“Ali, celokupno gledano, ti mediji izveštavaju na izuzetno kvalitetan i dobar način. Sloboda se osvaja korak po korak i neće je niko tek tako dati medijima. Ona često zavisi isključivo od hrabrosti i profesionalnosti novinara”, navela je.

Ona je pojasnila da lista Reportera bez granica ukazuje na stepen slobode medija, ali da je istovremeno i indikator stepena korumpiranosti i naklonjenosti aktuelnih režima kriminalu i malverzacijama svake vrste.

“Što je toga manje, manja je i potreba za kontrolom medija”, poručila je Vanovac.

Pad Kosova na listi, prema njenom mišljenju, dodatno je uslovljen trendovima, a kao jedan od razloga pogoršanja stanja na Kosovu navela je i nedemokratski zakon o Nezavisnoj komisiji za medije (NMK) koji je nedavno proglašen neustavnim.

“Ako je nešto ‘kumovalo’ padu kvaliteta informisanja građana na Kosovu u protekloj godini, onda je to nedemokratski zakon o NMK koji je pre par dana, na svu sreću, stavljen van snage odlukom Ustavnog suda”, rekla je predsednica UNS na Kosovu.

Što se tiče Srbije, koja je zabeležila simboličan napredak od dva mesta, Vanovac je ocenila da je reč o “fantomskom pomeranju” koje nije zasnovano na stvarnom poboljšanju.

“Situacija oko REM-a je takođe veoma nepovoljna. Verujem da je pomeranje za dva mesta isključivo rezultat pogoršanja stanja u ostalim zemljama, a nikako realan pokazatelj stepena slobode medija”, zaključila je ona.

Nalaze RSF kada je u pitanju stepen slobode štampe (medija) na Kosovu je Udruženje novinara Kosova ocenilo “alarmantnim”. Ne tako davno, Kosovo je na listi RSF bilo na 56. poziciji.

“Nezavisna komisija za medije (NKM) našla se u centru kontroverzne zakonske reforme koja bi mogla dodatno da naruši njenu nezavisnost”, navode Reporteri bez granica.

Ovaj Zakon je Ustavni sud Kosova stavio van snage.

UNS i DNKiM ističu da su mnoge otvorene pretnje novinarima, poput onih koje su upućene redakciji Tanjuga, ostale nekažnjene, a da je ugrožena bezbednost novinara još jedan od razloga za pad na listi Reportera bez granica.

UNS i DNKiM ističu da su Reporteri bez granica ukazali na nedostatak informacija na srpskom jeziku, a da su za jezičku diskriminaciju često bili odgovorni i predstavnici kosovskih institucija, koji na brojnim događajima nisu obezbeđivali prevod na srpski jezik.

UNS i DNKiM pozivaju poslanike Samoopredeljenja da prestanu da kampanjom blaćenja usmerenom ka Asocijaciji novinara Kosova (AGK) i predsedniku ovog udruženja Džemajlu Redži.

Istovremeno, ispred Doma kulture u Gračanici, novinari će pročitati proglas UNS-a i govoriti o slobodi medija i položaju novinara i medijskih radnika.

“Bolja stvar nije mogla da se desi. Pobunila su se i srpska i albanska udruženja, međunarodne organizacije i nevladin sektor. Ako se prisetimo, jedina strana koja je ‘gurala’ prolaz ovom zakonu bila je vladajuća struktura na Kosovu kojoj se mandat završio. Mnogo smo o štetnosti usvajanja ovakvog zakona pisali, pričali, apelovali na sve strane da se spreči njegovo usvajanje koje smo svi jednoglasno tumačili kao najotvoreniju pretnju slobodi medija”, istakla je ona.

Vanovac podseća da je Zakon o nezavisnoj komisiji za medije bio pravno nejasan i sa mnogo “rupa”.

“Da je odluka Ustavnog suda bila drugačija, u tim rupama ostalo bi zaglavljeno novinarstvo na ovom području. Nezavisna medijska komisija ni pod kakvim okolnostima ne sme da postane legalizovani skup protokolista i zaštitnika aktuelnih političkih agendi”, dodaje predsednica UNS-a na KiM.

Vanovac ističe da NKM mora da poraste do nivoa ozbiljnog, nezavisnog i savesnog regulatornog tela koje će artikulisati interese javnosti i elektronskih medija.

“Zadovoljna sam što je naš trud dao ovakve rezultate. Ostaje nam da se nadamo da budućim političkim rukovodiocima neće pasti na pamet da u proces pisanja predloga zakona koji imaju veze sa medijima ne uključe medijske predstavnike”, zaključuje Ivana Vanovac.

Podsetimo, Skupština Kosova je na sednici 11. jula prošle godine, bez učešća opozicije, usvojila Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije. Po usvajanju, Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu i Metohiji izrazilo je zabrinutost zbog usvajanja ovog Zakona, ističući da se njime brutalno ograničava sloboda medija.

Na sadržaj Zakona primedbe su izneli i Kancelarija EU na Kosovu, Misija OEBS, Savet Evrope, Asocijacija novinara Kosova i nevladine organizacije, uz saglasnost da je u suprotnosti sa evropskim standardima.

Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, između ostalog, predviđa licenciranje onlajn medija, praćenje njihovog sadržaja i kazne do 40.000 evra. Onlajn mediji bili bi, po ovom Zakonu primorani da se registruju u Registar onlajn medija kojim bi upravljala NKM, a za objavljivanje bilo kakvog sadržaja morali bi da traže dozvolu ove Komisije.

U odluci ovog suda na osnovu zahteva za ocenu ustavnosti zakona, koji su još prošle godine podneli opozicioni poslanici, navodi se:

„Sud je, jednoglasno, odlučio (i) da proglasi zahteve prihvatljivim; i (ii) da utvrdi da podstavovi 1.2 i 1.3 stava 1. člana 15. (Izbor članova NKM) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa članom 141. [Nezavisna komisija za medije] Ustava; (iii) da utvrdi da podstavovi 3.4 i 3.5 stava 3. člana 18. (Razrešenje predsednika i člana NKM-a) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa članom 7. [Vrednosti] i članom 141. [Nezavisna komisija za medije] Ustava; (iv) da utvrdi da podstavovi 2.4 i 2.5 stava 2. člana 4. (Nadležnosti NKM-a), stav 5. člana 25. (Dozvole za emitovanje i njihovo obnavljanje) i stav 2. člana 43. Uređivanje vlasništva nosilaca licenci/registrovanih) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa stavom 1. člana 7. [Vrednosti] Ustava; (v) da utvrdi da tačka 1.2.1 i tačka 1.2.24 podstava 1.2 stava 1. i tačke 1.3.5 i 1.3.6 podstava 1.3 stava 1. člana 60. (Sankcije novčanim kaznama) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa stavom 1. člana 7. [Vrednosti] Ustava; (vi) da utvrdi da se osporeni zakon stavlja van snage; i (vii) da odbije zahteve za uvođenje privremene mere“.

Povodom ove presude Ustavnog suda oglasilo se Udruženje novinara Kosova koje je prethodno, zajedno sa advokaticom za medije, Fljutorom Kusari, dostavilo mišljenje u vezi sa ovim zakonom.

„Sud je utvrdio da Zakon br. 08/L-289 o Nezavisnoj komisiji za medije treba biti stavljen van snage i isti treba preispitati na osnovu nalaza presude“, poručili su iz ovog Uruženja.

Ujedno su pozdravili presudu suda.

„Smatramo da je potreban novi zakon, uz široku javnu raspravu i učešće i u skladu sa evropskim standardima, uz poštovanje preporuka Saveta Evrope“, naveli su.

Usvajanje Nacrta zakona o Nezavisnoj komisiji – kritike i optužbe

Poslanici prethodnog saziva Skupštine Kosova usvojili su 11. jula prošle godine Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije koji, između ostalog, predviđa licenciranje onlajn medija, njihovo praćenje i kazne do 40,000 evra.

Ovaj nacrt je usvojen u drugom čitanju sa 59 glasova za, nijednim protiv i dva uzdržana.

