funkciju. Ali ima tu još činjenica s kojima ratujete, padate pod njihovim teretom, ali (za poštovanje je taj trud) nastavljate da se borite, izmišljajući nove optužbe bez dokaza.

RAZUM I OSEĆAJNOST Dakle. Vi ste, Koviću, ne ja, dozvolili da vam emocije utiču na rasuđivanje i time prekršili osnovno pravilo svoje profesije. Toliko obrazovanja da znam osnove istorijske nauke imam, hvala na pitanju.

Vi ste, Koviću, ne ja, izneli u javnost ono što sam napisao u poruci članovima Udruženja na Kosovu i Metohiji, samo njima. Onda ste me, zajedno s onim ko vam je internu prepisku dostavio, napali lažući da sam vašeg prijatelja javno optužio za „separatizam“. Potom me je vaš prijatelj, pionir „mimikrije“ u novinarstvu (kako sam kaže), prijavio državnoj Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara kao glavnu pretnju srpskim novinarima na Kosovu i Metohiji. Zamislite to! Novinar iz novobeogradskih blokova (ne s Vračara, Koviću) veća je pretnja novinarima na Kosmetu od Hašima Tačija, Ramuša Haradinaja, Kadrija Veseljija ili Aljbina Kurtija. Od svih njih zajedno.

Za Živojina Rakočevića je Beograd, čini se, jedini krivac za stanje na Kosovu i Metohiji. Hteo je Rakočević da UNS prošle godine osudi „Večernje novosti“ zbog reportaže s Košara, da UNS kaže da su beogradski mediji odgovorni za ugrožavanje bezbednosti Srba na Kosovu. Kada smo to odbili da uradimo, usledio je napad na mene i koleginice iz NIN-a i „Večernjih novosti“ koje su bile u Izvršnom odboru Udruženja i koje su takođe bile protiv izdavanja takvog saopštenja. Naredni napad grupe oko Rakočevića usledio je kada smo tražili da se konačno istraže ubistva i otmice srpskih i albanskih novinara, zločini za koje su odgovorni teroristi i njihovi naslednici na političkim funkcijama u Prištini. Tada nam je grupa oko Rakočevića zapretila da će nas prijaviti tužilaštvu.

Koja je to vrsta patriotizma, istoričare Koviću? Ona koja se ne sipa u traktor, ali za džip nije loša?

Kada smo u Udruženju počeli da postavljamo pitanja i tražimo podatke o visokim platama generalnog sekretara i njegove supruge, o enormnoj amortizaciji za korišćenje sopstvenog automobila, o troškovima za rekonstrukciju koji nikad nisu opravdani, o ugovorima koje je generalni sekretar potpisivao s državnim firmama bez znanja i ovlašćenja predsednika, o tome ko je i kako registrovao UNS kao međunarodnu organizaciju u Prištini i ko je, bez ovlašćenja i odluke Uprave, otvorio račun u Prištini, usledio je najžešći, ovaj poslednji napad, kome ste se i vi pridružili.

Činjenica je da je Budimir Ničić tražio da Društvo novinara Kosova i Metohije postane posebno pravno lice, to ste mogli i sami da utvrdite da ste uradili posao istoričara, razgovarali sa svedocima i proverili dokumenta. Činjenica je i da su ga u tome podržali Živojin Rakočević i Nino Brajović. Uprava Udruženja novinara Srbije odbila je taj zahtev i tako sačuvala jedinstvo UNS-a. Šta će uraditi nova Uprava, u kojoj je i vaš otac, kad dobije novi zahtev Ničića da se ogranak UNS-a odvoji?

Prethodno je, još 2014. godine, Budimir Ničić upisao Udruženje novinara Srbije kao stranu organizaciju u prištinskom registru nevladinih organizacija. To je učinio na svoju ruku, bez saglasnosti Uprave UNS-a i kršeći statut Udruženja. I to je lako utvrditi, Koviću. Da je Ničić imao bilo kakav dokaz da je UNS odobrio ovaj nelegalni upis, odavno bi ga pokazao. Umesto toga, on potura ovlašćenje koje je u decembru 2014. godine tadašnja predsednica Ljiljana Smajlović dala Marijani Simić i Predragu Radonjiću da otvore račun u poslovnoj banci na Kosovu. U ovlašćenju ne piše da su oni dužni da otvore račun u Rajfajzen banci u Prištini. Zašto nije otvoren, na primer, u Komercijalnoj banci u Kosovskoj Mitrovici? Zašto to ovlašćenje nikad nije zavedeno u arhivi Udruženja? Ko je imao interes da ovo uradi? Mogao bi vaš otac, Koviću, da postavi to pitanje na prvoj sednici Uprave, ako je porodici Ković toliko stalo do Kosova i Metohije.

DRŽAVNI SLUŽBENIK Hoćete li i dalje negirati da je Rakočević na javnoj funkciji? Pa, to ne negira čak ni „njegova“ Agencija za sprečavanje korupcije, a on ne pokazuje nameru da odustane od svoje državne funkcije, sve pričajući kako se „gadi fotelje“. Toliko se „gadi“ da više od deset godina ide s jednog na drugo budžetsko nameštenje.

Država se na skandalozan način umešala u izbore za predsednika Udruženja novinara Srbije. Prvo sazivanjem hitne sednice Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara s lažnom optužbom da sam ugrozio bezbednost Živojina Rakočevića, a zatim mišljenjem Agencije za sprečavanje korupcije da javni funkcioner Rakočević može da bude predsednik Udruženja. Posle skupštine UNS-a valjda je svima jasno koliko su istinite bile tvrdnje grupe oko vašeg prijatelja da sam u Udruženje učlanio 500 ljudi koji će glasati za mene.

Šta smo dobili posle dvodnevne izborne skupštine UNS-a? Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj najveću novinarsku organizaciju vodi državni službenik. Pomogli ste, Koviću, da se UNS vrati u neslavnu prošlost, kada je država upravljala njime, kada je ćutao na pritiske i pretnje novinarima, kada su šefovi tog udruženja okretali glave dok je država zatvarala novine i radio-stanice. I sada su ti isti novinari i urednici iz devedesetih glasali za Rakočevića, iako su u penziji više od dvadeset godina, a do glasačkih kutija za nesigurne ruke vodio ih je Nino Brajović.

Pitajte me slobodno, Koviću, ko su mi prijatelji. Ne krijem ih i, za razliku od vas i vašeg prijatelja, ne naplaćujem prijateljstva. Isto tako, ne krijem ni gde sam i s kim u prošlosti radio, ni ko i kako finansira „Pištaljku“, čiji sam glavni urednik (neki od tih donatora su isti oni koji su platili vašu stipendiju u Engleskoj). Moje delovanje je javno, novinar sam, od novinarstva živim. Ne krijem ništa, za razliku od vašeg prijatelja.

