Pravovremeno, pouzdano i profesionalno informisanje o događajima na Kosovu, različito po kvalitetu od informisanja medija u Beogradu ili Prištini, bilo je naš prvi novinarski zadatak.

„Tokom četvrt veka, Kim radio je ostao važan izvor lokalnih vesti i informacija. Pružali smo prostor različitim sagovornicima, stavovima i temama, relevantnim ne samo za lokalnu zajednicu. U posebno kriznim i izazovnim vremenima na početku svog funkcionisanja, Kim radio je često bio jedini pouzdan informativni kanal za građane. Posvećenost profesionalnim standardima, etici i formiranju medijskih radnika su konstanta svih 25 godina, pa je izgrađena stabilna baza slušalaca i pratilaca, ali i ugled u medijskom prostoru“, kaže glavni i odgovorni urednik Goran Avramović. 

Kim 2013. godine prerasta u televiziju, ali je nakon nekoliko godina emitovanja programa, a usled finansijske krize u vreme pandemije virusa korona, ugasio kablovski tv signal.

Uprkos brojnim izazovima, Radio Kim nije posustao, drži se profesionalnih standarda i poštuje novinarsku etiku. Za takav odnos prema profesiji, a pružajući publici kvalitetne sadržaje, novinari, urednici i snimatelji Radija Kim su višestruko nagrađivani.

„Povodom 25 godina postojanja Radija Kim, sa ponosom mogu da kažem da je naš medij tokom svih ovih godina prolazio kroz brojne izazove i poteškoće, ali je svaki put uspevao da ih prevaziđe. Uprkos složenim okolnostima, ostali smo dosledni profesionalnom novinarstvu i služenju zajednici. Pred nama je važan i značajan period daljeg razvoja, jačanja nezavisnog informisanja i očuvanja našeg medija“, kaže direktor Radija Kim, Isak Vorgučić.

Slične poruke na godišnjicu radija šalje i glavni i odgovorni urednik.

„Jubilej od 25 godina pruža priliku i da se sagleda trenutna pozicija našeg medija u vrlo izazovnom okruženju. Savremeno novinarstvo zahteva brzu adaptaciju na digitalne platforme i promene u načinu komunikacije sa publikom. Kim radio planira da u narednom periodu unapredi digitalni sadržaj i osigura dostupnost delova produkcije na više platformi. Naš cilj je kombinovanje tradicionalnih medijskih formata sa modernim trendovima. Kako bi ostali relevantni, i u narednom periodu ćemo biti posvećeni praćenju lokalnih i regionalnih dešavanja, uz fokus na tačnost i proveru informacija“, zaključuje Avramović.

Urednici Kontakt plus radija Danieli Tomašević uručena je novinarska nagrada „Milisav Milić“.  za novinarski tekst „Kandidatura žena za gradonačelnice na Kosovu: Statistika i nejednakosti“.

„Velika je čast i odgovornost biti nosilac ove nagrade. Ideja je nastala iz jedne emisije u kojoj je bilo reči o ovogodišnjim lokalnim izborima, gde se postavilo pitanje o učešću žena u izbornom preocesu. Odgovori su bili uopšteni, netačni, bez ikakvih dokaza ili brojki. To me je navelo na razmišljanje da o ovoj temi pristupamo na površan način, bez dublje analize“, istakla je ona.

Ova nagrada, dodala je Tomašević, dokaz je da analitičko, objektivno, profesionalno i tematski fokusirano novinarstvo ima svoju vrednost.

Snimatelj i montažer RTK2 Aleksandar Miladinović dobitnik je nagrade „Živojin Čelić“ za reportažu „Kapije“.

„Jako je teško biti reporter, snimatelj, voziti dron. Hvala vam što ste prepoznali sve to. Takođe, jako je teško doći do tih ljudi u Velikoj Hoči. U početku, oni su imali neko nepoverenje kada su videli jednog čoveka, nisu znali šta radim, za koga radim, ali kad su čuli da sam dobio nagradu, svi su se javili, svi su tražili da im pošaljem film i pitali: mogu li ja to da odgledam?“, naveo je on.  

Ova nagrada, istakao je Miladinović, podstrek i obaveza da nastavi dalje da radi.

„Evo koliko danas već pripremam novi projekat, novi film, tako da se nadam da ćemo sledeće godine izaći sa nekom novom pričom“, naveo je on.

Radijsku nagradu „Rade Tomić“ dobila je Katarina Mirković za priču „Ratni zločini na Kosovu: Svedočenja bez dokaza - da li se procesuiraju istinski počinioci?“.

 „Nagrada ne pripada samo meni, već sagovornicima koji su imali hrabrosti da govore o ovoj temi. Posebnu zahvalnost dugujem snimatelju Perici Mirkoviću koji je svoj deo posla zaista obavio profesionalno. Osim što je bio tehnička podrška, on je bio jedno, zaista istinsko novinarsko partnerstvo“, istakla je ona.

U ovoj temi, dodala je Mirković, zapravo nisam odgovorila na sva pitanja, „ali sam postavila ono najvažnije, a to je da li se procesuiraju istinski počinioci“.

„Nadam se da će ova nagrada biti podstrek da se o ovoj temi govori još glasnije, da se govori o ratnim zločinima na Kosovu i o optužnicama protiv Srba“, navela je ona.

O nagradama je odlučivao žiri u sastavu Olivera Milošević (predsednica žirija), Dubravka Nikolić i Dragan Stojanović i sve odluke doneo jednoglasno.

Predsednica žirija Olivera Milošević zahvalila je kolegama koji su ove godine učestvovali na konkursu, kao i dobitnicima nagradama. Istakla je da je ohrabruje to što su u odnosu na pre tri godine istraživačke priče otvorile vrlo važne, osetljive, pa i škakljive teme na Kosovu.

„Mogu da kažem da su dve od tri nagrade otišle upravo za takve priče. Kao novinarka ne mogu da ne primetim da su sve istraživačke teme pristigle na konkursu uradile novinarke. Na Kosovu i Metohiji su novinarke pokazale da su hrabre i beskompromisni borci za istinu, a pre svega javni interes. Na tome im čestitam i bodrim ih da nastave da rade ovako dobre priče“, rekla je ona.

