Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je novinare televizija N1 i Nova S da se pridržavaju novinarskog kodeksa. Ovo je izazvalo burnu reakciju kako samih novinara, tako i dela opozicione javnosti. Na površinu su izbili stari sukobi Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS). Upitali smo bivšeg predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slavišu Lekića kako ocenjuje ovaj potez Udruženja novinara Srbije.

Po izveštavanju N1 i Nova S o odluci suda u Švajcarskoj, a po tužbi Dragana Šolaka, UNS je u svom saopštenju optužio novinare ovih televizija da su prekršili pravila novinarske etike i pozivali ih na poštovanje istih. Na ovakve optužbe, novinari pomenutih televizija su izjavili da su one upućene na pogrešnu adresu, te da takav potez UNS-a ukazuje na nepoštovanje rada novinara koji rade u ovim medijskim kućama. Novinari N1 i Nova S televizije su istakli činjenicu da se svakodnevno novinarska etika krši u mnogim drugim medijima, da su oni jedni od retkih koji poštuju etički kodeks novinarstva, kao i da ovakav potez UNS-a više liči na medijsku odmazdu. Saglasan sa takvim stavom je i novinar Slaviša Lekić koji je naglasio da UNS decenijama unazad nije menjao svoju politiku rada.

Gostujući na televiziji Prva Ljiljana Smajlović izjavila je danas da je UNS hteo da utvrdi sve ono što je N1 u izveštavanju o presudi neprofesionalno i nekorektno izostavio, a da je reakcija te televizije bila „ nuklearna“ iako uticaj sajta UNS-a nije ni blizu uticaja koji imaju mediji u vlasništvu Junajted grupe.

„Oni su reagovali da su Ljiljana Smajlović i Vladimir Radomirović predstavnici strašne politike 90-ih. To je strašno podmuklo. Da ne govorim da naše biografije nemaju nikakve veze sa onim o čemu govore. Zašto nam ne kažu osnovne činjenice i kako je moguće da se izveštava o presudi ako je nisu videli?“, upitala je Smajlovićeva.

Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, rekao je da oni koji su predmet interesovanja novinara moraju da shvate da su „nekada i naporni i dosadni“, kao i da nikome ne spori pravo da se bavi ovom temom. Druga strane te priče, rekao je, da tuženi mediji na dnevnom nivou stotinu puta prekrše profesionalni kodeks.

„Mi imamo posla sa malignitetom koji je zahvatio našu profesiju. Zna se ko najviše zagađuje medijski prostor - baš ovi koje je suvlasnik N1 tužio. To su rekli i naši sudovi“, rekao je Bodrožić. On je, međutim, kazao da je N1 otišao „korak dalje“ sa optužbama da su kolege iz UNS-a iz 90-ih, da se on sa tim ne slaže, ali da se N1 na taj način „branio“.

„Ko se ovde brani? Na sajtu UNS-a se pojavio tekst mlade novinarke. To možda nije najveća stvar na svetu, ali tu mladu novinarku treba podržati. Svako novinarsko udruženje je dužno te stvari da radi“, rekla je Smajlovićeva.

Predsednica Suda časti UNS-a navela je i da je osim optužbe da je UNS udruženje 90-ih i podmukla još jedna - da brani tabloidne medije, te da im UNS ne nalazi mane. 

„Iz dokumentacije UNS-a ispalo je da niko nije ugroženiji od N1, da smo više od pola vremena proveli braneći tu televiziju, novinare i itekako napadali tabloide“, navela je Smajlovićeva.

Istakla je da nije fer reći da je UNS pokrenuo hajku protiv N1, s obzirom na razliku u jačini i moći te televizije. „Kada je neko jači od one druge strane, kada dnevnik počinje sa napadom na UNS u trenutku kada eksplodira broj novozaraženih, nije to odbrana već napad“, rekla je predsednica Suda časti.

Smajlovićeva je rekla da je predsednik NUNS-a s pravom podsetio da tuženi mediji gube sporove pred srpskim sudovima, što je tačno, ali da se onda postavlja pitanje zašto je tužba bila pred ciriškim sudom, iako ona nema ništa protiv toga.

Bodrožić je istakao i da je N1 trebalo da „spusti loptu“ jer portal UNS-a ne doseže do velikog broja ljudi, ali da su taj tekst multiplicirano iskoristili tuženi mediji ne da bi odbranili Radomirovića i Smajlovićevu već da bi se pred javnošću predstavili kao nevini.

„Ako otvorite stranicu UNS-a tamo imate zanimljivih tema. Informer, Studio B i Pink su se odjedanput zainteresovali za ovo i po čitav dan to koristili. UNS i NUNS se trude da primire scenu, da kolege oslobodimo da rade kako profesija nalaže, da se ne boje nikog, da mogu da otvaraju svaku temu, pa i ovu kako je Šolak tužio u Švajcarskoj“, rekao je on.

Govoreći o saopštenju N1 kao reakciju na UNS-ovo u kojem se poziva na poštovanje kodeksa, Smajlovićeva je rekla da je nepristojno što je Jugoslav Ćosić organizovao „svoje kamermane, snimatelje, čak i vremensku prognozerku koju je koristio u svojoj bici sa Telekomom“ da potpišu saopštenje N1.

„Neobično je da je u redakciji, koja stalno priča o drugačijem mišljenju, monolitnost kao u sovjetskom Poltbirou. Kako je moguće da tamo niko nije rekao - stvarno je UNS grozan i grozni su mi ti ljudi iz 90-ih, ali nije trebalo da ovako uradimo. To pokazuje koliko je to rovovska ušančenost“, rekla je predsednica Suda časti UNS-a.

Smajlovićeva je dodala i da je u potpunosti saglasna da N1 zastupa javni interes, te da ne povlači nijedno slovo pohvale da su izveštavali o događajima koje druge televizije nisu, kao i pohvale na račun Jelene Zorić, dobitnice nagrade NUNS-a.

Ona je podsetila i da je u vreme kada je bila glavna urednica Politike moćan tajkun Nandi tužio taj list pred sudom u Londonu, jer su objavili da je u jednom danu sa svojih računa izneo 17,5 miliona evra. Razlozi za tužbu pred londonskim, a ne srpskim sudom bili su da u Srbiji vlada diktatura, da nema vladavine prava, te da ne može da dobije pravičnu zaštitu.

„Politika je pobedila na sudu ali ne zato što smo mi dokazali da smo pisali istinu, to bi bila laž. Sud je rekao - gospodine Nandi Politika je dokazala da imate srpsko državljanstvo. Tužite je u Beogradu. Pročitali su mišljenja Evropske komisije o Srbiji da nije tačno da je u Srbiji diktatura, iako postoje kritike na račun vladavine prava“, kazala je ona.

Za Zorić bi se moglo dodati da je beskompromisna, hrabra i istinoljubiva, a oni koji je malo bolje poznaju rekli bi i kolegijalna, predusretljiva i večiti pozitivac. Ovogodišnju nagradu „Dušan Bogavac“ dobila je i redakcija lista Danas, ali dvojac N1 je svojim profesionalnim praćenjem julskih protesta održao lekciju novinarstva. Jelena je svoju nagradu posvetila budućim novinarima, studentima žurnalistike, kao i svim kolegama sa N1.

* Nagradu si posvetila čitavom timu N1 – koliko je važno, posebno u novinarstvu, da postoji razumevanje, otvorena komunikacija i saglasnost u stavovima između novinara, urednika, direktora… i svih drugih u lancu kreiranja nečeg što se zove objektivno i nepristrasno izveštavanje?

– Poštovanje među saradnicima je ključno. N1 funkcioniše kao tim i to smo i u najkomplikovanijim situacijama dokazali. Kada radim na nekoj priči, najvažnije mi je da ona bude istinita, nepristrasna i jasna. Važno mi je, dok radim na njoj, i kako je doživljava snimatelj, vozač, montažer, grafičar, organizator, a ne samo urednik. Da li sam uspešno izvela zadatak prva naznaka stiže prema reakcijama iz režije od realizatora. Da priča stigne i do onih koji u tom momentu nisu ispred TV-a ili nemaju N1 najviše nam pomaže sjajna veb redakcija. Mnogo ljudi nalazi se u tom lancu slanja priče do gledalaca i čitalaca. Svi oni otvaraju put istini. Novinari, kao što je poznato, umeju da budu i nervozni nekada: da li će prikupiti sve informacije, da li će na vreme, pogotovo u dnevnom TV novinarstvu, stići da urade priču… međutim, ceo tim je tu da pomogne i kolege reporteri, urednici, ali i svi ostali ljudi iza kamere. Svi oni koje sam spomenula pomažu novinarima kako bi novinari pomogli građanima prikazivanjem istine.

* Baš u ovim trenucima Udruženje novinara Srbije (UNS) napada kuću u kojoj radiš tvrdeći da vlasnici N1 teraju novinare da rade pod pritiskom. Rekla si da te to vređa. Kako se braniti od takvih napada?

– Ne branim se, pošto to suštinski ne doživljavam kao napad, već kako sam i rekla: uvredu. Kritika je zaista dobrodošla i od UNS-a, NUNS-a, svakog gledaoca. Kritika nam pomaže da radimo na sebi i napredujemo. Za uvrede od nekih gledalaca imam strpljenja, trudim se da imam i razumevanja. Ljudi su u teškim vremenima, poput ovog, bilo zbog pandemije ili čega god neretko napeti, a onda i skloniji nekim impulsivnim momentima, pa i uvredama. Dužna sam da to ne zaboravim. Međutim, kada vas kolege uvrede, pa još neistinom pokušaju da degradiraju vaš rad, to ume da zaboli, ali i motiviše da nastavite da prenosite istinu još odlučnije.

* Novinari N1 su česta meta napada i etiketiranja na društvenim mrežama, ali sve češće i u neposrednom kontaktu. Da li su ti napadi posledica etiketiranja koje godinama dolazi pre svega od visokih predstavnika vlasti?

– Svaka vlast je uvek odgovorna za atmosferu u društvu, pa tako i za odnos prema novinarima. Zabrine me napad na kolegu iz bilo kog medija, ne samo na kolege sa N1. Uvrede na račun N1 su, čini mi se, učestalije, baš zato što ih iznose i visoki predstavnici vlasti. Onda one krenu da se ponavljaju kao replike iz filmova. Ta atmosfera je verovatno i glavni razlog zbog kog nemam društvene mreže. Čini mi se da je potrebno mnogo nerava i umešnosti izboriti se u polemikama, koje neretko prerastu u vređanje, na tim mrežama. Nemam vremena za to. Sve što imam da kažem, kažem u svojim izveštajima, reportažama ili emisijama koje uradim. I tu se iskreno veoma trudim da ne iznesem sopstveni stav, već samo informacije bitne za gledaoce. Interes gledalaca ne sme da trpi zbog uvreda koje frustriraju svakoga, pa i novinare.

* Koliko ti je one noći na beogradskim ulicama bilo teško da izveštavaš, nagutana suzavcem usred mase različitih agresivnih grupacija. O čemu si razmišljala u tim momentima?