Posle vašeg odgovora siguran sam da znate šta ste uradili i da niste neinformisani, kako ste rekli nekim prijateljima koji su vas upozorili da ste izneli netačne navode o meni.

Sada gledajte šta će se desiti s Udruženjem novinara Srbije i Srbima na Kosmetu. Neću vam dozvoliti da se sutra pravite iznenađeni.

Autor je glavni i odgovorni urednik „Pištaljke“

„Pozivam Agenciju da povuče tumačenje u slučaju UNS-a. Svojim tumačenjem Agencija daje mogućnost urušavanja integriteta novinarske profesija ne uzimajući u obzir prirodu ove profesije, koja se bavi držanjem odgovornom vlasti“, napisao je Zoran Gavrilović na društvenoj mreži Tviter.

Pozivam @NeKorupciji da povuče tumačenje u slučaju @UNSinfo
Svojim tumacenjem Agencija daje mogućnost urušavanja integriteta novinarske profesija ne uzimajući u obzir prirodu ove profesije, koja se bavi držanjem odgovornom vlasti.https://t.co/J27h6ndpvt @NUNS_1994 @OSCE_Serbia

— Zoran Gavriloviќ (@GavrilovicZoran) May 28, 2021

Kandidaciona komisija UNS-a je, podsetimo, na osnovu člana 20. Statuta UNS-a odlučila da direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević ne može da bude biran za predsednika UNS-a.

Agencija za sprečavanje korupcije poslala obaveštenje Živojinu Rakočeviću u kome navodi da „nema zakonskih smetnji da pored javne funkcije direktora Doma kulture u Gračanici obavlja dužnost predsednika UNS-a“.

UNS je, međutim, u reagovanju naveo da se državna Agencija umešala u izbore u UNS-u presuđujući ko može da bude kandidat za predsednika Udruženja i tumačeći Statut UNS-a na način koji odgovara državnom funkcioneru i bivšem članu odbora te agencije Rakočeviću. „Živojin Rakočević je javni funkcioner, što priznaje i Agencija, i kao takav u odnosu zavisnosti od državne vlasti. Državnim funkcionerima i službenicima, bili oni republički, pokrajinski ili lokalni, nije mesto na čelu UNS-a“, naveo je UNS u saopštenju.

Gostujući na televiziji N1, Branko Čečen je rekao da su izbori u UNS-u važni, jer Udruženje ima mnogo članova, kao i imovinu od koje živi, ali da je loše kada se kolege zbog izbora sukobe u javnosti.

„Ako već sukob postoji i ako ćemo da se držimo standarda koji su zapisani u Kodeksu novinara Srbije – javne funkcije jesu nespojive sa novinarstvom. Gospodin Rakočević je prosto neki funkcioner u nekoj opštini “, rekao je Čečen.

Komentarišući mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije da nema nikakve smetnje da Živojin Rakočević, koji je kao direktor Doma kulture u Gračanici javni funkcioner, bude predsednik UNS-a, Čečen je naveo da Agencija ne uređuje Kodeks novinara. „Njima se obratio neko sa pitanjem da li je on funkcioner ili nije. Oni su rekli da jeste, ali ne na tom nivou da ne bi mogao da obavlja funkciju. To ne obavezuje UNS ni na koji način, a i novinare generalno“, rekao je Čečen.

On je rekao da novinari moraju da pokažu apsolutnu neutralnost. „Ne možeš biti neutralan novinar, a istovremeno funkcioner i služiti određenoj vladi. To znači da ste službenik te vlade, da više niste neutralni jer ste plaćeni od te vlade“, kazao je Čečen, koji je dodao da o tome ne bi trebalo da bude mnogo razgovora, ali da ukoliko ga bude bilo imamo problem sa novinarskim kodeksom.

Kandidaciona komisija UNS-a je, podsetimo, na osnovu člana 20. Statuta UNS-a odlučila da direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević ne može da bude biran za predsednika UNS-a.

Agencija za sprečavanje korupcije poslala obaveštenje Živojinu Rakočeviću u kome navodi da „nema zakonskih smetnji da pored javne funkcije direktora Doma kulture u Gračanici obavlja dužnost predsednika UNS-a“.

UNS je, međutim, u reagovanju naveo da se državna Agencija umešala u izbore u UNS-u presuđujući ko može da bude kandidat za predsednika Udruženja i tumačeći Statut UNS-a na način koji odgovara državnom funkcioneru i bivšem članu odbora te agencije Rakočeviću. „Živojin Rakočević je javni funkcioner, što priznaje i Agencija, i kao takav u odnosu zavisnosti od državne vlasti. Državnim funkcionerima i službenicima, bili oni republički, pokrajinski ili lokalni, nije mesto na čelu UNS-a“, naveo je UNS u saopštenju.

"Poslednje sednice Uprave obeležene su ograničavanjem slobode govora i videlo se da tako dalje ne može. Zato je i nastala i ova farsa oko izbora predsednika koja liči na kampanju u političkoj stranci. Kolektivna učlanjenja, kakvih nije bilo od Drugog svetskog rata, su poraz slobodnog udruživanja, pritisci, pozivi, mobilizacija, preko šest stotina delegata u doba korone na jednom mestu… Čitave redakcije po direktivi dolaze u hotel „Jugoslavija“ da reše sudbinu jedne smešne fotelje“.

Tako je novinar i pisac Živojin Rakočević, kandidat za prvog čoveka UNS-a, ocenio aktuelne sukobe među delovima rukovodstva i članstva tog strukovnog udruženja, pred izbornu Skupštinu zakazanu za subotu, kada će se birati novi predsednik.

Druga struja na unutrašnjim izborima, okupljena oko aktuelnog predsednika i kandidata za još jedan mandat – Vladimira Radomirovića, osporila je Rakočevićevu kandidaturu, ocenivši je kršenjem odredbi Statuta UNS, po kom on, kao istovremeno javni funkcioner, odnosno direktor Doma kulture Gračanica, ne može biti biran na čelo profesionalnog udruženja.

Mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije da vršenjem te dve funkcije Rakočević ne ulazi u sukob interesa, većinska struja nije uzela u obzir.

Pozicija predsednika profesionalnog udruženja svakako neće ugroziti vodeću funkciju u domu kulture, ali bi funkcioner državne institucije na čelu novinarskog udruženja, itekako značio mešanje politike vlasti u nezavisan rad profesionalne asocijacije, pa Agencija, kao nezavisni državni organ, ne bi smela da se meša u rad UNS-a, ocenili su pojedini članovi njegovog rukovodstva.

* Da li se vlast na bilo koji način umešala ili se meša u proces izbora rukovodstva UNS-a i uopšte rad udruženja?