Milošević je dodala da joj je žao što je pristiglo malo predloga i pozvala kolege da sledeće godine šalju svoje radove.

„Znajući koliko ovde ima dobrih novinara uverena sam da u ovoj konkurenciji sada nije bilo mnogo, mnogo dobrih priča i dobrih tema koje su objavljene u tom periodu, od prošle dodele nagrada. Kolege, budite slobodni nađite vremena da pošaljete svoje radove kako bismo sledeće godine mogli da imamo više tema za ocenjivanje“, poručila je ona.

Predsednica UNS-a na Kosovu Ivana Vanovac čestitala je dobitnicima nagrada i zahvalila novinarima koji su odabarali sadržaje svojih priča, jer su te priče, kako je rekla, problemi kojima se treba baviti i u narednoj godini. 

„Da vodimo računa o poziciji žena, da više govorimo o nekim sudskim procesima koji baš nisu na čvrstim zakonskim nogama, ali i da budemo kreativni i vodimo računa na koja vrata kucamo, a kome ćemo da ih zatvorimo“, navele je ona.

Misija OEBS-a ulaže najveće interesovanje, dodala je Vanovac, i u krajnjoj liniji najviše sredstava da podrži Udruženje.

„Hvala gospodinu ambasadoru što je danas sa nama. Čast nam je što ćemo se družiti i sarađivati i u sledećoj godini“, poručila je ona.

Ambasador OEBS-a na Kosovu Džerard Mekgark poručio je da će novinari na Kosovu uvek imati podršku ove Misije.

„Ne morate da mi kažete koliko je teško biti novinar. Znam koliko vam je teško, živite na takvom područuju, ali znajte da ćete uvek imati podršku OEBS-a. Sam način rada se transformisao”, istakao je Mekgark i dodao:

„Radite u veoma polarizovanom području. Priče kojima se vi bavite čine razliku, vaš rad ima uticaj. Vi ste oni preko kojih se te priče čuju i dolaze do ostalih“, istakao je ambasador.

UNS dodelio Povelju Radiju Kim za 25 godina rada

UNS je danas dodelio Povelju Radiju Kim povodom 25 godina rada i uspešnog izveštavanja.

Povelju je urednici i novinarki Radija Kim uručila potpredsednica UNS-a Olivera Milošević.

Obraćajući se prisutnima, Vorgučić je kazala da je od osnivanja Radio Kim prolazio kroz turbulentan period. Turbulentna je bila i političko-bezbednosna situacija na Kosovu.

Dodala je da su tokom četvrt veka trajanja i profesionalnog izveštavanja ovog medija uposleni na radiju bili suočeni sa strašnim događajima, teškim temama, da su prenosili i loše vesti, ali i da je bilo mnogo radosti, ljubavi, predanog i profesionalnog rada.

Vorgučićeva je naglasila da je Radio Kim neformalna novinarska škola koja je „stvorila“ oko 200 novinara, snimatelja i montažera. Na tu činjenicu je jako ponosna.

Poručila je da će Radio Kim nastaviti da izveštava profesionalno. Na prvom mestu će i dalje biti „običan“ čovek.

Pre dodele novinarskih nagrada, u sali Doma kulture u Gračanici održana je godišnja sednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) gde je predstavljen je i usvojen godišnji izveštaj o radu.

Pored toga, usvojen je i predlog o usklađivanju Pravila DNKiM-a sa Statutom UNS-a.

U radu Skupštine mogu učestvovati koleginice i kolege koje imaju izmirenu članarinu za 2024. godinu. Obavezno je da članovi ponesu novinarsku legitimaciju.

Koleginicama i kolegama koji nisu sa centralnog Kosova, UNS će pokriti putne troškove uz prethodno javljanje na imejl jelena.markovic@uns.rs.

Nakon sednice Skupštine, u 13 sati, biće održana dodela Godišnjih nagrada UNS-a na Kosovu za 2025. godinu.  

“Autorka na veoma hrabar, precizan i temeljan način opisuje položaj žena u političkom životu Kosova. Jasnim i britkim rečenicama, potkrepljenim činjenicama i statističkim podacima, čitaocu predočava pravu sliku društveno-političkog života bez obzira na stranačku, nacionalnu ili versku pripadnost”, navodi žiri.

Na profesionalan, objektivan i analitičan način, dodaje se, Tomašević govori o temi koja je od izuzetne važnosti za javnost.

“Ne boji se da ukaže na marginalizaciju žena i rodnu neravnopravnost koja je duboko ukorenjena. Njen sveobuhvatan pristup novinarstvu, kvalitetan i požrtvovan rad svrstavaju je među novinare koji imaju ključnu ulogu u podizanju profesionalnih standarda”, stoji u obrazloženju žirija.

Nagradu u oblasti televizijskog novinarstva „Živojin Čelić” žiri je odlučio da dodeli autoru Aleksandru Miladinoviću za reportažu “Kapije”. 

“Izabrao je originalnu, nesvakidašnju i slojevitu temu. Kapije u njegovoj dokumentarnoj priči su više od arhitekture. One su simbol vremena, načina života, običaja, pa i identitet Srba u Velikoj Hoči. Posebnu draž donose autentične priče ljudi, koji na svoj način govore o važnosti i značaju kapija”, ističe žiri.

U obrazloženju se navodi da žiri posebno ceni to što Miladinović potpisuje snimanje, montažu i istraživački rad.

“Pored toga, Miladinović je i reporter i dron operater. Takav autorski pristup donosi posebnu atmosferu i to se definitivno reflektuje i na njegovu reportažu”, dodaje žiri.

Radijsku nagradu “Rade Tomić” po odluci žirija dobija Katarina Mirković, novinarka Kim radija za priču "Ratni zločini na Kosovu: Svedočenja bez dokaza – da li se procesuiraju istinski počinioci?" 

“Mirković se hrabro uhvatila u koštac sa jednom od osetljivijih tema na Kosovu i Metohiji, koja pogađa ne samo optužene i njihove porodice, već celu srpsku zajednicu. Kosovskoj i široj javnosti pružila je detaljno, istraživački utemeljeno i izbalansirano sagledavanje sudskih procesa za ratne zločine na Kosovu”, ističe žiri.