– Uglavnom o tome da uradim posao i da gledaocima prenesem tačno i objektivno šta se dešava. Bilo je i, kako navodiš, agresivnih grupacija, mikrofon N1 je bio tu i za njih. Zanima me mišljenje svih, razlozi za postupke koje čine. Zapravo, smatram da ima gledalaca koje to zanima, te sam dužna da omogućim da se čuje i njihov glas. Kao i glas policajaca u tim momentima, svih prisutnih frakcija. Moje je da im ponudim da govore za N1, a zaključke donose gledaoci. Suzavac nije prijatan, ali to su situacije koje nisu neuobičajene na protestima, te smo i snimatelj i ja bili obavezni da se prilagodimo, radimo i pružimo stvarni prikaz situacije svima koji su poklonili pažnju i poverenje da nas gledaju.

* Dok je N1 uživo izveštavao sa demonstracija, na RTS-u je išao film sa Džekijem Čenom. Šta to govori o javnom servisu? I, uopšte, kakva je medijska scena Srbije?

– To je pitanje za javni servis. Građani biraju šta će gledati, a nije dobro ako neko ugrozi takvu slobodu izbora. Upravo zbog takvih situacija. Veoma mi je značajno da su posle te prve večeri, svih ostalih večeri koliko su trajali protesti gotovo svi mediji izveštavali o tome šta se dešava na ulicama ne samo Beograda, već i drugih gradova u Srbiji. Imali su različite pristupe u izveštavanju, ali je slika bila uglavnom ista na svim medijima. Dakle, moguće je.

* Šta te motiviše da se baviš temama koje svakodnevno obrađuješ – kriminal, korupcija, manipulacije vlasti… Deluje li ti to ponekad kao Sizifov posao?

– Ono što lekare motiviše da se bore s bolestima i izleče pacijente, tako i ja iz perspektive novinara smatram da je kriminal bolest celog društva. Osnova novinarskog posla je izveštavanje o temama od javnog interesa. Smatram da je istinu o kriminalu neophodno iznositi koliko god da je to opasno, pošto je jedini način da se s tom pošasti društvo izbori tako što će najpre saznati istinu o tome. Ako građani znaju koliko je zaista kriminal prisutan u njihovoj državi i ako im to smeta, nekada upravo oni mogu da ga zaustave. Kako? Recimo, na Siciliji je postojala jedna od najjačih mafija ikada – Koza Nostra. Nisu uspeli da je zaustave ni policija, ni sudije, ni tužioci, ni političari, dokle god građani nisu izašli na ulice i rekli: „Ne mafiji.“ Upravo protesti građana i odbijanje privatnika da plaćaju mito kriminalcima podstakli su vlasti Italije da razbiju tu mafiju. Danas je Sicilija poznata kao turistička atrakcija, a ne mafijaška domovina.

Novinari su dužni da budu objektivni

* Često ističeš koliko je objektivnost važna u novinarskom poslu. „Biti objektivan novinar uopšte nije teško, zapravo, ako niste objektivan novinar, vi niste novinar“, izjavila si nedavno. Da li se objektivnost – jedan od osnovnih novinarskih postulata – sve više gubi u našem poslu?

– Znam šta je moj i posao mojih kolega, dužni smo da budemo objektivni zato što smo novinari. Drugačije, učili su me, ne valja. Ipak, ponavljam, gledaoci su ti koji donose zaključak i odluku koga će gledati. Izbor je na njima, na nama je da im pružimo istinito i objektivno novinarstvo. I dajemo sve od sebe, svakoga dana, svi zaposleni na N1, da im to pružimo.

Strah može i da ujedini ljude

* Nije lako bilo ni pod skafanderom praviti reportažu iz kovid bolnice. Da li je to iskustvo promenilo tvoju percepciju u vezi s opasnošću od korona virusa i ljudi koji se sa njim svakodnevno suočavaju?

– I snimatelji i ja koji smo bili u kovid bolnicama, mislim da smo postali odgovorniji. Videla sam koliko se muče i pacijenti, ali i lekari i medicinsko osoblje. Videla sam da strah može i da ujedini ljude da se snažno i zajednički bore protiv opasnog neprijatelja. Videla sam sa koliko požrtvovanosti lekari ulaze u bitku sa kovidom i koliko daju sebe za svakog pacijenta. Videla sam koliko se raduju kad je nekome bolje i koliko je samo dobro zdravlje dovoljno da se nazovemo srećnima.

Kao i uvek kada se novinari svađaju, priliku koriste političari. Ovoga puta u esnafski sukob se prvi uključio Vojin Rakić, predsednik nedavno osnovanog udruženja „Novi 6. oktobar”. Savetnik predsednika Demokratske stranke Zorana Lutovca stao je na stranu „Junajted grupe”, objašnjavajući da napadi na njih dolaze jer „nisu ’na liniji’ vlasti”.

Čitaoci „Politike” setiće se Vojina Rakića kao navodnog „šefa Unesko Katedre za bioetiku u Evropi”. Po toj tituli ga je srpska javnost znala do sredine avgusta dok „Politika” nije obelodanila da Rakić nije šef katedre Uneska, da takva katedra nikada nije ni postojala i da njegovi javni istupi (u kojima je centre za socijalni rad optužio za niz krivičnih dela, između ostalih i za krađu beba) nisu imali nikakve veze sa čuvenom međunarodnom organizacijom sa sedištem u Parizu. Drugi mediji domogli su se posle i pisma koje je na Rakićevu adresu stiglo iz Pariza, a u kojem se od njega zahteva da prestane da se predstavlja kao neko ko ima veze s Uneskom.

U neko drugo vreme ovakav skandal bio bi poguban po reputaciju javne ličnosti, ali ne i danas, u duboko politički polarizovanoj Srbiji. Vojin Rakić je kao „šef katedre Uneska” u mnogim medijima objavljivao žarka antirežimska uverenja, a ti mediji nastavili su da mu ukazuju poverenje i posle debakla s Uneskom. Mediji u okviru „Junajted grupe”, uostalom, o toj diskreditaciji nisu ni obavestili svoju publiku. Rakić je tamo ostao prisutan kao moralni sudija u važnim društvenim pitanjima, a Uneskovo upozorenje u kom se Rakiću nalaže da prestane da koristi ime i logo te organizacije, ignorisano je.

Slučaj Vojina Rakić još jednom pokazuje koliko su i Srbija i medijska scena u njoj podeljene. U tim paralelnim svetovima, u tabloidima Vojin Rakić je nazivan najgorim imenima, a u medijima druge Srbije heroj kojem otkrivanjem lažnog identiteta nije narušen ugled. Čitaoci tabloida na skandalozan i nedozvoljen način obavešteni su i o detaljima njegovog privatnog života koji nisu smeli da postanu javni, dok drugi njegov kredibilitet ne dovode u pitanje ni kada Unesko svojim potpisom potvrdi da on nije ono za šta se predstavlja.

Ne tako davno, tačnije 2012. godine, Dragomira Jankovića samo jedan tekst je delio od TV zvezde zadužene za ekonomske teme do tame anonimnosti. Kada je u „Novom magazinu” objavljeno da ne postoji Evropski ekonomski institut Evropske komisije u Briselu, čiji je on navodno bio izvršni direktor, nikome više nije palo na pamet da ga smatra poželjnim sagovornikom. Do tada gotovo da nije bilo medija koji ga nije rado ugostio kako bi čuo nešto o odnosima Beograda i Brisela – od vojvođanskog javnog servisa, televizija B92, Al Džazire, lista „Glas javnosti”, pa do „Politike”. Negde je govorio kao konsultant ili se izdavao za eksperta, a negde u je bio u ulozi izvršnog direktora. Uvek odmeren, bez prejakih reči, u čemu su mnogi i videli tajnu njegovog uspešnog dugogodišnjeg predstavljanja ispred nepostojećeg instituta.

Ali da je Janković samo nekoliko godina kasnije izmislio institut i svoju direktorku poziciju, verovatno je da ga to ne bi mnogo koštalo. Verovatno bi i dalje bio rado viđen gost u onim medijima koji bi bili na njegovoj političkoj liniji.

- Slučajevi tužbi protiv medija pomalo su specifični, jer državljanin bilo koje zemlje može preko interneta da vidi neku informaciju za koju smatra da mu je njome povređena čast i ugled i da pokrene u toj zemlji spor. Ukoliko je u pitanju npr. egzotična ili udaljena destinacija, okrivljeni teško da do nje može da pošalje i goluba pismonošu, a kamoli da ode - kaže advokat Aleksandar Cvejić iz Advokatske komore Srbije.

Generalno, objašnjava, kako će se proces voditi zavisi od zakona određene zemlje. Po pravilu, tužba, inicijalni akt ili bilo koje drugo pismeno, tuženom se može dostaviti direktno, na adresu, ili zamolnim putem, preko naše ambasade u toj zemlji. Ambasada prosleđuje akt Ministarstvu spoljnih poslova u Beogradu, a ovo dalje Ministarstvu pravde, u skladu sa principima međunarodne pravne pomoći.

- Kakva je procedura bila u konkretnom slučaju, mi ne znamo, kao što i dalje ne znamo ništa ni o samoj presudi, pa ni da li je pravosnažna. Ukoliko jeste, da bi imala pravno dejstvo u Srbiji potrebno je pred Višim sudom pokrenuti postupak za priznavanje strane sudske odluke. Naš sud onda razmatra da li je presuda u skladu sa našim zakonima i pravnim sistemom ili postoje smetnje da se izvrši. Iz slučajeva u kojima sam bio angažovan, znam da naše sudstvo vrlo ozbiljno i studiozno razmatra svaku presudu - kaže Cvejić.

Suština je da se nijedna strana presuda ne priznaje automatski. O svakoj ponaosob Viši sud raspravlja. A da je bilo i slučajeva odbacivanja, potvrđuje Cvejić, i navodi primer naših građana kojima je suđeno u Dominikanskoj Republici na španskom, bez sudskog tumača.

RAZLIČITA PRAVILA

NAČINI uručenja tužbe različiti su od zemlje do zemlje. U Americi je dovoljno da vam neko gurne nasred ulice papir u ruke i da se smatra da je uručen. U mnogim zemljama, kao i kod nas, smatra se da je pismeno uručeno, ukoliko dostava nije uspela, ako se okači na oglasnu tablu suda. U većini zemalja tuženom se u odsustvu određuje privremeni zastupnik, ali ni to nije pravilo - navodi Cvejić.

Sud u Cirihu doneo je presudu kojom je utvrđeno da su Pink, Studio B i Informer povredili prava ličnosti suvlasnika Junajted grupe Dragana Šolaka. Vest je saopštio N1, deo Junajted grupe, ali niko nije video presudu suda. UNS je tražio od N1 da objavi presudu ako je u nju imao uvid jer je to u interesu javnosti da u suprotnom krši novinarski kodeks. I jedni i drugi već danima tvrde da se protiv njih vrši hajka.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović kaže da postoji etički kodeks koji obavezuje novinare da informacije i vesti nesputano dolaze do građana bez obzira na to da li neko vrši pritisak.

"Mi smo tražili tu presudu, ali nismo je dobili s obrazloženjem da bi se povredila privatnost ljudi koji se pominju u slučaju. Obratili smo se i Ministartvu pravde oko 10. oktobra, a zatim objavili tekst", tvrdi Radomirović.