– Ja dolazim sa krajnje margine našeg javnog života i ne pripadam prestoničkim intelektualcima opšte prakse, pa to ne znam. Sigurno je da mediji u vlasništvu porodica pojedinih političara kolektivno dolaze da glasaju, i da su sa marginalnim udruženjima postignuti dogovori da se na takav način legalizuju preko UNS-a. Za april i maj stiglo je oko 400 prijava za članstvo u UNS-u, a u poslednje dve godine 340. To nam sve govori. Uticaj političkog diskursa u delovanju vidim u napadima na Budimira Ničića, Nina Brajovića i mene jer smo predstavljeni kao izdajnici, saradnici haških optuženika i nacionalnih interesa. Lakrdija i glupost.

* Kako ocenjujete rad udruženja za vreme trajanja mandata Vladimira Radomirovića? Šta bi se izmenilo Vašim izborom za predsednika UNS-a?

– Ne mogu ja da ocenjujem Radomirovića jer su se on i grupa oko njega direktno okomili na ličnosti koje ne misle kao oni. Godinu dana nije donesena nijedna normalna odluka u UNS-u, napadane su kolege bez potrebe, osuđivane čitave redakcije i iznošene osude i stavovi koji su izvan profesije i zaštite kolega. Što se mene tiče i mog mandata, stvari su potpuno jasne: kandidujem se da bi progovorile male redakcije – Slobodan Ćirić iz Valjeva, Jasmina Stojković iz Gračanice, Jelena Spasić iz Beograda ili Olivera Kovačević sa RTS-a. Oni i njihovi različiti glasovi će biti predsednici a ne ja.

Postoji nešto u čemu sam saglasan s Radomirovićem. On, naime, primećuje da se „naše poimanje rodoljublja bitno razlikuje“. Zaista, po mom mišljenju, istinsko rodoljublje prepoznaje se po spremnosti na žrtvu za ono što se voli i u šta se veruje. Pravo rodoljublje se plaća, ponekad veoma skupo, i zahteva odricanja. Lažno rodoljublje, međutim, žrtvuje druge. Ono donosi koristi i otvara put ka funkcijama i položajima.

Neka Radomirović razmisli o tome kojoj grupi pripada. Ne znam gde bih sebe svrstao, ali po mom mišljenju pravi primer rodoljublja predstavlja bračni par iz Gračanice: doktorka Sonja Rakočević, koja je lečila kosmetsku decu, da bi preminula u borbi s pandemijom, i njen muž, pisac i novinar Živojin Rakočević, najjasniji glas Srba iz kosmetskih geta.

BRUTALNI OBRAČUN U svom tekstu sam, mereći svaku reč, čak izbegao da pomenem Radomirovićevo ime. Samo sam doslovno citirao njegove javne optužbe na račun Živojina Rakočevića i postavio pitanje zašto mu je potrebno da se sa svojim protivkandidatom za položaj predsednika UNS-a obračunava na tako brutalan način? Odakle dolazi ova čudna agresija? Je li položaj predsednika UNS-a vredan toga? Jer, kako napisah, optužbe koje Radomirović iznosi protiv Živojina Rakočevića i Budimira Ničića nisu bezazlene. Oni koji poznaju Kosovo i Metohiju znaju kakvo bezakonje tamo vlada, koliko su napeti odnosi između samih Srba i šta tamo mogu da znače ovakve optužbe iz Beograda. Zar nismo baš ništa naučili iz sudbine Olivera Ivanovića?
Šta ako su Radomirovićeve tvrdnje da su Rakočević i njegovi prijatelji hteli da odvoje Udruženje novinara na KiM od UNS-a i da je on tu njihovu nameru nedavno otkrio – obične laži? O tome kada je, kako i zašto registrovano Udruženje novinara Srbije na Kosovu, i kada je Radomirović to „otkrio“, neka svedoče upućeniji od mene.
Radomirović se, međutim, ni tu nije zaustavio. Ljiljana Smajlović i Petar Jeremić, članovi Kandidacione komisije UNS-a, koji su inače prethodno potpisima podržali kandidaturu Radomirovića, odbili su Rakočevićevu kandidaturu i objavili da je on u sukobu interesa. Da to nije tačno, utvrdili su Ministarstvo državne uprave i samouprave i Agencija za borbu protiv korupcije. Oni su to jednostavno zanemarili. Agenciju su čak optužili da se meša u proceduru izbora predsednika UNS-a.

PRIJATELjSTVA Vidim da me Radomirović poučava zanatu istoričara, pa bih voleo da saznam – iz koje struke on dolazi i šta je njegovo osnovno obrazovanje? To se u njegovoj kandidatskoj biografiji ne vidi. Kada je reč o novinarskom zanatu, neka mi bude dozvoljeno da pitam: je li ovo profesionalni credo koji će srpski novinari, s Radomirovićem na čelu, u budućnosti zastupati? Tabloidno razračunavanje i uništavanje života kolega i (bivših) prijatelja?

Dokle će nas dovesti čeprkanje po karijerama novinara i optuživanja zbog toga ko je gde i s kim u prošlosti radio? Zar Radomirović ne može da očekuje da će se neko, na isti način, pozabaviti njegovom karijerom, finansijerima i kontaktima? Ali čemu sve to? Kakva je korist od toga za naš javni život? U tekstu prepunom ličnih opaski, Radomirović insistira na tome da mi je Rakočević prijatelj. Treba li onda da i ja njega pitam – ko je njegov prijatelj? Ili prijateljica? Po svemu sudeći, Radomirović svoja prijateljstva zaista preskupo plaća.

Radomirović u svom tekstu dokazuje da on ne pije „kapučino“ po vračarskim baštama. Kada sam napisao da je „udario Vračar na Gračanicu“ mislio sam, međutim, na čudnu pojavu da neko iz beogradske sigurnosti i mira uzima sebi za pravo da Srbe iz kosovskih geta optužuje zbog nedostatka rodoljublja. To svedoči, po mom mišljenju, o nedostatku osnovnog osećanja mere, reda i dobrog ukusa.

Srbija je odavno napustila Srbe iz kosmetskih geta. Zato se danas srpska zemlja na Kosovu i Metohiji rasprodaje u bescenje, brže nego ikada. Život u getu iz dana u dan sve je teži. Šta srpske vlasti čine da im pomognu? Kako one vide budućnost tih ljudi i šta je plan za Kosovo i Metohiju? To su teme na kojima bih voleo da vidim novinarsku, građansku hrabrost i rodoljublje Vladimira Radomirovića. Umesto toga, on je izabrao da se vlastima ulaguje (videti polemiku koju ovih dana vodi u Politici) i da junački udara po svojim kolegama iz kosovskih geta. Kome je potrebno da Srbi koji žive južno od Ibra budu konačno ućutkani i da polako „iscure“ ka severu? Mislim da Radomirović i ne sluti u šta se upustio.