U obrazloženju se dodaje da autorka otkriva sistemske propuste, od nedostatka materijalnih dokaza do ozbiljnih problema u identifikaciji osumnjičenih.

“Sve to potkrepljuje izjavama relevantnih sagovornika, uključujući i članove porodica optuženih. Mirković verodostojno ukazuje na posledice selektivnog pravosuđa ne samo prema pojedincu, već za celo društvo”, piše u obrazloženju žirija.

O nagradama je odlučivao žiri u sastavu Olivera Milošević (predsednica žirija), Dubravka Nikolić i Dragan Stojanović i sve odluke doneo jednoglasno.

UNS-ov ogranak na Kosovu i Metohiji godišnje novinarske nagrade dodeljuje četvrtu godinu zaredom.

Do sada su nagrade dobili: urednica portala „Gračanica onlajn”, Anđelka Ćup (2022), snimatelji „Nju presa“ Jovica Karadžić i Nebojša Đokić (2022), novinarka „Radija KiM”, Aleksandra Arsić (2022), novinarka Radija Kosovska Mitrovica Ivana Vanovac (2022), novinarka medijacentar.info Sanja Đokić (2023), glavni i odgovorni urednik portala Riznica Ivan Miljković (2023), dokumentarista Žarko Joksimović (2023), dopisnica NIN-a sa Kosova i urednica Kim radija Zorica Vorgučić (2024), novinarka Kontakt plus radija Sandra Dobrić (2024) i novinarka TV Most Marijana Ristić (2024).

Tročlani žiri koji su činili novinarka i predsednica UNS-a na Kosovu Ivana Vanovac, novinar i publicista Đorđe Jevtić i prošlogodišnji pobednik festivala Siniša Kostić odlučili su da prvu nagradu na ovom festivalu u Gračanici dobije film SPRZM 20.26.

U odbrazloženju odluke navodi se da ovaj film na originalan i celovit način prikazuje dramatično stanje na Kosovu koje se već više od dve i po decenije ne menja, već naprotiv postaje sve dramatičnije.

„Autori to prikazuju u hibridnoj formi kombinujući inserte iz igranog filma „Sporazum“ prvog takve vrste i u celosti snimljenog na Kosovu pre dest godina sa dokumentarnim kadrovima kosovsko-metohijske sadašnjosti. Protagonisti filma iskazuju intimni doživljaj tog desetogodišnjeg međuvremena čija politička realnost nadmašuje maštovitost igranog filma. Posebna vrednost ovog ostvarenja je u igrano-dokumentarnoj strukturi filma koja do sada nije viđena na Grafestu“, stoji u obrazloženju žirija.

Jednom od autora, Goranu Avramoviću, nagradu je dodelila predsednica žirija Ivana Vanovac.

„Važno je da slike života postanu umetnost i ja želim da se zahvalim Peđi (Predragu Radonjiću) na tome, scenaristi i reditelju filma Sporzum koji je poslužio kao predložak za ovaj. Kolegi Igoru Vukoviću koji večeras nije mogao da dođe, producentima Isaku (Vorgučiću) i Ivani (Kovačević), Ivani Dimić na magičnom dodiru tog osnovnog teksta kog smo Igor i ja napisali i naravno svim ljudima koji su doprineli i odmagali tokom pet godina koliko smo mi radili ovaj film. Važno je da čovek može da prihvati istinu tek onda kada je u stanju da je podnese i mi svi ovde istinu o kojoj govore Sporazum originalni i Sporazum 20.26 odnosimo tih 25,6 goidna vrlo jasno. Laž ima publiku a istina ima cenu, a ovaj film ima cenu koju smo Igor i ja plaćali zadnjih pet godina“, kazao je Goran Avramović nakon preuzimanja nagrade.

Film je rađen u produkciji Kim radio/Klicker production 2020-2025. Muziku je radio Marjan Todorović.

Drugo mesto na festivalu pripalo je Snežani Bogdanović i Miliću Petroviću za film „Odraz u ogledalu“ o raseljenim licima koja još uvek žive u kolektivnom smeštaju u Severnoj Mitrovici.

„Radeći u okviru programa UNHCR-a prepoznala sam problem kod tih ljudi, da prosto ne ostanu zaboravljeni i na taj način sam ja potegla priču sa Darkom (Dimitrijevićem) i Milićem jer znam da oni imaju slične situacije u Metohiji o raseljeništvu i povratku, tako da tema je za neke zaboravljena, ali mi nismo hteli da je zaboravimo, upravo zbog tih ljudi i godina koje oni provodeu kolektivnom centru“, kazala je Snežana Bogdanović.

Njen kolega Milić Petrović kaže da je bio neprijatno iznenađen kada je saznao da ovakvi centri još postoje na Kosovu. „Ulazili smo u njihove domove, u njihovu privatnost i tamo sam video ljude koji su raseljeni iz sela do mog sela, a ja nisam znao da oni još uvek žive u raseljeništvu i da nemaju svoj krov nad glavom i bilo mi je teško snimati“, kazao je Milić Petrović naglašavajući da očekuje da se pitanje raseljenih u kolektivnim centrima reši i da nadležni reše problem stanovanja raseljenih lica.

Treću nagradu dobio je film „Sećanje na našu decu“ Mire Lolić Močević koji govori o stradanju 30 dece na Kosovu u periodu 1999. godine, ističući tugu porodica koja ne jenjava. Film naglašava da i da počinioci tih ubistava nisu pronađeni. Nagradu je u ime autorke primila Slavica Popović čiji je brat stradao u zločinu u Starom Gracku.

Specijalno priznanje za veliki doprinos festivalu Grafest pripalo je Radmili Vulićević koja se ove godine takmičila po peti put. Ove godine sa filmom „Kome su krivi grobovi?“„Bilo je toliko lepih priča, toliko dobrih filmova, toliko mojih tema koje sam ja živela tokom ovih 26 godina, a sada sam ih preživela ponovo. Dokumentarni film je priča o nama, o ljudima oko nas, priča o našoj svakodnevici, o svemu lepom i ružnom što nam se desi i to je dokument koji će ostati za generacije iza nas. Ovo priznanje nisam očekivala ali zaista od srca hvala, jer ja želim da budem samo svedok i želim da u znak zahvalnosti prema svojim i našim precima ostavim za naše potomke neko sećanje i neki trag“, kazala je autorka.

