Upravo ova rečenica bila je okidač za izbijanje nasilja 2004. godine u kom je ubijeno 19 ljudi i uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba.

Dan nakon što je Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu reagovalo na ovogodišnju vest, RTK ju je izmenio naglašavajući da je „korigovana nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“.

Iako je izbačena formulacija da su se albanska deca utopila „dok su bežala od grupe srpskih mladića“, u izmenjenoj informaciji je izostavljeno da je nasilje 17. marta 2004. godine bilo usmereno protiv Srba.

U ovoj vesti se uništavanje hramova i imovine Srpske pravoslavne crkve opisuje kao „događaj praćen paljenjem pravoslavnih verskih objekata i kuća na Kosovu“. I dok se u vesti ni na koji način ne pominju Srbi, ističe se da je „sa druge strane uništena imovina i stotine privatnih objekata Albanaca“.

I nakon reakcije UNS-a i njegovog ogranka na Kosovu u kojoj se najoštrije osuđuju „korekcije“, kao i distanciranja od spornog teksta najmanje pedesetoro zaposlenih na TV kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1 i koji zahtevaju da se istraži profesionalna odgovornog u vezi s tim, ova vest se duže od mesec dana nalazi na sajtovima RTK na srpskom i albanskom jeziku.

Ogranak Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu uputio je povodom ovog slučaja žalbu Savetu za štampu Kosova i obratio se ambasadama i međunarodnim organizacijama u Prištini. Odgovora još uvek nema.

Kako UNS nezvanično saznaje, žalba će u Savetu za štampu Kosova biti razmatrana ove nedelje.

UNS se pre dve nedelje obratio i generalnom direktoru RTK-a Škumbinu Ahmetdžekaju istakavši da je „korigovana“ verzija ove informacije “više od dve nedelje” na sajtovima RTK, što je jednako neprihvatljivo kao i njeno objavljivanje. UNS je generalnog direktora RTK podsetio i na posledice nastale nakon objavljivanja te vesti. Odgovor Ahmetdžekaja, UNS nije dobio.

UNS je, ubrzo nakon što je objavljena ova vest 17. marta 2024. godine, o tome obavestio  Međunarodnu (IFJ) i Evropsku federaciju novinara (EFJ), kao i još sedam međunarodnih novinarskih i medijskih organizacija - Article 19, Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), organizacije Free Press Unlimited i OBC Transeuropa, Reportere bez granica, International Press Institute(IPI) i mrežu SafeJournalists.

Na poslednjoj konferenciji održanoj u nedelju 7. aprila, predsednik Srpske liste Zlatan Elek je saopštio da je stav te političke partije da Srbi ne bi trebalo da izađu na referendum koji će u četiri opštine na severu Kosova biti održan 21. aprila.

Međutim, o svemu tome javnost, ali i značajna većina medija, mogla je da se obavesti isključivo posredstvom dva medija. Ostali mediji iz Kosovske Mitrovice, kao ni oni sa centralnog Kosova, niti dopisništva medija koji sa ovog područja izveštavaju za medijske kuće van KiM, nisu bili pozvani.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu još jednom protestuje zbog ovakvog diskriminatorskog pristupa Srpske liste i podseća da je kao politički subjekt sa autoritetom, u obavezi da se odgovorno odnosi prema svim medijima bez obzira na njihovu uređivačku politiku.

Prema saznanjima ovog medija, teme sastanka su popis stanovništva i koordinacija između opština i Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Medija centar Čaglavica je u vezi sa ovim slučajem uputio žalbu Povereniku za jezike na Kosovu Slaviši Mladenoviću.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu ističe da je nedopustivo da se novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku onemogućava rad, posebno o temama od značaja za celokupnu srpsku zajednicu.

UNS sa svojim ogrankom na Kosovu podseća da se na ovaj način ne krši samo Zakon o upotrebi jezika, već da se ugrožava i pravo na informisanje koje je zagarantovano brojnim međunarodnim konvencijama.

Podsetimo, Javni servis RTK ponovio je 17. marta ove godine svoju lažnu vest objavljenu pre 20 godina, da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

Upravo ova rečenica bila je okidač za izbijanje nasilja 2004. godine u kom je ubijeno 19 ljudi i uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba.

Nakon što je Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu reagovalo, sajt Radio televizije Kosova je dan kasnije promenio vest naglašavajući da je „korigovana nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“.

Iako je izbačena formulacija da su se albanska deca utopila „dok su bežala od grupe srpskih mladića“, u izmenjenoj informaciji je izostavljeno da je nasilje 17. marta 2024. godine bilo usmereno protiv Srba.

Uništavanje hramova i imovine Srpske pravoslavne crkve u vesti je opisano kao „događaj praćen paljenjem pravoslavnih verskih objekata i kuća na Kosovu“.

Dok se u vesti ni na koji način ne pominju Srbi, u njoj se ističe da je „sa druge strane uništena imovina i stotine privatnih objekata Albanaca“. Ova lažna vest je u istoj formi i na sajtu na albanskom jeziku.

UNS se obratio generalnom direktoru RTK-a Škumbinu Ahmetdžekaju istakavši da je „korigovana“ verzija ove informacije više od dve nedelje na sajtovima RTK, što je jednako neprihvatljivo kao i njeno objavljivanje. UNS je Ahmetdžekaja podsetio i na posledice nastale nakon objavljivanja te vesti. Odgovor generalnog direktora RTK nismo dobili.   

Zaposleni na RTK2, kanala na srpskom jeziku, traže istragu profesionalne odgovornosti i povlačenje spornog teksta

Najmanje pedesetoro zaposlenih na TV kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1 saopštilo je da se u potpunosti distanciraju od spornog teksta o martovskim nemirima koji je objavljen na portalu RTK-a na srpskom jeziku sa zahtevom da se istraži profesionalna odgovornost u vezi s tim.

Kako UNS nezvanično saznaje, prethodnih dana održan je sastanak zaposlenih sa generalnim direktorom RTK-a Škumbinom Ahmetdžekajem gde je, između ostalog, zahtevano da se sporni tekst povuče sa sajta RTK-a na srpskom jeziku. Saznajemo i da je traženo da sajt na srpskom jeziku uređuje redakcija RTK2 na srpskom jeziku, da vesti potpisuju autori tekstova, kao i da javnosti bude dostupna informacija ko je urednik ovog onlajn izdanja.

