Dvojica uniformisanih i dvojica policajaca u civilu legitimisali su ga, a potom verbalno napali, naređujući mu da se udalji sa lica mesta uz reči: „Beži odavde“, „Gubi se odavde“ i „Idi odavde“. Jedan od pripadnika kosovske policije pokušao je da mu zabrani fotografisanje, pozivajući se na zakon, iako se događaj odvijao na javnoj površini.

Portić navodi da mu nije dato obrazloženje zbog čega ne sme da snima i ocenjuje da je u pitanju pokušaj ograničavanja prava novinara da nesmetano obavlja svoj posao. Jedan od policajaca mu je kratko rekao da radove sprovodi opštinska služba.

Na zidu su bili ispisani grafiti poput: “Delije sever”, “4S – Samo sloga Srbina spasava”, “Goraždevac”, kao i natpis “Hak marja” – što na albanskom znači „Osveta“ za koji meštani sumnjaju da je ispisan pre 10 godina, iste noći kada su oskrnavljeni spomenici deci stradaloj na Bistrici i žrtvama NATO bombardovanja.

U prethodnim mesecima i godinama, u Goraždevcu su se više puta pojavljivali grafiti sa natpisima kao što su „UČK“, koji su među lokalnim srpskim stanovništvom izazivali zabrinutost i osećaj nesigurnosti. Međutim, takvi grafiti nisu uklanjani od strane lokalnih službi, niti je primećena slična ažurnost u njihovom uklanjanju, pa su neki i dalje prisutni.

Redakcija Radio Goraždevca obavestiće o ovom slučaju relevantna novinarska udruženja i nadležne institucije koje se bave slobodom medija i bezbednošću novinara.

U presudi se navodi da je NKM prilikom izmene Poslovnika prekršila zakon, jer izmene nije usvojila u skladu sa procedurom propisanom zakonom o Nezavisnoj medijskoj komisiji, koji predviđa da se takvi akti usvajaju u formi administrativnih uputstava.

„Vrhovni sud Kosova je, odlučujući po tužbi podnetoj od strane Kosovskog instituta za pravdu, doneo presudu kojom je utvrdio da je stav 2 člana 3 amandmana na Poslovnik NKM nezakonit, jer nije u skladu sa članom 8 stav 2 Zakona br. 04/L-44 o Nezavisnoj medijskoj komisiji“, navodi se u saopštenju KIP-a.

Ova odluka suda, prema KIP-u, potvrđuje da je NMK postupila suprotno zakonu, i da izmene koje se odnose na ovlašćenja i delovanje Komisije moraju da budu u skladu sa formalnim zakonskim procedurama.

U poseti koju je organizovala Misija OEBS-a u Prištini, predstavnici UNS-a su upoznali mlade kolege sa Kosova sa istorijatom UNS-a i radom UNS-ovog ogranka, navodeći da tokom cele godine prate i reaguju na sve pritiske, pretnje i napade, bez obzira da li su upućeni novinarima koji rade u medijima na srpskom ili albanskom jeziku.

Glavni i odgovorni urednik Kim radija Goran Avramović govorio je mladim kolegama o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu od 1998. do 2005. godine.

“Ti ljudi nisu ubijeni ni zato što su bili Albanci , ni Srbi, niti zato što su bili Nemci. Ubijeni su zato što su bili novinari. Molim vas da uvek budete glas koji će uvek postaviti pitanje, zašto? Mi smo pokušavali i decenijama pokušavamo da saznamo ko je odgovoran za to što se našim kolegama desilo”, istakao je on.

Evropska federacija novinara (EFJ), upoznao ih je Avramović, usvojila je tri rezolucije o kidnapovanim i nestalim novinarima, a poslednja je usvojena prošle godine u Prištini, na Skupštini EFJ-a.

“U dva od tri slučaja Udruženje novinara Srbije imalo je podršku Udruženja novinara Kosova, a tako je bilo i prošle godine u Prištini. Ja mislim da je to jedino normalno i ispravno. To je strašan teret koji svi mi nosimo na leđima, između ostalog i za našu profesiju, jer se očigledno u jednom periodu dešavalo da novinara može da kidnapuje i ubije bilo ko, a da za to ne odgovara”, istakao je on.

Novinari su razgovarali i o svakodnevnim problemima sa kojima se suočavaju koelginice i kolege na terenu, kao i o dezinformacijama, lažnim vestima i upotrebi veštačke inteligencije u novinarstvu. Kroz praktične savete i iskustvo ponuđeni su im odgovori na brojna pitanja koja su postavili.

Izabrani novinari koji su posetili UNS na Kosovu su stipendisti OEBS-ovog Programa stipendiranja medija. Sekcija za medije OEBS-a, sedmu godinu zaredom, organizuje posete za mlade novinare koji obilaze medijske agencije, udruženja i institucije.

Već u četvrtak, 12. juna, osmoro mladih novinara posetiće i sedište UNS-a u Beogradu.

Uz fotografiju vesti koje su objavljene na ovom portalu, Šalja navodi da „Kosovo onlajn ne zastupa interese kosovskih Srba, već sprovodi naređenja političko-kriminalnog establišmenta iz Beograda, koristeći se metodama dezinformisanja i ciljanog narušavanja ustavnog poretka Kosova".