Direktor vesti televizije N1 Jugoslav Ćosić kaže da je ta televizija 28. septembra objavila vest u kojoj nije naveden izvor već autor teksta.

"U toj vesti nije navedeno da je izvor Junajted grupa. Novinar udruženja je preneo istu tu vest bez reči više, bez komentara, jer je procenio da je N1 relevantan izvor za tu vest", kaže Ćosić.

Ćosić tvrdi da je UNS tek posle 19 dana od objavljivanje ove vesti na svom sajtu odjedanput objavio saopštenje videvši tu mogućnost da se nešto iskonstruiše u neku kampanju.

"Nikakvu hajku mi nismo vršili. Dragan Šolak ne dâ da se objavi presuda. Vi ste pokazali da radite u interesu vlasnika, a ne u interesu javnosti. Ne može Udruženje novinara da vodi hajku protiv novinara, ali je pokrenuta hajka protiv UNS-a. Novinari su u obavezi da se odupru svakom pritisku", odgovorio je Radomirović.

Ćosić kaže da sigurno nije bilo potrebno da vlasnik Junajted grupe Dragan Šolak zove N1 da bi objavio tu vest.

"N1 je objavio ukupno dve priče o tome, a pogledajte koliko je UNS imao saopštenja u kojim medijima se sprovodi kampanja. Radi se o desetinama i desetinama tekstova koji su objavljeni u poslednjih nedelju dana, a UNS lažno optužuje novinare N1 da krše novinarski kodeks", rekao je Ćosić.

Predsednik UNS-a kaže da je od svih saopštenja pisanih u odbranu novinara na koje je vršen neki pritisak UNS napisao najaviše za N1, dok Jugoslav Ćosić tvrdi da UNS brani provladine i tabloidne medije osuđene za klevetu.

UNS zameraju nepotpisana saopštenja, rad za interes vlasti i njenih medija, opasno spinujući činjenicu da su se ogrešili o profesionalne etičke standarde, i umesto da priznaju tu svoju grešku, napadima na najveće novinarsko udruženje sve se više zakopavaju u živo blato, u koje su upali objavljujući prvo kao svoju vest, a potom ispravljajući je i potpisujući kao saopštenje svog vlasnika o presudi švajcarskog suda protiv tri srpska medija, bez dokaza da su videli šta u njoj piše.

UNS nemam razloga da branim, rastao sam se sa njim pre više od dve godine, posle devet godina na jednoj od rukovodećih funkcija, i ostao samo jedan od oko dve hiljade članova. Upisao sam se u njega 2002. godine. Nisam bio u njemu devedesetih, nisam radio ni za jedan od huškačkih medija, nisam nikada napisao niti jednu jedinu reč govora mržnje ili nečega sličnog. Kao i ogromna većina članova UNS.

Znam da su, nakon Petog oktobra, odlukom Suda časti, iz UNS isključeni svi glavni urednici Miloševićevih medija, upravo zbog teškog ogrešenja o profesiju. Sada sam angažovan u kompaniji koja je izdavač ovih novina, upravo na pomoći da se unapredi poštovanje etičkih standarda, pa mi smeta i kada su Kurir za kršenje Kodeksa napadali mediji u vlasništvu Junajted grupe upravo zbog ukazivanja na njihove propuste.

Zato, smeta mi kada Slobodan Georgiev na svom Tviteru navodi kako će iz tog udruženja istupiti svi časni članovi. Smeta mi kada laže da UNS ne pripada zgrada u Resavskoj ulici. Smeta mi kada sebe predstavlja časnim novinarom i pita se gde su u UNS novinari, najavljujući da je tamo 10 do 15 njih koji će sami otići narednih dana. Smeta mi i kada Jelena Obućina, članica uprave UNS i urednica u mediju koji vodi Slobodan Georgiev, posle njegove najave napusti Udruženje novinara Srbije. Upravo mi budi sumnju da je slušati gazdu opasna navika.

Juče na RTS ili danas na Njuzmaksu, sve je jedno. Smeta mi što Georgiev traži da UNS objasni svoju ulogu devedesetih, jer je ona objašnjenja i sudskim odlukama. Smeta mi što traži imovinu, jer je i ona neprikosnovena, upravo na osnovu sudskih odluka. Smeta mi i što ti mediji sada kao heroja profesionalnog novinarstva predstavljaju, recimo, Žaklinu Tatalović, zaboravljajući njenu zapaženu ulogu u promovisanju upravo ove vlasti, ne tako davne šopinge po svetu i selfije iz malih aviona. Smeta mi što se Ivan Ivanović tek nedavno setio novinarske solidarnosti, i što se ne sećam da sam ga video, recimo, na protestu ispred tadašnjeg B92 kada je Olji Bećković ukinuta emisija. Unapred mu se izvinjavam ako zbog „gužve“ nisam uspeo da ga primetim. Tada mu je bilo lepše da propagira aktuelne ministre, iako mu ja, bez obzira na to, ne sporim da je novinar.

Smeta mi i kada neki drugi novinari sa Nove.rs, čiji dosadašnji rad iskreno cenim, kritikuju UNS i tabloide, istovremeno zaboravljajući da u njihovoj redakciji ima mnogo novinara i urednika baš iz tih tabloida, koji su u taj, samosebepredstavljajući profesionalni medij, preneli baš ono za šta optužuju te iste tabloide i rade isto kao i što su radili dok su bili zaposleni u tim tabloidima. Smeta mi i kad ti mediji sebi daju za pravo da upozoravaju na kršenje etike, a to pravo osporavaju drugima, pa i najvećem novinarskom udruženju, koje je i jedan od osnivača Saveta za štampu.

Smeta mi i što se javljaju pojedini političari i stranke u osudi UNS, zaboravljajući da kažu kako su baš oni doneli onaj zakon protiv medija 2009. godine. I kako su baš oni hteli da otimaju imovinu UNS plaćajući reket NUNS za pisanje optužnica protiv novinara. Koje su podneli, ali su izgubili.

Razumem da je želja da se opere biografija veća od bilo kakvog dostojanstva, ali mi mnogo smeta kad N1, Nova S i Nova.rs, kao i Njuzmaks Adrija, koji sebe predstavljaju kao profesionalne, i u čije sam mnoge profesionalne domete imao prilike da se uverim, sada neprofesionalno rade isto ono što smrtno zameraju „režimskim“ medijima, kako ih zovu. Oni, koji kukaju da su napadnuti čim ih neko spomene na Tviteru, ili u nekim novinama koje im nisu po volji, zbog nekog postavljenog pitanja, sada rade to isto. Vode hajku u svojim medijima i na Tviteru protiv onih koji njima postavljaju pitanja. A pitanja su jednostavna: gde je presuda i šta u njoj piše? Zašto ste to prećutali? Zašto ste prvo objavili vest, da biste je posle preimenovali u saopštenje? Zašto ste prekršili Kodeks? I zašto sada vodite hajku na one koji na to ukazuju?

U spornom članku, čije autorstvo potpisuje „N1 Beograd“, navedeno je već na početku prve rečenice ono što čitaoci i gledaoci tog tajkunsko propagandnog glasila koje sebe ne naziva tako, treba da zapamte: da tabloidi i pojedine televizije svakodnevno objavljuju neistine o Draganu Šolaku (Đilas style); te da je sud u Cirihu, gde Šolak ima prijavljeno prebivalište  stoga doneo presudu kojom je „nepobitno utvrđeno“ da je došlo do povrede prava njegove ličnosti od strane Pinka, Informera i Studija B, „lažno ga optužujući i objavljujući neistine koje se odnose na samu ličnost i način poslovanja tužioca i navodni politički angažman“.

Zatim je dodata i još kvarnija rečenica: „Tuženi mediji na sudu nisu dokazali nijednu od tvrdnji koje objavljuju“, bez ijedne naznake da nije ni došlo do svedočenja tuženih; da su u obavezi da isplate Šolaku obeštećenje u deviznom iznosu, bez ikakvog navedenog iznosa; kao i da „moraju da uklone stranice svih tekstova i linkove emisija na kojima su vršili povredu prava ličnosti, kao i da se uzdrže od budućeg ponavljanja ovog dela i da objave sadržaj presude“, bez ijedne naznake o tome o kojim tekstovima i emisijama se tačno radi i šta je to neistinito u njima, odnosno bez navođenja konkretnog predmeta tužbe. Umesto toga, predmetom je jednim potezom pera tvorca vesti proglašeno sve ono što TV N1 kao medijska batina Junajted grupe inače propagira o tuženim medijima (opet Đilas style), pa je tako presuda stranog suda postala zlata vredna potvrda njihove propagande koja se time pretvara u nepobitnu istinu.

U pokušaju da dođe do informacija koje su u vesti N1 izostavljene i otkloni opravdanu sumnju koja se pojavila zbog ove uopštene, ali tendenciozne šturosti, UNS u konačnici nije uspeo da dobije kopiju presude od suda u Švajcarskoj, ali ni od Junajted grupe, čijim Upravnim odborom predsedava Šolak, niti od medija u njenom vlasništvu koji su vest objavili. Štaviše, sutradan je odmah utvrđeno i da su tuženi mediji za presudu saznali iz objavljene vesti i da je još uvek nisu dobili. Umesto toga, iz N1 je UNS-u odgovoreno da vest predstavlja preneto saopštenje Junajted grupe i da uvid u presudu nije imao ni urednik sajta Nikola Stojić, koji je zatim brže-bolje izvršio modifikaciju u lidu objavljene vesti, dodavši u produžetku „saopštila je Junajted grupa“ i tako suprotno pravilima kodeksa falsifikovao originalni članak. UNS, koji inače redovno prima saopštenja od Junajted grupe i nikada nije primio navodno saopštenje, kao ni drugi medij u Srbiji, pronašao je u ovome opravdani osnov sumnje da novinari TV N1 ne obavljaju profesionalno svoj posao kada su po sredi interesi njihovog vlasnika i pozvao ih da se odupru njegovim očiglednim pritiscima.

Drugim rečima, strukovno udrženje je na slučaju sopstvene istrage otkrilo da ono što će u javnosti biti naknadno predstavljeno kao saopštenje jedne kompanije, po svemu sudeći, nije sastavljano u prostorijama njenog PR odeljenja, već u kabinetu medija koji je u njenom vlasništvu i čiji je programski direktor Jugoslav Ćosić. A ovo je strikno zabranjeno Kodeksom novinara Srbije, ali i Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji N1 kao zvanično prekogranična televizija, čiji program kontroverzno proizvodi firma u Srbiji istog Jugoslava Ćosića, konstantno zaobilazi. Interesantno je, ipak, da UNS nije primećivao da se to dešava već čitav niz godina u svim člancima koji predstavljaju obračun ili razračunavanje Dragana Šolaka lično, ili njegovih kompanija poput SBB i Junajted medije, sa najvećim poslovnim konkurentima ili institucionalnim preprekama za ostvarivanje poslovne dobiti u Srbiji, kao što su Telekom Srbija, REM i Radio-televizija Srbije. Svaki od tih tekstova takođe je uvek bio potpisivan istim autorskim pečatom – „N1 Beograd“.