Bolja produkcija u odnosu na prethodne festivale

Selektorka festivala Nevena Matović kazala je da je kvalitet ovogodišnje produkcije znatno bolji nego prethodnih godina. „Sve vreme tokom ovog Grafesta razmišljam kako vreme prolazi a da se ništa ne menja. Pobednički film koji su pročitali kao Sporazum je zapravo SPRZM a to je jedna reč kojoj nedostaju vokali i koji kada se pročita bez tih vokala zapravo izgleda kao da je ništa. Upravo je to osećaj koji ja imam kada su u pitanju filmovi koji govore o tome da vreme prolazi a da se sitaucija samo ponavlja“, kazala je Matić.

Osnivač Grafesta Đorđe Jevtić kaže da je ova godina sa ovakvim kvalitetom dokumentarnih filmova i reportaža pokazuje koliko je festival sazreo. „Ove godine imamo zaista jednu dobru produkciju koja pokazuje da je festival sazreo i da će još više sazrevati. Ovo je najbogatija godina sa pravom dokumentaristikom i dokumentarnog filma kao specijalne forme izražavanja. Ja kao idejni tvorac i osnivač festivala, moja ideja je bila upravo da se to izuzetno bogato područje za dokumentaristiku iskoristi i prikazuje onu dobru stranu na Kosovu i Metohiji i ono što se poslednje dve decenije dešavalo i dešava se danas na KiM. To je bogatstvo i rudnik koji izbacuje taj dragoceni materijal kao građu za dobru dokumentaristiku“, kazao je on.

Jevtić kaže da je prosek prijavljenih filmova u proteklih 14 godina 30, a da 15 ulaze u takmičarski program. Kaže da je napravljen fundus od oko 400 filmova i kratkih formi koje čuva Dom kulture „Gračanica“ koji je i organizator ovog festivala.

Nagrade se dodeljuju za najbolja novinarska ostvarenja u tri kategorije:

1. Nagrada za televizijsko novinarstvo „Živojin Čelić“ (u ovoj kategoriji mogu biti nagrađeni i snimatelji);

2. Nagrada za radio novinarstvo „Rade Tomić“;

3. Nagrada za novinarstvo u štampi „Milisav Milić“ (uključuje onlajn medije, agencijsko novinarstvo, kao i fotografiju).

Za podnošenje predloga potrebni su sledeći podaci: ime i prezime autora, naziv medijskog sadržaja i medij u kojem je objavljen, datum objavljivanja i link do objavljenog sadržaja, lični i kontakt podaci predlagača i kratko obrazloženje. Originalni rad treba priložiti zajedno sa predlogom. Nepotpuni predlozi neće biti uzeti u razmatranje.

Uređivanje može biti ravnopravno nominovano u sve tri kategorije (televizija, radio i štampa). U svakoj kategoriji biće dodeljena po  jedna nagrada.

Pravo predlaganja i pravo učešća na konkursu imaju svi zainteresovani koji su objavili novinarske radove na srpskom jeziku, bez obzira na njihovu etničku, versku, društvenu ili polnu pripadnost. Novinari koje nisu članovi UNS-a, ali žive i rade na Kosovu, mogu biti predlagani ili samostalno konkurisati za nagrade.

Svaki autor može konkurisati samo sa jednim medijskim sadržajem u svakoj kategoriji. Žiri će pregledati sve predloge i odabrati najuspešnije kandidate u svim kategorijama.

UNS na Kosovu će i ove godine nagraditi visokokvalitetne, inovativne i maštovite radove u sve tri kategorije - televizijsko novinarstvo, radio novinarstvo i štampano novinarstvo. Žiri će uzeti u obzir  kriterijume kao što su usklađenost sa novinarskom etikom, kredibilitet, tačnost, autentičnost, javni uticaj i kreativnost. Takođe će se uzeti u obzir koliko je sadržaj relevantan i originalan, kao i da li predstavlja primer angažovanog novinarstva.

Poziv za podnošenje predloga je otvoren od 22. novembra do 11. decembra 2025. godine.

Predloge za nagrade treba podneti korišćenjem dole navedenih onlajn obrazaca. Jednostavno kliknite na link koji odgovara kategoriji nagrade za koju želite da date predlog, popunite obrazac i pošaljite ga.

1. Obrazac za prijavu za nagradu "Živojin Čelić"

2. Obrazac za prijavu za nagradu "Rade Tomić"

3. Obrazac za prijavu za nagradu " Milisav Milić"

Ognjen Gogić se u protekloj godini, prema mišljenju većine članova UNS-a na Kosovu izdvojio kao najbolji i najpredusretljiviji saradnik novinara u njihovom nastojanju da javnosti približe aktuelne društvene i političke fenomene, pojave i procese.

„Njegova tumačenja, analize, i prognoze od neprocenjivog su značaja za javnost koja na osnovu toga može pravilno da percipira događaje, koji bi bez toga mogli da ostanu neobjašnjeni i neshvaćeni“, navodi se u obrazloženju.

Gogić: Prihvatili ste me, donekle delim nedaće sa vama

“Veliko vam hvala na priznanju. Već sedam dana je od kad ste mi javili da sam dobitnik priznanja, a ja ne skidam osmeh sa lica. Nisam sa Kosova, nemam ovde rodbinske veze, ali se osećam kao deo srpske zajednice na Kosovu. Nekako sam se svojevoljno priključio toj zajednici. Prihvatili ste me, rekao bih. Donekle delim nedaće srpske zajednice“, istakao je Gogić. 

Govoreći o saradnji sa medijima, Gogić je istakao da su ga upravo ovdašnji mediji na srpskom jeziku otkrili i da im zbog toga duguje veliku zahvalnost.

„U prvom redu RTK2, pa onda Radio Kim, Medija centar Čaglavica, Radio Goraždevac, Gračanica online… radio stanice po Mitrovici – Radio Mitrovica sever, Kontakt… Od vas je to počelo“, naveo je on.