Početkom aprila predsednik UNS-a je članovima Uprave servirao svoju fikciju da Izvršni odbor ogranka na Kosovu i Metohiji hoće da se otcepi, zato što je, na njegov zahtev, uskladio svoja stara Pravila sa postojećim Statutom UNS-a. Nastavio je sa iznošenjem neistina koje je sada, sa IO ogranka na KiM, usmerio na svog protivkandidata Živojina Rakočevića, Nina Brajovića i mene, optužujući nas da smo „pokušali da otcepimo“ ogranak UNS-a na Kosovu od svoje matice. Ovde je, pre svega, reč o dokumentima koji su u našim rukama.

Kaže Radomirović da je tek pre nekoliko meseci saznao da je Udruženje novinara Srbije registrovano u Prištini kao međunarodna organizacija. Kaže i da je „ova nelegalna organizacija, kojom se faktički priznaje Kosovo kao država, napravljena bez znanja i odobrenja UNS-a i njegovih organa i protivno našem statutu“.

Dokumenta kažu da Udruženje novinara Srbije na Kosovu kao pravno lice postoji od 2002, kada je registrovano u administraciji privremenih kosovskih institucija (UNMIK). Nakon 2008. sve registrovane organizacije i privredni subjekti bili su u obavezi da zamene „uverenja o registraciji“ na kojima umesto UNMIK piše Republika Kosovo. Kada sam 2014. podneo zahtev za izdavanje novog uverenja o registraciji (jer ga je moj prethodnik izgubio), bila mi je potrebna odluka da sam ovlašćeni predstavnik UNS-a na Kosovu. U to vreme predsednica je bila Ljiljana Smajlović i od nje sam dobio odluku. Uz pomoć te odluke Ljiljane Smajlović, UNS na Kosovu je dobio uverenje o registraciji sa logom Republika Kosovo. Pošto je logično da svako pravno lice može da ima i račun u banci, Ljiljana Smajlović je donela odluku kojom ovlašćuje dvoje kolega da u ime UNS-a na Kosovu otvore račun u banci (u prilogu odluka). Ako se neko pita da li to znači da je Ljiljana Smajlović priznala nezavisnost Kosova, time što je potpisala odluku pomoću koje je UNS na Kosovu dobio „uverenje“ na kojem piše Republika Kosovo, mislim da nije. Kao što i država Srbija nije, time što je na Kosovu registrovala ćerku firmu MTS d.o.o.

PATRIOTIZAM I KAMPANjA Svoj patriotizam Radomirović je u UNS-u počeo da pokazuje nedavno, kada je krenuo u predizbornu kampanju. Ranije, ne da mu nije smetalo što je UNS registrovan i na Kosovu nego je 2017. na jednom skupu u Beogradu u organizaciji OEBS-a insistirao da se prvo meni da reč, da kažem s kakvim se sve problemima suočavamo, samo zato što smo u Prištini registrovani pod imenom Udruženje novinara Srbije.

Nije imao običaj ni da ranije ispravlja saopštenja UNS-a za javnost, kad bi se koristili termini „Kosovo“ ili „kosovske institucije“. Međutim, poslednjih meseci mu smeta termin Kosovo, pa insistira na „takozvana Republika Kosovo“.

Nije imao ranije ništa protiv ni da UNS reaguje i apeluje na kolege da o osetljivim temama izveštavaju s dužnom novinarskom pažnjom. Međutim, odjednom nije video ništa sporno u tekstu „Večernjih novosti“ od oktobra prošle godine, gde se anonimni „sveštenik“ koji je skinuo albansku zastavu s Košara, na svom putu ka Košarama lažno predstavljao i kao novinar i time ugrozio pre svega srpske novinare na Kosovu.

Koliko je ovakav „patriotizam“ opasan, najbolje govori Vladimirova „borba“ za rasvetljavanje slučajeva ubijenih i nestalih novinara, gde je u saopštenju UNS-a oktobra prošle godine, bez dogovora s kolegama s Kosova, i Jelenom Petković koja se godinama bavila istraživanjem slučajeva ubijenih i otetih novinara, naveo: „Prema podacima UNS-a, od 1998. do 2005. na Kosovu i Metohiji je ubijeno i nestalo 17 srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika koji su se zamerili tzv. OVK i posleratnim vladarima Kosova.“ Upozorio sam ga tada da takvo saopštenje ne objavljuje, iz razloga što smatram da se Đuro Slavuj, Ranko Perenić i drugi srpski novinari koji su ubijeni i kidnapovani, nisu nikome zamerili, već da su samo radili svoj posao. Nije poslušao! Sada izmišlja da mu je „ova grupa“ pretila da će ga prijaviti Tužilaštvu za ratne zločine zbog tog saopštenja.

Taj zaokret, s kojim nestaju profesionalni kriterijumi zarad drugih apetita, gaze činjenice, ispisuju laži, očigledan je i za ostale navode iz pretprošlog broja „Pečata“. Zato je važno da se vratimo na početak ovog teksta i vidimo da je Radomirović osuđen za uvredu svog kolege. Nije mu prvi put da koristi sva sredstva i bez dokaza blati svoje kolege. Ovog puta Živojina Rakočevića, Nina Brajovića i mene. To nije novinarstvo.

Autor je potpredsednik Udruženja novinara Srbije, predsednik DNKIM i predsednik UNS-a registrovanog na Kosovu

Kandidaciona komisija UNS-a je 19. maja usvojila prigovore novinara Anela Grbovića i Dragane Pejović na kandidaturu Živojina Rakočevića za predsednika UNS-a, sa dva glasa za (Petar Jeremić i Ljiljana Smajlović) i jednim protiv (Snežana Bradić). Komisije je odlučila da Rakočević zbog člana 20 Statuta UNS-a ne može biti uvršćen u konačnu listu kandidata za izbor u organe UNS-a koju utvrđuje Kandidaciona komisija UNS-a.

Živojin Rakočević se radi otklanjanja sumnje u vezi sprečavanja sukoba interesa obratio Agenciji za sprečavanje korupcije u Beogradu i dobio obaveštenje da kao direktor javne ustanove nije radnik lokalnog organa uprave i da ne postoje zakonske smetnje da bude kandidat za predsednika UNS-a. Rakočević je u odgovoru na prigovore Anela Grbovića i Dragane Pejović dostavio i tumačenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u kojem se navodi da “direktor Doma kulture nije funkcioner organa jedinice lokalne samouprave”.

Odbijanje kandidature Živojina Rakočevića za predsednika UNS-a je između ostalog sporno i zbog činjenice da su odluku o diskvalifikaciji Rakočevića doneli Ljiljana Smajlović i Petar Jeremić, koji su potpisnici kandidature za Vladimira Radomirovića.

Poručuje u pisanoj izjavi za Danas, Živojin Rakočević (48) novinar i pisac, aktuelni direktor Doma kulture u Gračanici povodom izborne skupštine Udruženja novinara Srbije, na kojoj je kandidat za predsednika ovog profesionalnog udruženja, a oko koje je nastao sukob.

