Nagrade se dodeljuju za najbolja novinarska ostvarenja u tri kategorije:

1. Nagrada za televizijsko novinarstvo „Živojin Čelić“ (može biti nagrađen i snimateljski rad)

2. Nagrada za novinarstvo na radiju „Rade Tomić“

3. Nagrada za novinarstvo u štampi „Milisav Milić“ (obuhvata i onlajn medijske sadržaje, agencijsko novinarstvo, kao i fotografiju)

U sve tri kategorije (televizija, radio i štampa) ravnopravno se može kandidovati i uređivanje.

Za nagrade mogu da budu predlagani i da samostalno konkurišu i novinari koji nisu članovi UNS-a, ukoliko žive i rade na Kosovu.

U svakoj kategoriji biće dodeljena po jedna nagrada.

Pravo predlaganja i pravo učešća na konkursu imaju svi zainteresovani.

Svaki autor može konkurisati samo sa jednim medijskim sadržajem u svakoj kategoriji. U slučaju da istog autora kandiduje više predlagača žiri određuje koji će predlog ući u konkurenciju.

UNS na Kosovu raspisuje konkurs u saradnji sa misijom OEBS-a.

Rok za slanje predloga je 11. decembar 2024. godine.

Predloge za nagrade treba poslati putem formulara u nastavku. Neophodno je da predlagač klikne na link nagrade za koju želi da pošalje predlog i popuni formular.

Treću godinu za redom UNS na Kosovu dodeliće sredinom decembra nagrade za najbolja novinarska ostvarenja u prethodnoj godini u tri kategorije - televizijsko novinarstvo, novinarstvo na radiju i novinarstvo u štampi.

U oblasti televizijskog novinarstva može biti nagrađen i snimateljski rad, dok kategorija novinarstva u štampi obuhvata i internet i agencijsko novinarstvo kao i fotografiju.

U sve tri kategorije ravnopravno se može kandidovati i uređivanje.

Nagrade koje se dodeljuju na Kosovu i Metohiji do sada, osim nagrade „Mirko Čupić“ koju dodeljuje redakcija „Jedinstva“ za istinito i istraživačko novinarstvo i za novinarsku hrabrost, nisu nosile imena.

Rade Tomić

Rade Tomić rođen je 1952. godine u Kuršumliji. Krajem šezdesetih godina njegova porodica se preselila u Prištinu. Zapošljava se u Radio Prištini 1984. godine kada je program ovog radija na srpskom jeziku emitovan samo četiri sata dnevno. 

Bio je urednik i voditelj informativne emisije «Novosti dana» i večernjeg «Dnevnika», kao urednik specijalizovanih emisija o zbivanjima na Kosovu i Metohiji, a kasnije i aktivni učesnik tih događaja kao član Odbora Srpskog pokreta otpora na Kosovu i Metohiji. 

Bio je potpredsednik Odbora za uvođenje celodnevnog programa na srpskom jeziku na Radio Prištini 1988. godine, što je i ostvareno 1989. godine.

Kao urednik večernjeg «Dnevnika» 1988. godine dobio je prvu nagradu na Festivalu radijskog stvaralaštva u Ohridu.

Posle izgnanstva sa Kosova i Metohije bio je odgovorni urednik programa Radio Prištine, iseljenog u Prokuplje, gde je ostao do smrti 2004. godine.

Dobio je dve godišnje nagrade za novinarstvo Društva novinara Kosova i Metohije.

Živojin Čelić

Živojin Čelić je rođen 1966. godine u Prištini. Radni vek je počeo 1988. godine u tada otvorenom Dopisništvu RTS-a u Prištini.

U RTS-u je radio 30 godina na različitim pozicijama. Od 1999. do 2001. godine bio je šef produkcije „Srbija Danas“, a od tada do smrti, odnosno 2017. godine, reditelj popularnog kviza "Slagalica". Honorarno je sedam godina radio kao producent i snimatelj agencije Rojters.

U periodu od 2002. do 2004. godine bio je i producent programa na B92 – „Timofejev“ i „Veče sa Mirjanom Bobić“, dok je od 2009. do 2015. godine radio i kao reditelj emisije „Porodični lekar“ na Studiju B.

Osnovao je 2002. godine i vodio Udruženje građana „Vesta“, prvu produkciju neprofitnog i obrazovnog filmskog i TV programa u Srbiji.

Za dokumentaristički rad, kao autor i producent, nagrađivan je na domaćim i međunarodnim festivalima.

Dobitnik je specijalne nagrade žirija na Međunarodnom festivalu turističkog, sportskog i ekološkog filma (MEFEST) i Zlatne masline na Internacionalnom filmskom festivalu u Baru za dokumentarni film „Kako smo čekali Tiski cvet“ 2002. godine.

Za isti film nagrađen je i 2003. godine Zlatnom plaketom na festivalu Leonardo Parma u Italiji, a godinu dana kasnije (2004) Gran pri (Gran prix) za najbolji film Beograskog Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma za film „After life“.

Milisav Milić

Milisav Milić rođen je 1939. godine u Bukošu kod Vučitrna. Četiri decenije proveo je u novinarstvu. Počeo je omladinskim glasilima u Kosovskoj Mitrovici, gde je bio i glavni i odgovorni urednik Gradske tribine mladih.