Vanovac: Gogić odlično razume težinu novinarskog posla 

Predsednica ogranka UNS-a na Kosovu Ivana Vanovac je rekla da u višegodišnjoj praksi dodeljivanja ovog priznanja nikada toliko novinara i medijskih radnika nije glasalo za jednog kandidata kao što je to bio slučaj ove godine za Ognjena Gogića.

„Ognjen je objašnjavajući situacije pomogao javnosti ali u većoj meri je pomogao novinarima, jer smo od njega učili političke prilike, zakonitosti po kojima se u društvu odvijaju neki procesi. Naučili smo da u tom svetu ništa nije crno ili belo“, dodala je ona.

Vanovac je istakla da Gogić odlično razume težinu novinarskog posla, kao i važnost da se analiziraju političke prilike u kojima živimo.

„Mnogo toga smo od njega naučili, a ono što je važno je to poštovanje sa kojim je on izlazio u susret svakom novinaru koji bi mu se obratio. Za njega zaista ne postoji trenutak koji nije povoljan i nije dovoljno dobar“, zaključila je ona.

Priznanje za najlošiju saradnju sa medijima „Crni božur“ ove godine je pripalo Centralnoj izbornoj komisiji u Prištini, koja je uoči lokalnih izbora na Kosovu odbila da akredituje medije na srpskom jeziku, a potom i preinačila svoju odluku nakon velikog pritiska novinarskih udruženja i javnosti.

Članovi UNS-a su obrazloženjeu predloga, isticali da ovaj potez CIK-a vide kao nameru da se mediji i medijski profesionalci kazne zbog etničke i jezičke pripadnosti. Ova odluka je, kako se dalje navodi, zahvaljujući opštem pritisku medijske zajednice, novinarskih udruženja i javnosti poništena, dok su ocene analitičara i javnosti da su postupci CIK-a politička sramota.

Podsetimo, članovi Udruženja novinara Srbije na Kosovu glasali su putem interneta, a ove godine je u konkurenciji bilo pet predloga za priznanje “Beli božur”, i tri predloga za „Crni božur”.

Za „Beli božur” kandidovani su direktor Centra za kulturu „Sava Dečanac“ u Leposaviću Gojko Milivojević, Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić, psihijatar KBC Kosovska Mitrovica Igor Milosavljević i načelnica opšte medicine u Domu zdravlja u Gračanici Milica Filić. 

Među kandidatima za plaketu za najlošiju saradnju sa novinarima bili su, pored Centralne izborne komisije (CIK), Vlada Kosova i četiri opštine na severu Kosova koje do oktobra ove godine nisu bile pod upravom lokalnog srpskog stanovništva

Kandidaciona komisija objavljuje konačan spisak kandidata za članove Izvršnog odbora DNKiM-a: 

1. Avramović Goran

2. Danilović Goran

3. Petrović Milić

4. Radić Olivera

5. Simić Jovan

Izborna skupština DNKiM-a biće održana 16. decembra.   

Za „Beli božur” kandidovani su direktor Centra za kulturu "Sava Dečanac" u Leposaviću Gojko Milivojević, Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić, psihijatar KBC Kosovska Mitrovica Igor Milosavljević i načelnica opšte medicine u Domu zdravlja u Gračanici Milica Filić.  

Među kandidatima za plaketu za najlošiju saradnju sa novinarima bili su, osim Centralne izborne komisije (CIK), Vlada Kosova i četiri opštine na severu Kosova koje do oktobra ove godine nisu bile pod upravom lokalnog srpskog stanovništva.

Dodela priznanja biće održana u sredu, 10. decembra, u Domu kulture Gračanica, sa početkom u 13 sati.

„Beli i Crni božur” UNS na Kosovu ustanovio je 2014. godine, sa ciljem da ukaže na pozitivne i negativne primere saradnje institucija, pojedinaca i organizacija na Kosovu sa medijima i novinarima.

Dosadašnji dobitnici priznanja „Beli božur” su Opština Gračanica (2014), Pres služba Skupštine Kosova (2015), predsednik Progresivne demokratske stranke Nenad Rašić (2016), direktor NVO Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović (2017), šef Misije OEBS na Kosovu Jan Bratu (2018) i posthumno Oliver Ivanović (2018).

Dobitnici „Belog božura” su i koordinatori Resursnog centra za nestala lica Milorad Trifunović i Bajram Ćerkinaj (2019), advokat Dejan A. Vasić (2020) i istoričar Aleksandar Gudžić (2020), direktor OŠ „Miladin Mitić” u Lapljem Selu Ljubiša Karadžić (2021) i predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija” Gordana Đorić (2022), advokatica Jovana Filipović (2023). Prošle godine je priznanje „Beli božur” pripalo Andrijani Živanović (Domu kulture „Stari Kolašin” u Zubinom Potoku) (2024), kao i direktorki NVO „Pravo na pravo” Milici Stojanović Kostić (2024).

Dobitnici plakete „Crni božur” su Opština Parteš – Pasjane (2014), Opština Štrpce (2015), zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović (2016), Srpska lista (2017. i 2018. godine), Skupština Kosova (2019), direktor Kliničko bolničkog centra Priština sa sedištem u Gračanici Bratislav Lazić (2020), ministar za zajednice i povratak i predsednik Srpske liste Goran Rakić (2021), premijer Kosova Aljbin Kurti (2022. i 2023. godine) i predsednik SO Gračanica Milan Dimitrijević (2024).

U tom periodu, redovni članovi UNS-a na objavljene kandidature mogu podneti prigovor Kandidacionoj komisiji (zaključno sa 5. decembrom 2025. godine). Prigovori se dostavljaju na mejl adresu unskosovo@gmail.com. Rok za rešavanje po podnetim prigovorima je tri dana.

Lista kandidata za članove IO DNKiM:

1. Avramović Goran 

2. Danilović Goran

3. Milošević Aleksandra 

4. Petrović Milić

5. Radić Olivera

6. Simić Jovan

“Nekoliko opcija smo razmotrili kako bismo izašli iz ove situacije. Potrebna sredstva se dodeljuju iz kategorije štednje. Ovo je improvizacija nakon naših kontinuiranih pokušaja da usvojimo budžet za RTK u Skupštini”, kazao je Kurti. 