U glasanju nisu učestvovali poslanici opozicionih partija, Demokratskog saveza Kosova (LDK), Demokratske partije Kosova (PDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koji su čak uoči glasanja podneli zahtev za skidanje zakona sa dnevnog reda, a što nije podržalo vladajuće Samoopredeljenje.

Opozicija smatra da je reč o štetnom zakonu, jer rizikuje narušavanje slobode izražavanja i medija.

Upravo su opozicioni poslanici – ukupno njih 10 i podneli ovaj zakon Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.

Slične argumente iznosile su i medijske organizacije. Udruženje novinara Kosova je odmah nakon usvajanja zakona izrazilo zabrinutost zbog toga što vladajuća stranka nije uzela u obzir njihove primedbe.

„Politička partija na vlasti nije uzela u obzir primedbe civilnog društva i medija, a ignorisala je izveštaj eksperta Saveta Evrope koji je konstatovao da veći deo zakona ne ispunjava evropske standarde, uključujući standarde Saveta Evrope gde Kosovo želi da se učlani. Današnje glasanje je jedan od najvećih udaraca koje su Vlada Kosova i Samoopredeljenje naneli slobodi medija na Kosovu, u nastojanju započetom od početka mandata da ih disciplinuje i kontroliše“, naveli su iz AGK.

Udruženje novinara Kosova dostavilo avgusta prošle godine ustavnom sudu komentare na ovaj zakon Ustavnom sudu, tražeći da ga sud proglasi neustavnim.

Ni međunarodni predstavnici ne podržavaju

Burno su nakon izglasavanja ovog Nacrta reagovali i međunarodni predstavnici na Kosovu, kao i međunarodne organizacije. Oni su takođe ukazali na to da aktuelna vlast nije primenila preporuke, savete međunarodnih eksperata i stručnjaka, te da zakon uglavnom nije u skladu sa standardima EU.

Misija OEBS navela je da je zabrinuta zbog „određenih aspekata“ konstatujući da su razni međunarodni eksperti davali detaljne preporuke o usklađivanju ovog zakona, koje nisu uzete u obzir.

Ključne preporuke stručnjaka koje nisu uzete u obzir, navode, odnosile su se na zabrinutost zbog novih odredbi koje će uticati na sastav, ulogu i odgovornosti NKM, kao i na procedure za izbor novih članova i mandate izabranih.

Proširenje nadležnosti NKM na društvene mreže, zajedno sa odsustvom jasnih kriterijuma za blokiranje štetnog sadržaja, istakli su, izaziva zabrinutost zbog proporcionalnosti i ima potencijalne implikacije na slobodu izražavanja.

Iako, kako su naveli iz OEBS-a, pozdravljaju uvođenje regulacija koje se tiču vlasništva i koncentracije medija, s druge strane, napomenuli su da nedostaje „proceduralna čvrstoća“.

I nekadašnji šef Kancelarije EU u Prištini, Tomaš Sunjog, kao i aktuelni ambasador Nemačke, Jorn Rode, reagovali su u negativnom tonu, takođe ukazujući na neprimenjene preporuke, ali i na standarde EU koji moraju da se ispune.

Podsetimo, stranka Pokret Samoopredeljenje je na poslednjim parlamentarnim izborima na Kosovu osvojila 48 mandata u parlamentu. Od 15. aprila se održavaju sednice za konstituisanje Skupštine, koje se na svakih 48 sati prekidaju.

Pokret Samoopredeljenje je predložio Aljbuljenu Hadžiu sa predsednicu parlamenta, koja je u prethodnoj vladi bila ministarka pravde, međutim, ona do danas nije izglasana.

Sledeća sednica se nastavlja u petak, a na prethodnim su poslanici verifikovali svoje mandate i položili zakletve.

Aljbin Kurti je sada poslanik u parlamentu i premijer Kosova u tehničkom mandatu, što je u suprotnosti sa Zakonom o vladi.

„Beležimo izuzetno pozitivan trend kada je u pitanju percepcija medija koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu. Ocene koje građani daju ovim medijima eksponencionalno rastu što jasno ukazuje na povećano poverenje u njihov rad, kao i sam kvalitet izveštavanja. Takođe, beležimo i značajan rast informisanja putem onlajn portala, a dolazi do relativnog pada u korišćenju tradicionalnih izvora poput televizije i radija. Sve navedeno ukazuje da mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu kontinuirano obavljaju važan i kvalitetan posao informišući pravovremeno, objektivno i odgovorno“, naveo je Zoran Savić iz NVO Aktiv.

Medijska industrija je treća najrazvijenija industrija na svetu, posle vojne i farmakoindustrije. Ipak, ključna uloga u informisanju lokalne zajednice Srba na Kosovu pripada lokalnim medijima, koji iz mnogo razloga nisu i ne mogu biti deo industrije. Oni pružaju priliku građanima da budu svesni svojih prava i odgovornosti u njihovoj neposrednoj okolini.

„Lokalni mediji su ti koji se bave životom jedne zajednice na lokalu. Oni su važni iz mnogo razloga. Pre svega, ovde su značajni jer pružaju pluralizam mišljenja i zapravo su mediji, govorim za srpske lokalne medije, ovde i jedini koji uopšte pružaju prostor za različita mišljenja, bilo da su u pitanju opozicija, vlast, kritička neka mišljenja koja gotovo da ne postoje u nacionalnim medijima. Oni jesu važni, oni su mali javni servisi u tim zajednicama“, kazao je direktor Medija centra Čaglavica Budimir Ničić.

Lokalni mediji često služe i kao platforma za podizanje svesti o važnim pitanjima kao što su: zaštita životne sredine, prava nevećinskih zajednica, obrazovanje ili zdravstvo.

„Mislim da građani imaju dosta poverenja u lokalne medije, više poverenja u njih nego one koji ne pokrivaju lokalne teme. Pre svega, lokalni mediji se pozicioniraju sa temama sa lokala, ono što ljude interesuje, ali imaju kontekst jer su prisutni na terenu, znaju šta se dešava u zajednici. To smo najčešće videli kada nastaju neke krize ili eskalacije na terenu, kada imamo mnogo dezinformacija, kada su lokalni mediji jedini koji imaju pravu sliku sa terena”, rekao je Marko Milenković iz NVO Nova društvena inicijativa.

Iako su programi nacionalnih i globalnih medija najčešće vrlo informativni, oni nikada ne mogu da budu usko fokusirani na kulturne, jezičke i društvene norme određenog regiona. Lokalni mediji govore jezikom zajednice i često uzimaju u obzir specifičnosti lokalnog konteksta.

„U prethodnih godinu i po dana imali smo projekat u kome smo koristili sredstvo veštačke inteligencije – Pikasu. Mi smo pratili rad, kako lokalnih tako i drugih medija unutar srpske zajednice. Videli smo da zaista, pre svega, po reakcijama na društvenim mrežama, imamo pozitivne reakcije srpske zajednice kada su lokalni mediji u pitanju. Od lokalnih medija građani žele da vide lokalne teme i da im u tome veruju“, dodao je Milenković.

Onog trenutka kada su vesti postale roba, standardizovane su i prilagođene prodaji na tržištu. Istina u njima obitava još pretežno u programima i objavama malih, gotovo gerilskih medija. Oni dobar deo svojih sadržaja vrlo često proizvode potpuno besplatno, na dobrobit svoje publike, za razliku od medija i programa koje finansiraju multikorporacije ili velesile.

UNS ističe da je od 20 miliona dinara, koliki je budžet konkursa za elektronske medije na Kosovu i Metohiji, ostalo neraspoređeno 1.459.200 dinara predviđenih za medije čiji su izdavači nevladine organizacije.

UNS ističe da je iz zapisnika vidljivo da sporne odluke o raspodeli sredstava nisu bile jednoglasne, već da se jedan član komisije svakoj od njih protivio. Ipak, gotovo nijedna njegova primedba nije usvojena.