Ovim povodom, novinarka Jelena Marković koja je bila član Savetodavne grupe publike RTK-a u ime srpske zajednice, podnela je prošle nedelje ostavku u tom telu, nakon sastanka ove grupe na kome je istakla da je vest koja je objavljena na sajtu RTK-a na srpskom i albanskom jeziku povodom 20. godišnjice od Martovskog pogroma izazvala uznemirenje javnosti sa nadom da će se utvrditi stepen kršenja profesionalnih standarda.

Podsetimo, ogranak Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu uputio je žalbu Savetu za štampu Kosova i obratio se ambasadama i međunarodnim organizacijama u Prištini. Odgovora još uvek nema.

Ubrzo nakon što je objavljena ova vest 17. marta 2024. godine, UNS je o tome obavestio  Međunarodnu (IFJ) i Evropsku federaciju novinara (EFJ), kao i još sedam međunarodnih medijskih i novinarskih organizacija - Article 19, Evropski centar za slobodu štampe i medija (ECPMF), organizacije Free Press Unlimited i OBC Transeuropa, Reportere bez granica, International Press Institute (IPI) i mrežu SafeJournalists.

Međutim u delu akreditacije rezervisanom za naziv medijske kuće Medija centar je ispisan samo na albanskom jeziku „Qendra mediale“, što je prvi put do sada.

Iako je pun naziv Medija centra Čaglavica u registracionom sistemu na tri jezika – srpskom, albanskom i engleskom, prethodnih godina na novinarskim akreditacijama koje su zaposleni u Medija centru dobijali iz predsedništva Kosova naziv je uvek bio ispisan samo na srpskom jeziku.

Takođe i na akreditacijama koje godinama izdaju Vlada i Skupština Kosova naziv „Medija centar“ ispisan je samo na srpskom jeziku.

Inače, akreditacije zaposlenima u Medija centru danas je izdao isti službenik koji juče novinarki i snimatelju Medija centra Čaglavica Sanji Đokić i Nebojši Đokiću nije dozvolio da prate događaj u predsedništvu Kosova, jer nisu imali akreditacije. Iako su Đokići juče pokušavali da tom službeniku objasne da se njihove akreditacije već godinu dana nalaze u predsedništvu, on nije želeo da ih sasluša već im je prstom pokazivao da napuste zgradu i ponavljao akreditimi, akreditimi.

„Za razliku od juče, danas je taj gospodin bio veoma ljubazan. Dao nam je akreditacije, ali uopšte nismo obratili pažnju da je naziv Medija centar ispisan na albanskom jeziku. To smo primetili tek kad smo izašli iz zgrade predsedništva“, navodi novinarka Medija centra Sanja Đokić.

Medija centar Čaglavica je zahtev za dvogodišnje novinarske akreditacije predsedništvu Kosova poslao početkom prošle godine. U međuvremenu su novinari i snimatelji više puta pokušavali da ih preuzmu, ali su uvek dobijali odgovor da službenik zadužen za akreditacije nije tu i da dođu neki drugi dan. Do pre desetak dana novinari Medija centra nisu imali nikakav problem da i bez akreditacije prate događaje u predsedništvu Kosova, jer je na ulazu postojao spisak sa imenima onih koji su predali zahteveza akreditacije i na taj način im je to bilo omogućeno.

Zbog jučerašnjeg onemogućavanja rada novinara Medija centra u predsedništvu Kosova, reagovalo je Udruženje novinara Srbije sa svojim ogrankom na Kosovu, aktivistkinja za ženska prava Milica Stojanović Kostić i zamenik Srpske demokratije Stefan Veljković.

Medija centar je uz pomoć prevodioca kasnije došao do zaključka da je službenik predsednice Kosova najverovatnije od novinarke i snimatelja Medija centra tražio akreditacije za praćenje rada predsednice Kosova.

Iz Medija centra Čaglavica kažu da ih svakog puta kada su pokušali da preuzmu akreditacije u predsedništvu Kosova, dobili odgovor da službenik koji ih izdaje nije prisutan. Zbog toga, kako objašnjavaju iz Medija centra Čaglavica, novinarka i snimatelj nisu danas imali akreditacije.

“U proteklih godinu dana više puta smo pokušavali da podignemo svoje dvogodišnje akreditacije za koje smo zahtev podneli još početkom 2023. godine, a poslednji put smo to pokušali da uradimo jutros oko devet sati, ali nam je, kao i mnogo puta ranije, rečeno da službenik koji izdaje akreditacije nije tu i da ne možemo da ih preuzmemo”, navode iz Medija centra Čaglavica.

Direktor Medija centra Čaglavica Budimir Ničić smatra da je u pitanju ne samo diskriminacija srpskih medija, već i očigledna zloupotreba moći službenika predsedništva Kosova.

“Kako je moguće da kad srpski novinari treba da podignu akreditacije službenik koji je zadužen za to ili nije tu, ili je zauzet i to traje već godinu dana? Dakle, u pitanju je očigledna zloupotreba moći službenika u predsedništvu Kosova, što je neprihvatljivo i što predstavlja kršenje ne samo prava novinara nego i naših građana da budu informisani“, rekao je.

Ničić je dodao da takvo ponašanje ugrožava demokratske vrednosti i integritet predsedništva kao institucije.

„Očekujem od predsednice Osmani da takve zloupotrebe osoblja sankcioniše i time pošalje poruku da se moraju poštovati principi pravde i jednakosti”, naveo je Ničić.

Medija centar Čaglavica obratiće se u vezi sa ovim slučajem kosovskom Ombudsmanu i Kancelariji poverenika za jezike na Kosovu.

UNS i DNKiM podsećaju da su novinari srpskih redakcija isti problem imali i pre nedelju dana kada im nije bilo dozvoljeno da prate sastanak Vjose Osmani i zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara.

UNS i DNKiM ističu da se onemogućavanjem i ograničavanjem rada novinara krši pravo na informisanje, koje je zagarantovano lokalnim propisima i međunarodnim konvencijama.

Stojanović Kostić ocenjuje da je postupak službenika predsedništva koji je novinarki Sanji Đokić i snimatelju Nebojši Đokiću prstom pokazao da napuste zgradu predsedništva, uz ponavljanje reči “akreditimi, akreditimi”, neprihvatljiv i da to kako je navela „bahato ponašanje službenika iz kabineta predsednice Kosova, posebno prema novinarki, predstavlja flagrantno nepoštovanje ne samo novinarske profesije već i žena uopšte“.