Sindikat radnika RTK-a u ponedeljak je započeo generalni štrajk zbog neisplaćenih zarada. Štrajk se održava svakog dana po dva sata i u tom periodu nema redovnog programa. Tokom ova dva sata, rad je obustavljen u svim sektorima i obuhvata sve zaposlene, bez izuzetka. 

Podsetimo, UNS je sa svojim ogrankom na Kosovu krajem februara ove godine protestovao zbog položaja redakcije Radio-televizija Kosovo 2 koja emituje program na srpskom jeziku i zatražio da ovom mediju budu obezbeđeni finansijski i kadrovski uslovi za rad i profesionalnu nezavisnost, na čemu UNS insistira od njenog osnivanja. 

Na inicijativu UNS-a Ahtisarijevim planom, a kasnije i Ustavom Kosova, srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji zagarantovan je „jedan nezavisni TV kanal na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati čitavu teritoriju Kosova“. 

UNS i DNKiM ponovo ističu da postojeći kablovski kanal na srpskom jeziku RTK2 ne predstavlja niti pravno, niti funkcionalno ostvarenje tog ustavnog prava i obaveze kosovskih institucija prema srpskom narodu. 

UNS i DNKiM su i ranije ukazivali da nezavisni kanal na srpskom jeziku mora da ima vlastiti Upravni odbor koji bira direktora, sedište u Gračanici i da moraju postojati zakonski mehanizmi koji će garantovati nezavisne finansije, upravljačku, uređivačku i programsku politiku.

Sindikat kaže da ova mera dolazi nakon dugog perioda ignorisanih zahteva i nestabilne situacije koja, prema njihovim rečima, ugrožava funkcionisanje institucije. Naglašavaju da plate ostaju zamrznute i da je kontinuitet RTK-a ozbiljno ugrožen.

SPERTK zahteva od rukovodstva RTK da donese jasnu odluku da ne izveštava o predizbornoj kampanji za prevremene izbore 28. decembra, upozoravajući da će, ukoliko se takav stav ne zauzme, sindikat pozvati na potpuni bojkot izbora od strane zaposlenih.

Pored svakodnevnog štrajka, sindikat upozorava i na protest na trgu, ispred kosovske vlade, koji će uskoro biti objavljen. Prema SPERTK-u, situacija u RTK „prešla je sve granice strpljenja“ i potrebna je hitna intervencija institucija.

Sindikat poziva zaposlene da ostanu jedinstveni, dok zahteva od vlade i Ministarstva finansija da odmah donesu neophodne odluke za odmrzavanje plata i vraćanje normalnog funkcionisanja javnih medija.

„Ako se pronađu sredstva za izbore, moraju se pronaći i za RTK. Javni mediji ne mogu biti ostavljeni da se uruše“, navodi se u saopštenju SPERTK-a.

Radnici RTK-a ostali su bez plata nakon što Skupština Kosova nije odobrila godišnji izveštaj.

U skladu sa Pravilima DNKiM Izborna skupština saziva se 30 dana pre održavanja, a predlozi kandidata za Izvršni odbor DNKiM-a podnose se u roku od 10 dana od dana objavljivanja odluke o raspisivanju izbora.

Kandidat za člana Izvršnog odbora treba da prikupi najmanje pet potpisa redovnih članova UNS-a sa teritorije Kosova i Metohije.

Redovni članovi UNS-a sa teritorije Kosova i Metohije imaju pravo da predlože po jednog člana za Izvršni odbor DNKiM.

Predloženi kandidati moraju da prihvate kandidaturu pisanom izjavom koja može biti data i elektronskom poštom.

Rok za prijem kandidatura, koje treba da sadrže obrazloženje, potrebne potpise redovnih članova i saglasnost kandidata je 26. novembar 2025. godine. Adresa DNKiM je Dom kulture – Gračanica (Za Društvo novinara Kosova i Metohije), a imejl unskosovo@gmail.com.  

Članovi Kandidacione komisije su: Jelena Marković, Gordana Konstantinović i Aleksandra Ničić. 

U prilogu su odluka o sazivanju Izborne skupštine DNKiM-a i obrazac za prikupljanje potpisa.

Predsednik Sindikata, Gazmend Bimbaši, u svom obraćanju tokom protesta, rekao je da se situacija u RTK-u znatno pogoršala, dok nadležne institucije i dalje ćute pred teškom ekonomskom situacijom radnika.

„Više od 700 porodica radnika RTK-a svakodnevno se suočava sa problemima za preživljavanje: pritisci banaka, teškoće u plaćanju računa za energiju i svakodnevna neizvesnost za budućnost. Ovo nije više samo ekonomska kriza, ovo je kriza dostojanstva“, istakao je Bimbaši.

On je naglasio da se situacija može odmah rešiti jednom odlukom vršioca dužnosti premijera Kosova, Aljbina Kurtija, i pozvao na hitnu intervenciju.

„Ne uvodite radnike RTK-a u političke bitke. Mi nismo deo nijedne partije, mi smo radnici koji traže ono što nam po zakonu pripada“, dodao je on.

Bimbaši je istakao da će, ukoliko do ponedeljka ne budu obezbeđene garancije za plate, sindikat zauzeti zvaničan stav o bojkotu svih događaja političkog karaktera.

„RTK je javna svojina, pripada građanima Kosova, a ne političkim partijama. Mi ćemo je braniti dostojanstveno, jedinstveno i odlučno“, rekao je Bimbaši.

Najavljeni štrajk biće održan u ponedeljak od 11:00 do 12:00 časova, a može biti produžen ako zahtevi sindikata ne budu ispunjeni. Sindikat je pozvao sve radnike RTK-a da ostanu ujedinjeni i poštuju odluku o štrajku.

Predsednik Saveza nezavisnih sindikata Kosova, Atde Hikoli, pozvao je vršioca dužnosti premijera, Aljbina Kurtija, da obezbedi budžet za RTK. Rekao je da je BSPK uz radnike RTK-a, jer oni traže svoje plate.

Džemajlj Redža, predsednik Asocijacije novinara Kosova, pozvao je vladu da hitno postupi kao pre nekoliko meseci i obezbedi budžet za još tri meseca. Dodao je da je neprihvatljivo vršiti pritisak na ovaj način i da podržava najavljeni štrajk kao jedan od oblika protesta.