UNS i DNKiM traže od Ministarstva da formira komisiju koja će obići medije koji su konkurisali, kako bi neposredno stekla uvid u rad, kapacitete i profesionalnost tih medija, kao i da nakon sticanja apsoloutnog uvida u stanje na terenu, pristupi razmatranju projekata i raspodeli sredstava. UNS i DNKiM ističu da bi im bili radi domaćini u toj poseti.

UNS i DNKiM podsećaju da su inicijatori konkursnog sufinansiranja medija na KiM, kao i uvećanja sredstava za podršku profesionalnom novinarstvu na ovom području.

UNS i DNKiM, uzimajući u obzir tešku finansijsku situaciju medija na KiM,  imaju esnafsku obavezu da od Ministarstva informisanja i telekomunikacija traže poništavanje Konkursa za Kosovo i Metohiju.

Tim povodom Kontakt Plus danas su posetili predsednik UNS-a Živojin Rakočević, predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac i sekretarka UNS-a na Kosovu Jelena Marković.

„Danas obeležavamo 25 godina rada Kontakt Plus radija. Sa sigurnošću možemo reći da je prošao čitav jedan vek, jer ono što se našlo u ovih 25 godina, na drugim, srećnijim mestima, stane u 100 godina“, kaže Živojin Rakočević.

Osvrnuo se i na brojne ljude koji su svojim radom ostavili neizbrisiv trag u radu naše medijske kuće.

Među njima su, kako je naveo, Valentina Čukić, Mirjana Milutinović, Dejan Simićević, Željko Tvrdišić, Ivana Vanovac, Jelena Marković, Jasmina Šćekić i mnogi drugi koji su, kako je rekao, „izdržali da budu samo svoji, da budu profesionalci“.

„Oni su ostavili dubok trag u novinarstvu u ovih 25 godina da njihov uticaj, vidljivost, njihovo postojanje izgleda kao da su radili čitav jedan vek“, rekao je predsednik UNS-a.

Prema rečima predsednice Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM), Ivane Vanovac, Kontakt Plus radio je od samog početka bio glas urbanog, profesionalnog i slobodnog novinarstva, te da i danas, posle četvrt veka rada, ostaje jedan od najpouzdanijih izvora informacija na Kosovu.

„Kada se setim Kontakta, ne mogu da ne budem subjektivna, zato što je on bio integralni deo mog života osam godina, tako da stvarno pričam to sa emocijama. Divno je to što posle 25 godina ova kuća postoji potpuno neukaljanog imena i danas predstavlja zaista perjanicu među medijima koji izveštavaju na krajnje objektivan i slobodan način, tako da ako ko zaslužuje čestitke, ako ko zaslužuje da postoji ne još 25, 50, 100 godina, onda je to stvarno Kontakt Plus radio“, zaključuje Vanovac.

Kontakt Plus se ujedno zahvaljuje svim institucijama, organizacijama i pojedincima, koji su nam uputili čestitke povodom jubileja.

Ostajemo u kontaktu…

Program Kontakt Plus radija, prvi put je emitovan, na današnji dan 2000. godine.

Tokom ovog četvrtvekovnog postojanja, Kontakt Plus je postao značajan izvor informacija, u regionu koji je pogođen promenama i izazovima postkonfliktnog društva.

Radio je započeo sa radom u periodu nakon sukoba na Kosovu, kada je bilo nužno obezbediti tačno i profesionalno izveštavanje u dinamičnom društvenom i političkom okruženju.

Od samog početka Kontakt Plus radio je postavio visok standard profesionalizma, sa posebnim naglaskom na objektivnost i nepristrasnost u izveštavanju.

S obzirom na specifičnosti medijskog okruženja na Kosovu, Kontakt Plus radio je imao ključnu ulogu u očuvanju informativne ravnoteže i pružanja građanima tačnih, relevantnih i pravovremenih informacija u turbulentnim vremenima, punih izazova i kriza.

Osnovni postulat rada Kontakt Plus radija je profesionalno izveštavanje, što je postalo prepoznatljivo kroz godine postojanja, kroz koje smo uspeli da steknemo brojnu publiku.

Kroz sve ove godine, Kontakt Plus je nastavio da se razvija, prateći savremene trendove u medijskoj industriji, ali ostajući veran svojoj misiji profesionalnog i nepristrasnog informisanja.

Od 2012. godine, Kontakt Plus radio je proširio svoje prisustvo i u digitalnom prostoru, pokretanjem web platforme www.radiokontaktplus.org, koja je postala dodatni način komunikacije sa publikom koja je više usmerena na online medije i digitalnu interakciju.

Kontakt Plus je bio i značajan izvor obuke za mnoge mlade novinare. Profesionalno iskustvo na Kontakt Plus radiju, sticali su mnogi novinari i medijski radnici koji su tokom svojih karijera učestvovali u različitim fazama produkcije i realizacije programa.

Mnogi od njih, kasnije su ostvarili uspešne karijere i u drugim medijima, gde su primenjivali ovde naučeno i nastavili da razvijaju svoje profesionalne sposobnosti.

Novinari Kontakt Plus radija, dobitnici su mnogih nagrada u oblasti radijskog novinarstva.

Kontakt Plus je član i osnivač Kosovske medijske asocijacije (KOSMA), mreže radio stanica iz različitih regiona na Kosovu, koje proizvode zajednički informativni program.

Ova godišnjica je prilika, ne samo da se osvrnemo na značajan period koji je iza nas, već i da se podsetimo, koliko su profesionalni i kvalitetni mediji važni za očuvanje zajednice i stvaranja veza među različitim kulturama i narodima, pogotovo ako se uzme u obzir kontekst sredine iz koje Kontakt Plus radio izveštava…

Poštovana publiko, hvala vam za sve ove godine poverenja!

Zbog vas trajemo i zato ostanite i dalje uz 101.9 MHz!

Kada ovakve optužbe, potkrepljene manipulisanim narativima, počnu da se šire društvenim mrežama i Telegram kanalima, postaje jasno da se ne radi samo o napadu na naš profesionalni integritet.

Napadi s obe strane su cena profesionalizma

Nažalost, ovo nije prvi put da se Radio Goraždevac nađe između dve vatre. 

U martu 2023. godine, naša redakcija je bila predmet detaljne provere Nezavisne komisije za medije iz Prištine, regulatornog tela koje reguliše zakone i medijski spektar na Kosovu. Uz zahtev da predamo kompletnu 24/7 arhivu programa, sumnjičili su nas da smo ispostava ruskog Sputnjika. Nakon analize, ta optužba se ispostavila kao besmislena, ali su kroz monitoring došli do novog zaključka – da korišćenjem reči „Metohija“ u svom informativnom programu narušavamo „teritorijalni integritet Kosova“. 

Dakle, pre godinu i po dana optuživani smo za jednu stvar u Prištini, a sada, u Beogradu, optužuju nas za potpuno suprotno.

Sećam se kako su nas još sreedinom 2000-ih pojedini tadašnji srpski politički predstavnici u Goraždevcu optuživali u pismima specijalnom predsravniku UNMIK-a u Prištini da „Radio Goraždevac vode srpski Talibani“. Istovremeno, tim istim vlastima u Beogradu slali su pismo sa suprotnim narativom – da smo „izdajnici i strani plaćenici“. 

Danas, 25 godina kasnije, metode su ostale iste: oni koji ne mogu da nas kontrolišu, pokušavaju da nas diskredituju i eliminišu iz javnog prostora.

Ko stoji iza „Srpskog Glasa“?

Pitanje koje se logično postavlja jeste – kome smeta Radio Goraždevac i zašto baš sada? 

Portal koji nas targetira nastao je ove godine, a prvu vest objavio tek ovog meseca. Čudno je da nisu krenuli ovu priču od većih kosovskih medijia – onih koji su bliski vlastima u Beogradu i koji režim direktno finansira, a koji koriste identičnu terminologiju kao mi – odlučili su da napadnu i krenu od jedinog srpskog glasa u Metohiji. Medij koji opstaje bez političkih direktiva i pritisaka postao je meta jer ne pristaje na kompromis sa istinom. Ali čak i da su krenuli od tih većih režimskih medija, takav napad bi i dalje bio pogrešan. 