“Poslednji primer ophodjenja prema novinarki Medija centra, kada se službenik institucije koja bi trebalo da propagira i zalaže se za dostojanstven i jednak tretman prema ženama veoma bahato poneo prema njoj, samo je još jedan u nizu slučajeva koji pokazuje na koji način se u ovom društvu tretiraju žene. Udaljavanje iz zgrade pokazivanjem prstom pokušaj je da se žena, u ovom slučaju novinarka, dodatno ponizi jednim neprimerenim načinom za koji sam smatrala da smo prevazišli odavno. Međutim, praksa da se žene ne poštuju na Kosovu se nastavlja, a novinarke su često na udaru ne samo ovde već na čitavom Balkanu”, navela je ona.

Ona ističe da je “još strašnije sto se incident dogodio u zgradi predsednistva, na čijem je čelu žena”. Zato je prema njenom mišljenju “neophodno da se što pre utvrdi odgovornost lica koje je sebi dalo za pravo da prstom pokazuje i isteruje novinarku” i to očekuje od predsednice Kosova Vjose Osmani lično.

“Poražavajuće je da se u “njenom domu” (predsednice Kosova)  dozvoli ovakvo bahato ponašanje prema ženi, novinarki. Šta mogu da očekuju žene na Kosovu koje se ne čuju i ne vide, koje su zastrašene, maltretirane i obespravljene, ako se ovakva poruka i tretman šalje iz predsednistva, pitanje je na koje odgovore mora da nam da gospođa Osmani!”, zaključila je Milica Stojanović Kostić.

U međuvremenu, RTK je izmenio tekst od 17. marta, uz pojašnjenje da je „poboljšan“ zbog „nenamernog tehničkog novinarskog propusta“, navodeći i da se izvinjavaju. Ipak, i novi tekst dezinformiše javnost, manipuliše činjenicama i ponovo ne objašnjava niti stvarne uzroke niti posledice nasilja.

U nastavku analiziramo tekst od 17. marta (koji javnosti više nije dostupan), uz objašnjenja šta je netačno i šta nasuprot tekstu RTK tvrde zvanični izveštaji.

RTK: „Danas se navršava 20 godina od protesta poznatih kao martovski neredi u kojima je život izgubilo 19 ljudi, a stotine ih je povređeno“.

RTK ne precizira ništa u vezi sa žrtvama i povređenima, kao i to da je nasilje u najvećoj meri bilo usmereno na kosovske Srbe, potom i Aškalije i Rome od strane albanskih demonstranata.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, u etničkom nasilju 17. i 18. marta stradalo je 15 Albanaca i 12 Srba. Ozbiljno je povređeno oko 170 Srba, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima.

„Devetnaest ljudi – osam kosovskih Srba i jedanaest kosovskih Albanaca – je ubijeno, a preko hiljadu ranjeno – uključujući više od 120 vojnika KFOR-a i policajaca UNMIK-a, i pedeset osam službenika Kosovske policijske službe“ – podaci su iz izveštaja Human rights watch.

„U sukobima i neredima je poginulo 19 osoba, a povređena su 954 civila. Pored toga, povređeno je 65 međunarodnih policajaca, 58 službenika Kosovske policijske službe i 61 pripadnik KFOR-a“ – podaci su Žan Marija Genoa, pod-generalni sekretar za mirovne operacije, od aprila 2004. godine.

RTK: „Vest o utapanju troje dece E.D. (13 godina), A.V. (12) i F.V. (9 godina), dok su bežali od grupe srpskih mladića, bila je naširoko objavljena. Jedno od preživele dece ispričalo je kamerama da su ih jurili Srbi i da su bežali, kada su se neki njihovi vršnjaci udavili u reci“.

Dečak nije ispričao pred kamerama da su ih Srbi jurili sa psom – potvrđeno je u izveštaju OSCE-a iz 2004. koji se bavio upravo ulogom medija u Martovskom nasilju.

U izveštaju je navedena i izvorna izjava dečaka. Na pitanje novinara RTK da ispriča šta se dogodilo, F.V. je rekao:

„Da, mi, neki moji rođaci i neki moji prijatelji, i ja smo šetali i otišli ​​smo blizu reke kada su nas iz kuće psovali neki Srbi sa psom. Pogledali smo ih, mogu da ih identifikujem ako ih vidim, i znam njihovu kuću, i pokušali smo da pobegnemo, ali nismo mogli pošto smo bili blizu reke. Moj brat, F.V. (9), bio je sa mnom, ne ume da pliva. Stavio sam ga na leđa, plivao sam 15 metara, nisam moga da plivam više od toga. Pao mi je sa leđa, ne znam ništa više o njemu, a druga dvojica su plivala ispred mene, ni o njima ne znam ništa. Ali tamo su bila još dvojica koji nisu išli u reku Ibar, bili su dalje od nas, dalje od mosta. Bilo je 16:00, 15:55 i Srbin je bio sakriven u kukuruzu, a mi smo pokušali da im kažemo da beže, zvali smo ih ali nas nisu čuli i skočili smo u Ibar, ali oni su preživeli, ne znam kako su ostali preživeli osim mog brata koji mi je bio na leđima, pao mi je sa leđa, jer su talasi bili veliki, Ibar je bio veliki, pao mi je s leđa, izašao sam iz Ibra nekako umoran“.

„Tumačenje da su dečake jurili Srbi u reci dolazi iz drugih izvora, kao što je Halit Berani, albanski aktivista za ljudska prava iz (južne, prim. aut.) Mitrovice. Ovakve suptilnosti nisu bile važne privatnim i javnim državnim medijima, koji su počeli da emituju i štampaju nedvosmislene izveštaje da su dečake albanske nacionalnosti Srbi oterali u reku“ – precizira Human rights watch.

„Kosovsko albanski TV mediji odlučili su da incident utapanja troje dece okarakterišu kao slučajeve smrti koje su direktno i van svake sumnje izazvali neprijateljski raspoloženi lokalni Srbi. Nisu ponuđeni nikakvi dokazi koji podržavaju ovo, a intervjuisano dete to nikada nije tvrdilo, kao što su mediji jasno i energično predstavili. Izveštavanje o neredima stvorilo je novu dimenziju pristrasnog izveštavanja kada su referencama na nasilje prethodila ‘opravdanja’. Snažni vizuelni prikazi koji su korišćeni nisu bili da zgroze, već da potpale (situaciju. prim. aut.)“ – navodi se u istom izveštaju OSCE-a.