Predsednik Udruženog sindikata obrazovanja, nauke i kulture Kosova, Rahman Jašaraj, rekao je da je Udruženi sindika uz radnike RTK-a i da će stajati uz njih. Istakao je da, kao što su obezbeđena sredstva za studente, tako treba biti obezbeđen i budžet koji pripada RTK-u.

Vanovac: Skandalozni postupak CIK

“To je bila situacija gde su se apsolutno sva novinarska udruženja složila da je reč o jednom skandaloznom postupku Centralne izborne komisije. Imali smo situaciju da su se mediji žalili Panelu za žalbe i predstavke, a te žalbe nisu ni došle do faze usvajanja, zato što je CIK u hodu preinačila (odluku) i odlučila da sve sem jednog medija akredituje. Do danas nije jasno zašto taj jedan medij nije akreditovan”, kazala je ona.

Vanovac je upozorila i na pritiske koje su novinari doživljavali na terenu, ističući slučaj kada je član jedne političke stranke pokušao da utiče na pitanja novinarke tokom snimanja.

“Lično sam svedočila na terenu, tokom aktivnosti jednog od političkih subjekata Severne Mitrovice gde je otvoreno član političke partije pokušao najdirektnije da izvrši pritisak na jednu novinarku. Bila je to nestvarna situacija gde je, u jednom momentu, čak nametao pitanja i hvatao je za ruku i insistirao da se uključe kamere kako bi mu postavila pitanja koja on želi”, dodala je ona.

Zejnulahu: Tokom kampanje nijedan medij nije kažnjen

Izvršna direktorka Asocijacije nezavisnih elektronskih medija na Kosovu (AMPEK) Ardita Zejnulahu je navela da tokom kampanje nijedan medij nije kažnjen, ali da su neki dobili opomene.

“U izveštaju Nezavisne komisije za medije postoji konstatacija da su pružaoci medijskih audio-vizuelnih usluga pružali prostor i pokrivali većinom izborne aktivnosti velikih političkih subjekata kao što su: Pokret Samoopredeljenje, PDK, LDK, PSD i Srpska lista, dok se dodaje da ostali subjekti koji su sertifikovani, njima nije pružena jednaka mogućnost za besplatan prostor tokom izborne kampanje. To je rezultiralo favorizovanjem navedenih većih subjekata u odnosu na druge koji su bili u konkurenciji”, kazala je ona.

Sejdilar: Građani su bili izloženi pritiscima

Prema rečima Nedžmidina Sejdilara, koji je bio jedan od kandidata za gradonačelnika opštine Dragaš, lokalni mediji nisu pratili njihovu kampanju.

“U kampanji je trebalo malo više dati prostora i narodu jer je tu imalo šta da se vidi. Mi smo izašli u trku, borili smo se, imali smo i napade i tužakanja. Međutim, narod je na ovim izborima bio u teškoj krizi i susretao se sa pretnjama, ucenama sa svih strana”, dodao je on.

Sejdilar je naglasio da su pojedini građani “morali da otputuju u nedelju, kako bi imali opravdanje na pitanje ‘zbog čega nisu glasali'”.

Debatu “Pluralizam, profesionalnost i izazovi medija i kandidata tokom izborne kampanje za protekle lokalne izbore na Kosovu” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Francuske ambasade.

Radio Gračanica se i danas, kao i davne 1999. godine, trudi da svoje slušaoce blagovremeno informiše i da im pruži proverene informacije direktno sa terena. Već 25 godine držimo mesto najslušanije radio stanice, za šta smo godinama dobijali bonitetnu ocenu „A+“.

Pored toga što se konstantno trudimo da unapredimo naš program, ne želeći da remetimo navike naših slušalaca, od prvog dana do danas nismo promenili vreme emitovanja naše centralne informativne emisije, koja je u 16 časova svakog dana. Informativni program emituje se u terminima na koje su slušaoci navikli već godinama, pa tako pored redovnih vesti, u 10 časova emituje se Prepodnevni info blok, a u 12 časova emisija o lokalnim dešavanjima Lokal Info.

Od osnivanja pa do danas program Radio Gračanice je znatno unapređen i proširen, otvorena je i Televizija Gračanica, koja se nalazi na kanalu kablovskih operatera, a sav programski sadržaj i aktuelne vesti prezentujemo na sajtu rtg.rs, kao i na društvenim mrežama i Youtube kanalu.

Polaznici škole koji dolaze iz Kosovske Mitrovice, Zvečana i sa centralnog Kosova upoznaju se sa osnovama novinarstva, veštinama pisanja novinarskih žanrova, poput vesti i izveštaja i specifičnostima onlajn novinarstva.

Rakočević: Početak škole - praznik i ohrabrenje

Polaznicima je dobrodošlicu poželeo predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević. 

“Ovaj početak je jedna vrsta praznika i ohrabrenje da će ovaj divni posao nastaviti da rade mladi, pametni i dobri profesionalci. Za nas je značajno što je sa nama OEBS koji podržava ovu školu i izuzetni predavači koji će polaznicima pružiti elementarne temelje novinarskog posla“, rekao je on.

Srpskim redakcija na Kosovu i Metohiji je potreban podmladak, istakao je Rakočević, pamet, ljubav i elementarna profesionalnost mladih ljudi.

„Poklanjam se pred vašom namerom da uđete, pa makar i na kratko, u jedno predivno, opasno, izazovno, čudno zanimanje koje će vas čitav život terati na preispitivanje — što je jako važno. Dakle, to neće biti slika koju vam neko servira, nego će to biti vaša slika koju ćete vi ponuditi drugima“, rekao je on.

Podsetio je i na skromne početke novinarstva na Kosovu i Metohiji, naglasivši da su današnje generacije novinara deo nove „civilizacije slike“, koja oblikuje savremeno informisanje.

„Kad smo mi počinjali bila je jedna sala gotovo pusta i nije bilo struje. Danas vi pripadate civilizaciji slike i vi ste ti koji ćete slikom menjati naš svet“, istakao je Rakočević.