Bio je dopisnik «Borbe» i Radio Prištine iz Kosovske Mitrovice. Od 1965. godine radi kao dopisnik Radio Beograda iz Prištine. Polovinu radnog veka proveo je kao dopisnik Televizije Beograd sa Kosova i Metohije i šef dopisništva RTS-a u Prištini.

Posle bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO-a, ostao je u Prištini pokušavajući da održi redakcije programa na srpskom na Radio- televiziji Priština. Posle napuštanja Prištine sa kolegama je osnovao TV Most u Kosovskoj Mitrovici, čiji je bio i prvi direktor.

Radio je i u lokalnim listovima, bio glavni i odgovorni urednik gradskog glasila „Ulpiana“, a kasnije i „Prištinskog magazina“. Sarađivao je sa NIN-om, Dugom, Ilustrovanom Politikom...

Bio je predsednik Društva novinara Kosova, predsednik Aktiva novinara dopisnika sa Kosova i Metohije i predsednik Saveza novinara Jugoslavije.

Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja - nagrade za godišnje ostvarenje RTV Beograd 1981. i 1987. godine, UNS-ove nagrade «Svetozar Marković» 1982. godine, Ordena Republike sa bronzanim vencem i Novembarske nagrade grada Prištine 1989. godine.

Dobitnica je velikog broja priznanja i nagrada, a posebno joj je značila nagrada koju je dobila od kolega iz Radio Kosovske Mitrovice, kao i od Grada Kosovska Mitrovice u kojem je provela najveći deo svog radnog veka.

Iznenada, u 59. godini života, u junu je preminuo kamerman RTS-a Žarko Rakočević. Od 1985. godine radio je u Televiziji Priština, a pre 25 godina započeo je rad u Radio-televiziji Srbije.

Njegov objektiv zabeležio je najvažnije projekte RTS-a iz sfere sporta, politike, diplomatije. Snimao je verske događaje i televizijske filmove. Uspešno, kao glavni kamerman, vodio je ekipu kroz posao kome je pristupao kreativno, umetnički i sa ljubavlju. 

U ovoj godini napustio nas je i snimatelj RTV Priština i RTV Most Boban Sekulić. U RTV Priština i JP Mreža Most snimio je neke od najvažnijih kadrova i zabeležio trenutke koji dramatično oslikavaju, nejčešće tragičnu, sudbinu ovog prostora.

U vrlo složenim političkim prilikama sa čestim incidentima na terenu, Boban Sekulić je bio stalno prisutan, a njegova kamera i snimateljski instinkt zadužili su našu profesiju i proneli istinu o svemu što se događalo na Kosovu i Metohiji.

Dugogodišnja novinarka Televizije Most Mirjana Nedeljković preminula je ove godine u Beogradu u 63. godini posle duge i teške bolesti. Od 1996. godine započinje novinarski rad na RTS-u, u Radnoj jedinici Radio televizije Priština sve do 2010. godine, kada prelazi u Televiziju Most u Zvečanu.

Tokom svih nemilih događaja na prostoru Kosova od 1998. godine, bila je jedna od retkih žena koja je izveštavala sa svih kritičnih terena, uvek je bila na licu mesta i pratila dešavanja, ne obazirući se na opasnosti.

Krajem avgusta ove godine preminuo je dugogodišnji novinar Radosav Rade Negojević, u 75. godini života. Novinarstvom se bavio više od 40 godina.

Od 1974. do 1980. godine radio je kao novinar na Televiziji Priština, a bio je i šef dopisništva Politike Ekspres u Prištini. Od 2000. do 2003. godine bio je urednik na RTS-u, a kao novinar-urednik radio je i na Televiziji Most. Dobitnik je više godišnjih nagrada i priznanja.

Predsednik UNS-a Živojin Rakočević je istakao da se moramo okrenuti unazad i pomisliti šta smo sve prošli, šta su ti ljudi prošli i šta je sve kroz nas prošlo.

“Šta je sve prošlo kroz Slavicu, Žarka, Bobana, Mirjanu, Radeta. Kakve sile i kakve slike? Svako ko misli da te slike mogu kroz nas proći, a da ne ostave trag, taj se prevario. Ti tragovi, sudbina ovog prostora, nesrećna sudbina naše profesije, život polomili su ove ljude pre vremena. U to sam gotovo siguran”, istakao je Rakočević.

Govoreći o Žarku Rakočeviću, rekao je, da je bio predstavnik one generacije prištinskih Srba čiju su mladost i zrelost obeležile fatalne društvene promene.

“Žarko odlazak iz Prištine nikada nije preboleo. Njegova rečenica koja se pamti je ‘U Beogradu smo krivo srasli’. Izgleda da je usud ovog prostora to krivo srastanje. Svaki čovek ima lice kakvo zaslužuje i nosi ga kroz život. Lepo lice Žarka Rakočevića uvek sam video u slikama koje je on pravio i slao u svet. Ne mogu da se ne setim trenutka kada sam na Slagalici u odjavnoj špici video uokvireno njegovo ime. To je bio trenutak kada sam izgleda istinski shvatio da je otputovao i da nije sa nama”, naveo je Rakočević.