Terminologija koju koristimo deo je svakodnevnog novinarskog izražavanja i nije suprotna Kodeksu novinara. Novinari imaju pravo, ali i profesionalnu obavezu, da jasno i precizno imenuju institucije i aktere o kojima izveštavaju – bez političkog pritiska i straha od posledica. Pitanje je – zašto su onda krenuli baš od najmanjeg lokalnog medija?“

Zbog toga smo, odmah po objavi sramnog teksta, slučaj prijavili novinarskim udruženjima i Savetu za štampu u Beogradu. Takođe smo podneli prijavu odeljenju za Visokotehnološki kriminal, jer ovakvo targetiranje može imati ozbiljne posledice.

Podrška iz novinarske zajednice i akademskih krugova

U međuvremenu, ovi napadi naišli su na jasnu osudu novinarskih udruženja, ali i širu podršku kolega i akademske zajednice. Brojni novinari, prijatelji radija i univerzitetski profesori javili su nam se sa rečima solidarnosti, svesni da se ovde ne radi samo o nama – već o pokušaju da se uguši svaka nezavisna informacija i slobodna reč.

Zato nećemo ćutati. Ne zato što smo bezgrešni – daleko od toga. Možda nismo najbolji i najprofesionalniji medij, ali ponosno stojimo iza svega što smo radili i radimo već 25 godina. 

Iza svakog našeg teksta, svakog priloga, svakog izveštaja stoji ime i prezime.

Ne krijemo se. 

A šta stoji iza “Srpskog Glasa“?

„Radio Goraždevac je uvek nastojao da bude profesionalan, objektivan, u skladu sa zakonima i Etičkim kodeksom novinara. Korišćeni termini su isključivo u kontekstu profesionalnog izveštavanja o aktuelnim događajima, bez bilo kakvih političkih stavova ili podrške bilo kojoj strani. Naš rad je uvek bio fokusiran na istinu, istinitost informacija i poštovanje novinarske etike“, ističe Dimitrijević.

Ovakvo targetiranje, napominje on, veoma brzo se širi na Fejsbuku, Instagramu i Telegram kanalima.

“Planiramo da ovaj slučaj prijavimo svim nadležnim institucijama, kako bi se otkrilo ko stoji iza portala, udruženjima i organizacijama za slobodu medija, kako bismo zaštitili naše novinare i osigurali da se ovakvi napadi ne ponove”, podvlači Darko Dimitrijević. 

UNS i DNKiM napominju da su termini koje koriste srpski mediji na Kosovu i Metohiji u skladu sa trenutno važećim zakonima, koji korišćenje drugačijih izraza prepoznaju kao kršenje ustavnog poretka i za sobom povlače mogućnost gubitka licence za rad, kao i da ni na koji način ne odražavaju lične stavove i opredeljenosti zaposlenih.

UNS i DNKiM ističu da je targetiranje i ulaženje na ovaj način u obračun sa novinarima i medijskim kućama neprihvatljivo, jer bi ovakvo obeležavanje moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika. 

Međutim, kako ističu, po objavljivanju teksta sa informacijama od javnog značaja, usledio je telefonski poziv Staviljeci novinarki Vukosavljević uz pitanje, zašto se pozivaju na njeno ime kada su mogli da samo stave Matična služba i da nemaju pravo na navođenje njenog imena.

Iz Kosseva napominju da Staviljeci prethodno, tokom prvog razgovora, nije zahtevala da se njeno ime ne objavljuje.

Zatim je, preciziraju, uputila pretnju da će doći sa policijom u kancelariju.

“Vidimo se za dva minuta. Da da, ima da izbrišeš ime iz momenta ili ću da dođem sa policijom, to ti ćeš da rešiš. Imam da te tužim budi ubeđena, i ko ti dao broj i sve“, pretila je Staviljeci novinarki Vukosavljević.

UNS i DNKiM traži od Kosovske policije da hitno istraži ovaj slučaj, ističući da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.

Bilo je prekasno za 19 ubijenih, za porušenih 39 crkava i manastira, hiljade kuća i grobova... 

I onda, kada se srpski narod prošle godine u tišini sećao događaja koji mu je promenio život i nasleđe, na sajtu Radio-televizije Kosova (RTK) osvanula je vest, u velikoj meri prepisana od pre 20 godina, koja je sa sobom donela očigledan pokušaj istorijske revizije ovog događaja. 

Nakon reakcije Udruženja novinara Srbije (UNS) i njegovog ogranka na Kosovu i Metohiji, sajt RTK je promenio vest naglašavajući da je „tekst korigovan nakon prethodne nenamerne tehničke novinarske greške, zbog čega se izvinjavaju“.

A nakon izvršene „korekcije“ jasno se videlo da su „korekcije“ formalne, kao i da u osnovi zadržavaju duh i suštinu prethodne vesti i nijednog trenutka nisu obavestile čitaoce i javnost da se radi o lažnoj vesti. 

Ana Marija Ivković: Ne može se više govoriti o greškama, reč je o namernim dezinformacijama  

Novinarka i urednica „Alternativne“ Ana Marija Ivković kaže za UNS da je RTK prošle godine ponavljajući lažnu vest od pre 20 godina nastavio da namerno širi dezinformacije.

„Ovde se više ne može govoriti o greškama, nerazumevanju ili bilo čemu drugom što bi moglo da se navede kao razlog zašto je objavljen ponovo tekst sa dezinformacijama o povodu nasilja i posledicama. Jednostavno, RTK je na svom portalu nastavio da namerno širi dezinformacije i podilazi onim delovima albanskog društva koji ne želi da snose odgovornost zbog onog što se dogodilo“, navodi Ivković.

Ono što je prošlo praktično ispod radara, kaže ona, jeste da ni drugi portali na albanskom nisu uradili svoj deo posla kako je to trebalo da bude učinjeno.

Među medijima na albanskom koji se smatraju i renomiranim i objektivnim i od poverenja, među kojima je i jedna agencija, uočena je ista matrica, kaže za UNS Ivković.

„Ne preciziraju se podaci o posledicama Martovskog nasilja po srpsku zajednicu - odnosno govori se koliko je žrtava bilo u albanskoj zajednici, ali ne i o tome koliko je Srba raseljeno, koliko je njih stradalo, koliko je njihove imovine i hramova SPC uništeno, dok i dalje većina medija tvrdi da je dečak albanske nacionalnosti koji se vodio kao jedan od preživelih od grupe dece koja je ušla u Ibar – ispričao da su ih jurili Srbi, odnosno da su dvojica dečaka izgubili živote bežeći pred Srbima“, objašnjava Ivković.

Prema izveštaju OEBS-a o ulozi medija u Martovskom nasilju, kaže Ana Marija,  preživeli dečak nije tako tvrdio.

„’Tumačenje da su dečake jurili Srbi ka reci dolazi iz drugih izvora, kao što je Halit Berani, albanski aktivista za ljudska prava iz (južne, prim. aut.) Mitrovice. Ovakve suptilnosti nisu bile važne privatnim i javnim državnim medijima, koji su počeli da emituju i štampaju nedvosmislene izveštaje da su dečake albanske nacionalnosti Srbi oterali u reku’“ – precizira Human rights watch u svom izveštaju od 2004. godine.

Kosovski mediji koji izveštavaju na albanskom jeziku su, kako ističe ona, tada još jednom pokazali pristrasnost i nedostatak profesionalizma u izveštavanju u vezi sa Martovskim nasiljem.

„Niti je pružena objektivna i slika o događajima, manipulisano je informacijama, nije objašnjena kompleksnost situacije, selektivno su iznošene informacije, a sve kako bi podržali određene političke agende. Sa druge strane, ovakav pristup medija otežava razumevanje istorijskih događaja, pomirenje, a doprinosi daljem produbljivanju podela i nepoverenja među zajednicama na Kosovu“, zaključuje Ana Marija Ivković.