Tvrdi da je članak u kojoj je reakcija civilnog društva na incident “klasičan primer hibridne propagande sa ciljem kreiranja narativa o viktimizaciji Srba na Kosovu, kriminalizacija kosovskih bezbednosnih institucija, podsticanje etničkih tenzija u osetljivim zonama, diskreditacija ustavnog autoriteta i vladavine prava“.

„Članak nije samo dezinformacija. To je operativni instrument hibridnog rata koji Srbija vodi protiv Kosova“, napisao je, između ostalog, Drizan Šalja.

Iz redakcije Kosovo onlajn ističu da su se prethodnih dana našli i na meti srpskih telegram kanala zbog, kako se tvrdi, „uređivačke politike koja je u dubokoj suprotnosti sa zvaničnom politikom Beograda i Rezolucijom 1244“.

UNS i UNS na Kosovu smatraju nedopustivim osporavanje prava medijima na Kosovu da prenose izjave zvaničnika iz Beograda povodom događaja od interesa za javnost.

UNS i UNS na Kosovu ističu da upravo Šalja, svojim postupkom, podstiče tenzije, kriminalizuje Kosovo onlajn i ugrožava sigurnost novinara koji u njemu rade.

UNS i UNS na Kosovu podsećaju Šalju, ali i ostale aktere na javnoj sceni, da se, ako nešto smatraju spornim u izveštavanju o konkretnom događaju, ne služe kvalifikacijama, već da izveštavanje medija osporavaju argumentima, ukoliko ih imaju.

UNS i UNS na Kosovu smatraju nedopustivim ovakav odnos prema novinarima od strane EU, ističući da je od velike važnosti da evropske institucije svojim primerom pokažu profesionalni odnos prema medijima.

UNS i UNS na Kosovu podsećaju da ovo nije prvi put da iz Kancelarije EU na Kosovu ne stižu pozivi medijima o aktivnostima njihovih predstavnika i pozivaju ih da bez odlaganja promene praksu.

Književni kritičar i teoretičar Uroš Đurković govorio je o dve poslednje objavljene knjige Žarka Milenkovića „Jasni obrisi nesreće: eseji i kritike o savremenoj srpskoj poeziji“ i naučnu monografiju „Ivan V. Lalić: pitanja pesničke tradicije“.

“Tri osvedočene književne ličnosti Žarka Milenkovića su kritičarska, književna i teorijska. Zašto to spominjem? Zato što je to povezano sa recepcijom svih ovih knjiga, a posebno najnovijih knjiga. Neko ko pažljivo čita Žarkove tekstove može da vidi jednu vrstu arheologije intertekstualne komunikacije koja podražumeva sve te nivoe. Kada čitate Žarkove tekstove možete da vidite, sa jedne strane, nerazmetljiv ton koji je prilično redak, jednu vrstu urednosti i utemeljenosti u pisanju koja je takođe retka i jednu vrstu poštenog školskog pristupa kada Žarko iznosi neku tvrdnju vezanu za savremenu poeziju”, kazao je on.

Đurković je dodao da je književni portret Žarka Milenkovića neočekivao uzbudljiv.

Doktor Vladimir Perić je naveo da je povod za okupljanje rezultat Žarkovog dugog i vrednog rada i posvećenosti knjizi i piscima.

“U Milenkovićevom prikazu dominira ličnost a ne kritičarska persona. To znači da Milenkovič pristupa autorima kao čovek, kolega, pisac a ne kao vrhovni arbitar. Pred vama se nalaze rukovet tekstova koji predstavlja rezultat herbinetičkih poniranja u poetiki savremenih srpskih pesnika, a to nije ništa drugo do pedantno i temeljno tumačenje tućih poetika”, kazao je Perić.

Živojin Rakočević, književnik i direktor Doma kulture “Gračanica” istakao je da je Žarko Milenković pesnik, književni kritičar, esejista, teoretičar književnosti, najsveobuhvatnija pojava u srpskoj književnosti Kosova posle 1999. godine.

“To je nešto sa čime ćemo se svi složiti i u činjenici u kojoj moramo da se pronađemo jer smo u jednom trenutku bili suočeni sa zamiranjem svih ovih žanrova, sa bolnim ratnim prekidom i sa mišlju da je sve što imamo na Kosovu i Metohiji u velikoj meri izbeglo. Onda su se pokazale kreativne sile koje su i kroz Žarka, kroz ovoliko širokih polja pokazale, kolika je snaga književnosti, poezije i kolka je potreba za kritikom”, dodao je Rakočević.

Književno veće Žarka Milenkovića i promocija njegovog stvaralaštva organizovali su Udruženje novinara Srbije (UNS) na Kosovu i Dom kulture Gračanica.

U programu će, pored autora, učestvovati i dr Vladimir Perić, mr Živojin Rakočević, msr Uroš Đurković i moderatorka Jelena Marković, sekretarka DNKiM-a.

Žarko Milenković je objavio tri zbirke poezije: „Kenotaf“ (2011), „Krhotine leta“ (2019) i „Svakodnevno ubijanje života“ (2022), dve knjige eseja: „Tmina i praznina: Horror vacui u srpskoj poeziji HH i HHI veka“ (2021) i „Jasni obrisi nesreće: eseji i kritike o savremenoj srpskoj poeziji“ (2024) i naučnu monografiju „Ivan V. Lalić: pitanja pesničke tradicije“ (2024).