RTK: „Građani iz celog Kosova su sutradan 17. marta 2004. započeli proteste, koji su brzo izmakli kontroli i u njima je došlo do nasilja. Protest je upucćen UNMIK-u, u vreme kada je Kosovo bilo pod totalnom međunarodnom upravom. Događaj je praćen paljenjem kuća i verskih objekata na Kosovu“.

RTK ne precizira o kojim se verskim objektima radi, niti u čijem su vlasništvu bile kuće.

„Oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene. Pored civilnih objekata, potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih, verskih objekata“ – podaci su Fonda za humanitarno pravo.

„Velika masa etničkih Albanaca targetirala je srpsku i druge nealbanske zajednice, spalivši najmanje 550 domova i dvadeset sedam srpskih pravoslavnih crkava i manastira“ – podaci su iz izveštaja Human rights watch.

„Otprilike 730 kuća koje pripadaju manjinama, uglavnom kosovskim Srbima, oštećeno je ili uništeno. U napadima na kulturno i versko nasleđe Kosova oštećeno je ili uništeno 36 pravoslavnih crkava, manastira i drugih verskih i kulturnih objekata. Napadnute bogomolje datiraju još iz četrnaestog veka. Dve su na listi UNESCO-a kao glavna mesta od univerzalnog značaja, a treća je na listi od regionalnog značaja. Pored toga, imovina UNMIK-a i KFOR-a je oštećena ili uništena“ – podaci su iz tadašnjeg izveštaja UNMIK-a.

Prema podacima Vlade Srbije iz 2004. godine, oštećeno je 35 crkava i manastira, a tadašnja preliminarna procena štete bila je 30 miliona dolara. Prema istom podacima, uništena je 561 srpska kuća, a još 218 teško oštećeno. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske, broj porušenih i oštećenih kuća premašuje 1.000 – naveli su takođe tada iz Vlade Srbije, precizirajući da lista nije potpuna i da će biti ažurirana kako međunarodna zajednica nastavi da prikuplja i potvrđuje nove informacije.

RTK: „Srbi su uzvratili tako što su to uradili i tamošnjim albanskim kućama“.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo radi se o dve albanske kuće u Čaglavici gde je istovremeno zapaljeno 12 srpskih kuća. U izveštaju FHP-a nije precizirano da su Srbi ti koji su zapalili kuće, ali se istovremeno pojašnjava da je Čaglavica bila i poprište sukoba KFOR-a i UNMIK-a sa albanskim izgrednicima, da su se zapaljene kuće nalazile na početku sela, te da su zapaljene nakon što su demonstranti inicijalno probili kordon.

„Bez nepromišljenog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta, događaji su mogli da se obrate drugačije. Možda ne bi dostigli posvedočeni intenzitet i nivo brutalnosti ili se uopšte ne bi dogodili. Konkretno, jasan spin koji su mediji dali u izveštajima o fatalnom utapanju grupe dece 16. marta izgleda da nije potkrepljen nijednim novinarski validnim izveštajima. Ne može se reći ni da su bili podstaknuti željom da se pomogne u izbegavanju nasilja. U stvari, čini se da je medijska pokrivenost dovela do masovnih demonstracija nasilne prirode u kojima je učestvovalo 50-60.000 ljudi 17. marta, u poređenju sa 18.000 koji su demonstrirali pre nego što su mediji izveštavali o ovom incidentu. Takođe treba napomenuti da su mediji, posebno radiodifuzni sektor, ispoljili neprihvatljive nivoe emocija, pristrasnosti, nepažnju i lažno primenjeni ‘patriotski’ žar. Posebno, izveštavanje tri glavna kosovska TV kanala uveče 16. marta zaslužuje najoštriju moguću kritiku. Nastup RTK (Radio-televizije Kosova) tokom nereda, kao i prethodne večeri, treba posmatrati sa posebnom zabrinutošću, jer je ovo jedini javni emiter“ – iz OSCE-ovog izveštaja o ulozi medija u Martovskom nasilju.

Zaključak

Pomenuti, jučerašnji tekst RTK se može okarakterisati kao kontroverzan, manipulativan, neprofesionalan, pristrasan i nepotpun, što ukazuje na ozbiljne nedostatke u njegovoj pripremi i objavljivanju.

Kontroverzan – izveštaj izaziva kontroverze zbog svoje očigledno tendenciozne prirode, što je dovelo do oštrog kritičkog odgovora udruženja novinara.

Manipulativan – izveštaj je manipulativnim, jer selektivno prikazuje informacije koje podržavaju određenu perspektivu, bez pružanja objektivne slike događaja.

Neprofesionalan – nedostatak preciznosti, prisustvo netačnih tvrdnji i nedostatak objektivnosti ukazuju na nedostatak profesionalnosti u pripremi i prezentaciji izveštaja.

Pristrasan – izveštaj je pristrasan jer favorizuje jednu stranu, prenoseći informacije koje podržavaju interese većinske zajednice na Kosovu, bez uzimanja u obzir perspektive i iskustva drugih zajednica. Izveštaju RTK nedostaje neutralnost, što bi trebalo da je ključni princip novinarstva, posebno kada se obrađuju delikatne teme kao što su nasilje i sukobi.

Nepotpun – nedostatak preciznosti u prikazivanju žrtava, povređenih, i uništenih objekata, kao i izostanak važnih detalja, čini izveštaj nepotpunim i neadekvatnim za pružanje celovite slike događaja.

Uticaj na javno mnjenje – ovakvi neprofesionalni i pristrasni izveštaji imaju potencijal da utiču na javno mnjenje, kako lokalno tako i globalno, oblikujući percepciju događaja i aktera u sukobima.

Posledice manipulacije informacijama su i produbljivanje podela među zajednicama, podsticanje neprijateljstva i otežavanje procesa pomirenja. Sa druge strane, mediji nose ulogu i promociji istine i objektivnosti.

Društveni kontekst – ovakav pristrasan i netačan tekst, RTK je objavio u vreme povećanih tenzija na relaciji Beograd-Priština, ali i kosovska vlada-kosovski Srbi. Povećane tenzije mogu da podstaknu pojedine medije da prezentuju informacije na način koji podržava interese ili stavove vladajućih struktura, ili može da utiče na stav publike prema određenim grupama ili događajima. Posebno u situacijama povišenih tenzija, važna ja objektivnosti, profesionalizam i odgovornost u novinarstvu.