Jelena Petković: Van svake sumnje, potpuno svesni mogućih posledica

Novinarka Jelena Petković podseća da Misija OEBS-a na Kosovu u izveštaju o “Ulozi medija u događajima marta 2004 godine”, piše da su “bez nepromišljenog i senzacionalističkog izveštavanja 16. i 17. marta događaji mogli imati drugačiji ishod“.

„'Ne bi dostigli intenzitet i nivo brutalnosti kome smo svedočili ili se možda uopšte ne bi dogodili’.Izveštaj posebno ističe da izveštavanje o fatalnom davljenju dece 16. marta nije podržano bilo kakvim validnim novinarskim izvorima, te da je izveštavanje medija dovelo do masovnih nasilnih demonstracija 17. marta u kojima je, ocenio OEBS, učestvovalo oko 60.000 ljudi, u poređenju sa 18.000 koliko ih bilo na ulici pre nego što su mediji krenuli u takvo izveštavanje“, navodi ona.

Izveštaj još podvlači da su, ističe Petković, tri tada glavne tv stanice, a posebno RTK, izveštavale sa neprihvatljivim nivoom emocija, pristrasnosti, nepažnje i lažno primenjene “patriotske” revnosti.

„Čak je i ugledni dnevnik Koha Ditore, 17. marta na naslovnoj strani imao lažnu vest. Uoči objavljivanja izveštaja, OEBS ga je predstavio predstavnicima medija na Kosovu, ali su oni odbili da prihvate bilo kakvu vezu između izveštavanja 16. i 17. marta i zločina koji su usledili. OEBS je njihovu reakciju označio kao 'neubedljivu i pogrešnu’“, kaže ona.

Od tada do sada, naglašava Petković, RTK nikada nije snosio sankcije zbog takvog izvaštavanja, niti se potrudio da ovu grešku ispravi.

„Naprotiv, prošle godine su ponovili izuzetno opasno izveštavanje, u vreme podignutih tenzija, i sada, van svake sumnje, potpuno svesni mogućih posledica. I opet nisu preuzeli odgovornost“, ističe ona.

Petković zaključuje da je prošla 21 godina, a da mi danas živimo ono što se uči u udžbenicima novinarstva u poglavljima o lažnim vestima, dezinformacijama i spinovima.

„Frekvencija i intezitet kojom se ‘prima’ lažna vest u javnosti, daleko je većeg inteziteta od istine koja sledi. To naročito postaje problematično kada se za lažnu vest zalepi ta premisa “nacionalnog” ili “patriotskog”. I vrlo je teško naći način da se svi koji se informišu na albanskom jeziku, informišu o tome šta se zaista tih dana događalo”, ističe Jelena Petković.

Prošle godine se najmanje pedesetoro zaposlenih na TV kanalu RTK2 na srpskom jeziku i u srpskoj redakciji RTK1 u potpunosti distanciralo od spornog teksta o martovskim nemirima koji je objavljen na portalu RTK-a na srpskom jeziku.

Kolegijum i rukovodstvo kanala Radio televizije Kosova na srpskom jeziku (RTK2) su u martu na sastanku sa tadašnjim generalnim direktorom RTK zatražili da stranica sajta na srpskom jeziku RTK Live/RTK2 bude u njihovoj nadležnosti, a da se do tada ukloni oznaka RTK2. Ova stranica je preimenovana je u RTK Live/Srpski, kako i sada piše.

Povodom ovog teksta, Udruženje novinara Srbije (UNS) na Kosovu podnelo je žalbu Savetu za štampu Kosova (SŠK) koja je odbijena. U odluci SŠK je pisalo da je novinar RTK samo „opisao situaciju koja se desila pre 20 godina navodeći da je vest o utapanju dece – dok ih gone mladi Srbi – imala veliki odjek“.

“Medij nije procenio da su se ‘deca utopila u reci nakon što su ih progonili mladi Srbi’, već je samo ukazao kakav je odjek imala takva vest“, navodeno je u odgovoru UNS-u iz Saveta za štampu Kosova.

I dok za SŠK nijedan član Kodeksa za štampu Kosova nije prekršen, za tadašnjeg generalnog direktora RTK Škumbina Ahmetdžekaja objavljena vest na 20. godišnjicu od Martovskog pogroma bila je “lapsus”.

“Desilo se i žao mi je zbog toga. Ne treba da se stalno vraćamo istoriji. RTK i danas snosi odgovornost koju je tada imala, emitujući nepotvrđenu vest. Napravljena je izmena u vesti i ona je prepravljena. Novinar je citirao političara koji je bio na severu ponovo, pozivajući se na vest iz 2004. godine. Mlad novinar bez iskustva je objavio tu vest. Naravno da je bilo i javnog izvinjenja“, rekao tada Ahmetdžekaj.

UNS je tada obavestio i Međunarodnu (IFJ) i Evropsku federaciju novinara (EFJ), kao i još sedam međunarodnih medijskih i novinarskih organizacija, da je na sajtu Radio-televizije Kosova na srpskom i albanskom jeziku ponovo objavljena lažna informacija koja je pre 20 godina bila okidač za događaj, svetskoj javnosti poznat kao Martovski pogrom.

Dve decenije kasnije niko nije odgovarao ni za razornu vest 2004. godine, ni za organizovanje pogroma. Javni servis RTK je zbog lažne vesti, koja je bila inicijalna kapisla za haos „kažnjen“ tako što je novčano potpomognut za obuku novinara i profesionalizaciju kuće. Ni prošle godine, nakon ponovljene lažne vesti, nema kazne, niti reakcije na širenje dezinformacija RTK koja je izazvala uznemirenje srpske javnosti i rizik od tragičnih posledica za ceo prostor.

U 2023. godini, ukupan broj evidentiranih napada na medijske radnike je 32. Kada kažemo ukupan, pod tim podrazumevamo više kategorija – pritisci, pretnje, fizički napadi i onemogućavanje medija u obavljanju posla. 

U pomenutom periodu koji obiluje fizičkim napadima na novinare, ali i pretnjama, pritiscima i onemogućavanjem u radu, UNS na Kosovu je imao čak i problem u smislu kome se obratiti za zaštitu novinara. Podsećamo da su u sukobu koji se desio 29. maja, pored građana učestvovali KFOR i Kosovska policija. Sve se to dešavalo pod nadzorom EULEX-a. Dakle, svi organi zaduženi za sigurnost i bezbednost su bili aktivni učesnici događaja u kojima su novinari bili napadani.

Podcrtavamo da je UNS na Kosovu kao najaktivniji predstavnik medijskih radnika koji dolaze iz srpske zajednice, svaki napad na medijske radnike, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo kakvu drugu pripadnost, javno osudio i momentalno se za reakciju obratio kako novinarskim udruženjima na evropskom i međunarodnom nivou, tako i nadležnim organima zaduženim za bezbednost.  Nažalost, Udruženje novinara Kosova nije u prethodnom periodu negovalo ovu dobru praksu. 

Podaci su mnogobrojni i dostupni svima. Na zvaničnom sajtu UNS, pod kategorijom DNKiM, možete naći sva naša saopštenja i reakcije. 

U prethodnoj godini, beležimo ukupno 22 napada  – jedan fizički napad, šest pritisaka, dve pretnje i 13 ometanja u radu.

Po težini, izdvajaju se:

Maltretiranje ekipe Radio Goraždevca od strane Kosovske policije u februaru

Krađa i oštećenje pomoćnog objekta u vlasništvu Kim radija u Čaglavici u maju

Jedan i jedini fizički napad  – na novinare Politike i Jedinstva na glavnom mostu u Severnoj Mitrovici, kada je koleginica Biljana Radomirović zadobila lakšu telesnu povredu usled lomljenja flaše

Pokušaj uništavanja automobila kolegince Nevenke Medić sa portala KoSSev, u oktobru mesecu

Ovaj mesec donosi najozbiljniji događaj – pretnju smrću upućenu mejlom redakciji Tanjuga. 