Uredio je više zbornika radova. Od 2021. godine je član žirija za dodelu nagrade „Novica Tadić“. Član je Srpskog književnog društva i Udruženja novinara Srbije. Dobitnik je nagrada: „Grigorije Božović“, „Pero despota Stefana Lazarevića“ i „Hadži Dragan“.

O književnom radu Žarka Milenkovića, pesnik, kritičar i izdavač Gojko Božović je istakao:

„Prepoznat kao jedan od najaktivnijih kritičara i tumača savremene srpske poezije, i to u njenom velikom poetičkom, tematskom i generacijskom rasponu, Milenković je pouzdan i akribičan kritičar, sa odličnim poznavanjem kako književno-istorijskog konteksta srpske poezije, tako i novijih i starijih književnih teorija“, naveo je Božović.

Milenkovićeve kritike, dodao je on, precizno ocrtavaju poetički kontekst knjiga i pesničkih opusa kojima se bavi, da bi se potom iznutra pozabavile pitanjem pesničkog teksta, pesničkog jezika i pesničkog postupka.

„A kada pročita jezgrovite pesme Žarka Milenkovića, čitalac će lako videti kako su one dovedene do osnovnih reči. U ovim pesmama Milenković škrto, jednostavno i uverljivo svedoči o ugroženoj egzistenciji, o svetovima koji se dodiruju, ali ne razumeju, o opsednutoj svakodnevici“, zaključio je Gojko Božović.

“Ali, celokupno gledano, ti mediji izveštavaju na izuzetno kvalitetan i dobar način. Sloboda se osvaja korak po korak i neće je niko tek tako dati medijima. Ona često zavisi isključivo od hrabrosti i profesionalnosti novinara”, navela je.

Ona je pojasnila da lista Reportera bez granica ukazuje na stepen slobode medija, ali da je istovremeno i indikator stepena korumpiranosti i naklonjenosti aktuelnih režima kriminalu i malverzacijama svake vrste.

“Što je toga manje, manja je i potreba za kontrolom medija”, poručila je Vanovac.

Pad Kosova na listi, prema njenom mišljenju, dodatno je uslovljen trendovima, a kao jedan od razloga pogoršanja stanja na Kosovu navela je i nedemokratski zakon o Nezavisnoj komisiji za medije (NMK) koji je nedavno proglašen neustavnim.

“Ako je nešto ‘kumovalo’ padu kvaliteta informisanja građana na Kosovu u protekloj godini, onda je to nedemokratski zakon o NMK koji je pre par dana, na svu sreću, stavljen van snage odlukom Ustavnog suda”, rekla je predsednica UNS na Kosovu.

Što se tiče Srbije, koja je zabeležila simboličan napredak od dva mesta, Vanovac je ocenila da je reč o “fantomskom pomeranju” koje nije zasnovano na stvarnom poboljšanju.

“Situacija oko REM-a je takođe veoma nepovoljna. Verujem da je pomeranje za dva mesta isključivo rezultat pogoršanja stanja u ostalim zemljama, a nikako realan pokazatelj stepena slobode medija”, zaključila je ona.

Nalaze RSF kada je u pitanju stepen slobode štampe (medija) na Kosovu je Udruženje novinara Kosova ocenilo “alarmantnim”. Ne tako davno, Kosovo je na listi RSF bilo na 56. poziciji.

“Nezavisna komisija za medije (NKM) našla se u centru kontroverzne zakonske reforme koja bi mogla dodatno da naruši njenu nezavisnost”, navode Reporteri bez granica.

Ovaj Zakon je Ustavni sud Kosova stavio van snage.

UNS i DNKiM ističu da su mnoge otvorene pretnje novinarima, poput onih koje su upućene redakciji Tanjuga, ostale nekažnjene, a da je ugrožena bezbednost novinara još jedan od razloga za pad na listi Reportera bez granica.

UNS i DNKiM ističu da su Reporteri bez granica ukazali na nedostatak informacija na srpskom jeziku, a da su za jezičku diskriminaciju često bili odgovorni i predstavnici kosovskih institucija, koji na brojnim događajima nisu obezbeđivali prevod na srpski jezik.

UNS i DNKiM pozivaju poslanike Samoopredeljenja da prestanu da kampanjom blaćenja usmerenom ka Asocijaciji novinara Kosova (AGK) i predsedniku ovog udruženja Džemajlu Redži.

Istovremeno, ispred Doma kulture u Gračanici, novinari će pročitati proglas UNS-a i govoriti o slobodi medija i položaju novinara i medijskih radnika.

UNS i DNKiM ističu da bi ministru bili radi domaćini u poseti medijima na KiM.

UNS i DNKiM podsećaju da su ranije već protestovali zbog načina na koji su raspodeljena sredstva na ovom konkursu.

Uvidom u rezultate konkursa, uočljivo je da su odbijeni projekti dve uspešne medijske kuće sa Kosova i Metohije koje rade od 2000. godine i cenjene su zbog svog profesionalnog izveštavanja, a da su značajna sredstva dodeljena organizacijama koje nisu poznate medijskoj zajednici na Kosovu i Metohiji.