U izradi svih tih kvazisaopštenja, koja su samo formalno korporativna a suštinski politička i manipulativna, odgovorno tvrdim to na osnovu višegodišnjeg monitoringa, stila pisanja, rečenica i ciljeva, svaki put je u konsultaciji sa nekim iz Junajted grupe, bilo Draganom Šolakom, Aleksandrom Subotić ili Dragicom Pilipović, učestvovao Jugoslav Ćosić. Nije tajna da je i čitav projekat TV N1 nastao po prethodnom dogovoru Šolaka i Ćosića, kao i da se Ćosić već godinama pre toga nije bavio toliko novinarstvom koliko medijskom trgovinom, profitiranjem iz posredništva u dokapitalizacijama i privatizacijama televizija koje danas znamo kao B92 i Prva (nekada Fox), što je javnosti svojevremeno potvrdio i njegov prijatelj Ratko Knežević.

Da jedan od drugog mnogo zavise i koliko je Ćosić bitna karika u ostvarivanju Šolakovih poslovnih interesa, da mu služi kao neformalni medijski savetnik s kojim se stalno konsultuje, svedoči i pozicija istaknutog člana Upravnog odbora koju je Šolak Ćosiću namenio u posebnom SBB telu koje se kroz filantropske aktivnosti bavi poboljšavanjem poslovnog imidža te kompanije u društvu. A ovo je nespojivo sa aktivnostima programskog direktora jedne televizije i predstavlja čist sukob interesa, prema definiciji tog pojma u Kodeksu novinara Srbije. Ćosić se time dobrovoljno smešta u figuru čoveka koji je, zbog ekonomskih beneficija koje mu pruža vlasnik medija, prinuđen da glumi novinara i novinarstvo, što ga čini pseudo ili kvazinovinarem. Iz ove činjenice proizilaze odgovori na sva pitanja o tome zbog čega Jugoslav Ćosić, ali i Veselin Simonović i Slobodan Georgijev koji su u sličnim pozicijama na nova.rs i NewsMax, toliko uporno – da to vređa inteligenciju svakog čoveka – ne odstupa od nastojanja da sebe prikazuje u iritantnom über alles režimu, kao vrhunskog, ekskluzivnog, profesionalnog novinara, a svoj medij kao jedini nezavisan, objektivan i nepristrasan, te zašto pada u prisilnu neurozu kontraoptužbi svaki put kad oseti da ga čitava javnost Srbije sve vreme percipira u suprotnom svetlu.

Zaboravio je UNS da su Šolak, Ćosić i Subotićeva podmetačinu prekopiranog tipa – a to je ona koja više govori o onome što je sakriveno nego o onome što je obelodanjeno – već izveli početkom godine, kada su najpre optuživali Telekom da je isključio signal svim kanalima Junajted medije na Supernovi i da je to učinio po političkoj direktivi. Pošto je Telekom pružio dokaz elektronske prepiske iz koje je bilo jasno da je Subotićeva ta koja usred pregovora, pod pretnjom krivične prijave za pirateriju, nalaže Telekomu da smesta prekine emitovanje njihovih kanala, kampanja ostvarivanja poslovnih ciljeva Dragana Šolaka potpuno prelazi na politički nivo, a Ćosić dopušta da se TV N1 zloupotrebi i stavi u funkciju mamca. Junajted medija ponudila je kao trik Telekomu samo N1, znajući da Telekom želi sve kanale i da neće prihvatiti takvu ponudu, samo da bi u javnosti dobila kvaziargument da je dokazala da vlast od početka ne želi da emituje taj kanal, slično kao što će u istu svrhu biti upotrebljena presuda suda u Cirihu devet meseci kasnije.

Posao od tog trenutka prelazi u resor Jugoslava Ćosića i tako nastaje bizarna i bezukusna kampanja samoponižavanja zaposlenih izgrađena na laži, pod nazivom #DaSeVidiN1, u kojoj programski direktor N1 vrši mobing i, iživljavajući se, prisiljava svoje radnike (zaposlene u njegovoj firmi) pod pretnjom otkaza da snimaju propagandne spotove u korist vlasnika Junajted grupe i simuliraju ugrožavanje medijskih sloboda. I baš onako kako je tada kao pravi sadista maltretirao Milenu Lazarević, prezenterku vremenske prognoze, da provlači političke poruke u jadnim metaforama o suncu i oblacima, tako je, već otrcano i predvidljivo za tajkunsko-medijski konglomerat, sada naterao svoje zaposlene, uključujući kamermane i novinarke kulturne rubrike poput Tijane Romić, takođe nekadašnje prezenterke vremenske prognoze, i opet istu Lazarevićevu da se potpišu ispod saopštenja u kojem se od UNS-a traži da prekinu nekakvu kampanju (!) protiv „profesionalnih novinara“, a isto udruženje optužuje da brani „Vučićeve medije“ kao što je tokom devedesetih branilo Miloševića i huškalo na ratove. Zaposlenima je sugerisano i da u narednim danima istupe iz UNS-a ako su njegovi članovi.

Ali ne samo što je uteran strah u kosti zaposlenima, tajnoviti postupak podnošenja tužbi u inostranstvu, a zatim bombastično objavljivanje njihovih presuda uz nedostatak informacija da su donesene bez zastupanja tuženih, služi da bi se kroz demonstraciju Šolakove moći nad jednim stranim sudom – kako reče i opozicioni advokat Vladimir Gajić – koji ne bi mogao da sudi da taj čovek nema posebne veze u švajcarskom pravosuđu, zastraše sve javne ličnosti i mediji u Srbiji koji ne mogu više da izdrže da ne kritikuju to vrhunsko licemerje neprofesionalizma koje se usuđuje da tvrdi da je profesionalizam i da ih neko na taj način pravi ludim i ispira im mozak kao što to čini Jugoslav Ćosić. Vučićević će mi između ostalog zato odgovoriti: „Znam ja da nam Šolak u Srbiji ovom presudom ne može ništa. Valjda. Ali, može da nam pravi ozbiljne probleme u Evropi. Može, npr, da izdejstvuje da nam se zapleni sva imovina koja se zadesi u inostranstvu, da nam oduzimaju kola kada negde krenemo, na primer...“

Sličnu stvar osetio sam i na svojoj koži. Kada sam javnosti otkrio da se nalazi u sukobu interesa i da sedi u Upravnom odboru SBB-ovog tela gde radi za dobrobit kompanije istog vlasnika, Ćosić je počeo da mi upućuje preteće mejlove, pokušavajući da me zastraši kako ću proći ako nastavim da pišem o njemu. Pošto je video da to nije upalilo, dogovorio se sa svojim prijateljem Slavišom Lekićem da se snimi dokumentarac „Medijski vrisak“ u kojem će se koristiti moja fotografija, a zatim išarati u predelu glave crnim flomasterom, u smislu precrtavanja. Tu emisiju Ćosić će na N1 da reprizira u prajm tajmu gotovo po pravilu svaki put kad u budućnosti budem napisao neki tekst o njemu, Šolaku ili Junajted grupi.

I najzad, kada sam pokazao da je spinovao i manipulisao tablom i ubačenim letcima da neko želi da ga, zajedno sa N1, protera iz Srbije, Jugoslav Ćosić je pokrenuo krivični postupak protiv mene jer sam u tekstu, po njegovom ubeđenju, izjavu svedoka da mu kancelarija uoči odlaska na snimanje emisije odiše alkoholom koristio u svrhu da ga uvredim, a ne radi toga da pokažem da je takva praksa nespojiva ne sa profesionalnim, već sa bilo kakvom vrstom novinarstva. Samo mesec dana kasnije pojavila su se istraživanja i prilozi u kojima oni sami i njihova novinarska udruženja priznaju da, zbog pritisaka koje trpe (najčešće od svojih vlasnika), hronično sve više pribegavaju istim porocima – pijanstvu i narkomaniji. Trebaće mu dosta sreće da dokaže suprotno, zbog čega ne mogu da ne kažem da sam u šoku što proces nije pokrenut pred, uzmimo, nekim australijskim sudom.

Ne znam kako se predsednica Suda časti UNS-a Ljiljana Smajlović oseća kada samo dan nakon što je u Nedeljniku ishvalila novinarku N1 Jelenu Zorić, poznatu po tome što joj je policajac iz kordona ispred Skupštine iza kojeg se krila ironično rekao da slobodno u svom izveštaju prenese ono što vidi, da ih rulja gađa dok oni mirno stoje i trpe udarce, doživi sačekušu u studiju TV Nova S, a zatim i koordinisanu salvu optužbi na njen i račun UNS-a od kolumnista sajta nova.rs i drugih lakrdijaša. Ili predsednik UNS-a Vladimir Radomirović, čija je istrajnost da dođe do kompletnog teksta presude suda u Cirihu upoređena sa onim što je učinio u banjalučko-beogradskom nedeljniku Reporter 21. oktobra 2001, kada je kao urednik objavio kontroverzni spisak od 362 (ne 356, kako tvrdi Srbljanovićeva) većinom penzionisanih invalida i odlikovanih radnika u MUP-u koji treba da budu isporučeni Hagu, što će biti šlagvort JSO-u da se u novembru definitivno okrenu od premijera Zorana Đinđića, a godinu i pet meseci kasnije ga i ubiju.

Neka sada oboje razmišljaju zašto im je bilo potrebno šest godina da shvate da profesionalno novinarstvo još od prvog dana ne stanuje na N1 i zašto su rešili da to javno obznane, zajedno sa sada i definitivnom potvrdom da je upravo pojavom ove televizije započet projekat veštačke polarizacije u društvu, tek kada se Šolakova i Ćosićeva mašinerija obrušila na njih.

Na kraju još i ovo. Premda stoji da je sud pripisivanje političkog angažmana tužiocu od strane tuženih medija navodno deklarisao kao neistinu, u kvazisaopštenju sasvim izvesno lažnog novinara Jugoslava Ćosića i nimalo lažnog tajkuna Dragana Šolaka, danas možda najvećeg na Balkanu, dodato je simptomatično obrazloženje da se Šolak obratio švajcarskom sudu jer tamo „po njegovom mišljenju, tuženi mediji ne uživaju zaštitu vladaoca“. Reč upotrebljena da označi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nimalo slučajno, identična je onoj po kojoj je nazvan dokumentarac koji je taj isti Šolak zajedno sa Ćosićem nakon raskola sa Supernovom naručio od Slaviše Lekića i koji se već reprizira na N1. Ne radi li se ovde o otvorenom, besprizornom ruganju u lice i poruci koja bi vulgarno mogla da se prevede: vidi me, vladaoče, mogu da mašem sudskom odlukom da nemam nikakve veze s politikom i istovremeno da te upravo politički jebem?

Te stranke su navele da se očekivalo od udruženja novinarskih profesionalaca, kao što je UNS, da češće i energičnije kritikuje takve pojave, a ne da ih mirno posmatraju i da napadaju novinare koji nisu "vladaočevi glasnogovornici".

"Vlast je odgovorna što su novcem držanih preduzeća kupljeni tabloidni mediji, koje onda režim koristi beskrupulozno u političkoj borbi. To je pitanje na koje bi i UNS trebalo više da obrati pažnju", ukazuje se u saopštenju.

Međutim, istakao je, tu presudu niko nije video i dok ona ne bude objavljena niko ne može da zna o čemu se tu radi.