Vojkan Kostić u Gračanici:  Novinarstvo 21. veka ostaće vama

Glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta Vojkan Kostić, predavač u Školi novinarstva, poželeo je srećan početak polaznicima.

„Izuzetno sam srećan što vidim ovoliko mladih ljudi na jednom mestu. Novinarstvo ima veliku potrebu za novim kadrovima, ali pre svega mladim ljudima. Novinarstvo se uči na jedan interaktivan način, razgovor i rad. Novinarstvo 21 veka ostaće na vama“, istakao je Kostić.

Izrazio je posebno zadovoljstvo što je baš u Gračanici i što je u prilici da znanje i iskustvo prenese ovdašnjoj omladini.

„Kada sam dobio ovaj poziv bio sam oduševljen i nijednog trenutka nisam razmišljao da li da prihvatim. Nigde kao ovde ne postoji potreba za mladim novinarima kao što je to u Gračanici, Kosovskoj Mitrovici i drugim delovima Kosova“, naveo je Kostić.

Miljković: Radost je videti mlade ljudi koji žele da nauče tajne novinarske profesije

Ispred OEBS-a polaznicima Novinarske škole u Gračanici obratila se Bojana Miljković koja je izrazila zadovoljstvo zbog pokretanja ove inicijative i istakla važnost obrazovanja mladih u oblasti novinarstva.

„Jako mi je drago da vidim mlade ljude koji su željni da uče, da nauče nešto novo, ali i da izuče ovaj zanat koji nije samo zanat — to je jedna profesija, plemenita profesija, koja doprinosi društvu i boljoj slici koju šaljemo svima nama“, rekla je ona.

To je jedan odgovoran posao, dodala je Miljković, i poručila polaznicima škole da je pred njima izazov da nauče tajne novinarske profesije.

„Sigurna da ćete uspeti u tome jer imate sjajne predavače, Udruženje novinara Srbije i OEBS koji vas podržavaju. Najveća je radost imati mlade ljude koji žele da nauče nešto novo, i želim vam puno sreće u radu“, zaključila je Bojana Miljković.

Već naredne nedelje 25. i 26. oktobra predavanja će polaznicima držati novinarka RTV-a Ljubica Gojgić.

Školu novinarstva organizuje Udruženje novinara Srbije (UNS) na Kosovu, a počeće 18. oktobra 2025. godine. Učesnici će steći osnovna znanja i praktične veštine od iskusnih novinara i medijskih profesionalaca, uključujući ona koja se tiču novinarske etike, žanrova, kao i izveštavanja na štampanim, radio, televizijskim i onlajn platformama. Takođe će razviti profesionalne veštine za razlikovanje činjenica od mišljenja, kritičku procenu medijskog sadržaja i suzbijanje dezinformacija u digitalnoj eri.

Škola novinarstva podstiče praktično učenje, pružajući učesnicima priliku da izveštavaju sa stvarnih događaja i sa terena. Pisaće vesti, voditi intervjue, vežbati javni nastup i snimati sopstvene izveštaje. Takođe će imati priliku da pomognu u montaži radio i TV priloga.

Predavanja će se održati u Gračanici vikendom: 18. i 19. oktobra, 25. i 26. oktobra, 1. i 2. novembra, i 8. i 9. novembra. Svakog dana, predavanja u kombinaciji sa praktičnim radom trajaće do pet sati, dok će tačno vreme svakog predavanja biti saopšteno svim učesnicima dan ranije. Učesnici će imati priliku da besplatno pohađaju jednomesečna predavanja. Za one koji nisu iz Gračanice, UNS na Kosovu će nadoknaditi putne troškove.

Iskusni urednici i novinari vodiće predavanja i praktične vežbe:

- Vojkan Kostić, glavni i odgovorni urednik novinske agencije Beta

- Ljubica Gojgić, novinar RTV

- Goran Avramović, glavni i odgovorni urednik KiM radija

- Goran Danilović, snimatelj TV Mosta

- Ivana Vanovac, urednica Radio Mitrovice Sever i predsednica UNS-a na Kosovu

- Jelena Marković, novinarka i sekretarka UNS-a na Kosovu

Ukoliko ste zainteresovani da naučite osnove novinarstva od istaknutih novinara i medijskih profesionalaca, i ako ispunjavate kriterijume u pogledu godina i jezika, prijavite se za Školu novinarstva slanjem imejla koordinatorki škole na jelena.markovic@uns.rs ili pozivom na brojeve  064 0623865 i 049 456606.

Svi kandidati, bez obzira na njihovo obrazovanje i/ili profesionalno iskustvo, biće pozvani na kratak intervju gde će biti zamoljeni da opišu svoju motivaciju za prijavu, kao i svoja očekivanja od pohađanja škole. Čekamo vas, požurite i prijavite se do 17. oktobra 2025. godine, u podne!

Škola novinarstva se realizuje uz podršku Misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu.

„Kao što je poznato, odluka u principu o budžetu RTK doneta je prošlog petka. Međutim, do danas – 19. dana bez plata – svi zaposleni u RTK i dalje su bez svoje mesečne plate, za koju su radili“, navodi se u zahtevu.

Dalje, SPERTK zahteva jasne informacije o tome koliko je napredovao proces transfera plata i koliko će ovaj postupak trajati.

„Pozivamo vas da ubrzate ovaj proces, jer je kašnjenje ozbiljno oštetilo zaposlene u RTK i samu našu instituciju. Zaposleni s pravom očekuju svoje plate za posao koji su obavili i ova situacija je neprihvatljiva.“

„Stoga očekujemo jasan odgovor i hitnu raspodelu plata zaposlenima u RTK. U suprotnom, bićemo primorani da se vratimo na zakonske oblike dozvoljene zakonom o sindikalnom organizovanju.“

Podsećamo vas da je najavljeni protest otkazan kao znak dobre vere i da bismo dokazali da nemamo drugi interes osim zaštite RTK i njenih zaposlenih.

Očekujemo konkretne odgovore svih institucionalnih aktera najkasnije do petka.

Ukoliko se raspodela plata ne izvrši do petka, protesti i oblici bojkota dozvoljeni zakonom počeće u ponedeljak u 09:30 časova, naveli su.