Olja ima ugovor sa tom kompanijom i ona je može tužiti i dobiti odštetu. Ja ne vidim tu cenzuru. Cenzura bi bila ukoliko bi neko od političkih moćnika isplatio toj kompaniji novac da skine Utisak nedelje. E to bih ja shvatio kao cenzuru, navodi u razgovoru za Danas Goran Milić, direktor vesti i programa na Al Džazira Balkans, koji je u Beogradu boravio povodom promocije serijala emisija "Alhemija Balkana".

On dodaje da su se takvi primeri dogodili u Hrvatskoj u dva navrata, ali da su to svi prećutali iako su svi znali o čemu je bilo reči.

Da se to dogodilo sa Utiskom nedelje, ja bih se složio da je to cenzura. Ovako, pravo je svakog privatnog medija, naglašavam na svoju štetu ili korist, odlučivati kakav će im biti program, napominje Milić komentarišući situaciju u medijima u Srbiji nakon ukidanja emisije Utisak nedelje.

Olja Bećković je tim povodom gostovala na Al Džaziri, gde je javno iznela tvrdnje da je Utisak nedelje zabranio premijer Srbije Aleksandar Vučić. Da li ste se pribojavali da će vas neko zvati posle te emisije?

To je njeno pravo. Na Al Džaziri ne odgovaramo za izjave ljudi koji nastupaju u našem programu. Jedino imamo princip da mi nemamo stavove o političarima. Naš novinar ne može reći, na primer, da je Aleksandar Vučić loše ili dobro postupio. Mi i kada prenosimo sportske utakmice, ne kažemo "zaslužena pobeda Dinama", jer se onda dovodi u pitanje zašto onda nije zaslužena pobeda Partizana. Unutar jednog nacionalnog korpusa, neke televizije pojedine vrednosne sudove ustaljuju i na taj način pokazuju na kojoj su strani. Kod nas nije dopušteno reći ni "nažalost poginulo je 50 ljudi", jer onda "nažalost" mora biti i za Bagdad, i za Siriju, i onda to postaje uzrečica. Kada je reč o izjavama sagovornika, samo ne damo da se psuje, da se vređa, da se iznose fašistički i drugi univerzalno neprihvatljivi stavovi.

Evropska komisija je u izveštaju o napretku Srbije na putu ka EU ocenila da u Srbiji postoji uticaj na nezavisnost uređivačkih politika medija i povećan stepen autocenzure. Kako vidite situaciju u medijima u Srbiji?

Porediti stepen medijskih sloboda iz vremena Tita i danas je besmisleno. Onda je 90 odsto svega bilo ograničeno. Danas govoriti o medijskim zabranama je malo preterano. Vi danas imate bezbroj načina da svoj stav saopštite. Ako neće vaša novina, vi imate izbor od 80 televizija u Srbiji, 100 portala, jedan će to sigurno objaviti. Ako zaista imate argumente, i na najmanjem portalu da objavite, imaćete milion klikova. I onda šta vam ko može. Predlažem više kreacija, ideja, istraživanja i argumenata, a ne unapred vikati "cenzura, cenzura".

A što si to ponudio da se cenzuriše?

Mnogi predstavnici medija u Srbiji ocenjuju da je danas gore nego devedesetih godina. Kod Miloševića si mogao završiti pod zemljom. Lično Milošević, kojeg znam, sa kojim sam studirao, kojeg sam viđao, nije mnogo brinuo o medijima nije voleo ni nastupati, davati intervjue... Ali je njegova supruga bila u tome vrlo revnosna, tako da ako odvajate supruga od supruge, pravilnije je reći u "Mirjanino vreme" nego u "Miloševićevo vreme". Mirjanino vreme pokazaće, ako se ikad otkopaju sve tajne, da neki koji su završili sa metkom u glavi ili u temeljima neke građevine više vuku vezu ka ženskom nego ka muškom licu. Tad je bilo žešće, bilo je ratno vreme, premlaćivanja, pretnje su bile značajnije, tada nije bilo ni zaštite novinara. Da neko dobije džip sa policijom, kao što sada ima Brankica Stanković, što je neki signal države da brine, sumnjam da bi u to vreme bilo moguće.