O pretnjama Tanjugu

Pretnje smrću su stigle na redakcijski imejl novinske agencije Tanjug, 1. oktobra, 2024. UNS i SINOS su odmah tražili da međunarodne bezbednosne službe na Kosovu hitno pronađu osobu potpisanu kao Trim Bardi, koja je poslala ovu preteću poruku. 

„Samo da znate da pratimo laži koje svakodnevno plasirate oko države Kosovo i Albanaca, kao što pratimo kretanje svakog novinara vaše pseudomedijske agencije na Kosovu. Budite sigurni da će neko od njih dobiti metak u potiljak sledeći put kada bude kročio na tlo republike Kosovo“, navodi se u pretnji mejlom.

UNS i SINOS su pozvali Evropsku (EFJ) i Međunarodnu federaciju novinara (IFJ) na solidarnost sa novinarima novinske agencije Tanjug, a od kosovskih i međunarodnih institucija zatražili garancije za bezbednost novinara. 

Ovim povodom, UNS na Kosovu se obratio tri puta Kosovskoj policiji, misijama UNMIK, KFOR, EULEX i OEBS. Odgovorili su UNMIK, KFOR i EULEX, i niko od njih nije bio nadležan, te je jedino UNMIK ponudio povezivanje sa njihovim službenikom za medijska pitanja. Policija se nije oglašavala. 

Opšti utisci i zaključci izvedeni na osnovu ukupnog iskustva ugroženosti novinara srpskih medija na Kosovu za prethodne dve godine od kada su okolnosti na Kosovu značajno izmenjene, u smislu institucionalnog miljea koji je od novembra 2022. u potpunosti pod upravom većinskog albanskog stanovništva, mogli bi da se podvedu pod više tačaka. 

Statistika iz prethodne tri godine, pokazuje da sa pogoršanjem opšte političko-bezbednosne situacije, po automatizmu, dolazi i do skoka broja napada na novinare svake vrste;

Medijskim radnicima je potrebna dodatna obuka za rad u kriznim situacijama, bolja oprema koja će podići nivo zaštićenosti na terenu, ali i dodatno upoznavanje sa pravima i obavezama medijskih radnika i ujedno sa pravima i obavezama  predstavnika institucija i nosilaca odgovornosti sa jedne strane, odnosno građana sa druge strane. 

Na osnovu iskustva stečenih u prvim mesecima tekuće godine, zaključujemo da ne postoji  poverenje medijskih radnika u rad, efikasnost i efektivnost bezbednosnih organa na Kosovu. To se dâ zaključiti iz činjenice da smo evidentirali više (četiri) slučajeva ugrožavanja bezbednosti, odnosno nepriličnog postupanja policije prema novinarima na terenu, ali da u svim evidentiranim slučajevima, oštećeni medijski radnici nisu želeli da udruženje javno reaguje povodom tih nemilih situacija. U većini slučajeva, kolege su procenile da kao esnafsko udruženje, treba da budemo obavešteni o njihovim lošim iskustvima, ali su u pojedinim slučajevima, čak izražavali bojazan da će ukoliko se oko toga „podigne prašina“, navući još veći gnev na sebe, te da će, automatski, njihova, kao i bezbednost njihovih redakcija, dodatno biti ugrožene. 

Kao udruženje, upućujemo zahvalnost kolegama na svakoj informaciji koja pokazuje poverenje u Udruženje, i sa druge strane, omogućava nam da racionalno i objektivno postavimo stvari i nazovemo pravim imenom naše probleme, na kojima ćemo raditi u narednom periodu.

Ivana Vanovac je urednica Radio Kosovske Mitrovice i predsednicu Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM)

Izlaganje na sastanku predstavnika udruženja novinara i asocijacija medija iz Stalne radne grupe za bezbednost novinara sa novinarima i medijskim radnicima sa Kosova

Rad agencije USAID je stopiran, projekti širom sveta koji su u tom trenutku bili u fazi realizacije, a finansirani su iz sredstava SAD-a, su zamrznuti na tri meseca zbog revizije i neizvesno je šta će nakon isteka ovog roka biti sa njima. 

Sa direktorima i urednicima srpskih medija na Kosovu UNS je razgovarao o tome da li je i u kojoj meri ova odluka uticala na rad njihovih medija, s obzirom na to da se većina njih finansira projektno.

Direktorka Kontakt Plus radija Mirjana Milutinović kaže za UNS da je ovom suspenzijom, odnosno zamrzavanjem sredstava iz SAD-a, pogođena većina srpskih medija, navodeći da Američka ambasada u Prištini kroz medijski projekat podržava neformalnu koaliciju srpskih medija.

“To je program podrške medijskim sadržajima koji ukazuju na spinovanje i dezinformacije i koji kroz medijske pakete promovišu medijsku pismenost. Postoji i druga, pojedinačna, podrška medijima od strane Američke ambasade. Pojedini srpski mediji imaju kontinuiranu podršku Američke ambasade i NED-a. USAID je na Kosovu takođe podržavao medije kroz inovativne programe  sa akcentom na partnerstva sa NVO”, navodi Milutinović.

Regionalni USAID-ov program, objašnjava ona, Internews BMAP, (Balkan Media Assistent Program) imao je medijske partnere na Kosovu, srpske i albanske.

“Kroz ovaj program mediji su dobijali podršku za proizvodnju sadržaja, ali i konsultantske usluge za inovativniji pristup, društvene mreže, monetizovanje sadržaja”, kaže Milutinović i dodaje da je Kontakt Plus radio bio jedan od partnera.

Na pitanje, u kojoj meri će ova odluka uticati na albanske medije, Milutinović kaže, da će svi ozbiljniji, informativni mediji i medijske organizacije na albanskom jeziku takođe biti pogođene ovom odlukom o suspenziji, jer su sprovodile programe koje su podržavale američke agencije.

Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) na Kosovu i urednica Radija Kosovska Mitrovica Ivana Vanovac podsetila je da je tromesečna pauza u svim programima pomoći za razvoj administracije, predsednika SAD Donalda Trampa, značila za medije obustavu pojedinih projektnih aktivnosti.

„Neki mediji su u ovom periodu u potpunosti oslonjeni na te projekte i njihovo zamrzavanje za njih znači tromesečnu ekonomsku neizvesnost, jer nakon revizije koja se trenutno vrši, postoji mogućnost da ti projekti ne budu nastavljeni“, navodi ona.

Srpski mediji na Kosovu, kaže Vanovac, 99 posto prihoda ostvaruju upravo kroz kratkoročne projekte.

„Premija je ako neki projekat bude potpisan na godinu, do godinu i po dana. Za medijske radnike su projekti iza kojih stoji Ambasada SAD u Prištini bili svojevrsna sigurnost, ne na duge staze ali ipak kakva – takva sigurnost. Za male lokalne medije to je ozbiljan udarac“, ističe ona.

Korektno bi bilo, smatra Vanovac, da je nova administracija dopustila da se projekti koji su u fazi realizacije privedu kraju, pa da ih kasnije, ukoliko procene da su bili nesvrsishodni i nepotrebni, eventualno ne produži.

„To bi dalo vremena medijima da se pripreme i u međuvremenu pronađu drugi izvor finansiranja. Ovako su stavljeni u nezavidnu poziciju. I onako male redakcije biće redukovane, a to znači da će doći i do opadanja kvaliteta rada medija i medijskog sadržaja, što logično podrazumeva lošiju informisanost građana”, napominje predsednica UNS-a na Kosovu.

Vanovac zaključuje da ne postoje fondovi solidarnosti koji bi pomogli opstanak medija u ovakvim kriznim momentima i da su oni sada prepušteni sami sebi.

Sa druge strane, glavni i odgovorni urednik Radio Goraždevca Darko Dimitrijević smatra da zamrzavanje američke pomoći “neće značajno uticati na nezavisne medije koji izveštavaju na srpskom jeziku”.