UNS se danas obratio IFJ-u, organizaciji Article 19, Evropskom centru za slobodu štampe i medija (ECPMF), organizacijama Free Press Unlimited i OBC Transeuropa, Reporterima bez granica, International Press Institute (IPI) i mreži SafeJournalists, a juče predsednici EFJ-a Maji Sever.

Pomenute novinarske i medijske organizacije UNS je obavestio da je u vesti RTK o godišnjici Martovskog pogroma navedeno da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežala od grupe srpskih mladića“. UNS je istakao da je ova informacija izazvala izbijanje nemira 17. marta 2004. godine, u kojima je ubijeno 19 ljudi, uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba.

U obraćanju je navedeno i da je nakon reagovanja UNS-a, na sajtu RTK izmenjena vest, što je obrazloženo „korigovanjem nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške“. Međutim, UNS je istakao da je u informaciji izostavljeno da je nasilje 17. marta 2024. godine bilo usmereno protiv Srba, dok je ostala formulacija da je „uništena imovina i stotine privatnih objekata Albanaca.

Međunarodnim organizacijama UNS je preneo i da se više od pedesetoro zaposlenih na TV kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1, uključujući direktorku, novinare, urednike, snimatelje, montažere i ostale, ogradilo od spornog teksta, zahtevajući da se istraži profesionalna odgovornost u vezi s njim.

„Naglašavamo da je lažna vest nepotpisana, redakcija iza nje ne stoji, nepoznato je ko je autor, ali da menadžment RTK kao i u mnogim drugim slučajevima nameće objave na koje redakcija ne može da utiče“, naveo je UNS obraćajući se IFJ-u i ostalim medijskim i novinarskim organizacijama.

Javni servis RTK ponovio je lažnu vest od pre 20 godina da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“. Upravo ova rečenica bila je okidač za izbijanje nasilja u kom je ubijeno 19 ljudi i uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba.

Nakon što je Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu reagovalo, sajt Radio televizije Kosova je promenio vest naglašavajući da je „korigovana nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“. Međutim, iako je izbačena formulacija da su se albanska deca utopila „dok su bežala od grupe srpskih mladića“, u izmenjenoj informaciji je izostavljeno da je nasilje 17. marta 2024. godine bilo usmereno protiv Srba.

Uništavanje hramova i imovine Srpske pravoslavne crkve u vesti je opisano kao „događaj praćen paljenjem pravoslavnih verskih objekata i kuća na Kosovu“.

Dok se u vesti ni na koji način ne pominju Srbi, u njoj se ističe da je „sa druge strane uništena imovina i stotine privatnih objekata Albanaca“.

Ova lažna vest je u istoj formi i na sajtu na albanskom jeziku.

UNS i DNKiM upozoravaju da je upravo ova rečenica bila okidač za izbijanje nasilja u kom su stradali nedužni ljudi, 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba. 

UNS i DNKiM podsećaju da su sve međunarodne organizacije osudile ovakvo izveštavanje RTK, i da je tada Javni servis Kosova dobio 100.000 evra da unapredi svoje uređivačke kapacitete. 

Vest koja je juče objavljena na RTK je u velikoj meri prepisana vest od pre 20 godina i sa sobom nosi ne samo rizik od tragičnih posledica za ceo prostor, nego i očigledan pokušaj istorijske revizije ovog događaja. 

U jučerašnjoj informaciji ne navodi se čije su kuće i čiji verski objekti paljeni, ali se naglašava neistina da su „Srbi uzvratili tako što su to uradili i tamošnjim albanskim kućama“.

UNS i DNKiM ističu da su u ovoj informaciji prekršene sve profesionalne norme i zahtevaju hitnu reakciju lokalnih regulatornih tela i međunarodnih organizacija jer se ovakvim izveštavanjem direktno ugrožava bezbednost čitave zajednice i podstiču, ohrabruju i aboliraju počinioci jednog od najtragičnijih događaja naše savremene istorije.

Dakle, RTK2 ni novinarski ni urednički ne stoji iza ovog sadržaja. Naprotiv, izveštaji novinara RTK2 o obeležavanju martovskog nasilja, kao što je izveštaj o parastosu u Gračanici (videti TV prilog iz dnevnika na linku dole u tekstu), nisu objavljeni na sajtu na srpskom jeziku.

Dnevnik RTK2 o obeležavanju godišnjice martovskih nemira potvrđuje da je naš pristup profesionalan, nepristrasan, objektivan i činjeničan. To je naša obaveza kao javnog servisa na srpskom jeziku. Ceo dnevnik se može pogledati na sledećem linku https://www.youtube.com/watch?v=n3iM6BPw4gg

Napomena: Program RTK1 na srpskom se ne emituju tokom vikenda.

Mi, dole potpisani, ne želimo da se pod imenom RTK2 plasiraju tendenciozne informacije. Saopštavamo da naša izveštavanja o ovoj i drugim temama uvek uzimaju u obzir sve zabrinutosti zajednice, kao i svih građana na Kosovu.

U vezi sa spornim tekstom, mi dole potpisani, podržavamo reagovanja profesionalnih novinarskih udruženja, zahtevajući od RTK-a i regulatornih tela da utvrde stepen kršenja profesionalnih standarda u vezi sa navedenim tekstom. Pozivamo da zajedno učinimo sve kako se slične situacije ne bi ponovile.

Potpisi zaposlenih:

1.           Aleksandra Zdravković, vršilac dužnosti direktora RTK2

2.           Siniša Kostić

3.           Marko Zakić

4.           Marija Stanojković

5.           Tijana Danić

6.           Tanja Gapić

7.           Mirjana Marinković

8.           Bojan Tomić

9.           Marija Perić

10.         Jelena Đorđević

11.         Anamari Repić

12.         Dragana Pajović

13.         Aleksandra Nićić

14.         Tatjana Slavić

15.         Maja Denić

16.         Nenad Radomirović

17.         Bojana Uzunović

18.         Ivan Vučković

19.         Milica Živić

20.         Gordana Kosanović

21.         Žarko Joksimović

22.         Ana Stevanović

23.         Aleksandar Miladinović

24.         Bojan Košanin

25.         Ivan Jorgić

26.         Jovan Radić

27.         Milorad Staletović

28.         Sead Ramić

29.         Snežana Trajković

30.         Marko Lazić

31.         Vanja Simić

32.         Ivica Stoilković

33.         Biserka Đurđević

34.         Miodrag Lekić

35.         Kostadinka Stojanović

36.         Spasoje Cvetković

37.         Siniša Dekić

38.         Mlađan Trajković

39.         Miloš Jovanović

40.         Slaviša Lekić

41.         Slaviša Jovanović

42.         Miroslav Cvejić

43.         Vladimir Denić

44.         Predrag Dobrić

45.         Bojan Perenić

46.         Danijel Ćirković

47.         Ivan Galić

48.         Slobodan Šubarić

49.         Vladimir Petrović

50.         Jelena Jovanović

51.         Dobrivoje Cvejić

52.         Stefan Jovanović

53.         Miloš Stoiljković

Nakon reakcije UNS-a i DNKiM-a, danas, kasno popodne, sajt Radio televizije Kosova se oglasio i promenio vest naglašavajući da je „tekst korigovan nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“.