Al Džazira se emituje u više zemalja u regionu. Da li ste se vi suočavali sa političkim pritiscima?

Bilo je, ali vrlo malo. U početku su to bili klasični pritisci, pa su videli da ne reagujemo na to i da je uzalud.

Da li je tajna iz koje zemlje regiona je najviše bilo pritisaka?

U početku je to bilo o tretmanu Kosova i Srbi i Albanci. Bilo je pitanja zašto Srbin izveštava sa Kosova ili zašto Albanac izveštava sa nekog drugog mesta, zašto Srbin izveštava sa hrvatskih izbora. Nismo posle više ni odgovarali na to. Etnički nije bitno. Nama Srbin izveštava iz Vukovara i iz Srebrenice. Bilo je onda i zamerki Bošnjaka tipa "eto mi sada imamo našu televiziju, a ona nije naša".

A koliko vaš vlasnik utiče na program?

Imajući u vidu da je iz Katara, zemlje sa drugačijim načinom života i vrednostima, da li postoje određena pravila o tome kako izveštavati o pojedinim temama? Ima jedan kodeks, od 250 malih stranica i prilično velikih slova, i to je novinarski kodeks koji napravio stručni tim BiBiSija. To je prepisani standard Bi-Bi-Si-ja, osim jedne rečenice:

"Bi-Bi-Si promoviše britanski način života". Mi tu rečenicu nemamo, jer mi ne promovišemo ničiji način života.

Nema nekih tabu tema?

Ne, nijedna tabu tema ne postoji.

Na društvenim mrežama je bilo dosta zamerki zato što niste izveštavali o Paradi ponosa u Beogradu.

Čovek može to proglasiti središnjim događajem. Može ako ima mrtvih. Ako je istučen brat premijera, mi smo to objavili. Ako kažemo da su bili sukobi sa policijom, mi smo to objavili. Ako kažemo šta je rekao neki relevantni činovnik, mi smo to objavili. Zašto bi gej prajd, zato što je to neko proglasio glavnim kriterijumom demokratije, i za mene to bio glavni kriterijum? Navešću vam jedan primer. Hrvatski voditelj, kada je britanski parlament usvojio zakon o gej brakovima, dao je tu vest rečima: "Britanija je usvojila zakon o gej brakovima, što pokazuje da je London samo dva sata udaljen avionom od Zagreba, a da je Britanija hiljadama svetlosnih godina udaljena od Hrvatske". Ali ti si sad napravio da je udaljenost Britanije hiljadama svetlosnih godina daleko po kriterijumu ljudskih prava, a da je glavni kriterijum odnos prema gej brakovima. Navešću samo jedan primer, Dejvid Kameron je 18. premijer Britanije koji izlazi iz Idn Koledža. Taj koledž postoji 300 godina, a u njega nijedna žena nije ušla. Ako pričamo o ljudskim pravima, mislim da je to mnogo problematičnije. Gej prava, dakle, ne smatramo glavnim ljudskim pravom, već jednim od njih. Radnička, medijska i sva druga prava, za mene i za svet koji tako gleda su mnogo važnija.

Koja zemlja iz regiona predstavlja najveći izvor vesti na Al Džaziri Balkans?

Zavisi od događaja. Kada su bile poplave, ljudi koji u Srbiji gledaju Al Džaziru mi priđu i kažu vi ste krenuli poplave sa Srbijom, zar niste bosanska televizija? Počeli smo sa poplavama u Srbiji, jer su bile najveće, najopasnije i najjača vest, onda sa Bosnom, pa tek sa Hrvatskom iako sam ja kao direktor programa Hrvat. Da sam na hrvatskoj televiziji, počeo bih sa poplavama u Hrvatskoj. Da sam bosanska televizija, krenuo bih sa Bosnom. Da sam srpska i da su poplave manje nego u Bosni, opet bih, normalno, krenuo sa Srbijom. Na Al Džaziri, međutim, mi nemamo tu nacionalnu priču. Imamo dva, tri problema koji se stalno vraćaju. To su izveštavanja o godišnjicama stradanja. Na ovim prostorima svaki narod želi biti najugroženiji, najpostradaliji, najveća žrtva. I to je vrlo teško. Zato sukcesivno i svake godine smanjujemo te godišnjice. Dva mesta univerzalnih stradanja ne diramo, to su Vukovar i Srebrenica.