Novinarka Snežana Simić je govoreći o Slavici Radulović istakla da je bila izuzetan profesionalac, ali i osoba sa dobrim humorom.

“To što je bila dobar novinar je deo njenog profesionalnog života. Ona je bila posvećena baka, majka, supruga, sestra. Ono što smo najviše voleli kod nje je njen humor. Imala je neverovatan dar da svakom čoveku zna da se obrati. Slavica je volela da joj čitam. Vladika Nikolaj Velimirović je govorio ‘Budimo optimisti jer smrt nije tako strašna kako strašljivci govore. Svako seme istruli pre nego što iz njega nikne cvet. U smrti mi trulimo da bismo cvetali u novom životu’”, citirala je vladiku i istakla da je Slavica jedan najdivniji cvet koji postoji negde tamo gde ćemo i mi otići.

Sećanje na Mirjanu Nedeljković podelila je sa prisutnima njena dugogodišnja koleginica i prijateljima, novinarka Jasmina Stojković.

“Bila je jedna od onih novinarki koja je beležila novinarstvo neposredno pre, za vreme i nakon oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji. Izveštavanje sa terena je volela iznad svega. To je bila njena najveća ljubav. Tako je i zavolela novinarstvo i profesiju kojoj je bila odana do kraja, dajući joj sebe bez ostatka. Ostali su njeni izveštaji, emisije sa terena koji su svedočanstvo jednog vremena. Potpisivala ih je Mirjana Nedeljković koja bi trebalo da bude primer profesionalnog, hrabrog i odgovornog novinara, kako današnjim mladim kolegama tako i budućim generacijama novinara”, istakla je Stojković.

Novinar Radio Gračanice Zoran Stanković, govoreći o Bobanu Sekuliću, istakao je da on ima istoriju snimanja pre rata, za vreme i posle rata.

“Jedan je od ljudi sa ovih prostora koji je prošao svako mesto, svako selo na Kosovu i Metohiji, kada je bilo naporno, teško i opasno. Nikada kod njega nisam video da je postavio pitanje da ne ode na zadatak. Uvek je spremno odlazio, bez pokazivanja bilo kakvog straha. Uvek je bio raspoložen, nasmejan. Ostalo mi je u sećanju njegovo 'zviždukanje’, čak i u vremenima kada je bilo napeto i teško. Čujemo njega kako ide uz stepenice, zviždi i tako nam prenosi pozitivnu energiju", istakao je Stanković i dodao da je Boban bio posvećen poslu o čemu govori to da se njegov trenutak smrti i desio na putu ka poslu.

O radu i susretu sa Radetom Negojevićem, njegovoj predusretljivosti i borbenom duhu govorio je novinar Budimir Ničić.

“Sada sa ove distance možemo da kažemo da je čovek bio svetionik transparentnosti. Njegov smisao za humor i otvorenost činili su ga da ne bude samo efikasan portparol, nego i prijatelj nas novinara. Sećam se da je uvek posle tih formalnih izjava koje nam je davao, ostajao po sat-dva objašnjavajući nam širi kontekst da bismo bolje i dublje razumeli situaciju. To nije morao, ali imao je taj novinarski nerv i hteo je da naši izveštaji budu potpuni i profesionalni. Iz tih formalnih i neformalnih razgovora i svoje profesionalne posvećenosti stekao sam utisak da je bio čovek sa velikim srcem”, istakao je Ničić.

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije Ivana Vanovac, govoreći na komemoraciji, rekla je da moramo čuvati preminule kolege od zaborava, kako one koji su nas napustili u ovoj, ali i u prethodnim godinama, jer sećanjem na njih svedočimo o sebi.

 “Zadatak nas novinara i medijskih radnika pre svega jeste negovanje kulture sećanja. Sećanja na one koji su važni za naše šire društvo, ali pre svega negovanje sećanja na naše prijatelje, jer svi ovi ljudi bili su divni, humani, čestiti, porodični ljudi, dobri radnici, dobri izveštači, dobri čuvari i odašiljaoci istine sa ovog našeg Kosova”, zaključila je Vanovac.

Pored kolega i prijatelja, komemorativnom skupu u Gračanici su prisustvovali i članovi porodica preminulih medijskih radnika.

„To su informacije koje nije moguće potvrditi, informacije koje najčešće nemaju drugi izvor i koje dolaze sa neuobičajenih veb adresa. Takođe, te priče targetiraju emocije, pre nego što su zasnovane na činjenicama i to su vesti koje ne pišu profesionalci” govorio je Avramović približavajući učenicima osobine dezinformacija.

„Kada razmišljate o tome da li je ono što ste čuli i pročitali u medijima ili na društvenim mrežama istina ili ne, služite se ključnim pitanjem - zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava, da li to radi zato što mu je stalo da ja dobijem informaciju koja je objektivno istinita, da li mu je to posao ili se iza toga eventualno kriju neki drugi interesi“, naglasio je on.

Pored postavljanja pitanja, zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava podjednako je važno pitanje, istakao je Avramović, ko mi saopštava informaciju - ko je izvor.