UNS i DNKiM najoštrije osuđuje „korekcije“ koje su samo formalne i u osnovi zadržavaju duh i suštinu prethodne vesti i nijednog trenutka ne obaveštavaju čitaoce i javnost da se radi o lažnoj vesti. Iz prethodne informacije izbačena je formulacija da su se Albanska deca utopila „dok su bežali od grupe srpskih mladića“.

U „novoj vesti“ Javnog servisa ni jednog trenutka se ne pominje da je Martovski pogrom, odnosno „neredi“ kako piše autor ovog teksta bili usmereni protiv Srba, njihovog nasleđa i imovine. Uništavanje hramova i imovine Srpske pravoslavne crkve u vesti je opisano kao „događaj praćen paljenjem pravoslavnih verskih objekata i kuća na Kosovu“.

Ovakva interpretacija činjenica i „korekcija“ jučerašnje vesti dovela je do toga da se u njoj ne spominju Srbi i da čitalac ne može zaključiti da se o njima radi, dok je napisano da je „s druge strane uništena imovina i stotine privatnih objekata Albanaca“.

UNS i DNKiM ponavljaju da se hitno ukloni vest sa sajta jer sadrži jezik mržnje, neprofesionalno i netačno izveštavanje i vrši reviziju zločina počinjenog marta 2004.

UNS i DNKiM su obavestili sve međunarodne institucije na Kosovu, lokalna regulatorna tela sa zahtevom da reaguju i spreče širenje lažnih vesti koje su imale i mogu imati tragične posledice.

U pisanju ovog akta - opet - nisu učestvovali oni koji će se najviše naći na vetrometini - predstavnici srpskih medija na Kosovu.Dok je revizorsko oko zapadnih ambasada bilo na božićnim praznicima, nacrt zakona je sastavljen tako da Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za štampu Kosova i Evropski centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) smatraju "da je zakonodavna inicijativa kabineta premijera da kontroliše onlajn medije putem sistema licenciranja najnoviji napad na pravo na slobodu medija i pluralizam na Kosovu".

Za rešenja predložena ovim zakonskim predlogom, tri organizacije objašnjavaju da se "lako mogu upotrebiti protiv bilo kog onlajn medija - posebno kritičkih medija - pod pretnjom velikih kazni do 40.000 evra, što predstavlja ozbiljnu egzistencijalnu pretnju bilo kom onlajn mediju" i zaključuju: "Nacrt zakona trebalo bi posmatrati kao nastavak neprijateljskog pristupa vladajuće partije Pokreta Samoopredeljnje prema medijima i novinarima i kontinuiranog pokušaja da ih disciplinuje".

Kazne do 40.000 evra Medijski stručnjaci izdvojili su sedam najkritičnih tačaka predloženog zakona: da onlajn mediji podležu licenciranju i kontroli Nezavisne komisije za medije (NKM), da se onlajn mediji primoravaju da se registruju u Registar onlajn medija kojim će upravljati NKM, da će morati da traže dozvolu u slučaju promene vlasništva većeg od deset odsto, da će biti podvrgnuti režimu sankcija uključujući potencijalne kazne do 40.000 evra.

Prema nacrtu zakona, svi onlajn mediji koji žele da objavljuju bilo kakav video sadržaj moraće da zatraže dozvolu od Nezavisne komisije za medije.

To se odnosi i na one koji imaju dominantno pisani sadržaj, ali objavljuju podkaste, danas uobičajeni sadržaj medijskih sajtova.

A takođe i one koji samo kao ilustraciju za tekst na sajtovima dele video sadržaje sa društvenih mreža ili na stranicama društvenih mreža objavljuju video sadržaj.

"Cilj je registracija medija. Licenca ili registracija, za nas je to ista stvar, jer smatramo da mediji treba da budu predmet samoregulacije, a nikako regulacije", istakao je Imer Muškoljaj, izvršni direktor Saveta za štampu Kosova.

Prinuda

Nacrtom zakona su posebno pogođeni oni mediji koji funkcionišu kao nevladine organizacije, jer kaže - ako objavljujete video sadržaj morate da se registrujete kod Nezavnisne komisije za medije, a da biste ispunili kriterijume za registraciju - morate da otvorite firmu.

"Prema nacrtu zakona, svaki medij koji proizvodi video sadržaj mora biti registrovan kod Nezavisne komisije za medije, a u slučaju registracije mora da dostavi sertifikate Agencije za registraciju poslovanja i Poreske administracije Kosova", objasnio je Muškoljaj.

Ta tačka posebno pogađa medije na Kosovu i usvajanje ovakvog zakon mogao bi da bude nokaut za medije na srpskom jeziku.Ogromna većina živi od projekata za koje apliciraju registrovani kao nevladine organizacije, upravo jer nemaju izbora. Za njih nema ni kontinuirane institucijalne podrške, ni blizu uslova za komercijalno poslovanje.

"Za srpsku zajednicu je mučan momenat prinuda da se iz statusa nevladinih organizacija, prebace u status firmi. Koliko je realno srpskih medija sposobno da podnese ovoliki finansijski izdatak? Ako kolege iz albanske zajednice procenjuju da će ovaj zakon za njih biti loš, za nas će biti deset puta gori. U ovoj situaciji, dajemo im punu podršku i podsećamo donosioce odluka na naša prava i njihove obaveze", rekla je Ivana Vanovac, predsednica UNS-a na Kosovu.

Ivana Vanovac podvlači i da je verzija na srpskom jeziku nacrta Zakona o Nezavisnoj komisiji za medije "užasna, kao uostalom i svih zakonskih akata koji su na snazi na Kosovu, pa je i pokušaj da upozna sa sadržinom bio problematičan".