A kako izveštavate o Kosovu?

Nije lako ni Kosovo, ali to smo rešili i podjednako su nezadovoljni i zadovoljni i Srbi i Albanci. Mi nismo službeno priznali da je Kosovo republika na Al Džaziri. Engleska Al Džazira daje mapu Srbije bez Kosova, mi dajemo Srbiju sa Kosovom, ali tako da su dve različite boje tako da su to i dve i jedna zemlja. Naši reporteri kad odu, recimo, na Jarinje oni kažu: "Evo nas u Jarinju, na prelazu koji Beograd zove administrativnim, a Priština državnom granicom". I ubuduće govori samo Jarinje ili prelaz. Mi ne kažemo Republika Kosovo, ali kažemo Vlada Kosova. Ali tako se kaže i u Srbiji. Dok god UN ne priznaju Kosovo, mi nećemo reći republika. Međutim, ako to Hašim Tači kaže, prenosimo kako on kaže. Ako Srbin kaže Kosovo i Metohija, prenosimo tako.

Najmanja gledanost u Srbiji i Hrvatskoj

U kojoj zemlji regiona je Al Džazira Balkans najgledanija?

U BiH smo najgledaniji. Na drugom mestu, prema broju stanovnika, nalazi se Crna Gora. Treća je, vrlo rastuća, Makedonija. Takođe, veća je gledanost i u Sandžaku kao delu Srbije, jer tamo lokalne televizije puštaju naš program po satdva. I onda su Hrvatska i Srbija, za sada najmanje. Ali ćemo sada videti kako će biti nakon emitovanja serijala emisija „Alhemija Balkana“, koja se bavi životom građana u zemljama regiona danas.

Ova kompanija juče je donela odluku da stavi tačku na celu priču tako što će i zvanično raskinuti ugovor sa Bećkovićevom.

Da bismo proverili informaciju, pozvali smo Gorana Draganića, advokata Olje Bećković, koji je u kratkoj izjavi potvrdio naša saznanja.

"Posle sedam nedelja bezuspešnih pokušaja da nateramo menadžment B92 da poštuje zaključen ugovor i omogući emitovanje „Utiska nedelje“, danas sam od pravnog zastupnika B92 dobio odgovor da je ta televizija i zvanično rešila da raskine ugovor i da nas pozivaju da razgovaramo o raskidu", rekao je juče Draganić.

On tvrdi da će prihvatiti razgovor i pokušati da zaštiti interes autorke emisije Olje Bećković s obzirom na dosadašnju višenedeljnu jasno izraženu volju B92 i menadžmenta B92 da ne izvrše ugovor.

Olja Bećković se prošle nedelje pojavila na protesnom skupu ispred TV B92, ali je i tada rekla okupljenima da joj se čini „da su se uzalud okupili“. Olju su tada podržali kolege novinari, predstavnici NVO udruženja, brojni građani i pojedini opozicionari.

- Trebalo je da mnogo ranije imam utisak, i da mi svi imamo utisak, da će ovo da se dogodi, da će nas zabraniti - kazala je Bećkovićeva, koja je bila u pratnji oca Matije i sestre Ljudmile.

- Kao ozebao čovek sunce, tako suprug i ja čekamo povratak emisije „Utisak nedelje” Olje Bećković na mali ekran, a po svoj prilici to priželjkuje i ovaj okupljeni narod - kazala je Mirna Vlajić, penzionerka, strpljivo iščekujući da stavi svoj potpis na peticiju podrške Bećkovićevoj, za spas emisije „Utisak nedelje”.