UNS je istakao da je od 20 miliona dinara, koliki je budžet konkursa za elektronske medije na Kosovu i Metohiji, ostalo neraspoređeno 1.459.200 dinara predviđenih za medije čiji su izdavači nevladine organizacije, a da je projekata tih medija bilo na konkursu.

UNS je tada istakao i da je iz zapisnika vidljivo da sporne odluke o raspodeli sredstava nisu bile jednoglasne, već da se jedan član komisije svakoj od njih protivio. Ipak, gotovo nijedna njegova primedba nije usvojena.

“Bolja stvar nije mogla da se desi. Pobunila su se i srpska i albanska udruženja, međunarodne organizacije i nevladin sektor. Ako se prisetimo, jedina strana koja je ‘gurala’ prolaz ovom zakonu bila je vladajuća struktura na Kosovu kojoj se mandat završio. Mnogo smo o štetnosti usvajanja ovakvog zakona pisali, pričali, apelovali na sve strane da se spreči njegovo usvajanje koje smo svi jednoglasno tumačili kao najotvoreniju pretnju slobodi medija”, istakla je ona.

Vanovac podseća da je Zakon o nezavisnoj komisiji za medije bio pravno nejasan i sa mnogo “rupa”.

“Da je odluka Ustavnog suda bila drugačija, u tim rupama ostalo bi zaglavljeno novinarstvo na ovom području. Nezavisna medijska komisija ni pod kakvim okolnostima ne sme da postane legalizovani skup protokolista i zaštitnika aktuelnih političkih agendi”, dodaje predsednica UNS-a na KiM.

Vanovac ističe da NKM mora da poraste do nivoa ozbiljnog, nezavisnog i savesnog regulatornog tela koje će artikulisati interese javnosti i elektronskih medija.

“Zadovoljna sam što je naš trud dao ovakve rezultate. Ostaje nam da se nadamo da budućim političkim rukovodiocima neće pasti na pamet da u proces pisanja predloga zakona koji imaju veze sa medijima ne uključe medijske predstavnike”, zaključuje Ivana Vanovac.

Podsetimo, Skupština Kosova je na sednici 11. jula prošle godine, bez učešća opozicije, usvojila Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije. Po usvajanju, Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom na Kosovu i Metohiji izrazilo je zabrinutost zbog usvajanja ovog Zakona, ističući da se njime brutalno ograničava sloboda medija.

Na sadržaj Zakona primedbe su izneli i Kancelarija EU na Kosovu, Misija OEBS, Savet Evrope, Asocijacija novinara Kosova i nevladine organizacije, uz saglasnost da je u suprotnosti sa evropskim standardima.

Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije, između ostalog, predviđa licenciranje onlajn medija, praćenje njihovog sadržaja i kazne do 40.000 evra. Onlajn mediji bili bi, po ovom Zakonu primorani da se registruju u Registar onlajn medija kojim bi upravljala NKM, a za objavljivanje bilo kakvog sadržaja morali bi da traže dozvolu ove Komisije.

U odluci ovog suda na osnovu zahteva za ocenu ustavnosti zakona, koji su još prošle godine podneli opozicioni poslanici, navodi se:

„Sud je, jednoglasno, odlučio (i) da proglasi zahteve prihvatljivim; i (ii) da utvrdi da podstavovi 1.2 i 1.3 stava 1. člana 15. (Izbor članova NKM) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa članom 141. [Nezavisna komisija za medije] Ustava; (iii) da utvrdi da podstavovi 3.4 i 3.5 stava 3. člana 18. (Razrešenje predsednika i člana NKM-a) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa članom 7. [Vrednosti] i članom 141. [Nezavisna komisija za medije] Ustava; (iv) da utvrdi da podstavovi 2.4 i 2.5 stava 2. člana 4. (Nadležnosti NKM-a), stav 5. člana 25. (Dozvole za emitovanje i njihovo obnavljanje) i stav 2. člana 43. Uređivanje vlasništva nosilaca licenci/registrovanih) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa stavom 1. člana 7. [Vrednosti] Ustava; (v) da utvrdi da tačka 1.2.1 i tačka 1.2.24 podstava 1.2 stava 1. i tačke 1.3.5 i 1.3.6 podstava 1.3 stava 1. člana 60. (Sankcije novčanim kaznama) osporenog zakona, nisu u saglasnosti sa stavom 1. člana 7. [Vrednosti] Ustava; (vi) da utvrdi da se osporeni zakon stavlja van snage; i (vii) da odbije zahteve za uvođenje privremene mere“.

Povodom ove presude Ustavnog suda oglasilo se Udruženje novinara Kosova koje je prethodno, zajedno sa advokaticom za medije, Fljutorom Kusari, dostavilo mišljenje u vezi sa ovim zakonom.

„Sud je utvrdio da Zakon br. 08/L-289 o Nezavisnoj komisiji za medije treba biti stavljen van snage i isti treba preispitati na osnovu nalaza presude“, poručili su iz ovog Uruženja.

Ujedno su pozdravili presudu suda.

„Smatramo da je potreban novi zakon, uz široku javnu raspravu i učešće i u skladu sa evropskim standardima, uz poštovanje preporuka Saveta Evrope“, naveli su.