„Kada znate ko vam saopštava neku informaciju onda ćete lako razlučiti ‘žito od kukolja' i imati predstavu da li u to treba da verujete ili ne, odnosno kako da se služite tom informacijom. Ključne stvari su, ponavljam zašto mi neko saopštava baš to što mi saopštava i ko je izvor te informacije“, zaključio je on.

Urednica i novinarka Radio Mitrovice Sever Ivana Vanovac je takođe istakla važnost provere izvora informacija.

“Provera izvora informacija je pola odrađenog posla prilikom provere istinitosti objavljene informacije. Sumnja je temelj opreznog informisanja i jedini cilj joj je da ne nasednete na manipulaciju. U jednom momentu stavlja se znak jednakosti između medijski pismenog čoveka i čoveka koji je sposoban da kritički promišlja”, navela je ona.

Vanovac je rekla da su društvene mreže prostor građanskog novinarstva gde svako ima pravo da izveštava o onome što proceni da je važno, ali građansko novinarstvo nije profesionalno novinarstvo.

“Na društvenim mrežama svako može da piše i nema drugu vrstu odgovornosti do onu prema samom sebi koja je deo lične etike. Kada novinar dobije neku informaciju neće da je pusti u etar i objavi dok ne proveri njenu istinitost, dok je na društvenim mrežama to drugačije”, navela je ona.

Istakla je i da ne postoji bolji način pripreme za varenje informacija od dobrog i kvalitetnog obrazovanja.

Edukativne radionice održane su za učenike Gimnazije Priština, Ekonomsko-trgovinske škole i Medicinske škole u Lapljem Selu. Dan kasnije predavanje o značaju medijske pismenosti slušali su i učenici Gimnazije Kosovska Mitrovica.

Naredne tri radionice o značaju medijske pismenosti UNS će održati u novembru. Radionice  organizuje uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu.

U eri interneta i neprestanog protoka informacija, medijska pismenost postaje podjednako važna kao i funkcionalna pismenost. Za mlade, koji su posebno izloženi velikoj količini informacija, medijska pismenost je ključna veština koja im pomaže da tim informacijama pristupaju kritički.

Radionice o medijskoj pismenosti biće održane za učenike sedam srednjih škola u oktobru i novembru mesecu. Na radionicama će više od dve stotine učenika biti u prilici da nauče, šta je medijska pismenost, zbog čega je važna, kako razlikovati informaciju od dezinformacije.

Predavači će biti dugogodišnji urednici i novinari Radio Mitrovice Sever i Kim radija, Ivana Vanovac i Goran Avramović.

Radionice o medijskoj pismenosti, UNS organizuje uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu.

Na frekvenciji 90,7 MHz emituje raznovrsne programske sadržaje počev od konakt emisija i živih prenosa, preko informativnih, dokumentarnih, kulturnih, sportskih, edukativnih, zabavnih i muzičkih emisija prilagođenih svim strukturama slušalaca.

Radio Gračanica se i danas, kao i davne 1999.godine, trudi da svoje slušaoce blagovremeno informiše i da im pruži proverene informacije direktno sa terena.

Već 25 godina držimo mesto najslušanije radio stanice, za šta smo godinama dobijali bonitetnu ocenu „A+“.

Pored toga što se konstantno trudimo da unapredimo naš program, ne želeći da remetimo navike naših slušalaca, od prvog dana do danas nismo promenili vreme emitovanja naše centralne informativne emisije, koja je u 16 časova svakog dana. Od osnivanja pa do danas program Radio Gračanice je znatno unapređen i proširen, otvorena je i Televizija Gračanica, koja se nalazi na kanalu kablovskih operatera, a sav programski sadržaj i aktuelne vesti prezentujemo na sajtu rtg.rs, kao i na društvenim mrežama i našem youtube kanalu.

Koordinator RTV Gračanica Dejan Jevtić prisetio se početaka rada Radio Gračanice, kada se nakon ratnih dešavanja u životnom, pa i medijskom mraku, 21. oktobra na frekvenciji od 90.7 megaherca začuo srpski glas.

„'Ovo su talasi Radio Gračanice'. U jednoj maloj prostoriji u ovom Domu kulture zahvaljujući jednom broju ljudi koji su svoj rad želeli da nastave, prekida se tišina i nastaje radijski program, te 1999. godine bez osnovnih uslova za rad prepušteni sami sebi“, rekao je on.

Danas, kako ističe Jevtić, kada se priseti teškog početka rada ovom medija, kaže da su ti problemi izgledali nerešivi.

„Odgovornost koju smo svi mi preuzeli njegovim osnivanjem, dala nam je snagu da nastavimo sa radom i borimo se da opstanemo. Mi nismo u tim teškim vremenima bili samo radio koji prenosi informacije, već smo živeli i disali sa našim slušaocima, sa našim narodom“, istakao je on i naglasio da ih poteškoće nisu slomile, već dale nadu i veru da nastave dalje.

Gradonačelnica Gračanice Ljiljana Šubarić rekla je da Radio Gračanica svedoči svim iskušenjima sa kojima se srpski narod suočava od 1999. godine.

“Svima nama koji smo u tom periodu sa zebnjom čekali informacije o događajima, Radio Gračanica bio je i danas je, najpouzdaniji izvor informacija. Danas, 25. godina kasnije, vidimo jedan savremen kolektiv, koji sa svima nama nosi breme borbe za istinom i boljim životom na Kosovu i Metohiji", dodala je Šubarić.