Građani, kojih je, prema proceni čuvara reda, ispred ulaza u televiziju B92 u 21 čas bilo oko hiljadu, svojim dolaskom u vreme predviđeno za emitovanje „Utiska nedelje” i potpisivanjem peticije poručili su da činjenica da se nalaze na tom mestu govori više od njihovih reči.

- Nismo ravnodušni. Mislimo glavom, jer je ukidanje jedne emisije atak na slobodu medija - dodao je student Arsen Petrović, dok su njegovi vršnjaci horski kazali - Mi osećamo gorčinu zbog svega što se dešava.

Okupljeni su nosili transparente „Mogu da budu opasni” i „Nije ti Srbija Severna Koreja”. Skupu su prisustvovali i Zoran Živković, lider Nove stranke, Bojan Pajtić, predsednik Demokratske stranke, i Latinka Perović, istoričar. - Ovo je treći po redu protest, i rekao bih da je ovog puta okupljanje masovnije - ocenio je Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

- Mi želimo ovim i budućim okupljanjima da napravimo pritisak na sve one koji misle da je stezanje obruča u javnom mnjenju put ka Evropi - kazao je Obradović. Prema njegovim rečima, u izveštaju Evropske komisije vidi se da je još neophodno raditi na slobodi medija.

- Na novinarima i građanima je da pokažu da bez kritičkog dijaloga i slobode medija nema evropske Srbije - rekao je predsednik NUNS-a.

Olja Bećković je trudom i darom napravila emisiju koja bi zadovoljila standarde najboljih evropskih televizija. Karijere Aleksandra Vučića do juče, prekjuče svela sa na podstrekivanje na mržnju, rat, na prekrajanje granica, mržnju prema drugim narodima, štićenje ratnih zločinaca Mladića i Karadžića i inih.

I kakve on ima kvalifikacije za funkciju premijera? On pred Angelom Merkel, Putinom i bilo kim pezi, a u Srbiji reži, međutim, ja to shvatam kao kevtanje dopomoćnika prvog i drugog vojvode. Ali, taj dečko me više stvarno ne zanima, možda njegovi lirski pasaži o sopstvenoj porodici. I, obraćanje samom sebi u trećem licu to je prvi i najbolji znak diktature. Posle ove šizofrene fusnote, ne zanima me taj dečko. Ali me živo zanima zašto kao nekad sa „zviždukom u 8“ ne reaguju neke institucije.

Ne čudi me što ne reaguje ono Miloševićevo Udruženje književnika Srbije sa 100.000 članova (nije štamparska greška), ne čudi me više ni što ne reaguje Srpsko književno društvo, čiji sam ja član i neću dati ostavku jer ono postaje sekcija masovnog udruženja književnika. Bilo bi normalno da reaguje Savez dramskih umetnika Srbije i Sportsko društvo Crvena zvezda, ali ne ovaj naš Kokeza, a sigurno bi protestovali Broketa i Luštica, časni igrači partizanskog Hajduka. Bilo bi normalno da reaguje Sinod SPC jer su i mnoge vladike bile u „Utisku nedelje“.

Ne znam da li je bio prvi patrijarh a da bismo napravili rimu čudi me da ne reaguje ni Fond prve dame Dragice Nikolić ogranak ili mjesna zajednica Njujork. Evo dao sam foru čitavih deset dana i bilo je normalno da reaguju moji prijatelji (ima li bivših prijatelja, nema) Emir Kusturica i Dušan Kovačević. (Nedostatak prijateljstva je zarazna pojava, a jedino na njemu svet opstaje.) Zašto ne reaguje mitropolit Amfilohije?

Bilo bi čestito da reaguju i novi Idoli (Tadić, Krstić, Šaper) i ovaj „destilirani“ Dragoljub Mićunović, memoarist (moja majka je od Mićunovića, mada je Njegoš preterao sa tim Mićunovićima) pročitao sam odlomak u kom ružno opanjkava mrtvog Zorana Đinđića, koji ga je regularno pobedio na izborima za predsednika Demokratske stranke. Ali, da bismo završili u veselom tonu trebalo bi da reaguje Udruženje kompozitora zato što u emisiji Olje Bećković uvek slušamo dobro odabrane muzičke pasaže.