Jezička gimnastika na ovom posebno osetljivom terenu medijskih sloboda začajno je ugrožena jezičkim barijerama, ali i činjenicom da se u svakodnevnoj raspravi o nacrtu ovog zakona sve svodi na reč licenciranje. 

Prema Zakonu o sistemu dozvola i licenci, postoje četiri vrste: obaveštenje, dozvola, licenca i registracija, a razlike šta značenje tih reči u praksi podrazumeva kada je reč o napadu na slobodu govora i stepenu kontrole koju vlast želi da nametne medijima su - ogromne.

Na sve to, nacrt zakona predlaže da se broj članova Nezavisne komsije za medije poveća sa sedam na 11, ali produžava se i njihov mandat. Članovi su do sada imali postepene mandate od dve, tri i četiri godine, u budućnosti bi mogli da na toj funkciji sede četiri godine sa mogućnošću produženja za još jedan mandat.

Cilj i efekti ovakvog proširenja medijskoj zajednici su jasni. Ko bude izabran sada, ako je "dobar sa vlastima" može ostati tu gotovo čitavu deceniju.

"Vlada pored napora da kontroliše medije, pokušava da proširi svoju kontrolu na samu instituciju Nezavisne komisije za medije. Povećanje broja članova sa sedam na 11 je nerazumno i isključivo je zasnovano na želji vladajuće stranke da ova institucija bude popunjena većim brojem njihovih pristalica. To potvrđuje i predlog da svaki član ima dva mandata, tako da oni koji budu imenovani tokom ovog saziva u Skupštini - i koji nastave da uživaju podršku stranke na vlasti - mogu biti deo NKM-a ukupno osam godina", zaključuje ECPMF.

Pisanje u mraku Kada onlajn mediji zatraže dozvolu od Nezavisne komisije za medije, kaže još nacrt zakona - moraće, između ostalog, da dostave izjavu o svim izvorima finansiranja, ali i krajnim korisnicima.

Tea Bljakaj, pravni savetnik u kosovskoj vladi, izjavila je da je nacrt zakona prošao sve faze javnih konsultacija. Međutim, relevantni medijski stručnjaci kažu da je nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije sastavljen je u potpunom mraku.Zakon je pripremljen bez aktivnog učešća novinara, medija, aktivista i drugih organizacija civilnog društva.

Tek kada je završen prvi nacrt - predstavljen je određenoj grupi, kao gotov dokument.

UNS na Kosovu, ističe Ivana Vanovac, kao "jedinog predstavnika srpski novinara, niko nije ni pozvao, ni konsultovao".

"Nacrt ne bi bio ni objavljen javno na premijerovoj stranici, da na tome nisu insistirale kolege iz AGK i pravnici koje su konsultovali", podvlači ona.

UNS na Kosovu, najavljuje ona, namerava da "sa pogubnostima donošenja jednog ovakvog zakona, upozna sve međunarodne instance, uključujući i Evropsku federaciju novinara".

Na Evropski način Očigledno da je potreba za usklađivanjem zakonodavstva sa Direktivom o audiovizuelnim medijskim uslugama Evropske unije (AVMSD), svesno zloupotrebljena.

Prosto, ne postoji direktiva Evropske unije koja predviđa stavljanje onlajn medija pod kontrolu prinudnim licenciranjem. Takođe, standardi OEBS-a ne predviđaju obaveznu registraciju onlajn medija.Advokatica za medije Fljutura Kusari iz ECPMF istakla je da će ako se izmene odobre, one radikalno promeniti način regulisanja internet medija koji objavljuju video sadržaj.

Predstavnica za slobodu medija OEBS-a, Savet Evrope i Venecijanska komisija oštro usprotivili kada je u Albaniji tamošnja vlada dala iste zakonske predloge.Asocijacija novinara Kosova (AGK), Savet za štampu Kosova i Evrospki centar za novinarske i medijske slobode (ECPMF) traže povlačenje ovog predloga zakona i pisanje novog uz učešće novinara, nevladinih organizacija i svih zainteresovanih strana.                    

Glavni i odgovorni urednik Kim radija i član Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) Goran Avramović priseća se ovog perioda i kaže da tokom i neposredno nakon tragičnih događaja sredinom marta 2004. godine javnost nije bila svesna da je jedan od formalnih okidača za nerede i uništavanje svega što ima predznak "srpsko" na Kosovu lažna vest.

“Lažna vest koja je objavljena na programu Radio televizije Kosova o navodnom utapanju albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova za koje su optuženi Srbi. Toga su (gotovo) svi, pa i srpski novinari, postali svesni kasnije, kada se situacija smirila i manje-više vratila u uobičajene enklavske tokove. U trećoj nedelji marta je bilo važno sačuvati glavu na ramenima i kuću od plamena”, napominje on i dodaje:

“Odgovorni za taj profesionalni zločin su kasnije ‘strašno’ kažnjeni projektnom obukom novinara i urednika po BBC standardima koju je, kako drugačije, finansirala međunarodna zajednica, tada prvenstveno oličena u UNMIK-u i OEBS-u”.

Avramović kaže da kada se sagledaju dugoročne posledice događaja od 17. i 18. marta te godine po Čaglavicu (mesto pored Prištine) i okolinu, lako se uočava nekoliko stvari.

“Pogrom je bio dobro organizovan i nije bio plod spontano iskazanog nezadovoljstva kosovskih Albanaca sveukupnom situacijom na Kosovu. Međutim, ono što je opasno po sve ljude koji žive na Kosovu i Metohiji je činjenica da je još jednom na ogromnom uzorku potvrđeno ranije uspostavljeno pravilo - da se počinioci zločina nad Srbima gotovo nikada ne otkrivaju”, ističe on.

"’Čitava društva mogu da skrenu s puta (...) žudeći da spasu sebe, mogu početi da tlače druge (...) mogu da naruše upravo one slobode koje smatraju ugroženim. Tvrdeći da brane slobodu, mogu sebe i druge da učine još neslobodnijim. Slično tome, nastojeći da primire agresivne i usijane glave u vlastitim redovima, društvene zajednice mogu postati previše popustljive i tako tim istim usijanim glavama poslati poruku da se njihovo nasilje i zadrtost isplate’", napisao je u jednom od svojih eseja veliki pripovedač Salman Ruždi, koga citira ovom prilikom Avramović.