Usvajanje Nacrta zakona o Nezavisnoj komisiji – kritike i optužbe

Poslanici prethodnog saziva Skupštine Kosova usvojili su 11. jula prošle godine Nacrt zakona o Nezavisnoj komisiji za medije koji, između ostalog, predviđa licenciranje onlajn medija, njihovo praćenje i kazne do 40,000 evra.

Ovaj nacrt je usvojen u drugom čitanju sa 59 glasova za, nijednim protiv i dva uzdržana.

U glasanju nisu učestvovali poslanici opozicionih partija, Demokratskog saveza Kosova (LDK), Demokratske partije Kosova (PDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koji su čak uoči glasanja podneli zahtev za skidanje zakona sa dnevnog reda, a što nije podržalo vladajuće Samoopredeljenje.

Opozicija smatra da je reč o štetnom zakonu, jer rizikuje narušavanje slobode izražavanja i medija.

Upravo su opozicioni poslanici – ukupno njih 10 i podneli ovaj zakon Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.

Slične argumente iznosile su i medijske organizacije. Udruženje novinara Kosova je odmah nakon usvajanja zakona izrazilo zabrinutost zbog toga što vladajuća stranka nije uzela u obzir njihove primedbe.

„Politička partija na vlasti nije uzela u obzir primedbe civilnog društva i medija, a ignorisala je izveštaj eksperta Saveta Evrope koji je konstatovao da veći deo zakona ne ispunjava evropske standarde, uključujući standarde Saveta Evrope gde Kosovo želi da se učlani. Današnje glasanje je jedan od najvećih udaraca koje su Vlada Kosova i Samoopredeljenje naneli slobodi medija na Kosovu, u nastojanju započetom od početka mandata da ih disciplinuje i kontroliše“, naveli su iz AGK.

Udruženje novinara Kosova dostavilo avgusta prošle godine ustavnom sudu komentare na ovaj zakon Ustavnom sudu, tražeći da ga sud proglasi neustavnim.

Ni međunarodni predstavnici ne podržavaju

Burno su nakon izglasavanja ovog Nacrta reagovali i međunarodni predstavnici na Kosovu, kao i međunarodne organizacije. Oni su takođe ukazali na to da aktuelna vlast nije primenila preporuke, savete međunarodnih eksperata i stručnjaka, te da zakon uglavnom nije u skladu sa standardima EU.

Misija OEBS navela je da je zabrinuta zbog „određenih aspekata“ konstatujući da su razni međunarodni eksperti davali detaljne preporuke o usklađivanju ovog zakona, koje nisu uzete u obzir.

Ključne preporuke stručnjaka koje nisu uzete u obzir, navode, odnosile su se na zabrinutost zbog novih odredbi koje će uticati na sastav, ulogu i odgovornosti NKM, kao i na procedure za izbor novih članova i mandate izabranih.

Proširenje nadležnosti NKM na društvene mreže, zajedno sa odsustvom jasnih kriterijuma za blokiranje štetnog sadržaja, istakli su, izaziva zabrinutost zbog proporcionalnosti i ima potencijalne implikacije na slobodu izražavanja.

Iako, kako su naveli iz OEBS-a, pozdravljaju uvođenje regulacija koje se tiču vlasništva i koncentracije medija, s druge strane, napomenuli su da nedostaje „proceduralna čvrstoća“.

I nekadašnji šef Kancelarije EU u Prištini, Tomaš Sunjog, kao i aktuelni ambasador Nemačke, Jorn Rode, reagovali su u negativnom tonu, takođe ukazujući na neprimenjene preporuke, ali i na standarde EU koji moraju da se ispune.

Podsetimo, stranka Pokret Samoopredeljenje je na poslednjim parlamentarnim izborima na Kosovu osvojila 48 mandata u parlamentu. Od 15. aprila se održavaju sednice za konstituisanje Skupštine, koje se na svakih 48 sati prekidaju.

Pokret Samoopredeljenje je predložio Aljbuljenu Hadžiu sa predsednicu parlamenta, koja je u prethodnoj vladi bila ministarka pravde, međutim, ona do danas nije izglasana.

Sledeća sednica se nastavlja u petak, a na prethodnim su poslanici verifikovali svoje mandate i položili zakletve.

Aljbin Kurti je sada poslanik u parlamentu i premijer Kosova u tehničkom mandatu, što je u suprotnosti sa Zakonom o vladi.

„Beležimo izuzetno pozitivan trend kada je u pitanju percepcija medija koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu. Ocene koje građani daju ovim medijima eksponencionalno rastu što jasno ukazuje na povećano poverenje u njihov rad, kao i sam kvalitet izveštavanja. Takođe, beležimo i značajan rast informisanja putem onlajn portala, a dolazi do relativnog pada u korišćenju tradicionalnih izvora poput televizije i radija. Sve navedeno ukazuje da mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu kontinuirano obavljaju važan i kvalitetan posao informišući pravovremeno, objektivno i odgovorno“, naveo je Zoran Savić iz NVO Aktiv.