Pošto sam ja bio gost u „Utisku nedelje“ pre više od dve decenije, ova moja izjava ili protest ipak je neka vrsta preporuke da budem gost u nekoj od sledećih emisija, jer znam da se neće tako lako predati taj izdanak plemenite crnogorskoruske loze iliti krvi. Olja, znam ja da ste vi Beograđanka, ali krv je krv, a dobra emisija je dobra emisija i zato ne dajte se pasjim sinovima.

Autor je pisac i dramaturg

Skup ispred B92 podržala su juče i novinarska udruženja UNS i NUNS koja su pozvala svoje članove da se okupe u nedelju. Povodom ukidanja emisija Utisak nedelje, Sarapin problem i U centru, ali i zbog sve lošije atmosfere u kojima mediji rade,

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) saopštilo je juče da će zatražiti od Skupštine Srbije da se organizuje javno slušanje o sužavanju medijskih sloboda u Srbiji. NUNS je naveo da je za nepuna dva dana Proglas o medijskim slobodama u Srbiji potpisalo više od 1.000 novinara i građana koji su time izrazili zabrinutost zbog stanja u medijima i zamiranja pluralizma mišljenja i ideja, kritike vlasti i borbe za javni interes.

Proglas je tokom protesta, u ponedeljak uveče, ispred zgrade RTV Studio B, potpisalo 209 novinara i građana, a do juče u podne još 864 pojedinca su elektronskim putem pružili podršku, navodi se u saopštenju i dodaje da će potpisivanje trajati do ponedeljka, 13. oktobra. NUNS će zatim Proglas i potpise proslediti Skupštini Srbije, Odboru za kulturu i informisanje, sa zahtevom da se organizuje javno slušanje o sve uočljivijem trendu sužavanja medijskih sloboda u Srbiji.

Peticiju "Vratite nam Utisak", koju je prethodno pokrenuo UNS, dosad je potpisalo više od 500 ljudi, a planirano je da ona bude predata poslovodstvu televizije B92.

– Više nije moguće zaustaviti Rojters, kao što se nekada zaustavljao Rojters. Više nije moguće informaciju gurati pod tepih, jer ona će svakako naći svoj put do drugog medija – kaže Hedl.

Vučić je dodao da s tim slučajem nema nikakve veze, i da nije dobio nikakav „ozbiljan odgovor" o njemu.

Inače, na pitanja i na sve drugo što govore društvenopolitički radnici ne odgovaram i u stanju sam da izdržim sve moguće napade. Kad se kandiduju ljudi na izborima pobediću ih sve zajedno, tako da nikakav problem s tim nemam", rekao je Vučić.

O medijima se povela i diskusija kada je novinarka dnevnika ,,Blic" postavila pitanje šta planira povodom ozbiljnih optužbi da postoje pritisci na uređivačku politiku u medijima.

Vučić je odbacio sve navode, rekavši da se već jedna optužba o skidanju sadržaja sa internet sajtova ispostavila kao laž, a u šaljivom tonu je zatražio od šefa Delegacije EU da se to unese u izveštaj o napretku.

Odluka menadžmenta B92 da "Utisak nedelje", emisiju koju 20 godina uređuje i vodi Olja Bećković, izmesti sa svog osnovnog kanala na kablovski, izazvala je negativne komentare laičke i stručne javnosti u Srbiji.

I autorka čuvene emisije "Insajder", Brankica Stanković takođe je najavila raskid saradnje s B92 ako se "Utisak" ne vrati u programsku šemu a negodovala je i Evropska federacija novinara (EFJ), koja je ocenila da celi slučaj "miriše na cenzuru".

Odlukom menadžmenta B92, emisija "Utisak nedelje" još nije počela da se emituje na nacionalnoj frekvenciji ove TV.

Kako je saopštila ova medijska kuća, autorki je predloženo da se dalje emitovanje nastavi na Info kanalu B92. Međutim, za razliku od B92 koja ima nacionalnu frekvenciju, Info kanal ove TV ima samo kablovsku pokrivenost, što znatno smanjuje tržište, odnosno gledanost emisija.