Naime, druga „struja“ na izborima je formalno osporila njegovu kandidaturu, na čelu sa aktuelnim predsednikom Vladimirom Radomirovićem, zbog toga što njegova kandidatura nije po Statutu UNS-a, uprkos mišljenja Saveta za borbu protiv korupcije.

„Izmislili su izdaju na Kosovu, saradnju sa zločincima, i što je najvažnije prekršili su statut UNS i sva pravila profesije. Uplašili su se, jer za svoje stavove i principe imamo sigurnu, i stabilnu većinu kolega“, ističe još Rakočević.

Inače on je, od novčanog dela nagrade „Aleksandar Tijanić“ koju je dobio kao član UNS-a Rakočević je finansirao izradu novog spomen obeležja pesniku Lazaru Vučkoviću u Gornjem Selu u okolini Prizrena. I sam je dobitnik ove nagrade za svoje pesničko stvaralaštvo.

Kritikovan je da je bio „ćutolog“ u Odboru za borbu protiv korupcije, čiji je član bio od 2018. do 2020.

U Savetu Republičke Radiodifuzne Agencije (RRA) bio je od 2009. do 2014. Funkciju potpredsednika UNS-a u vreme mandata Ljiljane Smajlović obavljao je od 2019. do 2013. godine.

Dobitnik je novinarske nagrade Večernjih novosti „Milan Pantić“ (2004. godine) kao i književnih nagrada „Brankova nagrada“, pesničke „Lazar Vučković“ i „Grigorije Božović“. Duže od sedam godina bio je glavni i odgovorni urednik KIM Radija.

Živojin Rakočević je diplomirao na Filološkom fakultetu u Prištini, a magistrirao je na Univerzitetu u Beogradu. Objavio je više knjiga poezije.

Ne slovi za incidentnu ličnost, ali ne i za čoveka koji je spreman za „vatreni dijalog“. Rakočevićeva supruga lekarka Sonja preminula je u januaru 2021. godine od posledica kovida 19. Živi i radi u Gračanici gde je direktor Doma kulture, koji objedinjuje aktivnosti svih kulturnih institucija Srba na KiM.

Radi efikasnosti u radu, registracija za učešće u Izbornoj skupštini će početi u 8.30 sati u subotu, 29. maja, i trajati do 12 sati. Molimo kolege koji su gosti hotela da se tada i registruju. Prijavljivanje za smeštaj u hotelu je moguće tokom celog dana.

A članica Uprave UNS-a Višnja Aranđelović podržala je Vladimira Radomirovića za drugi mandat na čelu UNS-a isto onako kako svaki član udruženja ima pravo da podržava svog kandidata.

Međutim, i kao članica Saveta REM-a i kao članica Uprave UNS-a tražim da javno kažete ko to iz vaših redova trguje mojim glasovima dok se čeka da REM izabere članove upravnih odbora javnih servisa? Ko je taj visokorangirani član UNS-a koji je, recimo, jednom kandidatu za UO RTV obećao moju podršku računajući da će mu se ovaj revanširati već 29. maja na izbornoj skupštini Udruženja?

Znate li da je upravo to nanošenje velike štete REM-u, pa i UNS-u koji je na taj konkurs predložio svoje kandidate?

U REM-u radim profesionalno, nezavisno i samo po svojoj savesti. Na moj glas ne može niko da utiče ni u UNS-u ni van njega. I to sam dužna da kažem kandidatima za upravne odbore.

Višnja Aranđelović, član Uprave UNS-a i član Saveta REM-a

P.S. Bez obzira na ostrašćen jezik koji koristi famozni deo članova Uprave UNS-a, najiskrenije me raduje oporavak kolege Dragoljuba Janojlića

Da je do mene, sve bi se radilo pred svima, javnost je jedina prava zaštita.

Dragoceno mi je saznanje da moja bivša koleginica iz „Politike“ Olja Milošević, sa kojom svakog meseca sedim u Komisiji za žalbe Saveta za štampu, smatra da nemam ni časti ni morala. Da ne bi izbora u UNS-u, da ja ne podržah kandidaturu Vladimira Radomirovića a ona Živojina Rakočevića, da li bih ikada saznala šta Olja zaista misli? Ta mi je informacija važnija od toga hoće li se oblizivati Slaviša Lekić i Nedim Sejdinović.

Ovako su članovi UNS-a, zahvaljujući izborima u UNS-u, saznali nešto o meni što pre možda nisu znali.

A nešto su svakako saznali i o Olji Milošević.

Otkako je Kandidaciona komisija UNS-a, čiji sam član, primenila odredbu Statuta UNS-a koja veoma jasno zabranjuje javnim funkcionerima na državnoj plati da rukovode UNS-om, UNS je postao „totalitaran“ i „jednouman“ (Živojin Rakočević), a Ljilja Smajlović je izgubila čast i moral.

Mislim da je problem grupe autora isti kao i problem adrese sa koje se javljaju (clanoviupraveuns@gmail.com). Otkako su u Upravi UNS-a ostali u manjini i otkako su odbili da prihvate da su u manjini, fabrikovali su adresu koja je u prvi mah uspešno prevarila nekoliko redakcija da poveruju kako im je sa te adrese stiglo saopštenje Uprave UNS-a. Adresi stvorenoj da zavede neobaveštene (ko izvan UNS-a zaista zna da osam autora predvođenih Budimirom Ničićem ne predstavlja ni četvrti deo Uprave jer ona broji 40 članova?) prepodobili su i argumente. „Argumenti“ im pate od iste konstrukcione greške. Loša adresa, loš tekst.

Kao predsednica UNS-a zastupala sam stav da nam je potrebno jedno veliko, snažno udruženje koje će da primi u sebe mnogo različitih struja, interesa i ceo raspon novinarskog mišljenja u Srbiji. Grupa autora izgleda misli da nam nijedan novi član nije potreban, ako nema garancije da će glasati za Živojina Rakočevića. To je potpuno naopak, a po UNS i opasan pristup.

Manje je važno, ali me svejedno muči: zašto je generalni sekretar UNS-a u Statut UNS-a uneo odredbu da službenici koje država postavlja i plaća ne mogu na čelo UNS-a?

Jer, do izbora sadašnjeg sastava Izvršnog odbora UNS-a, Nino Brajović je u UNS-u radio šta je hteo: uživao je i moje puno poverenje, potpisivala sam sve odluke potrebne za funkcionisanje UNS-a koje bi mi on obrazložio i dao da potpišem. Dvadeset godina je alfa i omega u UNS-u, u kom smo i Vladimir Radomirović i ja, kao i predsednici Izvršnog odbora, obavljali volonterske, neplaćene funkcije, kao dobrovoljci i aktivisti.