Na svečanoj akademiji prisutni su bili u prilici da pogledaju izložbu fotografija, pripremljenu u saradnji sa Galerijom umetnosti Priština i Domom kulture Gračanica, nastalih u proteklih 25 godina rada ove medijske kuće. Fotografije su svedočanstva bogatog radnog iskustva zaposlenih, kao i burnih i izazovnih trenutaka života na Kosovu i Metohiji, te intimnih trenutaka.

Program Radio Gračanice je proširen kada je otvorena Televizija Gračanica, da bi kasnije programski sadržaj počeli da prezentuju na sajtu rtg.rs, te na društvenim mrežama i YouTube kanalu.

Nakon potvrde VTK, UNS je uputio pismo Euleksu, Kforu, Unmiku i Kosovskoj policiji, sa pitanjem, da li su pokrenuli istragu i šta preuzimaju u vezi sa ovom pretnjom.

“Sloboda izražavanja je jedan od osnovnih temelja demokratskog društva. Misija Evropske unije za vladavinu na prava na Kosovu (EULEX) zato najoštrije osuđuje, načelno, svaku radnju koja bi mogla predstavljati rizik po tu slobodu, naročito u slučajevima pretnji smrću novinarima”, stoji u odgovoru Misije Euleksa.

Međutim, kako dalje dodaju, što se tiče konkretno slučaja pretnji novinarima Tanjuga, njihov delokrug je pružanje podrške kosovskim institucijama vladavine prava i da od 2018. godine Euleks nema izvršni mandat za sprovođenje istraga, pa zato predlažu da se UNS obrati lokalnim organima.

Iz Unmika kažu da su zabrinuti zbog ozbiljne pretnje novinarima Tanjuga.

“Od suštinske je važnosti da novinari mogu slobodno da obavljaju svoj posao, bez pretnji ili zastrašivanja. Zbog toga smo podelili vašu poruku sa Specijalnim izvestiteljem Ujedinjenih nacija za slobodu mišljenja i izražavanja radi odgovarajuće reakcije”, stoji u odgovoru Unmika.

Sa istim pitanjima UNS se pre dve nedelje obratio i Kforu i Kosovskoj policiji. Međutim, odgovora nema.

Podsetimo, UNS je sa svojim ogrankom na Kosovu i Sindikatom novinara Srbije (SINOS) osudio pretnje smrću koje su stigle na redakcijski imejl novinske agencije Tanjug i tražio da međunarodne bezbednosne službe na Kosovu hitno pronađu osobu potpisanu kao Trim Bardi, koja je poslala ovu preteću poruku.

"Samo da znate da pratimo laži koje svakodnevno plasirate oko države Kosovo i Albanca, kao što pratimo kretanje svakog novinara vaše pseudomedijske agencije na Kosovu. Budite sigurni da će neko od njih dobiti metak u potiljak sledeći put kada bude kročio na tlo republike Kosovo", piše u imejlu koji je stigao na adresu Tanjuga.

Program počinje registracijom učesnika u 14:30 časova, nakon čega će početi dve panel diskusije o aktuelnim izazovima u lokalnim medijima.

Prvi panel, na kome će moderator biti novinar Ilir Gaši, donosi temu „Šta će nam (lokalni) mediji kad imamo društvene mreže?“, gde će govornici poput Ardite Zejnulahu iz Asocijacije elektronskih medija Kosova, podgoričke novinarke Dušice Tomović i novinarke Alternativne iz Severne Mitrovice Anemarije Ivković diskutovati o ulozi medija u eri društvenih mreža.

Na drugom panelu pod nazivom „Izveštavanje između rovova“, novinarka i moderatorka Jelena Petković ugostiće novinarke Serbeze Hadžiaj i Anđelku Ćup, a u uvodnom delu će se obratiti Bekim Blakaj iz Fonda za humanitarno pravo Kosova. Drugi panel bavi se izazovima izveštavanja u postkonfliktnim zonama.

Konferenciju će otvoriti Darko Dimitrijević, izvršni direktor Medijske Grupe Goraždevac, koji će na kraju održati i završnu reč.

Nakon zvaničnog programa, planirano je druženje uz zakusku i muzički program na koji će biti otvoren za sve one koji žele da dođu a koji će dodatno ulepšati ovaj jubilej.

Konferencija će biti uživo prenošena na Jutjub i Fejsbuk kanalima Radio Goraždevca.

“Istog dana po obaveštenju o događaju upućen je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Službi za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Utvrđeno je da IP adresa izvršioca pripada opsegu koji koriste Internet servis provajderi na Kosovu i Metohiji”, rečeno je u odgovoru UNS-u. 

Kako UNS saznaje inicirana je procedura uzajamne pravne pomoći posredstvom Ministarstva pravde u kojoj se od EULEKS-a traži utvrđivanje korisnika, odnosno potencijalnog izvršioca krivičnog dela.

“Po dobijanju informacije biće doneta odluka o daljem postupanju”, rečeno je UNS-u.