Za kraj glavni i odgovorni urednik Kim radija ističe da nam najstrašniji zaključak ipak govori, imajući u vidu broj Srba koji se iselio, da su inspiratori i počinioci Pogroma od 17. marta 2004. godine u velikoj meri uspeli u svom naumu - iseljavanje je, sa svime što ono podrazumeva, nakon tih događaja ozbiljno intenzivirano.

Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac sa ove vremenske distance kaže da je Martovski pogrom školski primer koji je pokazao kakve posledice može da ostavi manipulacija medijima.

“Od te vesti je sve počelo. Političke instance obično imaju neke svoje interese, ciljeve. Taj cilj ‘opravdava’ sva sredstva za kojima oni posežu da bi do njega došli. Takav jedan potez je najpre bilo puštanje lažne vesti. Zašto je i kome trebala? Sasvim je logično. Da bi se isprovocirao toliko nasilje na jednom području potreban je žestok udarac. Išlo se na lažnu vest koja je imala sve elemente potrebne da emotivno isprovocira građanstvo na jednom području“, kaže ona.

Vanovac smatra da je tema „nepogrešivo“ odabrana i odrađena „vrlo profesionalno“ u tom smislu, sa namerom da dotakne javnost na Kosovu onako kako je planirano.

„Dotakli su javnost na Kosovu onako kako je planirano, sa namerom da se Albanski narod podigne i krene da  nemilosrdno udara po svojim komšijama Srbima. Od tog dana imamo značajne demografske promene na Kosovu, imamo strahovite istorijsko-kulturološke promene, s obzirom na broj spaljenih crkava i manastira.

Predsednica DNKiM-a napominje da je ovo nauk šta medij ne sme da bude. Novinari su mogli da nauče najvažniju lekciju od svih novinarskih, ističe Vanovac, to da nikada i ni pod kojim okolnostima ne smeju da postanu žrtve ničije manipulacije.

Dve decenije kasnije nema odgovornih za ono što se desilo 17. i 18. marta 2004. godine. Inače, javni servis RTK je zbog lažne vesti, koja je bila inicijalna kapisla za haos, „kažnjen“ tako što je novčano potpomognut za obuku novinara i profesionalizaciju kuće.

Novinari su početkom 2023. godine predali zahteve za dvogodišnju akreditaciju, ali ih iz kancelarije Vjose Osmani do danas nisu dobili. Prošle godine srpski novinari su više puta tražili svoje akreditacije, ali su dobijali odgovor da dođu drugi put. I pored toga, do danas su puštani na događaje u predsedništvu, na osnovu spiska prijavljenih za izveštavanje.

UNS i DNKiM ističu da se onemogućavanjem i ograničavanjem rada novinara krši pravo na informisanje, koje je zagarantovano lokalnim propisima i međunarodnim konvencijama.

UNS i DNKiM ističu da je neophodno da svi mediji koji rade na KiM mogu da izveštavaju sa događaja od značaja za građane na Kosovu i Metohiji.

UNS i DNKiM ističu da je u Opštini Gračanica napravljen odabir medija koji će biti pozvani da izveštavaju i napominju da ovo nije prvi put da Opština Gračanica selektivno poziva medije.

UNS i DNKiM pozivaju rukovodstvo Opštine Gračanica da ne pravi selekciju medija i da poziva novinare svih redakcija na događaje koji su od javnog interesa.

Glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević rekao je za UNS da mu je prišao komandir stanice policije za region Peć i rekao da moraju da izvrše pretres auta.

„Nisu našli ništa, naravno. Kada su videli da u autu nema ništa sumnjivo rekli su nam da su morali da nas pretresu jer smo im izgledali sumnjivo. I pored toga što smo se legitimisali, ophodili su se prema nama vrlo drsko. Nečuven je postupak da policija maltretira novinare i pokuša da zapleni auto sa produkcijskom opremom. U Goraždevcu postoji policijska stanica, policija u Peći takođe zna da smo novinari, ali i pored toga odlučili su da nam na taj način demonstriraju neku vrstu sile“, ističe Dimitrijević.

Kosovska policija je nakon upada u zgradu PO opštine Peć upala i u prostorije Radio Goraždevca, što je zabeleženo kamerom. Redakcija Radio Goraždevca uputiće žalbu policijskom inspektoratu Kosova.

UNS i DNKiM ističu da je ovo nedopustiv način ophođenja prema novinarima i zahtevaju od relevantnih međunarodnih institucija da hitno reaguju na ovakve slučajeve kršenja prava novinara na slobodu kretanja i izveštavanja.

UNS I DNKiM traže da prestanu pritisci na novinare srpskih redakcija i da im se omogući bezbedno i nesmetano obavljanje novinarskog posla.

Nakon 20 minuta pripadnici Kosovske policije došli su u većem broju i krenuli sa pretresom.

„Naravno nisu našli ništa. Međutim, tu se postavlja jedno drugo pitanje, a to je vrlo drzak način na koji su se ophodili prema nama i pored legitimisanja. Kada su videli da u auto nema ništa sumnjivo rekli su nam da su morali da nas pretresu jer smo im izgledali sumnjivo“.

Dimitrijević napominje da je deo Kosovske policije, nakon upadu u zgradu PO upao i u prostorije Radio Goraždevca što je zabeleženo kamerom.

„Ovo je nečuveni postupak da policija maltretira novinare i pokuša da zapleni auto sa produkcijskom opremom. U Goraždevcu postoji policijska stanica, policija u Peći takođe zna da smo novinari, ali i pored toga odlučili su da nam na taj način demonstriraju neku vrstu sile. Došli smo do takvog stadijuma da je policiji sumnjivo sve što je srpsko, pa tako nije važno da li su u pitanju novinari koji rade svoj posao ili neko iz bilo kog drugog segmenta društva“, ističe Dimitrijević.

Redakcija Radio Goraždevca uputiće žalbu policijskom inspektoratu Kosova.

UNS i DNKiM ističu da je nedopustivo da se novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku onemogućava rad, posebno o temama od značaja za celokupnu srpsku zajednicu.

UNS i DNKiM podsećaju da se na ovaj način ne krši samo Zakon o upotrebi jezika, već da se ugrožava i pravo na informisanje koje je zagarantovano brojnim međunarodnim konvencijama.

UNS na Kosovu se više puta obraćao Povereniku za jezike Slaviši Mladenoviću i Omudsmanu, ali se i pored toga ova nedopustiva praksa nastavlja. Žalbu Povereniku ovim povodom danas je poslao Medija centar Čaglavica.