“Ozbiljnija američka podrška medijima na Kosovu prestala je kada je IREX zatvorio svoju kancelariju 2014. godine. USAID nikada nije imao značajniji program za medije na Kosovu. Sredstva koja je američka administracija izdvajala za medijske projekte, generalno za sve medije, ne predstavljaju ni delić budžeta koji Vlada Srbije ili Vlada Kosova izdvajaju za podršku sebi bliskim medijima ili organizacijama”, tvrdi Dimitrijević i dodaje:

“Kada bi se ta pomoć vlasti u Beogradu i Prištini, koja se u većini slučajeva daje mimo konkursa, ukinula, ovi mediji ili medijske organizacije ne bi preživeli ni mesec dana i verovatno bi imali više problema od medija koji su navikli da rade sa malo sredstava. Srpski mediji na Kosovu, onaj nezavisni deo njih, najbolji su primer kako se preživljava bez novca decenijama unazad”, ističe Dimitrijević.

“Od nekadašnjih 107 zaposlenih, danas nas je ostalo svega sedamdesetak. Iako se već mesecima intenzivno trudim da unapredim program, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu, suočavam se s neminovnošću da zbog nedostatka kadrova započnem gašenje pojedinih emisija. Naglašavam, započinjem, jer će taj trend gašenja posle izbora krenuti vrtoglavo s obzirom, na upražnjene pozicije, ali i da je u međuvremenu zbog izbornih obaveza i pripreme programa za Novu godinu i Božić, zaposlenima korišćenje godišnjih odmora odloženo”.

Jovanovićeva u pismu dalje navodi da razume “da je Javni servis Kosova već godinama opterećen finansijskim poteškoćama”, ali problem RTK2 nadilazi isključivo finansijsku sferu”.

“Konstantna zabrana popunjavanja upražnjenih radnih mesta, prolongiranje konkursa za nabavku opreme, te neuslovni i nehigijenski radni prostor ukazuju na očigledne pokušaje obesmišljavanja rada srpskog kanala”.

Ukazuje i na loše radne uslove i nepoštovanje Statuta RTK.

“Od osnivanja kanala, tehnička opremljenost nije unapređena, dok su radni uslovi daleko ispod prihvatljivog nivoa. Iako statut RTK garantuje finansijsku i uređivačku autonomiju kanala, kao direktor nemam uvid u finansije. Dodatno, zakon predviđa da 10% prihoda od marketinga, uz budžetskih 10%, pripada RTK2 ali, ovo nikada nije sprovedeno u praksi”.

“Pored činjenice da su troškovi smanjeni za četrdesetak plata, da nam jedva jednom godišnje ekipe dobiju odobrenje za službeni put i rad van granica Kosova, pokušaji da mesečno bar po nekoliko radnika koji u proseku utrostruče radne norme nagradim bar minimalno su najčešće nerešiv problem. Odliv kadrova se u takvim okolnostima podrazumeva, a kod nas je već postao alarmantan, jer se u isto vreme ne dozvoljava  popunjavanje upražnjenih pozicija, pravdajući se odlukama Borda RTK”.

Jovanovićeva naglašava da se u pojedinim drugim redakcijama dozvoljavaju interni konkursi, konkretno u redakciji na turskom jeziku.

“U pokušaju da usporimo posledice odlaska kadrova, ovih smo dana najpre dobili odobrenje VD generalnog direktora da kolegu koji je stekao pravo na penziju, angažujemo ugovorom o uslugama, a čiji nam ostanak garantuje nastavak dokumentarnog programa po kome smo i poznati i hvaljeni kako među gledaocima, Srbima, Albancima, Bošnjacima i Gorancima tako i na festivalima širom regiona. Međutim, i ta je odluka poništena”, napisala je Aleksandra Jovanović.

Ona se osvrnula i na nedostatak vozila.

“U međuvremenu, od nekadašnjih sedam vozila za terenski rad,  koristimo dva, a od pre par dana zbog kvara samo jedno i to u jeku predzborne kampanje. Sve ovo rezultiralo je sa još tri najavljena raskida radnog odnosa”.

Jovanovićeva je na kraju istakla da “uprkos neprekidnim obećanjima, ništa se ne preduzima da se promeni ponižavajući status RTK2”.

“Zbog svega navedenog suočena sam sa dilemom: da li nakon višemesečnog neprekidnog nastojanja da se sačuva bar minimum dostojanstva, nastaviti  borbu za očuvanje kanala, kojim se dičili svi u vreme kad smo ga stvarali ili je poštenije dati ostavku i odstupiti pre nego što RTK2 u potpunosti izgubi svoj smisao i funkciju, jer je već negde neko odlučio da se korak po korak ugasi televizijski kanal na srpskom jeziku”, zaključila je direktorka RTK2 Aleksandra Jovanović.

Aleksandra Jovanović za Medija centar Čaglavica: Vaša saznanja su tačna

Medija centar Čaglavica postavio je direktorki RTK 2, Aleksandri Jovanović, 17. januara 2025. godine dva pitanja: da li je dobila odgovore na pismo koje je poslala na više od 30 adresa i koja su njena očekivanja u vezi sa tim. Pošto nismo dobili odgovor u prethodnom periodu, pitanja smo ponovili 21. februara 2025. godine i ponudili mogućnost za intervju. Međutim, danas smo dobili odgovor:

“Do ovog trenutka nisam dobila saglasnost za javni nastup od svog nadređenog, na šta me obavezuje Zakon i unutrašnji pravilnici RTK, što se ne odnosi samo na mene, već i na sve zaposlene u Javnom servisu Kosova. Međutim, mogu da potvrdim da su Vaša saznanja tačna. Pismo sam, vođena interesima RTK2 i odgovornošću prema misiji kanala na srpskom jeziku, kao i zaposlenima, zaista uputila na više od 30 adresa”, navela je Aleksandra Jovanović.

Jovanović je Medija centru Čaglavica potvrdila da je poslala pismo „vođena interesima RTK2 i odgovornošću prema misiji kanala na srpskom jeziku, kao i zaposlenima", te da ga je "zaista uputila na više od 30 adresa”, ali je, kao i UNS-u, rekla da nema saglasnost nadređenih za javno izjašnjavanje po ovom pitanju.

Jovanović je u pismu navela da smatra da se “kanal, osnovan na temelju Zakona o Javnom servisu, nalazi pred ozbiljnim urušavanjem”.

“Od nekadašnjih 107 zaposlenih, danas nas je ostalo svega sedamdesetak. Iako se već mesecima intenzivno trudim da unapredim program, kako u kvantitetu tako i u kvalitetu, suočavam se s neminovnošću da zbog nedostatka kadrova započnem gašenje pojedinih emisija”, napisala je ona između ostalog.

Jovanović je istakla i da probleme u radu ovog kanala otežavaju i “konstantna zabrana popunjavanja upražnjenih radnih mesta, prolongiranje konkursa za nabavku opreme, te neuslovni i nehigijenski radni prostor, što ukazuje na očigledne pokušaje obesmišljavanja rada srpskog kanala”.

Direktorka RTK2 osvrnula se i na loše radne uslove i nepoštovanje Statuta RTK.

“Od osnivanja kanala, tehnička opremljenost nije unapređena, dok su radni uslovi daleko ispod prihvatljivog nivoa. Iako Statut RTK garantuje finansijsku i uređivačku autonomiju kanala, kao direktor nemam uvid u finansije. Dodatno, zakon predviđa da 10% prihoda od marketinga, uz budžetskih 10%, pripada RTK2 ali, ovo nikada nije sprovedeno u praksi”, napisala je, između ostalog, Jovanović.

Na inicijativu UNS-a Ahtisarijevim planom, a kasnije i Ustavom Kosova, srpskoj zajednici na KiM zagarantovan je „jedan nezavisni TV kanal na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati čitavu teritoriju Kosova“.

UNS i DNKiM ponovo ističu da postojeći kablovski kanal na srpskom jeziku RTK2 ne predstavlja niti pravno, niti funkcionalno ostvarenje tog ustavnog prava i obaveze kosovskih institucija prema srpskom narodu.