UNS je sa svojim ogrankom na Kosovu i Sindikatom novinara Srbije (SINOS) osudio pretnje smrću koje su stigle na redakcijski imejl novinske agencije Tanjug i tražio da međunarodne bezbednosne službe na Kosovu hitno pronađu osobu potpisanu kao Trim Bardi, koja je poslala ovu preteću poruku.

"Samo da znate da pratimo laži koje svakodnevno plasirate oko države Kosovo i Albanca, kao što pratimo kretanje svakog novinara vaše pseudomedijske agencije na Kosovu. Budite sigurni da će neko od njih dobiti metak u potiljak sledeći put kada bude kročio na tlo republike Kosovo", piše u imejlu koji je stigao na adresu Tanjuga.

“Samo da znate da pratimo laži koje svakodnevno plasirate oko države Kosovo i Albanaca, kao što pratimo kretanje svakog novinara vaše pseudomedijske agencije na Kosovu. Budite sigurni da će neko od njih dobiti metak u potiljak sledeći put kada bude kročio na tlo republike Kosovo. Pratimo sve“, piše u mejlu.

Prema rečima Ministra informisanja Dejana Ristića, koji je odmah kontaktirao Odeljenje za visokotehnološki kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, identifikovano je da pretnja dolazi iz Albanije.

„Zahvalni smo Ministarstvu informisanja i Odeljenju za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu što su identifikovali izvor pretnje. Ministarstvo je pokazalo kako može da reaguje u najkraćem mogućem roku i očekujemo da će učiniti isto u sličnim slučajevima u budućnosti, posebno kada pretnje dolaze sa teritorije na kojoj ministarstvo ima ovlašćenja. Oni koji upućuju pretnje smrću moraju biti kažnjeni. Novinari moraju da se osećaju zaštićeno i da im se garantuje pravo da se slobodno kreću i obavljaju svoj posao bez straha od napada”, saopštila je SafeJournalists mreža.

„Najoštrije osuđujemo jezive pretnje smrću novinarima Agencije Tanjug. Novinari moraju biti u mogućnosti da obavljaju svoj posao, uključujući i na teritoriji Kosova, bez straha da će biti „upucani u glavu“. Pretnje smrću medijskim profesionalcima su napad na slobodu medija i pravo javnosti da zna. Ključno je obezbediti brzu i detaljnu istragu pretnje smrću, kako bi se počinioci odvratili od ponavljanja sličnog kriminalnog ponašanja u budućnosti“, saopštio je IFJ-EFJ.

Pretnje smrću predstavljaju ozbiljan napad na slobodu medija i dodatno ugrožavaju bezbednost novinara koji svakodnevno rade u sve težim uslovima. Prema poslednjem monitoringu platforme Media Freedom Rapid Response (MFRR), od januara je bilo dvanaest incidenata pretnji smrću novinarima, od kojih deset u onlajn prostoru. Stoga je ključno da relevantne institucije pokažu odlučnost da zaštite slobodu medija, počevši od procesuiranja počinilaca onlajn pretnji koje ugrožavaju živote novinara pre nego što one mogu da eskaliraju van ekrana.

Potpisnice

Međunarodna federacija novinara (IFJ)

Evropska federacija novinara (EFJ)

SafeJournalists mreža

UNS i SINOS smatraju da ove pretnje treba ozbiljno shvatiti, tim pre što je Kosovo teritorija na kojoj se slobodno kreću ubice 17 srpskih i albanskih novinara, a da su kosovske vlasti bez ikakvog opravdanog razloga zabranile ulazak na ovu teritoriju novinarki RTS-a Svetlani Vukmirović.

UNS i SINOS pozivaju Evropsku (EFJ) i Međunarodnu federaciju novinara (IFJ) na solidarnost sa novinarima novinske agencije Tanjug, a od kosovskih i međunarodnih institucija traže garancije za bezbednost novinara.

„Ono što danas radimo, pored aktivnosti sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu i Ministarstvom unutrašnjih poslova, jeste i obaveštavanje Evropske federacije novinara i drugih međunarodnih novinarskih organizacija, kako bi bili upoznati sa dešavanjima na teritoriji naše južne pokrajine, kada govorimo o položaju pripadnika srpskog naroda u tom kontekstu i o položaju i ugroženosti lične bezbednosti i novinara, kako onih na Kosovu i Metohiji, tako i onih iz beogradskih i drugih redakcija, koji odlaze povremeno zbog radnih zadataka na KiM“, rekao je Ristić za Tanjug.

Novinska agencija Tanjug dobila je juče na redakcijski mejl preteće pismo, koje je poslala osoba potpisana kao „Trim Bardhi“ i u kojem se navodi da će svaki novinar agencije „dobiti metak u potiljak“ kada kroči na tlo Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.

Ceo tekst pročitajte na sajtu „Politike“

"Samo da znate da pratimo laži koje svakodnevno plasirate oko države Kosovo i Albanca, kao što pratimo kretanje svakog novinara vaše pseudomedijske agencije na Kosovu. Budite sigurni da će neko od njih dobiti metak u potiljak sledeći put kada bude kročio na tlo republike Kosovo", navodi se u pretnji mejlom.

Iz Tanjuga je saopštten da su oavestili sve nadležne službe od kojih očekuje da reaguju povodom pretnje smrti novinarima te agencije.