Dodao je da nije poznato ni da li su tuženi znali da su tuženi.

UNS je, kaže, na sve načine pokušavao da dođe do te presude prvo od Junajted grupe i N1 TV, zatim od ciriškog suda, kao i informaciju s tim u vezi od Ministarstva pravde, ali bez uspeha.

Precizirao je da je ciriški sud prvo obećao UNS-u da će im dostaviti presudu, a posle sedam dana su im rekli da ne mogu to da učine, jer se u tom dokumente nalaze lični podaci.

Nakon objavljivanje informacije o navodnoj presudi ciriškog suda, Radomirović ističe da je pokrenut "napad" medija Junajted grupe na UNS.

Usledio je poziv UNS-a novinarima medija Junajted grupe da poštuju novinarski kodeks, a posebno nakon što je promenjena informacija o navodnoj presudi u Cirihu, pa je, umesto kao vest N1 TV, ta informacija prikazana kao saopštenje Junajted grupe.

Primetio je da je upravo i to kršenje kodeksa: kada nešto u vesti ispravite, a ne navedete ni šta, ni kada.

Istakao je da je u pitanju jasan primer kršenja novinarskog kodeksa, ne samo, kako kaže, to što je originalna vest ispravljena, već i način na koji su montirani intervjui sa Smajlovićom i sa njim.

Po svemu tome, ističe Radomirović, jasno je da su se novinari u ovom slučaju stavili u funkciju vlasnika medija, a ne javnosti, što je, kako je rekao, "drastično kršenje kodeksa".

Radomirović kaže da mu se čini da je ovo jedinstven slučaj da novinari napadaju UNS, koji ih poziva na poštovanje kodeksa i osnovnih pravila.

Uveren je da su novinari medija Junajted grupe pod pritiskom vlasnika, pa je tako, kaže, i novinarka Jelena Obućina napustila UNS posle tvita njenog direktora, Slobodana Georgijeva, kojim je najavio istupanje novinara iz članstva tog udruženja.

Sve to, ističe Radomirović, navodi na zaključak da su novinari tih medija pod pritiskom vlasnika.

Dačić je podsetio da su u vreme kada je bio u koaliciji sa DS-om, izmene Zakona o informisanju tada pisali Tadić i Dinkić s ciljem uvođenja restriktivnih mera pa su ga, kaže, pozvali da ga konsultuju, ali je on, kaže, odbio da u tome učestvuje.

Navodi da ni on ni Aleksandar Vučić nisu učestvovalu u donošenju tog zakona, jer je zakon, kaže, dogovoren na višem nivou.

Ali je, kaže, uskočio Čeda Jovanović i taj zakon je tada zahvaljujući njemu usvojen.

Radomirović je rekao da su mediji Junajted grupe poslednjih dana izneli veliki broj neistina, dodao da ne zna zašto to rade, ali da poznaje dosta kolega koji rade u tim medijima.

Oni su, siguran je, pod velikom pritikom i pozvao ih da se jave UNS-u, koje će im, kako je istakao, pružiti svu podršku.

“Tražili smo ovu presudu od suda u Cirihu, oni su nam najpre rekli da će nam dostaviti presudu, a zatim su javili da ne mogu da pošalju zbog zaštite podataka o ličnosti, što je veoma čudno”, rekao je Radomirović.

On kaže, niko nije objavio te dokumente, i dodaje da bi to trebalo da bude dokaz da su tuženi znali za suđenje.

“Napali su nas i rekli da vodimo hajku na njih, a upravo su oni ti koji su nas napali”, rekao je Radomirović.

Kako kaže, “ovde je došlo do promene originalne vesti i do kršenja kodeksa novinarstva”.

“Ovo je jasan primer da su oni, prvo time što su izmenili originalnu vest, pa i to kako su montirali priloge i pisali saopštenja, stavili su se u funkciju vlasnika medija a ne u interes javnisti i to je veliko kršenje kodeksa novinara Srbije”, rekao je Radomirović.

Radomirović je rekao da je takođe postojao pritisak na novinare da potpisuju ta saopštenja i da izlaze iz njihovog udruženja.

“Ovo je jedinistven slučaj da novinari reaguju na poziv Udruženja da poštuju etički kodeks novinari. Oni napadaju udurženje novinara koje njih poziva da poštuju osnovna pravila novinarstva i etiku novinara. Čini mi se kad gledam ta saopštenja i te potpise novinara koji rade u tim redakcijama da je  tu vlasnik izvršio pritisak na njih. Vi ste videli u ovom vaše prilogu da je Jelena Obućina koja je sad na Nenjsmadžadria, koja je deo Junajted grupe, istupila iz članstva našeg udurženja, ali je to došlo posle Tvita njeng direkotra Slobodana Georgieva, koji je najavio da će neki novinari istupiti iz članstva  UNS i to vodi ka zaključku, da je postojao neki pritisak da novinari potpisuju ta saopštenja i izlaze iz članstva našeg udruženja”.

“Ja dobro poznajem kolege posebno na N1 i oni su pod velikim pritiskom i mi ćemo im pružiti podršku. Mi razumemo to, ljudi zavise od novca koji dobijaju na televiziji i portalu. Oni nas optužuju da smo režimsko udruženje, a od 2012. nijedan predlog UNS – a nije prošao neki dokument vlade ili skupštine… “, dodao je on.

Radomirović je ponovio i da ova priča ima predistoriju kada su ga pre mesec dana pozvali, kako je rekao, sa N1 da priča o napadu radnika obezebeženja na novinarsku ekipu.

“Prvo pitanje bilo je kako komentarište napad Gorana Vesića na Ivana Ivanovića. Ja sam samo konstatovao činjenicu da Ivan Ivanović nije novinar već humirista i neka ga onda brani udurženje humorista i zato he na N1 i na svim vestima krenula kampanja na mene, pa je onda i novina Danas na naslovnoj strani objavila da se UNS uplašio Gorana Vesića.

Podsetimo, portal Nova.rs kontaktirao je Udruženje novinara Srbija (UNS) povodom napada na Junajted grupu i skandaloznih optužbi o sakrivanju činjenica o presudi kojom je suvlasnik ove grupe Dragan Šolak dobio televizije “Pink” i “Studio B”, kao i list “Informer” na sudu u Cirihu zbog klevetanja i širenja laži u medijima. Iako je Okružni sud u Cirihu odbio da dostavi presudu UNS-u jer se radi o građanskom sporu i jer bi dostavljanjem bila ugrožena zaštita podataka o ličnosti, to udruženje je u nekoliko tekstova istaklo “da je reč o sakrivanju informacija i uključilo se u orkestriranu hajku na Junajted grupu bez prethodne provere svih činjenica”.

UNS napada Junajted grupu zato što ona ne dostavlja presudu, mada u sporu nije bila Junajted grupa nego Dragan Šolak kao građanin, pa stoga nema ni pravo ni obavezu da presudu bilo kome dostavlja na uvid.

Portal Nova.rs je pitanja o optužbama prosledio UNS-u zahtevajući obrazloženje na pitanja zašto iznose neistine u svojim tekstovima, pre proveravanja svih podataka vezanih za postupak za koji su interesovanje pokazali tek nakon što su tuženi mediji pokrenuli hajku, dok ih pre toga pomenuti spor nije interesovao. Ipak, odgovore na naša pitanja nismo dobili.

Nesporno, Junajted grupa ne krije presudu kojom je utvrđeno da su pomenuti tabloid i režimske televizije oštetile jednog od njenih vlasnika Dragana Šolaka, a što je i sud utvrdio, te nije jasno zbog čega UNS zastupa stav o sakrivanju podataka.

Ipak, iz UNS-a tvrde da su pomenutog stava jer Junajted grupa tvrdi da ima presudu, ali je ne daje na uvid javnosti.

Spor je iniciralo Udruženje novinara pošto je televizija N1 28. septembra 2020. godine objavila sledeću vest:

„Zbog svih neistina, koje se svakodnevno objavljuju u tabloidima i na pojedinim televizijama u Srbiji o suvlasniku United Grupe Draganu Šolaku, Šolak je tužio Pink International Company d.o.o, Radiodifuzno Preduzeće Studio B d.o.o, Insajder Tim d.o.o, koji je zvanični vlasnik tabloida Informera, i Dragana J. Vučićevića. Okružni sud u Cirihu doneo je presudu kojom je nepobitno utvrđeno da je došlo do povrede prava ličnosti Dragana Šolaka od strane tuženih medija“.

Udruženje novinara Srbije, prema navodima na sajtu www.uns.rs, pokušalo je da dođe do teksta ove presude u Junajted Grupi i u Okružnom sudu Švajcarske. Bez uspeha.

Udruženje je objavilo saopštenje u kome, između ostalog stoji:

„Udruženje novinara Srbije poziva novinare i urednike televizije N1 i Nova, kao i portala Nova.rs da se odupru pritisku vlasnika i da prestanu da svojim izveštavanjem drastično krše Kodeks novinara.

Kolege iz ovih medija podsećamo da je etičkim kodeksom propisano da ‘ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti’.

N1, Nova i Nova.rs prekršili su etička i profesionalna pravila izveštavajući o presudi ciriškog suda po tužbi Dragana Šolaka protiv Pinka, Informera i Studija B, kao i o informacijama koje je UNS objavio o tom sudskom postupku. Dragan Šolak je suvlasnik Junajted grupe u čijem su vlasništvu N1, Nova i Nova.rs.

N1 je krajem septembra vest o presudi objavio, a da tu presudu nije video, da bi naknadno izmenio vest navevši da je reč o ‘saopštenju Junajted Grupe’. Prema smernicama Saveta za štampu, onlajn mediji svaku izmenu u objavljenom tekstu moraju da naznače i da navedu šta je u originalnom članku izmenjeno. Kada je UNS zatražio presudu od Junajted grupe i Okružnog suda u Cirihu i objavio članak da su i Junajted Grupa i Okružni sud odbili da nam je dostave, mediji Junajted Grupe pokrenuli su kampanju protiv Udruženja, predsednika Vladimira Radomirovića i predsednice Suda časti Ljiljane Smajlović“.

Na ovaj poziv, Udruženju novinara Srbije otpisali su novinari N1, Nova S, NenjsMadž Adria i Nova.rs, pojedinačno se potpisujući pod odgovore.

U tim odgovorima se UNS optužuje da tako revnosno nije osuđivao klevete koje su tabloidi objavljivali o vlasniku Junajted Grupe, a predsednica Suda časti Ljiljana Smajlović se optužuje da stoji i iza predsednika UNS-a Vladimira Radomirovića i celog ovog UNS-ovog posla.

„N1 poziva UNS da prestane sa kampanjom neistina protiv N1 i da konačno počne da se bavi zaštitom onih medijskih radnika u Srbiji, koji zaista jesu pod velikim pritiscima i koji nesumnjivo dobijaju instrukcije ne samo vlasnika, nego i iz vrha vlasti i drugih centara političke moći“, saopštio na N1.

I Radomirović i Smajlovićeva su usred ovog spora dali izjave medijima u vlasništvu Junajted Grupe, koje je preneo sajt UNS-a.