Medijska industrija je treća najrazvijenija industrija na svetu, posle vojne i farmakoindustrije. Ipak, ključna uloga u informisanju lokalne zajednice Srba na Kosovu pripada lokalnim medijima, koji iz mnogo razloga nisu i ne mogu biti deo industrije. Oni pružaju priliku građanima da budu svesni svojih prava i odgovornosti u njihovoj neposrednoj okolini.

„Lokalni mediji su ti koji se bave životom jedne zajednice na lokalu. Oni su važni iz mnogo razloga. Pre svega, ovde su značajni jer pružaju pluralizam mišljenja i zapravo su mediji, govorim za srpske lokalne medije, ovde i jedini koji uopšte pružaju prostor za različita mišljenja, bilo da su u pitanju opozicija, vlast, kritička neka mišljenja koja gotovo da ne postoje u nacionalnim medijima. Oni jesu važni, oni su mali javni servisi u tim zajednicama“, kazao je direktor Medija centra Čaglavica Budimir Ničić.

Lokalni mediji često služe i kao platforma za podizanje svesti o važnim pitanjima kao što su: zaštita životne sredine, prava nevećinskih zajednica, obrazovanje ili zdravstvo.

„Mislim da građani imaju dosta poverenja u lokalne medije, više poverenja u njih nego one koji ne pokrivaju lokalne teme. Pre svega, lokalni mediji se pozicioniraju sa temama sa lokala, ono što ljude interesuje, ali imaju kontekst jer su prisutni na terenu, znaju šta se dešava u zajednici. To smo najčešće videli kada nastaju neke krize ili eskalacije na terenu, kada imamo mnogo dezinformacija, kada su lokalni mediji jedini koji imaju pravu sliku sa terena”, rekao je Marko Milenković iz NVO Nova društvena inicijativa.

Iako su programi nacionalnih i globalnih medija najčešće vrlo informativni, oni nikada ne mogu da budu usko fokusirani na kulturne, jezičke i društvene norme određenog regiona. Lokalni mediji govore jezikom zajednice i često uzimaju u obzir specifičnosti lokalnog konteksta.

„U prethodnih godinu i po dana imali smo projekat u kome smo koristili sredstvo veštačke inteligencije – Pikasu. Mi smo pratili rad, kako lokalnih tako i drugih medija unutar srpske zajednice. Videli smo da zaista, pre svega, po reakcijama na društvenim mrežama, imamo pozitivne reakcije srpske zajednice kada su lokalni mediji u pitanju. Od lokalnih medija građani žele da vide lokalne teme i da im u tome veruju“, dodao je Milenković.

Onog trenutka kada su vesti postale roba, standardizovane su i prilagođene prodaji na tržištu. Istina u njima obitava još pretežno u programima i objavama malih, gotovo gerilskih medija. Oni dobar deo svojih sadržaja vrlo često proizvode potpuno besplatno, na dobrobit svoje publike, za razliku od medija i programa koje finansiraju multikorporacije ili velesile.

UNS ističe da je od 20 miliona dinara, koliki je budžet konkursa za elektronske medije na Kosovu i Metohiji, ostalo neraspoređeno 1.459.200 dinara predviđenih za medije čiji su izdavači nevladine organizacije.

UNS ističe da je iz zapisnika vidljivo da sporne odluke o raspodeli sredstava nisu bile jednoglasne, već da se jedan član komisije svakoj od njih protivio. Ipak, gotovo nijedna njegova primedba nije usvojena.

UNS i DNKiM traže od Ministarstva da formira komisiju koja će obići medije koji su konkurisali, kako bi neposredno stekla uvid u rad, kapacitete i profesionalnost tih medija, kao i da nakon sticanja apsoloutnog uvida u stanje na terenu, pristupi razmatranju projekata i raspodeli sredstava. UNS i DNKiM ističu da bi im bili radi domaćini u toj poseti.

UNS i DNKiM podsećaju da su inicijatori konkursnog sufinansiranja medija na KiM, kao i uvećanja sredstava za podršku profesionalnom novinarstvu na ovom području.

UNS i DNKiM, uzimajući u obzir tešku finansijsku situaciju medija na KiM,  imaju esnafsku obavezu da od Ministarstva informisanja i telekomunikacija traže poništavanje Konkursa za Kosovo i Metohiju.

Tim povodom Kontakt Plus danas su posetili predsednik UNS-a Živojin Rakočević, predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac i sekretarka UNS-a na Kosovu Jelena Marković.

„Danas obeležavamo 25 godina rada Kontakt Plus radija. Sa sigurnošću možemo reći da je prošao čitav jedan vek, jer ono što se našlo u ovih 25 godina, na drugim, srećnijim mestima, stane u 100 godina“, kaže Živojin Rakočević.

Osvrnuo se i na brojne ljude koji su svojim radom ostavili neizbrisiv trag u radu naše medijske kuće.

Među njima su, kako je naveo, Valentina Čukić, Mirjana Milutinović, Dejan Simićević, Željko Tvrdišić, Ivana Vanovac, Jelena Marković, Jasmina Šćekić i mnogi drugi koji su, kako je rekao, „izdržali da budu samo svoji, da budu profesionalci“.

„Oni su ostavili dubok trag u novinarstvu u ovih 25 godina da njihov uticaj, vidljivost, njihovo postojanje izgleda kao da su radili čitav jedan vek“, rekao je predsednik UNS-a.