Zašto je onda u Statut unosio odredbe koje nije imao nameru da poštuje? Šta je očekivao: da će, kad bude stani-pani, isposlovati da se ne držimo Statuta kao pijani plota? Da, umesto Statuta, primenimo Živojina? Da prepustimo tumačenje savršeno jasnog člana 20. Statuta UNS državnoj agenciji? Možda grupa autora zadužena za moral i čast zna odgovore na ta pitanja. 

Mislim da je prava šteta što će izbori u UNS-u već za koji dan. Ko zna koliko bi nam još o sebi rekla grupa autora, samo da je više vremena. Možda bismo saznali u čemu je cela ova igra?

Osim da se stvari menjaju kako bi ostale iste. Da se rukovodstvo UNS-a menja, a da vlast u UNS-u ostaje u istim rukama u kojim je poslednjih 20 godina. 

„Ovoliko medijskih radnika se ne prijavi u UNS ni za dve, pa i tri godine. Drugog objašnjenja nema – reč je o makijevalističkom pristupu u službi pobede sadašnjeg predsednika Vladimira Radomirovića“, navodi ova grupa članova Uprave.

Ocenjuju da „čelnici UNS-a, koristeći poziciju moći i resurse organizacije koja pripada svima nama, vode izbornu kampanju nalik političkoj borbi za vlast, očito zaboravljajući činjenicu da nisu politička stranka već predstavljaju novinarsko udruženje koje mora ostati dosledno načelima profesije – iznad svake politike“.  

Pozvali su Vladimira Radomirovića da javno kaže „šta je dogovorio sa Zoranom Veličkovićem i ostatkom PROUNS ekipe, 23. aprila u Pres centru Udruženja novinara Srbije“.

„Znamo da je nakon njihovog dogovora nastao pravi ’stampedo’ na UNS – prijave za učlanjenja stizale su kao da je raspisana novčana nagrada za buduće članove. Znamo i da su PROUNS-u zaista obećane neke nagrade kao protivusluga za dovođenje glasača za Radomirovića. Ali, ne znamo koje tačno, koliko to košta i ko će platiti“, kaže se u saopštenju.

Pozvali su i Višnju Aranđelović, članicu Saveta REM-a „da javnosti Srbije javno kaže da li je tačno da je za izborne interese jednog dela UNS-a pregovarala sa predstavnicima medija u Beogradu i još nekim gradovima Srbije koji su u direktnoj nadležnosti REM-a“.

„Zna li da je to flagrantni sukob interesa, zloupotreba položaja i ovlašćenja i direktno nanošenje velike štete tom regulatornom telu, ali i Udruženju novinara Srbije koje ju je na tu funkciju predložilo?“, pitaju članovi Uprave Višnju Aranđelović.

Ova grupa članova Uprave pozvala je i Ljiljanu Smajlović i Petra Jeremića da „objasne kako to članica Komisije za žalbe Saveta za štampu i predsednica Suda časti UNS-a i jedan menadžer za etiku, mogu da pogaze svaku etiku u svom udruženju tako što kao potpisnici kandidature Vladimira Radomirovića odlučuju o diskvalifikaciji njegovog protivkandidata Živojina Rakočevića“.

Saopštenje su potpisali: Budimir Ničić, Slobodan Ćirić, Jelena Petković, Jovanka Stanojević, Olivera Milošević, Zorica Đoković, Edib Honić, Novka Ilić i Dragoljub Janojlić.

Od kada je formalno po statutu UNS osporena kandidatura Rakočevića zbog toga što obavlja funkciju direktora, što je Savet za borbu protiv korupcije ocenio kao „nepostojanje sukoba interesa“ i jedna i druga strana ostaju pri svojim stavovima.

– Nikakvog raskola u Udruženju novinara nema, ali izgleda da neki misle da novinarsko udruženje treba da bude Centralni komitet u kome vlada jednoumlje. Udruženje se razvija, dobija nove članove iz raznih medija, i liberalnih i konzervativnih, i onih koji kritikuju vlast i onih koji je podržavaju. Ako pogledate spisak kandidata za našu Upravu, videćete da su tu novinari iz cele zemlje i gotovo svih medija, uključujući i Danas – objašnjava Radomirović za naš list.

On navodi da je „desetoro dosadašnjih članova Uprave, koja broji 40 ljudi, a koji ne mogu za svoje ciljeve da pridobiju većinu u UNS-u pokušalo preko Agencije za sprečavanje korupcije i njenog direktora Dragana Sikimića da diskredituju organe i Statut Udruženja i da novinarima pokušaju da nametnu državnog funkcionera za kandidata za predsednika.“

– Čudno je da i mediji koji su obično najžešći kritičari vlasti podržavaju ideju da jedan državni funkcioner može da bude na čelu najvećeg novinarskog udruženja u zemlji. To bi bio jedinstven slučaj u Evropi – kaže Radomirović.

Na drugoj strani Živojin Rakočević, čiju kandidaturu je potpisalo više od pedeset novinara sa KiM, ali i Srbije za Danas iz Gračanice poručuje „zar ne zvuči nekome smešno da nekome smeta moja kandidatura za predsednika UNS. Kako to besmisleno izgleda kada čovek posmatra sa strane.

Izgubljen je osećaj za dijalog i razgovor, pa je neki „položaj“ postao izgovor da satiremo jedni druge, da falsifikujemo činjenice, da se plašimo običnih izbora i da mora biti samo jedan kandidat.“

Na pitanje da li će se kandidovati uprkos stavu organa UNS, koji su osporili njegovu kandidaturu, Rakočević kaže da on ne kandiduje sebe nego principe koji su pogaženi.

– Kandidujem desetine i desetine pojedinaca čiji je glas ponižen, oklevetan ili spinovan. Nikoga ni rečju nisam napao, ni jednim slovom, a nemam ni nameru, jer ovo treba da bude gospodski proces, kaže Rakočević i upozorava na „masovno učlanjivanje u UNS, što je najgore što se desilo u proteklim decenijama“.

– Taj fenomen nije postojao ni u socijalističkoj Jugoslaviji, nema ga nigde u svetu. Ko ste vi da kolektivno učlanjujete novinare? Javljaju se kolege koje i ne znaju da su ih prijavili za članstvo u UNS. Izgubljena je mera i osećaj za normalnost. Sad je važno da se ne uništimo kao ličnosti i ogadimo Udruženje onim normalnim ljudima – kaže osporeni kandidat za predsednika UNS sa KiM.

U Upravnom odboru UNS-a postoje dve struje, jedna okupljena oko Živojina Rakočevića, druga oko aktuelnog predsednika Vladimira Radomirovića.

Upitan zašto se kandidovao i šta mu smeta u trenutnom upravljanju u UNS-u, Rakočević je rekao da u tom udruženju godinu dana nije doneta nijedna normalna odluka i da su članovi suočeni sa jednom vrstom totalitarizma u donošenju odluka.