„UNS štiti novinare i medijske radnike od pritisaka, napada i drugih okolnosti koje ih sprečavaju da svoj pisao obavljaju u punom kapacitetu, slobodno i profesionalno. Dragan Šolak nije nijedno od ta dva, naprotiv, on je vlasnik medija i, po Kodeksu novinara, urednici ne smeju da dozvole da se on meša u uređivačku politiku medija. Naročito ne bi smeo da zloupotrebljava medij za svoju ličnu dobit i promociju, na primer tražeći od vas da postavljate ovakva pitanja. Nije posao UNS-a da brani interese vlasnika medija, a nije ni vaš“, odgovorio je, između ostalog, Radomirović na pitanja portala Nova.rs.

„U Kodeksu novinara postoji rečenica da je uređivačka politika samostalna i da ne mogu interesi gazde da diktiraju uređivačku politiku. Razočarana sam u N1 i Novu da nas nisu obavestili o tome da nisu imali uvid u presudu. Uvek je dozvoljeno objavljivanje saopštenja, ali red je da se kaže, bez obzira na gazdu, mi nismo imali uvid u presudu“, izjavila je Smajlovićeva za Novu S.

„Da li vi razumete da iz presude nismo saznali čak ni šta je u stvari presuda, kolika je novčana kazna dosuđena, ni to nam nije rečeno, ne znam zašto, ali u presudama je najvažnije da se vidi čime se sud rukovodio. Ovde Junajted grupa neće da pokaže presudu, ali želi da joj verujemo“, dodala je Smajlović.

Sa medijima u vlasništvu Junajted Grupe solidaridao se Resorni odbor Demokratske stranke za informisanje i Udruženje Novi 6. oktobar.

Demokrate su osudile „i reči i ton“ kojim se Udruženje novinara Srbije, po njihovim rečima, obrušilo na novinare i urednike televizije N1 i Nova, kao i internet portal Nova.rs.

„U tom tekstu praktično samo ponavljaju optužbe koje na račun pomenutih medija već godinama upućuje propagandna mašinerija Aleksandra Vučića. Time se UNS, po ko zna koji put praktično svrstao na stranu vladajućeg režima“, ocenila su demokrate.

„Mislili smo da je vreme političkih komesara u novinarstvu prošlo, ali napad rukovodstva UNS-a na svoje kolege samo zbog toga što drugačije misle i izveštavaju i nisu na liniji vlasti opominje da nismo izašli iz tog mračnog perioda“, ocenio je Vojin Rakić, predsednik Udruženja Novi 6. oktobar.

Raspravu je s politike na suštinu spora donekle vratio predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić.

„Ja sam rekao da me čudi insistiranje kolega iz UNS-a na toj presudi, ona je samo jedna od stvari koje se nama dešavaju na medijskoj sceni. Ali, s druge strane, moramo da razumemo da smo mi đavolji advokati, novinari su tu da postavljaju negativna pitanja… i razumem sad ove iz UNS-a koji pitaju ‘gde je pečat'“, rekao je Bodrožić gostujući na N1.

Ali je ipak dodao: „Ima mnogo razloga da se uputi takav javni poziv mnogim redakcijama pre nego N1“.

"N1 i Nova su se iznenadili. Na napad su odgovorili pokušajem da se bave novinarstvom i intervjuišu protagoniste UNS-ovog obračuna, zaboravljajući da je taj razgovor nemoguć i to ne zato što UNS radi za Vučića (ili barem ne samo to), nego zato što to nije nikakvo novinarsko udruženje i zato jer tu novinara nema. To je jedan od paralelnih višedecenijskih centara moći koji je u istoriji uvek bio tu da podrži naše najmračnije trenutke", piše Srbljanović u kolumni objavljenoj u Blicu od nedelje.

Ona ističe da se "iskreno pita šta ima N1 i Nova uopšte da intervjuišu predsednika UNS, novinara Vladimira Radomirovića, višegodišnjeg urednika bosankog glasila Reporter, koji je ne baš tako davno objavio onaj čuveni lažni spisak od navodnih 356 policajaca koje traži sud u Hagu, što je bio jedan od neposrednih povoda oružane pobune JSO i sam uvod u ubistvo premijera (Zorana) Đinđića".

"Šta od takvih 'novinara' uopšte očekivati, zašto im zaboravljati prethodne radove? Zašto zaboraviti da je na mesto predsednika UNS došao nakon osam godina duge vladavine svoje mentorke Ljiljane Smajlović, koju je verno pratio svuda, a koja i ne skriva ko je pravi predsednik moćnog medijskog udruženja i vladarica iz senke?", pita Srbljanović.

"Zašto su ti ljudi doskora imali prostor baš i na N1 i Novoj i time dobijali legitimitet i prostor za uticaj, da li su ovi mediji zaista zaboravili o kakvom je 'novinarstvu' tu uopšte reč i zaista se iznenadili kad se i njima dogodio ovakav napad UNS? Šta jedan ozbiljan medij može da očekuje kad intervjuiše ove deputate 'Udruženja', koji sad javno seju sumnju da švajcarska presuda uopšte i postoji, kako to da tek sada sa iznenađenjem shvataju kako je UNS-ov napad 'povratak u devedesete'", zaključuje Srbljanović.

Dodaje, međutim, da to zapravo, "uopšte nije" povratak u devedesete, "jer devedesete se u tom svetu nikada nisu ni prekinule".

"One u kontinuitetu traju u ovom paralelnom sistemu moći, medijske strahovlade i propagandnih ratova, u tom mutnom carstvu lažnog novinarstva, koje zapravo nema želju da radi za režim, već jasnu ambiciju da režim postavlja", ocenila je Srbljanović u kolumni.

Od dolaska N1 u Srbiju, 2014. godine, naše udruženje je izdalo 20 saopštenja u kojima poziva na zaštitu slobode i prava na rad novinara te kuće, njihovo pravo na odgovor, pravo da ne šalju pitanja unapred, hitnu reakciju državnih institucija na pretnje upućivane novinarima, snimateljima, urednicima, pa i programskom direktoru N1 Jugoslavu Ćosiću, koga smo štitili od „uznemiravanja“.

Ove činjenice najbolje govore o politikantskoj prirodi optužbi N1 na račun UNS-a koji je u svom saopštenju pozvao da „UNS imenom i prezimenom najzad počne da reaguje na napade provladinih medija na nezavisne medije što je jedinstven fenomen istoriji novinarstva kao i da javno osudi praksu naručivanja pitanja čiji je cilj neretko pokušaj diskreditacije nezavisnih medija u Srbiji“.

Optuženi smo da, za razliku od poruke zaposlenim u tim medijima, nismo opominjali Informer, Pink i Studio B, niti im upućivali apel da se odupru pritiscima, što javna baza saopštenja UNS-a nedvosmileno demantuje.

Podaci iz baze podataka UNS najbolji su odgovor na politički napad Junajted grupe, jer neumoljivo demantuju sve neistine izrečene u saopštenjima N1. Apsurdno je da pored svih izrečenih neistina tokom ove hajke na UNS upravo oni koji te neistine iznose u svom saopštenju optužuju da UNS vodi „kampanju neistine” i pozivaju najveće medijsko udruženje da „konačno počne da se bavi zaštitom onih medijskih radnika u Srbiji koji zaista jesu pod velikim pritiscima i koji nesumnjivo dobijaju instrukcije ne samo vlasnika, nego i iz vrha vlasti i drugih centara političke moći“.

Umesto odgovora autorima saopštenja N1 i ispod njega potpisanim novinarima, u kome se UNS između ostalog poziva i „da najzad počne da reaguje na napade provladinih medija na nezavisne medije, što je jedinstven fenomen u istoriji novinarstva, kao i da javno osudi praksu naručivanja pitanja čiji je cilj, neretko, pokušaj diskreditacije nezavisnih medija u Srbiji“, kratko ćemo podsetiti na sve što je UNS uradio proteklih godina za zaštitu novinara i novinarstva u Srbiji, a što druga novinarska udruženja, koja N1 i ne pominje, nisu.

UNS je pokrenuo inicijativu za smenu državnog sekretara Aleksandra Gajovića kada je novinara Nikolu Radišića optužio da „izmišlja“ napade.

UNS je jedino je medijsko udruženje koje je zaštitilo novinara N1 Miodraga Sovilja čije je diskreditujuće fotografije iz prošlosti objavio Pink, zbog čega je sajt te televizije bio primoran da ih povuče.

UNS je najviše puta upozorio Informer i Dragana J. Vučićevića na kršenje Kodeksa.

Glavni urednik Informera ujedno je jedini glavni urednik na čije je neprofesionalno ponašanje UNS reagovao četiri puta, čak i kada je neprimeren sadržaj objavljivao na društvenim mrežama ili u programima drugih televizija iznosio netačnosti ili uvrede na račun kolega.

Na poštovanje Kodeksa novinara Srbije profesionalizam i objektivnost, UNS je upozoravao sve dnevne štampane medije, ali i RTS, RTV, Pink i Studio B.

Poziv da se odupru pritiscima i da objektivno i profesionalno izveštavaju, uputili smo novinarima tih medijskih kuća čak i u situacijama kada oni sami nisu bili napadači, nego žrtve hajke ili napada zbog navodne pristrasnosti njihovih programa - kao što je nasilni upad demonstranata u zgradu RTS-a, marta 2019. 

Na isto pozivamo i urednike i novinare N1, Nova.rs i Nova S dok izveštavaju o zahtevu UNS da dobije presudu ciriškog suda.

U kampanji medija Junajted grupe protiv UNS-a navodi se da štitimo Pink, ali činjenice neumitno govore da je upravo UNS zahtevao istragu o mogućoj zloupotrebi nacionalne frekvencije Pinka i redovno pokretao postupke u REM-u - zbog otkrivanja identiteta maloletnika, vređanje kolega (između ostalog i tokom gostovanja Dragana J. Vučićevića) i drugih neprimerenih sadržaja u programu te televizije.

Otkad N1 emituje signal u Srbiji, izdali smo mnogobrojna upozorenja tabloidima da poštuju Kodeks novinara Srbije. Pa ipak nijedan od tih medija nikada nije vodio hajku protiv najvećeg novinarskog udruženja kakvu danas vodi Junajted grupa preko svojih medija.

Predstavnici UNS-a napuštali su komisije Ministarstva kulture i informisanja i lokalnih samouprava u znak protesta zbog dodele sredstava tabloidima i drugim medijima koji krše Kodeks.

Takođe se, u znak protesta, UNS 2018. i 2019. godine odrekao sredstava koja su mu dodeljena na konkursu Grada Beograda, upravo jer su najviše novca na konkursu dobili rekorderi u kršenju Kodeksa.

Jedini smo istraživali i redovno obaveštavali građane o tome da se najviše novca dodeljuje onima koje nas, u nedostatku profesionalnih argumenata, Junajted grupa optužuje da branimo - Informeru i Studiju B. A našim navodnim štićenicima Savet za štampu, čiji je UNS jedan od osnivača, izrekao je nekoliko hiljada kazni i javnih opomena zbog kršenja Kodeksa.