Kancelarija za KiM: Nedopustive pretnje

Kancelarija za Kosovo i Metohiju najoštrije je osudila pretnje koje je dobila redakcija Tanjuga.

"Nedopustive su pretnje novinarima i medijskim radnicima Tanjuga koje dolaze od lica koja se pozivaju na veze sa prištinskim separatistima i kao takve se moraju najozbiljnije shvatiti. Ovakve monstruozne pretnje smrću Tanjugovim novinarima upravo su posledica atmosfere mržnje i nasilja koju režim Aljbina Kurtija smišljeno i sistematično stvara na Kosovu i Metohiji", navodi se u saopštenju Kancelarije.

Kancelarija dodaje da su međunarodni predstavnici na AP KiM dužni da, ne samo u ime bezbednosti onih kojima je prećeno, već i u ime demokratije i vladavine prava, preduzmu hitne mere kako bi pošiljalac zastrašujuće pretnje Novinskoj agenciji Tanjug bio priveden i procesuiran.

"Podsećamo da do danas nije rasvetljena sudbina više novinara koji su po svemu sudeći bili žrtve iste one idelogije kojom Kurti danas diriguje ekstremistima i šovinistima na Kosovu i Metohiji. Dokaz da je ta ideologija živa i realna pretnja svakome ko misli drugačije i ko se usudi da se usprotivi velikoalbanskim projektima Kurtijevog režima jeste i višestruko skrnavljenje spomen-ploče koju Udruženje novinara Srbije iz godine u godinu postavlja na mestu otmice novinara Radija Priština Đure Slavuja i Ranka Perenića", ističe se u saopštenju.

Dodaje se i da će Srbija svim sredstvima štititi pravo na slobodnu reč i mišljenje, "iako je Kurti to pravo odavno ukinuo Srbima na Kosovu i Metohiji, a sada to njegovi ideološki sledbenici pokušavaju da učine i u centralnoj Srbiji".

Dobitnik prve nagrade na konkursu je osnivač i urednik portala “Riznica” iz Gračanice Ivan Miljković, za reportažu “Kostadince selo utuljene radosti”. Druga nagrada pripala je Jeleni Matijević iz “Večernjih novosti” koja je radila reportažu “U Buinji nema žive duše osim Milana”.

Dobitnike nagrada izabrao je žiri u sastavu: Dragorad Radićević, Žarko Rakić, Zoran Šaponjić, Dejan Ivanović i Dragana Pejović.

Nagrade će biti uručene u subotu 5. oktobra u Hotelu Srem u Sremskoj Mitrovici.

Redakcija M novina iz Sremske Mitrovice novinarsku nagradu „Vladimir Vlada Ćosić“ za klasičnu reportažu objavljenu u pisanim medijima (štampa i internet portali), dodeljuje treći put, u čast i sećanje na osnivača i glavnog urednika tog nedeljnog lista, Vladimira Vladu Ćosića. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa.

Reporataža “Život preostalih Srba u Sredačkoj Župi”

Nastala je u selima Mušnjikovo i Drajčići koja pripadaju Sredačkoj Župi.

Kroz reportažu, o životu, brigama i opstajanju, progovorile su starice Stana Todorović i Slavka Kujundžić iz Mušnikova.

“Mnogo lepo, i sa muslimanima živimo lepo” prokomentarisala je Stana.

Ipak u njenim očima se jasno vidi seta. I ako je srećna što živi u svom rodnom mestu, fale joj deca, porodica, nedavno preminuli suprug. Međutim kako kaže, planira da do kraja ostane. ,,Ja ovde do kraj, pa onda kod muža u Kruševac”, čvrsto je rešila baka Stana.

Stani društvo u selu najviše pravi njena sestra Slavka Kujundzić, koja takođe živi sama. I njoj je suprug, baš kao i baka Stanin, pre par godina preminuo. Sin Srđan joj i dalje živi u selu ali su joj se snajka i unuci odselili kada su deca porasla i morala negde da krenu u školu. Ipak, Slavka takođe naglašava da se u selu lepo živi.

“Mi sad lepo živimo, Srđan mi je tu, radi, sestra mi je tu. Sa komšijama, sa svima, nemamo reči. Kad nam umrli muževi, čini mi se ovi muslimani svi bili na noge, svi došli da pitaju šta vam treba. Moj suprug Srba je u Prizren sahranjen i ja ću dole da budem ako Bog da. Tu želju ja imam, neću dalje da idem.”, rekla je Slavka.

Pored dve bake, u reportaži je opisan i život devedeset-četvorogodišnjeg učitelja Tome iz sela Drajčići.

Čitava reportaža je objavljena na Radio Goraždevcu 10. decembra 2023. godine, možete je pogledati na linku:

https://www.gorazdevac.com/2023/12/10/tezak-zivot-preostalih-srba-u-selima-sredacke-zupe-na-obroncima-sar-planine/

Žiri u sastavu: Dragorad Radićević, Žarko Rakić, Zoran Šaponjić, Dejan Ivanović i Dragana Pejović dodelio je najviše glasova reportaži o nekolicini Srba u selu u Kosovskom Pomoravlju u blizini administrativne linije.