Olja Bećković se poziva na ugovor koji ima potpisan sa TV B92, a koji važi do marta i ne pristaje da potpiše novi, kojim bi njena emisija bila prebačena na kablovski kanal.

Ona tvrdi da se radi o klasičnoj cenzuri, odnosno da emitovanje emisije nije odloženo, kako to tvrdi menadžment B92, već o zabrani, po političkom nalogu, što menadžment i vlasnici ove medijske kuće odbacuju.

Dvadesetak godina smo dobijali odgovore na ovo pitanje, izgleda da ćemo sada sami i da pitamo i da odgovaramo. Možda smo svi jednako krivi što je u još jednom slučaju, kažu, preovladao poslovni nad opštim iliti javnim interesom. Da li je baš tako i kakav je utisak o „Utisku“?

Sećam se kada je sve počelo na Studiju B i tih dvadeset godina kao da je proletelo. Ne znam da li će te emisije biti i dalje na programu, ali teško da će nešto drugo zameniti svojevrsno pročišćenje na kraju sedmice, filter kroz koji smo cedili ono malo zdravog razuma koji nam je ostao u glavama.

Dva sata tokom kojih smo presabirali šta nam se tokom još jedne nedelje u našim životima desilo. I da li su naš utisak, naš stav, naša ocena isti kao i kod drugih. Jeste ovde u pitanju sloboda medija, ali je isto i surova realnost da programi takvog sadržaja u ovoj Srbiji nisu više na ceni.

Namerno ne kažem popularni, jer ovde mnogi umesto glave imaju TV ili veb-sajt. Javna je tajna da vlasnici Devedesetdvojke imaju kamen oko vrata, da više troši nego što zarađuje. Razmišljalo se i o mnogo ozbiljnijim rezovima. I rejtinzi nisu kao što su bili, profil televizije je doveden do neprepoznatljivosti.

Ali nisu sve emisije takve. Ono što ima gledanost, što ima kredibilitet, što je lakmus srpske javnosti, ne bi trebalo gasiti jednim pritiskom na daljinskom upravljaču. 

Mora da opstane, jer ni većina, kojima se život pretvorio u rijaliti i paradu, ne može više da primi nove rijalitije i parade. Usijao mi se daljinski u pokušaju da pronađem nešto drugo, nešto bez pevanja i pucanja, bez turskih, indijskih serija ili ispraznih holivudskih blokbastera.

Šta je bolje, istrajati u principijelnim zahtevima, autorstvu i odbrani novinarske profesije ili istrajati da emisija ide pod nekim drugim uslovima ili na drugom mestu? Imam utisak da je ovde reč o jednom davno započetom, a nezavršenom poslu. A nije utisak, već znam da je medijska stvarnost surova. Kad jednom odeš, brzo te zaborave. Utisak nedelje je paradigma naše realnosti, a ako utisci počnu da blede, jedno je sigurno – više ih nećemo imati.

Bez odgovora je ostalo pitanje: Da li su to uradili pod nečijim pritiskom ili sami?

Kako bi se približili odgovoru, najpre vam moram ispričati priču o jednoj uličnoj mački, bliskoj rođaki čuvene Šredingerove mačke.

Zamislite da ste videli da je mačka ušla u kartonsku kutiju na ulici. Lepo ste to videli, ali mačku više ne vidite - pa se postavlja pitanje da li je ona još u kutiji? Možda je otvorila tajni poklopac u asfaltu i pobegla? Možda je reč o Hudini mački pa je uspela da se neopaženo izvuče?

Pritisak na medije sličan je ovoj uličnoj mački. Svi veruju da postoji, ali pošto se pritisci dešavaju mimo našeg pogleda, ne možemo sa sigurnošću tvrditi da li ih ima. Jedino što vidimo jeste da emisije otpadaju sa (TV) kutije, ali zašto se to dešava predmet je kontroverzi. Da je pritisaka na medije nekada bilo, znamo između ostalog iz izveštaja koji je svojevremeno načinila Verica Barać (Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji, septembar 2011), a na pritiske nas je prošle nedelje podsetio i kolegijum Studija B: „Funkcionere DS pamtimo po direktnom, svakodnevnom i grubom mešanju u uređivačku politiku”.