Kao i u sukobu sa Društvom sudija Srbije i Advokatskom komorom Beograda, 2018, UNS i danas brani pravo novinara – na obaveštavanje javnosti o svim aspektima svakog sudskog procesa. Zahvaljujući UNS-ovom insistiranju na tome i mediji Junajted grupe obilato se koriste UNS-ovim izveštajima sa medijskih procesa u srpskim sudovima, koje pomno pratimo. Tog prava u ime novinara u Srbiji UNS se ne sme i neće odreći samo zato što Junajted grupa očekuje da proces u Cirihu bude jedini medijski  proces o kojem se ne sme izveštavati.

UNS je pretnje tužilaštvu prijavio preko Stalne radne grupe za bezbednost novinara, u kojoj su uz predstavnike UNS-a i drugih novinarskih i medijskih udruženja visoki predstavnici policije i tužilaštva.

Ispod objave Udruženja pod nazivom „UNS poziva novinare N1, Nove i Nova.rs da se odupru pritisku vlasnika i prestanu da krše Kodeks novinara“ koju smo 23. oktobra postavili na Tviteru nalaze se više od dvesta agresivnih, vulgarnih i uvredljivih komentara.

Hajci protiv UNS-a na Tviteru su se pridružili urednici i novinara medija Junajted grupe, postičući svoje simpatizere da jezikom mržnje i agresivnosti komentarišu UNS-ovo saopštenje, u kojem ih pozivamo da se odupru pritisku vlasnika i da prestanu da svojim izveštavanjem drastično krše Kodeks novinara.

Pokušaj diskreditacije UNS-a na Tviteru usledio je nakon što smo saopštili da su N1, Nova i Nova.rs prekršili etička i profesionalna pravila izveštavajući o presudi ciriškog suda po tužbi Dragana Šolaka protiv Pinka, Informera i Studija B, kao i o informacijama koje je UNS objavio o tom sudskom postupku. Dragan Šolak je suvlasnik Junajted grupe u čijem su vlasništvu N1, Nova i Nova.rs.

Osim na Tviteru, redakciji UNS-a na imejl i u komentarima na sajtu stigao je niz jednako uvredljivih i vulgarnih komentara na to saopštenje, kao posledica neprimerene kampanje koju vode mediji Junajted grupe.

Kao član Stalne radne grupe za bezbednost novinara UNS će nastaviti da dostavlja pretnje tužilaštvu koje podstiču nasilje i predstavljaju pretnju po našu bezbednost.

Politička propaganda N1, koja umesto argumenata poteže događaje od pre trideset i više godina, te lične diskvalifikacije predsednika UNS-a i predsednice Suda časti UNS-a koji sa tim davnim događajima nisu imali nikakve veze, ne mogu da sakriju suštinu zbrke koju je N1 napravio greškom svog direktora.

Udruženje novinara Srbije zamerilo se Jugoslavu Ćosiću time što je zateklo N1 u kršenju osnovnih novinarskih pravila i što je o tome obavestilo stručnu javnost, u profesionalno besprekornom tekstu Jovane Pešić na sajtu UNS-a. Ćosićeva odmazda protiv UNS-a krenula je tek kad su taj tekst preneli Ćosićevi medijski i politički rivali.

Umesto da objasni ili ispravi svoj, na prvi pogled relativno banalni profesionalni promašaj, N1 je optužio UNS da „svesno daje municiju tabloidima“.

Ali ko je ovde „municijom“ snabdeo tabloide, da se poslužimo ratnim rečnikom koji je Ćosić odabrao za odmazdu protiv UNS-a? Ko blati kolege da bi sakrio sopstveni propust?

Upravo Televizija N1, koja je 28. septembra izvestila kako je švajcarski sud u sporu Dragana Šolaka protiv Informera, Studija B i TV Pink presudio u korist Dragana Šolaka jer, obratite pažnju, „tuženi mediji na sudu nisu dokazali nijednu od tvrdnji koje objavljuju“.

N1 je tog dana sakrila osnovnu informaciju: da tuženi mediji na sudu nisu ništa dokazali, niti pokušali da dokažu, budući da tuženi mediji sudu nisu ni pristupili. Što će reći da tužene medije na sudu niko nije zastupao, da se njihovi argumenti tamo nisu čuli, da njihovi advokati nisu ni izvodili dokaze za tvrdnje koje su tuženi mediji objavili.

Moguće je da bi, sve i da jesu, ishod bio isti. No Televizija N1 je javnosti uskratila bitne informacije o tome kako je švajcarski sud mogao da donese presudu u korist Dragana Šolaka ako tužene strane sudu nisu ni pristupile? Na osnovu čega je švajcarski sud odlučio da ima jurisdikciju u ovom slučaju? Kako tačno glasi presuda, koliko iznosi kazna za osuđene i koji su pravni argumenti? Da li se u srpskom novinarstvu ikada izveštavalo o presudi za koju niko ne znao kako glasi?

I dalje je nejasno zašto N1 nije ni pokušao da odgovori na ta pitanja, kako bi ispunio prvi zahtev Kodeksa novinara Srbije o objektivnom, tačnom, potpunom i blagovremenom izveštavanju.

Na kraju, zašto je N1 naknadno preinačio svoju vest od 28. septembra, da bi je retroaktivno krstio saopštenjem poslodavca?

Odgovor se može naći u prvom stavu Prvog poglavlja Kodeksa novinara Srbije (onog o  „Istinitosti izveštavanja“), gde piše da je obaveza novinara da „tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno“ izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije“. Piše i da „moguće dejstvo objavljene informacije na medij ili medijskog vlasnika ne sme da utiče na odluku o njenom objavljivanju“, te da „saopštenja političkih stranaka ili drugih interesnih grupa moraju da budu označena kao takva. U slučaju da je saopštenje redakcijski obrađeno, čitaoci/ gledaoci/slušaoci moraju da budu obavešteni o primarnom izvoru informacija“.

Jugoslav Ćosić je sve ovo znao i pre nego što je krišom promenio staru vest na sajtu N1, ali i 28. septembra, kada je saopštenje vlasnika N1 lažno predstavio kao vest redakcije N1. Je li onda deplasirano pitati ga da li pod pritiskom vlasnika pravi propuste koje pravi?

Tek je neshvatljivo zašto je sve novinare i kamermane N1 potpisao pod apsolutnu, proverljivu i dokazivu laž da „Radomirović i Smajlović danima pokušavaju da naprave ’slučaj’ koji ne postoji“ (saopštenje N1 od 23. oktobra)? I zašto Žaklina Tatalović u vestima N1 tu laž ponavlja kao svoju sopstvenu tvrdnju?

Ništa Vladimir Radomirović i Ljiljana Smajlović nisu „danima pokušavali“. Odlična mlada novinarka sa sajta UNS-a pisala je o propustu u izveštavanju N1. A Radomirović i Smajlović su se javno oglasili tek kada su ih o švajcarskoj presudi direktno pitale televizije N1 i Nova S.

Sada bi bilo fer i pošteno da Vladimir Radomirović i Ljiljana Smajlović svim članovima UNS-a objasne razloge za napad i kampanju protiv N1, https://t.co/yjOcKNLSxl i Nove S. pic.twitter.com/OxAM2XJtMy

— Jugoslav Ćosić (@JugoslavCosicN1) October 24, 2020

Što možda sada daje i osnov za sumnju da su televizije N1 i Nova S u svoje programe pozivale predsednika UNS-a i predsednicu Suda časti UNS-a, ne bi li Žaklina Tatalović i N1 mogli da ih potom optuže da nešto „danima pokušavaju“. U prilog profesionalizmu ove televizije ne govori ni to što je, u danu kada je zabeležen najveći broj zaraženih od korone od početka epidemije, centralni dnevnik N1 započeo višeminutnim napadom na UNS.

Redakcija N1 imala je mogućnost da ispravi svoj početni propust i odgovori na pitanja stručne javnosti. Umesto toga, Jugoslav Ćosić se odlučio na jezik ratnog pohoda, „municiju“ i politikantstvo o davnim devedesetim godinama. Zašto, kad je sve lako moglo da se reši profesionalnim razgovorom o novinarskim standardima?

Ističe se da je "cinično i nepristojno" za kršenje etičkih principa prozivati one koji - "što je, nažalost, retkost u Srbiji" - poštuju svoju profesiju i rade u interesu građana, bivajući kontrolori vlasti i kritičari političkih i društvenih devijacija.

"Da nema N1 i Nove, i još nekolicine medija, građani Srbije bi bili u potpunom medijskom mraku ili bi bili prinuđeni da se valjaju u anticivilizacijskom blatu režimskih medija, koje UNS zdušno podržava", navodi se u saopštenju.

Par sati posle tvita direktora Njuzmaks Adrije, urednica programa tog medija Jelena Obućina obavestila je Upravu UNS-a da podnosi ostavku na mesto u Upravi udruženja i da istupa iz članstva. Ona nije potpisala pismo direktora, urednika i novinara Nove S i Njuzmaksa protiv UNS-a.

Programski direktor televizije N1 Jugoslav Ćosić na Tviteru je komentarisao to što je Jelena Obućina podnela ostavku na mesto u Upravi UNS-a i istupila iz članstva. „Sad bi bilo fer i pošteno da Vladimir Radomirović i Ljiljana Smajlović svim članovima UNS-a objasne razloge za napad i kampanju protiv N1“, napisao je Ćosić.

Imejl Obućine članovima Uprave UNS-a glasio je: „Poštovani članovi uprave, podnosim ostavku na mesto člana Uprave. Istovremeno istupam iz udruženja.  Puno sreće na putu koji ste izabrali. Svako dobro“.

Predsednik UNS-a Vladimir Radomirović odgovorio je novinarki da mu je žao zbog njene odluke i da je stekao utisak da je pod velikim pritiskom vlasnika i direktora.

„Poštovana Jelena, žao mi je zbog tvoje odluke. Ne mogu da se otmem utisku da si pod velikim pritiskom vlasnika i direktora. I dalje u svakom trenutku možeš računati na podršku Udruženja. A put koji smo izabrali kad smo počeli da se bavimo novinarstvom jeste da proveravamo informacije, da se ne svrstavamo na bilo koju političku stranu i da ne dozvolimo da vlasnici medija ili bilo ko drugi sa dovoljno novca ili moći utiče na naše izveštavanje, kao i na rad Udruženja. Hvala ti na dosadašnjem angažmanu. Puno sreće u daljem radu i životu. Vlada“, odgovorio joj je predsednik UNS-a.

U odgovoru urednici programa Njuzmaks Adrije član Uprave UNS-a Predrag Azdejković ističe da je „diskriminacija na osnovu članstva u organizacijama zabranjena zakonom“.

„Poštovana, trepnite dva puta ako trpite pritisak na poslu zbog članstva u UNS-u kako bismo Vam pomogli. Diskriminacija na osnovu članstva u organizacijama je zabranjena zakonom. Pozdrav, Predrag“, stoji u odgovoru glavnog urednika magazina „Optimist“ Azdejkovića.

Ovim je potvrđeno ono na šta Kurir upozorava javnost mesecima unazad - da ovi mediji, koji često preuzimaju ulogu arbitra i daju sebi za pravo da presuđuju koji to mediji rade u skladu sa kodeksom, a koji ne, i sami ne poštuju novinarske standarde, već su praktično PR mediji koji rade za interese svojih vlasnika i političkih struktura koje su sa njima povezane!