Prema rečima predsednice Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM), Ivane Vanovac, Kontakt Plus radio je od samog početka bio glas urbanog, profesionalnog i slobodnog novinarstva, te da i danas, posle četvrt veka rada, ostaje jedan od najpouzdanijih izvora informacija na Kosovu.

„Kada se setim Kontakta, ne mogu da ne budem subjektivna, zato što je on bio integralni deo mog života osam godina, tako da stvarno pričam to sa emocijama. Divno je to što posle 25 godina ova kuća postoji potpuno neukaljanog imena i danas predstavlja zaista perjanicu među medijima koji izveštavaju na krajnje objektivan i slobodan način, tako da ako ko zaslužuje čestitke, ako ko zaslužuje da postoji ne još 25, 50, 100 godina, onda je to stvarno Kontakt Plus radio“, zaključuje Vanovac.

Kontakt Plus se ujedno zahvaljuje svim institucijama, organizacijama i pojedincima, koji su nam uputili čestitke povodom jubileja.

Ostajemo u kontaktu…

Program Kontakt Plus radija, prvi put je emitovan, na današnji dan 2000. godine.

Tokom ovog četvrtvekovnog postojanja, Kontakt Plus je postao značajan izvor informacija, u regionu koji je pogođen promenama i izazovima postkonfliktnog društva.

Radio je započeo sa radom u periodu nakon sukoba na Kosovu, kada je bilo nužno obezbediti tačno i profesionalno izveštavanje u dinamičnom društvenom i političkom okruženju.

Od samog početka Kontakt Plus radio je postavio visok standard profesionalizma, sa posebnim naglaskom na objektivnost i nepristrasnost u izveštavanju.

S obzirom na specifičnosti medijskog okruženja na Kosovu, Kontakt Plus radio je imao ključnu ulogu u očuvanju informativne ravnoteže i pružanja građanima tačnih, relevantnih i pravovremenih informacija u turbulentnim vremenima, punih izazova i kriza.

Osnovni postulat rada Kontakt Plus radija je profesionalno izveštavanje, što je postalo prepoznatljivo kroz godine postojanja, kroz koje smo uspeli da steknemo brojnu publiku.

Kroz sve ove godine, Kontakt Plus je nastavio da se razvija, prateći savremene trendove u medijskoj industriji, ali ostajući veran svojoj misiji profesionalnog i nepristrasnog informisanja.

Od 2012. godine, Kontakt Plus radio je proširio svoje prisustvo i u digitalnom prostoru, pokretanjem web platforme www.radiokontaktplus.org, koja je postala dodatni način komunikacije sa publikom koja je više usmerena na online medije i digitalnu interakciju.

Kontakt Plus je bio i značajan izvor obuke za mnoge mlade novinare. Profesionalno iskustvo na Kontakt Plus radiju, sticali su mnogi novinari i medijski radnici koji su tokom svojih karijera učestvovali u različitim fazama produkcije i realizacije programa.

Mnogi od njih, kasnije su ostvarili uspešne karijere i u drugim medijima, gde su primenjivali ovde naučeno i nastavili da razvijaju svoje profesionalne sposobnosti.

Novinari Kontakt Plus radija, dobitnici su mnogih nagrada u oblasti radijskog novinarstva.

Kontakt Plus je član i osnivač Kosovske medijske asocijacije (KOSMA), mreže radio stanica iz različitih regiona na Kosovu, koje proizvode zajednički informativni program.

Ova godišnjica je prilika, ne samo da se osvrnemo na značajan period koji je iza nas, već i da se podsetimo, koliko su profesionalni i kvalitetni mediji važni za očuvanje zajednice i stvaranja veza među različitim kulturama i narodima, pogotovo ako se uzme u obzir kontekst sredine iz koje Kontakt Plus radio izveštava…

Poštovana publiko, hvala vam za sve ove godine poverenja!

Zbog vas trajemo i zato ostanite i dalje uz 101.9 MHz!

Kada ovakve optužbe, potkrepljene manipulisanim narativima, počnu da se šire društvenim mrežama i Telegram kanalima, postaje jasno da se ne radi samo o napadu na naš profesionalni integritet.

Napadi s obe strane su cena profesionalizma

Nažalost, ovo nije prvi put da se Radio Goraždevac nađe između dve vatre. 

U martu 2023. godine, naša redakcija je bila predmet detaljne provere Nezavisne komisije za medije iz Prištine, regulatornog tela koje reguliše zakone i medijski spektar na Kosovu. Uz zahtev da predamo kompletnu 24/7 arhivu programa, sumnjičili su nas da smo ispostava ruskog Sputnjika. Nakon analize, ta optužba se ispostavila kao besmislena, ali su kroz monitoring došli do novog zaključka – da korišćenjem reči „Metohija“ u svom informativnom programu narušavamo „teritorijalni integritet Kosova“. 

Dakle, pre godinu i po dana optuživani smo za jednu stvar u Prištini, a sada, u Beogradu, optužuju nas za potpuno suprotno.

Sećam se kako su nas još sreedinom 2000-ih pojedini tadašnji srpski politički predstavnici u Goraždevcu optuživali u pismima specijalnom predsravniku UNMIK-a u Prištini da „Radio Goraždevac vode srpski Talibani“. Istovremeno, tim istim vlastima u Beogradu slali su pismo sa suprotnim narativom – da smo „izdajnici i strani plaćenici“. 