„To je tužna i teška, vešto ispričana priča o praznim srpskim selima na Kosovu i Metohiji na samoj administativnoj liniji, o životu u neslobodi sa pogledom na slobodu, na Srbiju“, navodi se, između ostalog, u obrazložežu žirija.

„Autor opisuje baznađe preostalih Srba u kosovskom selu Kostadince. Ekonomičnom rečenicom bez stilizacije i vernim prikazom lokalnog govora, bez patetike, bez lažnog i iskrenog saučešća, koje i ne treba da se otme reporteru i ispolji se. Za nečiji ukus, nije moralo toliko da se štedi u prikazivanju lokalnih slika, ali je i ovako priča funkcionalna. Iako tako jezički štedljiva, sadrži i snažne detalje. Jedan je andrićevski efikasan: pogled lokalnog usamljenika na daleko brdo na kome je stacionirana „naša vojska”, neka njegova mutna i nerealna nada“…

Druga nagrada dodeljena je novinarki i urednici „Večernjih novosti“ Jeleni Matijević za reportažu „U Buinji nema žive duše osim Milana”. To je priča o selu  Buinja u Baniji gde već 21. godinu živi sam samcat Milan Buinjac.  

Treća nagrada pripala je Dimitriju Radiću, za reportažu „Život preostalih Srba u Sredačkoj župi”.

Nagrade će biti uručene u subotu 5. oktobra u Hotelu Srem u Sremskoj Mitrovici.

Nagrađenu reportažu možete pročitati na linku

Predstavnici Srpske liste održali su sinoć u Kosovskoj Mitrovici konferenciju za novinare u danu kada su pripadnici Kosovske policije regiona Sever, uz asistenciju specijalne policije, ušli u preostale objekte Republike Srbije na Severu, prevashodno, opštinske službe i administraciju.

Međutim, za ovu konferenciju većina medija nije dobila poziv, ali i nakon nezvaničnog saznanja za događaj novinarima nije omogućeno da prisustvuju.

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu Ivana Vanovac kaže da su načuli da će biti obraćanje predstavnika Srpske liste i da su došli na mesto događaja, ali da im je ulazak bio zabranjen.

„Kada smo pokušali da uđemo u prostorije Srpske liste rečeno nam je da ta pres konferencija nije za nas, da je, kako smo shvatili, za pojedine medije i da mi ne možemo da prisustvujemo. Bile su tu dve gospođe, one su nas fizički sprečile da uđemo. Neke kolege su uspele verovatno na faktor iznenađenja, mi nismo, jer smo odlučili da ne ulazimo u bilo kakav sukob sa gospođama koje su dole ostavljene same, koje verovatno ništa i ne odlučuju”, navela je Vanovac i dodala:

„Odlučili smo da se dostojanstveno povučemo, znali smo da ćemo imati materijal od kolega koje su tamo. Međutim, ovo nije korektno. Mediji će, ukoliko se ogluše o svoju profesiju snositi posledice, a na političkim subjektima je da budu spremni da se suoče sa svakim novinarskim pitanjem“, istakla je ona.

Dopisnica Juronjuza (Euronews) Anđelka Ćup kaže da je za konferenciju saznala od kolega, ali da joj je pri dolasku rečeno da ne može da prisustvuje.

“Saznala sam od kolega dok smo snimali upad Kosovske policije u zgradu Privremenog organa u Mitrovici, oko 19 časova. Otišla sam sa snimateljem gde je najpre gospođa koja radi na ulazu njemu rekla da ne može da uđe jer je konferencija za Kosovo onlajn i Most. Zamolila sam je da nas pusti, na šta mi je odgovorila da ne može i da izađem napolje”, navodi Ćup i ističe da novinarski posao radi dugo godina, ali da joj se ovakva situacija do sada nije dogodila.

Napominje da je pozvala dopisnicu Prve televizije Anu Marković koja je ušla na konferenciju, a koja je takođe bila, kako kaže ona, sprečavana na ulazu od strane službenice, da prenese političarima da je ispred nekoliko novinara koji čekaju da uđu.

“Ona je to prenela, na šta joj je Srđan Vulović iz Srpske liste grubo odgovorio ‘da se ne dere’. Reagovala je koleginica Tatjana Lazarević, rekavši mu ‘kako se to odnosi prema koleginici novinarki koja radi svoj posao’. Ipak su na kraju Ivan Zaporožac i Zlatan Elek rekli da nas sve puste unutra. Kada smo krenuli da uđemo, službenica je krenula da me zaustavlja, čak me je uhvatila za ramena, otrgla sam se i ušla zajedno sa snimateljem. Ostale kolege nisu pošle za mnom, službenica ih je ipak vratila, rekavši im da ne mogu da uđu”, objašnjava ona.

Ćup kaže da je nakon završetka konferencije postavila pitanje predsedniku Srpske liste Zlatanu Eleku “zbog čega vršite selekciju medija?”.

“Odgovorio mi je da to nije tačno. Neko od prisutnih je rekao ‘čim smo čuli da ste vi dole, rekli smo da vas puste’”, napominje za UNS Anđelka Ćup.

Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu protestovalo je zbog selektivnog pozivanja novinara na konferenciju za medije u Kosovskoj Mitrovici, istakavši da je ovakav odnos Srpske liste prema medijima nedopustiv.