Nespojivo s novinarstvom

- UNS poziva novinare i urednike televizija N1 i Nova, kao i portala Nova.rs, da se odupru pritisku vlasnika i da prestanu da svojim izveštavanjem drastično krše Kodeks novinara. Kolege iz ovih medija podsećamo da je etičkim kodeksom propisano da „ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti“ - navodi se u saopštenju UNS, objavljenom na njihovom sajtu, kao i da su „N1, Nova i Nova.rs prekršili etička i profesionalna pravila izveštavajući o presudi ciriškog suda po tužbi Dragana Šolaka protiv Pinka, Informera i Studija B, kao i o informacijama koje je UNS objavio o tom sudskom postupku“.

Podsetimo, Dragan Šolak je suvlasnik Junajted grupe u čijem su vlasništvu N1, Nova i Nova.rs.

- N1 je krajem septembra vest o presudi objavio, a da tu presudu nije video, da bi naknadno izmenio vest navodeći da je reč o „saopštenju Junajted grupe“. Prema smernicama Saveta za štampu, onlajn mediji svaku izmenu u objavljenom tekstu moraju da naznače i da navedu šta je u originalnom članku izmenjeno. Kada je UNS zatražio presudu od Junajted grupe i Okružnog suda u Cirihu i objavio članak da su i Junajted grupa i sud odbili da nam je dostave, mediji Junajted grupe pokrenuli su kampanju protiv Udruženja, predsednika Vladimira Radomirovića i predsednice Suda časti Ljiljane Smajlović - navodi se u saopštenju.

UNS još navodi da, kako kažu, „toj kampanji, nespojivoj sa novinarstvom, mediji Junajted grupe obmanjuju sagovornike“, „prekrajaju njihove izjave, komentarišu izmišljene navode i lažno tvrde da UNS ‘štiti Vučićeve medije’“.

- Ovde nije reč o tome ko je za vlast ili protiv nje, već o pravilima novinarstva. Zahtev da se novinari uguraju u suprotstavljene političke tabore poguban je i za novinarstvo i za demokratiju. Po čemu su N1 i Nova bolji od provladinih medija ako ni sami ne poštuju novinarske standarde? UNS apeluje na novinare i urednike N1, Nove i Nova.rs da odbiju zahteve vlasnika koji su suprotni pravilima novinarstva i da ne dozvole zloupotrebu medija za njegove poslovne interese - dodaju iz ovog udruženja.

Neprofesionalno izveštavanje 

O neprofesionalnom izveštavanju medija u vlasništvu Junajted grupe, iako televizija N1 pokušava da se postavi kao moralna vertikala u medijskom svetu, Kurir je više puta pisao.

Možda je najdrastičniji primer neprofesionalizma pokazan na početku pandemije, kada je izveštavanje N1 delovalo kao da ova televizija radi isključivo u interesu vlasnika te medijske kuće, a ne opšteg interesa građana.

Utisak je bio i da ova televizija koristi situaciju s koronavirusom kako bi doprinela jačanju opozicije, pre svega Dragana Đilasa i njegovog Saveza za Srbiju. Vlasnicima N1 najviše bi odgovaralo da Đilas, kao njihov politički eksponent, osvoji vlast kako bi oni mogli da dođu do velikog profita i uspostave monopol na medijskom tržištu. Sprega između N1 i Đilasa je i te kako uočljiva u programu ove televizije. Ova televizija je, može se reći, postala propagandni servis Dragana Đilasa, jer se najveći deo priloga o opoziciji bavi njime - i to isključivo afirmativno - pa skoro i da nema mesta za neke druge opozicionare. 

INTERNA ANALIZA KKR I CNN 

N1 Beograd neobjektivan

Da je N1 neobjektivan, dokumentovali su i svetski stručnjaci. Tako su interne analize o programu N1, koje je na zahtev rukovodstava KKR i CNN napravio stručnjak iz BBC Džejms Harding, pokazale da uredništvo televizije „vodi neobjektivnu, neizbalansiranu, antivladinu i antidržavnu uređivačku politiku informativnog programa“. Ovaj izveštaj je kod vodećih ljudi iz Junajted grupe i BC partnersa, vlasnika ove TV, izazvao veliko nezadovoljstvo radom beogradskog N1.

N1, NOVA S I NjUZ MAKS ADRIJA 

Radimo profesionalno

Na stav UNS juče je reagovala televizija N1, dok su se Nova S i Njuz maks Adrija oglasili zajedničkim saopštenjem, a svi tvrde da kritike ne stoje i da svoj posao rade profesionalno.

- Novinari N1 samostalno uređuju program i izveštavaju o događajima u Srbiji, bez uticaja i pritisaka, i imaju slobodu da iznose svoje stavove o uređivačkoj politici - navodi se u odgovoru N1, dok su iz Nove S i Njuz maks Adrije poručili:

- UNS je organizacija problematične prošlosti, koja je zbog svog podilaženja vlastima u devedesetim ostala bez novinara koji su imali obraza i poštenja i koji su imali neki novinarski kredibilitet.

Saopštenjem je reagovao i portal Nova.rs koji je odbacio stavove UNS.

SVAKO ko je proveo više od mesec dana u nekoj novinskoj redakciji zna da saopštenja institucija i organizacija, osim u retkim i vanrednim okolnostima, do medija stižu bez potpisa autora. Takav je, na primer, slučaj sa saopštenjem o presudi švajcarskog suda koje je Junajted grupa navodno poslala televiziji N1 28. septembra. Nikakvog potpisa nigde, osim zaglavlja s logotipom ove kompanije. Pitam se, zbog toga, zašto je televiziji N1 potpisivanje saopštenja odjednom toliko važno da u vestima od 23. oktobra čak četiri puta napominju da je nepotpisano saopštenje Udruženja novinara Srbije u kojem se oni i kolege im iz sestrinskih medija Nova i Nova.rs pozivaju na poštovanje Kodeksa.

MNOGO je bizarnije što za potpisom kukaju oni koji nisu potpisali vest o pobedi Junajted grupe pred sudom u Švajcarskoj zbog koje je do spora i došlo. Još je čudniji princip kojim se vode, poput Kristine iz "Maratonaca", od svih stega malograđanskog morala oslobođeni objektivni profesionalci sa Nova.rs kada, na primer, ne potpisuju onaj tekst kojim se gazi Milorad Vučelić dok se u nesvesnom stanju na respiratoru bori za život. Zašto hrabri novinari koji jednoglasno sada potpisuju poziv UNS-u da prestane sa kampanjom protiv njih, profesionalnih, nisu isto tako imenom i prezimenom stali i iza ova dva u mnoštvu primera? Da nije i njih same bilo sramota? Saznali smo ko je pisao "nepotpisano" saopštenje UNS-a, ali ko stoji iza one sramote s Vučelićem verovatno nikada nećemo.

PITAM se i hoće li se profesionalni novinar koji je izmenio (da ne kažemo falsifikovao) originalnu vest N1 o presudi, odnosno saopštenju, potpisati? Koliko god to apsurdno zvučalo, časnije bi bilo da stavi svoj potpis na to nego što ga je stavio na poziv UNS-u da mu nikada više na pamet ne padne da u sumnju dovede moralni integritet i profesionalnost novinara Junajted grupe. A znamo da ga je i taj novinar potpisao, jer N1 sa ponosom ističe da su se potpisali svi novinari te kuće. Primećujete li kakvo jednoumlje vlada pod krovom Junajted grupe? Možda i nije jednoumlje nego nemogućnost otpora pritisku vlasnika na koji upozorava i UNS? Budimo realni, tom pritisku nisu mogli da se odupru ni Evropska komisija, niti Vlada Srbije koja je bila primorana da zbog njih menja Zakon o informisanju.

PRIMETIO bih i da dok se bore da dokažu kako poštuju sve novinarske standarde, novinari N1 i ostali iz Junajted grupe te standarde krše. Ima li na sajtu N1 tog prvog "nepotpisanog" saopštenja UNS-a, ili vesti o tom saopštenju? Nema ga, ne postoji. Kao i u gotovo svakom drugom slučaju kada je ugrožen poslovni interes vlasnika ovih medija izvorne vesti nema, nego sve kreće od njihovog reagovanja na izvornu vest. Ovo je bilo najočiglednije u slučaju sukoba Junajted grupe i Telekoma gde su novinari ovih medija nastupali kao vojnici kompanije. Kada smo kod vojnika, tako nastupaju i mnogi drugi koji zvanične veze sa Junajted grupom nemaju pa, na primer, braneći tobož interes građana od "lopova" iz Telekoma pozivaju na bojkot državne kompanije i prelazak kod konkurentskog kablovskog distributera, onog u vlasništvu Junajted grupe.

REKAO bih da je vrlo znakovit i rečnik iz saopštenja redakcije Nova.rs u kojem se UNS poziva da im "više ne piše". Pored bezobraznog i uličarskog tona tog apela, koji s obzirom na biografiju prvopotpisanog i ne čudi, u oči upada to da je poziv upućen "menadžmentu" UNS-a, a ne predsedniku, Skupštini, Upravi, Izvršnom odboru" Što jesu organi ovog udruženja koje, za razliku od korporacija, nema "menadžment".

IAKO im je lepo objašnjeno, novinari Junajted grupe ne shvataju čime su se to ogrešili o Kodeks, pa pitaju: "Time što vi ne možete da dođete do presude izrečene u Cirihu. Jesmo li vam mi krivi zbog toga? Potrudite se, presuda je kucana na 32 strane." Ovde se pokazuju dve stvari. Prva je ubeđenost da su vaskoliko profesionalni i snalažljivi što imaju presudu svog gazde, na čemu im obični smrtnici koji takvog gazdu nemaju mogu samo zavideti. Druga je ta da uprkos tome što presudu imaju, odbijaju da je iznesu u celosti i da objave njene detalje koji bi interesovali javnost. Ne zanima nas koliko strana presuda ima, nego šta u njoj piše, za šta su i kako dotični mediji osuđeni. Neobjavljivanje toga predstavlja kršenje Kodeksa na koje vam UNS, između ostalog, ukazuje.

KAD smo kod iznenađenih i uvređenih, pomenimo i Željka Bodrožića, predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koji braneći N1, Novu i Nova.rs od Kodeksa novinara Srbije pokazuje da je i on iznenađen i uvređen, ali ne toliko činjenicom da UNS brani tabloide koji "zagađuju javni prostor" i "dehumanizuju svakog ko se usudi da kaže nešto protiv vlasti", koliko odnosom Zapada prema demokratiji u Srbiji. "Svako ko ima nešto malo u glavi u Srbiji", kaže Bodrožić, trebalo bi da bude uvređen što nas smatraju nedoraslim za demokratiju. Nije ga vređalo dok su nas s tih istih adresa smatrali genocidnim balkanskim kasapima i to nije smatrao dehumanizacijom. A dehumanizacija nije ni naslov objektivnog dnevnika "Danas" po kojem "UNS brani 'Informer' i Pink od novinara N1 i Nove S". "Informer" i Pink, izgleda, ne čine novinari. Deprofesionalizacija, dehumanizacija, ili satanizacija? Đavo će ga znati, kad već Bodrožić ne zna.