Danas, 25 godina kasnije, metode su ostale iste: oni koji ne mogu da nas kontrolišu, pokušavaju da nas diskredituju i eliminišu iz javnog prostora.

Ko stoji iza „Srpskog Glasa“?

Pitanje koje se logično postavlja jeste – kome smeta Radio Goraždevac i zašto baš sada? 

Portal koji nas targetira nastao je ove godine, a prvu vest objavio tek ovog meseca. Čudno je da nisu krenuli ovu priču od većih kosovskih medijia – onih koji su bliski vlastima u Beogradu i koji režim direktno finansira, a koji koriste identičnu terminologiju kao mi – odlučili su da napadnu i krenu od jedinog srpskog glasa u Metohiji. Medij koji opstaje bez političkih direktiva i pritisaka postao je meta jer ne pristaje na kompromis sa istinom. Ali čak i da su krenuli od tih većih režimskih medija, takav napad bi i dalje bio pogrešan. 

Terminologija koju koristimo deo je svakodnevnog novinarskog izražavanja i nije suprotna Kodeksu novinara. Novinari imaju pravo, ali i profesionalnu obavezu, da jasno i precizno imenuju institucije i aktere o kojima izveštavaju – bez političkog pritiska i straha od posledica. Pitanje je – zašto su onda krenuli baš od najmanjeg lokalnog medija?“

Zbog toga smo, odmah po objavi sramnog teksta, slučaj prijavili novinarskim udruženjima i Savetu za štampu u Beogradu. Takođe smo podneli prijavu odeljenju za Visokotehnološki kriminal, jer ovakvo targetiranje može imati ozbiljne posledice.

Podrška iz novinarske zajednice i akademskih krugova

U međuvremenu, ovi napadi naišli su na jasnu osudu novinarskih udruženja, ali i širu podršku kolega i akademske zajednice. Brojni novinari, prijatelji radija i univerzitetski profesori javili su nam se sa rečima solidarnosti, svesni da se ovde ne radi samo o nama – već o pokušaju da se uguši svaka nezavisna informacija i slobodna reč.

Zato nećemo ćutati. Ne zato što smo bezgrešni – daleko od toga. Možda nismo najbolji i najprofesionalniji medij, ali ponosno stojimo iza svega što smo radili i radimo već 25 godina. 

Iza svakog našeg teksta, svakog priloga, svakog izveštaja stoji ime i prezime.

Ne krijemo se. 

A šta stoji iza “Srpskog Glasa“?

„Radio Goraždevac je uvek nastojao da bude profesionalan, objektivan, u skladu sa zakonima i Etičkim kodeksom novinara. Korišćeni termini su isključivo u kontekstu profesionalnog izveštavanja o aktuelnim događajima, bez bilo kakvih političkih stavova ili podrške bilo kojoj strani. Naš rad je uvek bio fokusiran na istinu, istinitost informacija i poštovanje novinarske etike“, ističe Dimitrijević.

Ovakvo targetiranje, napominje on, veoma brzo se širi na Fejsbuku, Instagramu i Telegram kanalima.

“Planiramo da ovaj slučaj prijavimo svim nadležnim institucijama, kako bi se otkrilo ko stoji iza portala, udruženjima i organizacijama za slobodu medija, kako bismo zaštitili naše novinare i osigurali da se ovakvi napadi ne ponove”, podvlači Darko Dimitrijević. 

UNS i DNKiM napominju da su termini koje koriste srpski mediji na Kosovu i Metohiji u skladu sa trenutno važećim zakonima, koji korišćenje drugačijih izraza prepoznaju kao kršenje ustavnog poretka i za sobom povlače mogućnost gubitka licence za rad, kao i da ni na koji način ne odražavaju lične stavove i opredeljenosti zaposlenih.

UNS i DNKiM ističu da je targetiranje i ulaženje na ovaj način u obračun sa novinarima i medijskim kućama neprihvatljivo, jer bi ovakvo obeležavanje moglo ugroziti bezbednost novinara i medijskih radnika. 

Međutim, kako ističu, po objavljivanju teksta sa informacijama od javnog značaja, usledio je telefonski poziv Staviljeci novinarki Vukosavljević uz pitanje, zašto se pozivaju na njeno ime kada su mogli da samo stave Matična služba i da nemaju pravo na navođenje njenog imena.

Iz Kosseva napominju da Staviljeci prethodno, tokom prvog razgovora, nije zahtevala da se njeno ime ne objavljuje.

Zatim je, preciziraju, uputila pretnju da će doći sa policijom u kancelariju.

“Vidimo se za dva minuta. Da da, ima da izbrišeš ime iz momenta ili ću da dođem sa policijom, to ti ćeš da rešiš. Imam da te tužim budi ubeđena, i ko ti dao broj i sve“, pretila je Staviljeci novinarki Vukosavljević.

UNS i DNKiM traži od Kosovske policije da hitno istraži ovaj slučaj, ističući da su zastrašivanja i pretnje novinarima neprihvatljivi i da vinovnici moraju da snose odgovornost.