Kolegijum Studija B ne žali se da danas trpi slične pritiske nove vlasti, međutim, to se na programu ove beogradske televizije ne vidi - jedina promena je u tome što je tema Bulevara i platana zamenjena temom Beograda na vodi, dok su žar i stil ostali isti.

Novinari se inače mogu podeliti na one koji tvrde da ih „niko nikada nije zvao” i one koji kažu „mene su zvali i to veoma često”, tako da ovde postoji problem pošto imamo nesaglasne izjave svedoka pritisaka.

Oni koji tvrde da su ih često zvali time ne priznaju da su poslušnici vlasti. Sasvim obrnuto, ove tvrdnje mogu poslužiti da se objasni kako zaista izgleda urednički posao.

Nejasan je i odgovor na pitanje ko bi mogao biti taj koji zove? Da li je to vlasnik, koji u ime svog privatnog vlasništva - koje je svetinja, kako nam je objašnjeno iz Narodne skupštine - može raditi sa programom šta mu je volja, ili su to političari, kojima je, makar otkad su počeli da snažnije zagovaraju „nepopularne” mere štednje, u interesu da bude što manje priče o njima? Može li se dogoditi da vlasnik - koji navodno na to ima pravo - mere ukidanja političkih emisija sprovede u ime političara koji na to nemaju formalno pravo, ali mogu učiniti pokoju uslugu vlasniku? Vlasnici naših televizija su takođe slični našoj mački.

Mi znamo da oni postoje, ali, po pravilu, ne znamo ko su oni, pa možemo samo naslućivati kako bi odgovarali na pitanja o svojim motivima za promene u medijima. Da li ih se i malo tiče što sužavaju prostor za debatu u društvu skidajući političke emisije sa programa svojih televizija? Nećemo, izgleda, nikada saznati. Najzad, da li je moguće da političari ili njihovi opunomoćenici vrše pritiske na medije?

Ne znam, tek su oni slučaj mačke u kutiji. S jedne strane, to su sve veoma zaposleni ljudi i mala je verovatnoća da stižu da se bave medijima. O njihovoj okupiranosti redovnim vršenjem vlasti svedoči i činjenica da se čak ni resorni ministar i pomoćnik ministra zaduženi za informisanje i medije nisu još oglasili (barem ne do trenutka kada ovo pišem) povodom činjenice da su nam skoro sve političke emisije nestale sa ekrana, pogotovo one koje idu uveče. One koje idu preko dana zaposleni ljudi ionako nemaju kad da gledaju, pa su se održale.

Možda političari ne samo da ne uređuju medije, nego je pitanje da li su uopšte čuli za problem kojim se mi već nedeljama bavimo. Možemo se, dakle, složiti sa onima koji tvrde da izravna cenzura iz pravca vlasti u našim medijima nije dokazana. Ostaje da emisije ukidaju i cenzurišu sami urednici. Ko bi, uostalom, to mogao da uradi bez njih?

*Urednik sajta filozofijainfo.com

Ovih dana u toku je još jedna medijska kampanja koja ima za cilj da se, kao što je to i do sada bio slučaj, vodi prvim „utiscima“ koji brzom brzinom treba da se pojačaju do besvesti kako nikome ne bi ostalo nimalo prostora izmeđ u dva uha za racionalno promišljanje situacije.

Ovog puta učinila je to nekadašnja estradna umetnica Olja Bećković, a priključna svita novinarskih, paranovinarskih, političkih i parapolitičkih udruženja preslikana je do tančina kao i u mnogim ranijim slučajevima kada je sujeta nadvladala svaku kritiku na račun kvaliteta rada („Mentalno razgibavanje“, Srdan Škoro, Predrag Sarapa i sl.).