„Nismo mogli normalno da razgovaramo, nema dijaloga, na sednicama Uprave nema normalne komunikacije, nema zdravog stava o pitanjima profesije, kako ćemo se razvijati… Jednostavno, UNS su počeli da napuštaju ozbiljni ljudi i da se klone totalitarizma“, istakao je Rakočević.

Prema njegovim rečima, UNS je u proteklih godinu dana postalo mesto gde „ne možete dobiti reč, gde ne možete govoriti normalno i gde se ljudima ne da da govore.

„Zato je došlo do raskola i pucanja u UNS-u i ovog trenutka mi se borimo za demokratski kapacitet UNS-a, da izaberemo taj treći put, put neke slobode koja neće ličiti na partijska udruženja i koja se neće na ovakav način odnositi prema svojim kolegama i prema medijima, posebno na lokalu“, naglasio je Rakočević..

Kako kaže, došlo je do velikog sukoba koji se, na žalost, “preneo na ličnosti i oduzeo ljudsko lice UNS-u“.

Pogledajte celokupno gostovanje Živojina Rakočevića u emisiji NewsMax Adria „Pregled dana“:

Državna agencija ne vidi sukob interesa u ideji da javni funkcioner vodi udruženje čiji je posao da, između ostalog, kontroliše i istražuje kako javni funkcioneri vrše državnu vlast. Srećom, Statut UNS-a štiti nezavisnost novinarske organizacije od uticaja države i javnih funkcionera koje država postavlja i plaća.

UNS-u nije potrebna pomoć Agencije za sprečavanje korupcije da primeni sopstveni Statut, pa ni pomoć u tumačenju da li javni funkcioner može da bude biran za predsednika novinarskog udruženja. Statut UNS-a to zabranjuje.

Kandidaciona komisija UNS-a odlučila je na osnovu člana 20. Statuta UNS-a da direktor Doma kulture u Gračanici ne može da bude biran za predsednika UNS-a.

„Povodom saopštenja Udruženja novinara Srbije, od 22. maja 2021. godine, u kome se iznose stavovi o umešanosti u izbor predsednika ovog udruženja, Agencija za sprečavanje korupcije, kao nezavisni državni organ, ukazuje da se do sada nije, niti će se mešati u rad bilo kog udruženja, uključujući i Udruženje novinara Srbije“, navela je u saopštenju Agencija.

U saopštenju se dodaje da je Agencije „jedina institucija u Srbiji ovlašćena da tumači sukob interesa javnih funkcionera, daje mišljenja i postupa u situacijama postojanja sukoba interesa“.

„Agencija ovlašćenja vrši po Ustavu i zakonu i u obavezi je da odgovori na zahtev javnog funkcionera za davanje mišljenja o postojanju sukoba interesa. Pored toga, Agencija razmatra sve činjenice i relevantne propise u postupku davanja mišljenja. U postupku ocene o postojanju eventualnog sukoba interesa, Agencija ceni i odlučuje da li se javni funkcioneri pridržavaju zakona i drugih propisa, sa ciljem izgradnje i jačanja poverenja građana u savesno i odgovorno vršenje javne funkcije“, dodali su.

Agencija zaključuje da je „činjenica da je Živojin Rakočević bio član Odbora Agencije do 1. septembra 2020. godine, nema uticaja na odlučivanje Agencije, i on, kao javni funkcioner – direktor KC Gračanica, imao je pravo, ali i zakonsku obavezu da od Agencije zatraži mišljenje, što je i učinio“, te da je ona postupila po zahtevu i donela mišljenje.

UNS je, podsetimo, saopštio da su se Agencija i njen direktor Dragan Sikimić umešali u izbore u UNS-u presuđujući ko može da bude kandidat za predsednika Udruženja i tumačeći Statut UNS-a na način koji odgovara državnom funkcioneru i bivšem članu odbora te agencije Živojinu Rakočeviću.

„Kandidaciona komisija UNS-a, jedina merodavna da odlučuje o tome, odbacila je kandidaturu Rakočevića za predsednika Udruženja da bi sprečila uticaj države na Udruženje budući da se Rakočević nalazi na javnoj funkciji, što je u svom mišljenju potvrdila i Agencija za sprečavanje korupcije. To je i jedina nesporna činjenica u mišljenju Agencije, jer za sve ostalo Agencija se u ovom slučaju ne pita“, naveo je UNS u saopštenju.

UNS je naveo i da „Agencija, izlazeći iz svojih nadležnosti, čini uslugu svom bivšem funkcioneru i izdaje mu potvrdu da sa stanovišta javne funkcije može da bude biran za predsednika UNS-a i da mu Statut UNS-a u tome nije prepreka“. 

Manja grupa članova uprave UNS saopštila je juče da je Agencija za sprečavanje korupcije ocenila da direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević, kao javni funkcioner, može da bude i predsednik Udruženja novinara Srbije.

Radomirović je u Jutarnjem programu televizije Pink rekao da se radi o skandaloznom mešanju politike i države u izbore u UNS.

- Na to smo reagovali i mislimo da je tu opet reč o pokušaju zloupotrebe Udruženja i očiglednoj zloupotrebi institucija, kao što su i mene nedavno te iste kolege prijavile da ugrožavam bezbednost novinara, a nikakav argument i dokaz nisu za to imale. Samo su hteli da iskoriste to u jednoj političkoj borbi i da pokušaju da me diskvalifikuju, rekao je Radomirović.

On je ponovio da, po Statutu Udruženja, osobe koje su na državnim funkcijama i koje imaju status javnog funkcionera ne mogu biti birane na izborima najveće novinarske organizacije koji se održavaju 29. maja u Beogradu. Kandidaciona komisija UNS-a odbila je kandidaturu Živojina Rakočevića za predsednika UNS-a zbog toga što se on nalazi na funkciji direktora Doma kulture u Gračanici.

- Dosadašnji protivkandidat je odbio da podnese ostavku na tu javnu funkciju i ne može biti biran za predsednika UNS jer bismo onda napravili presedan. Onda bi Dušan Bajatović ili Zoran Drobnjak tražili da budu predsednici Udruženja novinara Srbije, što je potpuno besmisleno. Ne može neko ko je na javnoj funkciji i ko prima platu iz državnog budžeta, ko ne živi od novinarstva, da bude biran za predsednika UNS, kazao je Radomirović i dodao da će se o tome izjašnjavati Skupština na zasedanju 29. maja na kojoj će biti poštovani svi demokratski principi.

Radomirović, koji je član više međunarodnih novinarskih organizacija, kaže da bi bio skandal kada bi neko ko je državni funkcioner bio izabran za predsednika Udruženja novinara Srbije.