UNS i DNKiM su i ranije ukazivali da nezavisni kanal na srpskom jeziku mora da ima vlastiti Upravni odbor koji bira direktora, sedište u Gračanici i da moraju postojati zakonski mehanizmi koji će garantovati nezavisne finansije, upravljačku, uređivačku i programsku politiku.

UNS i DNKiM ponovo pozivaju međunarodne institucije, kao i srpske predstavnike u institucijama na Kosovu da insistiraju na potpunom funkcionisanju nezavisnog kanala na srpskom jeziku na Kosovu.

Novinari na Kosovu su najnezaštićeniji po pitanju bezbednosti, za raziku od ostalih u Srbiji koji imaju makar privid sigurnosti, poručio je na sastanku  Veran Matić, izvršni direktor ANEM-a, organizatora okupljanja u Severnoj Mitrovici.

Na osnovu izveštaja ogranka UNS-a na Kosovu i izlaganja okupljenih medijskih radnika, utvrđeno je da novinari nemaju poverenja u organe zadužene za bezbednost na Kosovu, da se često ne odlučuju na prijavljivanje slučajeva policiji jer se pribojavaju dodatnih pritisaka, ali i da iz tog razloga često ne žele javnu reakciju esnafskih udruženja.

Na sastanku su novinari i ostali medijski radnici bili u prilici da iznesu svoja iskustva u kojima je njihova bezbednost bila ugrožena. Bilo je reči o neadekvatnoj reakciji ili potpuno ignorišućem stavu policije prema napadima na novinare, neefikasnosti sudstva usled čega slučajevi zastarevaju, kao i neozbiljnosti Inspektorata za visokotehnološki kriminal u pogledu rasvetljavanja  pretnji  novnarima, što je kako se ispostavilo zajednički problem i medija na Kosovu i medija u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

Nedostatak solidarnosti unutar srpske medijske zajednice, istaknut je kao još jedan otežavajući faktor.

Učesnici su predložili i prihvatili inicijativu da se od sada uspostavi bliskija saradnja medijskih radnika na Kosovu sa članovima Radne grupe za bezbednost novinara Srbije.

Iskazana je potreba za uspostavljanjem sardnje kosovske i policije Republike Srbije u razmeni informacija vezanih za ugrožavanje bezbednosti novinara sa obe strane.

Policija, tužilaštva i inspektorati za visokotehnološki kriminal su pozvani da ozbiljno pristupaju svakoj pretnji koja se upućuje na adrese novinara jer, kako su naveli „targetiranje kreira okolnosti za buduće napade“.

Ponovljena je potreba za formiranjem Komiije za nestale novinare na Kosovu, kojih je 17, a čija sudbina je i dalje nerasvetljena.

Prema podacima UNS-a na Kosovu, u proteklih par godina, najveći broj direktne ugroženosti novinara i medijskih radnika, zabeležen je u 2023. godini. Samo u nekoliko poslednjih dana maja i tokom juna meseca, zabeleženo je čak osam fizičkih napada na novinare. Tokom cele te godine, beleže se 32 slučaja napada na medije – pretnji, pritisaka, fizičkih napada i ometanja u radu.

U 2024. evidentirana su 22 napada, od kojih je jedan rezultirao povredom novinara.

Od početka 2025. zaključno sa današnjim danom, evidentirano je više slučajeva ugrožavanja bezbednosti odnosno nepriličnog postupanja policije prema novinarima na terenu, ali u svim evidentiranim slučajevima, oštećeni medijski radnici nisu želeli da Udruženje javno reaguje povodom tih nemilih situacija, kako bezbednost njih samih i njihovih redakcija ne bi dodatno bila pogoršana.

Sastanku koji je održan u prostorijama Centra građanske energije, prisustvovali su predstavnici ANEM-a Jelena Petković, Saša Mirković i Veran Matić, predstavnici UNS-a  Živojin Rakočević, Ivana Vanovac i Jelena Marković, ispred NUNS-a Tamara Filipović i Rade Đurić, Veljko Milić iz NDNV, Stevan Ristić ispred Asocijacije Medija.

Od medijskih kuća, svoje predstavnike su imali RTV Kim, Medija centar Čaglavica, KoSSev, Radio Kontakt Plus, Radio Kosovska Mitrovica, Radio Goraždevac, List Jedinstvo, Gračanica onlajn, kao i dopisništva RTS-a, Radio Beograda, TV Prva i B92, TV Juronjuz,  Glas Amerike.

Sastanak je organizovan u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, koji sprovodi ANEM u partnerstvu sa Insajder TV-om i Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Norveške vlade i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog fonda.

Razgovorima su u Gračanici i Kosovskoj Mitrovici, koje je organizovao UNS, a koji su izazvali veliko interesovanje novinara, ali i umetnika, prisustvovali predsednik UNS-a Živojin Rakočević, generalni sekretar UNS-a Nino Brajović, kao i menadžerka Obrazovnog centra UNS-a Dragana Bjelica.

Popović je učesnicima predočio da se pod autorskim delom smatra duhovna tvorevina, izražena u određenoj formi koja iziskuje originalnost i kreativnost. 

Na pitanje novinara, da li sud kao originalnu autorsku tvorevinu tretira vest i izveštaj odgovorio je da ne. Razlog za to je, kako je dodao Popović, činjenica da autor deljenjem informacije nije pokazao svoj autorski pečat.

Međutim, ovo se, kako je rekao, ne odnosi na foto vest. Fotografija nastala na dnevnom događaju predstavlja autorsko delo.

Popović je naglasio da postoje materijalna i imovinska prava, ali da javnost sa tim nije dovoljno upoznata jer se o ovoj temi malo govori i zna.

„Mediji i novinari su dužni da ih poštuju time što će objavljivanjem sadržaja, bilo da se radi o fotografiji, tekstu ili video materijalu imati pisanu dozvolu, odnosno sačiniti ugovor sa autorom“, rekao je on.

Danas u moru informacija, istakao je Popović, mnogo češće dolazi do povrede autorskih prava i ona se mnogo više narušavaju.

“Ukoliko autor u svoj tekst koristi, unosi podatke iz nečijeg autorskog dela dužan je da to naglasi citiranjem, sa navođenjem autora, naslova i agencije sa koje je citat preuzet”, naveo je između ostalog Popović prilikom razgovora sa novinarima, medijskim radnicima i umetncima.

Na pitanje koliko traju prava autora odgovorio je - do kraja života autora, ali i 70 godina nakon njegove smrti.

Predstavnici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije medija i ANEM-a razgovaraće sa novinarima i predstavnicima medija o solidarnosti, prevenciji napada, reagovanju na pretnje i procesuiranju nasilnika, kao i o drugim aktuelnim problemima i izazovima sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu. 

U razgovoru će učestovati Živojin Rakočević, Ivana Vanovac i Jelena Marković (UNS), Tamara Filipović i Rade Đurić (NUNS), Veljko Milić (NDNV), Stevan Ristić (Asocijacija Medija), Jelena Petković, Saša Mirković i Veran Matić (ANEM).

Do sada su učešće na ovom razgovoru potvrdili: Tanja Lazarević i Nevenka Medić  (Kossev), Mirjana Milutinović, Dejan Simićević i Danijela Tomašević (Radio Kontakt Plus), Maja Fićović (Radio Kosovska Mitrovica), Maja Radojević  (RTV Most), Anđelka Ćup (Euronews, Gračanica onlajn), Ana Marković, (TV Prva i B92), Ivan Miljković (Radio Beograd, Riznica.net), Budimir Ničić (Glas Amerike, Medija centar Čaglavica), Darko Dimitrijević (Radio Goraždevac) i predstavnici redakcije Jedinstva.

Ovaj susret kolega iz centralne Srbije, Vojvodine i sa Kosova biće organizovan u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“, koji sprovodi ANEM u partnerstvu sa Insajder TV-om i Centrom za razvoj lokalnih medija iz Požarevca, uz podršku Delegacije Evropske Unije u Srbiji, Norveške vlade i Balkanskog fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog fonda.