Predsednik UNS Vladimir Radomirović rekao je da je tokom njegovog mandata usvojen princip da Udruženje podjednako reaguje i štiti sve novinare u Srbiji. Dodao je i to da često razgovara sa kolegama iz unutrašnjosti i da je zahvaljujući tome shvatio da UNS nekada selektivno reaguje i da nije branio sve ugrožene novinare.

- Želim da ohrabrim sve kolege, posebno iz unutrašnjosti, da nam se uvek obrate kada im je ugrožena bezbednost, kada trpe pritiske. U UNS-u se formirala interesna grupa koja je godinama sprečavala reakcije u slučajevima kada je bila ugrožena bezbednost novinara, pre svega onih sa Kosova i Metohije. Imali smo slučajeve da su neki funkcioneri UNS-a delili novinare na Vučićeve, režimske i neke druge iako sami rade za neke državne medije. To je nešto što moramo ispraviti, više se to neće ponavljati, kazao je Radomirović.

On je za televiziju Pink rekao i to da su pojedini funkcioneri UNS-a tražili da ovo Udruženje osudi Večernje novosti koje su objavile reportažu sa Košara.

- Zaista neverovatna situacija da nam kolege, za koje smo mislili da su patriote, traže da osudimo Večernje novosti zbog jedne istinite reportaže sa Košara. Bio je slučaj i kada su nam pretili da će nas prijaviti Tužilaštvu za ratne zločine jer smo tražili da se konačno pokrenu istrage i budu optuženi oni koji su odgovorni za ubistva i otmice naših kolega na Kosovu i Metohiji. Zatim smo saznali, što nama u rukovodstvu ranije nije bilo rečeno, da su UNS registrovali u Prištini kao međunarodnu organizaciju čime su, mimo svih organa Udruženja, priznali Kosovo kao nezavisnu državu, kazao je on.

„Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović nije smeo da dozvoli da jučerašnje saopštenje bude objavljeno u ime UNS, jer pokazuje da kompletan UNS služi njegovom reizboru, da članovi Uprave UNS koji podržavaju kandidaturu Živojina Rakočevića nisu UNS i da je jednoumlje poželjan obrazac za UNS“, stoji u saopštenju.

Navodi se da je ocenom Agencije za borbu protiv korupcije da nema sukoba interesa u slučaju Živojina Rakočevića „dovedena u pitanje“ odluka Kandidacione komisije UNS da odbaci njegovu kandidaturu za predsednika udruženja.

„Upravo je Kandidaciona komisija UNS umesto da se bavi tumačenjem Statuta UNS, iz kog je jasno da je kandidatura Živojina Rakočevića nesporna, zašla na teren tumačenja zakona, što nije njen mandat. Tako je umesto Statuta UNS razloge za odbacivanje kandidature Rakčevića ta komisija tražila u Zakonu o sprečavanju korupcije, zašta je nadležna Agencija za sprečavanje korupcije“, piše u saopštenju.

Prethodno je aktuelni predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović upozorio na „skandalozno mešanje države i politike“ u izbore za predsednika UNS, zakazane za 29. maj.

„Na to smo reagovali i mislimo da je tu opet reč o pokušaju zloupotrebe udruženja i očiglednoj zloupotrebi institucija, kao što su i mene nedavno te iste kolege prijavile da ugrožavam bezbednost novinara, a nikakav argument i dokaz nisu za to imale. Samo su hteli da iskoriste to u jednoj političkoj borbi i da pokušaju da me diskvalifikuju“, rekao je Radomirović za televiziju Pink a preneo je UNS.

„Ukoliko je to mišljenje tačno i potpuno preneto, njega bih razumeo kao odgovor Agencije javnom funkcioneru na njegovo pitanje da li će sa stanovišta javnog interesa i javne funkcije koju obavlja biti u sukobu interesa ukoliko bude izabran za predsednika UNS-a. I Agencija mu odgovara da može biti izabran za predsednika UNS-a, jer za to ne postoje zakonske smetnje", navodi Lakićević. 

I pitanje i odgovor su legitimni, ali za UNS nemaju značaja, niti ga obavezuju, kaže advokat UNS-a. 

Lakićević dodaje da je mišljenje Agencije dato sa stanovišta javnog interesa i odnosi se na vršenje javne funkcije. Agencija je sa tog stanovišta ocenila da izbor za predsednika UNS-a neće ugroziti obavljanje i ugled javne funkcije koju Živojin Rakočević ima (funkcija direktora Doma kulture u Gračanici). „Ali Agencija nije ocenila, niti ima pravo da tumači i ocenjuje postojanje sukoba interesa sa stanovišta Udruženja novinara Srbije, odnosno da li se izborom u organe UNS-a bilo kog javnog funkcionera u organu javne vlasti – ugrožava nezavisnost UNS-a, otvaranjem prostora za uticaj vlasti na rad i odluke organa Udruženja", kaže Lakićević. 

On dodaje da je smisao zabrane sukoba interesa, propisane Statutom UNS-a, upravo u tome da se spreči uticaj na rad organa UNS-a preko lica koja se nalaze u odnosu zavisnosti prema organima vlasti. „Zbog navedenog, mislim da obaveštenje Agencije, čak i da je predočeno Kandidacionoj komisiji, ne bi bilo od uticaja na njenu odluku", kaže Zoran Lakićević. 

Advokat UNS-a kaže i da Agencija za sprečavanje korupcije nema ovlašćenje da tumači Statut UNS-a, niti je od strane UNS-a pozvana da to čini. „A pogotovo nema pravo da to čini pogrešno i jednostrano, da unosi zabunu i meša se u izbore u Udruženju novinara", kaže Lakićević. 

„Čak i kada je ocenjivala da li javnoj funkciji može škoditi izbor javnog funkcionera za predsednika UNS-a, Agencija je radila pogrešno i napamet, jer nije imala uvid u relevantne odredbe Statuta UNS-a, bitne za ocenu postojanja sukoba interesa u smislu Zakona o sprečavanju korupcije (poslovi i zadaci UNS-a i položaj i ovlašćenja predsednika UNS-a), nego samo u odredbu čl. 20, koja Agenciji u navedenom smislu ništa ne objašnjava, niti je bilo kako obavezuje. 

S druge strane, Kandidaciona komisija se u svojim odlukama nije pozivala na Zakon o sprečavanju sukoba interesa i „zakonske smetnje“, niti je primenjivala odredbe čl. 40, čl. 41 i čl. 49 toga zakona, na koje se navodno Agencija poziva u svome „obaveštenju“. Kandidaciona komisija je primenjivala odredbe Statuta UNS-a, a prema odredbama Zakona o sprečavanju korupcije je jedino utvrdila i definisala da je direktor Doma kulture, kao direktor ustanove – javni funkcioner u organu javne vlasti, što ne spori ni Agencija", zaključuje advokat Lakićević.