Onog momenta kada je svesno obmanula javno mnenje da je njena autorska emisija „Utisak nedelje“ zabranjena, Bećkovićeva je otpisala sebe sa liste iole kredibilnih lica u svetu medijskog poslovanja i regresirala u zvaničnu profesiju koja joj sve vreme podjednako loše ide za rukom.

„Tovljena veličina“ Tom odlukom koja je proizašla iz čistog nerazumevanja poslovnih okolnosti i još čistijeg oslanjanja na samosažaljenje autorka „Utiska“ dala ja zeleno svetlo svojoj dugogodiš njoj logistici, zagovornicima sveopšte cenzure i diktature, da se otpočne sa kampanjom koja će se idealno nadovezati na već uigran teren za upravo ovakve situacije svaki put kada nekima od naših bude pretila opasnost da ostanu bez posla. Međutim, prva obmana Olje Bećković izneverava i sam taj motiv jer njoj i njenoj emisiji od početka ove „krize“ uopšte i n e preti opasnost od „ukidanja“ emisije, niti od ostanka bez posla.

O kakvoj je zabrani onda uopšte reč? Menadžment medijske kuće B92, koja raspolaže sa dva televizijska kanala jednim koji nosi tzv. nacionalnu frekvenciju i drugim koji se emituje preko svih kablovskih emitera i trenutno ima pokrivenost od preko 60% teritorije Srbije reagovao je saopštenjem u kojem se navodi da autorkina tvrdnja da je „Utisak“ zabranjen predstavlja zlonamerno i tendenciozno tumačenje nepostizanja dogovora o emitovanju.

Reč je, dakle, o skretanju akcenta sa legitimnog poslovnog aranžmana na traženje drugih motiva koji bi imali veze sa političkim razlozima i time se namirila sujeta da ništa od svega što joj se dešava nema nikakve veze sa neprofesionalnim ponašanjem koje se ekranizovalo više od dvadeset godina.

Na osnovu tog ekskluzivnog vremena jedino se i može razumeti količina naduvene nedodirljivosti i razmahale arogancije koje su autorki godinama krivicom drugih bile dozvoljene, te je posve i logično da joj razlozi iz sfere ekonomske isplativosti jedne medijske kuće neće interpretativno biti merodavni.

Zbog toga je potrebno nešto jače, nešto senzacionalnije i skandaloznije, nešto korelativno dostojno sveg onog kilotonskog, a pre svega ružnog podsmevanja i omalovažavanja gostiju u emisiji, zbog čega ju je SNS već duže vreme bojkotovao teorija zavere da je tako nešto lično mogao narediti jedino njen arhineprijatelj, premijer Srbije. No, da li je Olja Bećković, objektivno gledano, baš toliko bitna ili je figura najviše instance vlasti ovde pre svega autoprojekcija samonabeđ ene, godinama promaš eno tovljene „novinarske veličine“?

Iz aviona se vidi da autorka od samog početka aranžman prelaza na kablovski kanal B92 Info i odluku menadž menta da od njega napravi celodnevni informativni kanal po uzoru na svetske kanale poput SiEnEna uopšte nije ni shvatila kao poslovnu ponudu poslodavca, već kao političku „ucenu“. Ovaj potez menadž menta nehotice je izazvao simptomatično bušenje onog naduvenog egobalona voditeljke i nenadano neprijatno spuštanje na zemlju ka surovoj tržišnoj realnosti, u kojoj je svako zamenljiv, a niko postojan „simbol“.

U neverici i besu, odlučna u uverenju da je žrtva neopisive nepravde usled rušenja izgrađenog poretka oko sopstvenog imena, Olja Bećković načinila je pomoću medija najpre atmosferu da se „Utisak nedelje“ seli sa TV B92, da bi onda potegla legislativni motiv tvrdeći da samo želi da se poštuje ono što stoji u ugovoru između nje i te televizije. Ali niti je u pitanju bilo kakva selidba sa jedne televizije na drugu, niti se u načelu menja odnos između ugovornih strana, jer je kanal B92 Info takođe sastavni deo TV B92 i iste medijske kuće. Prelaz poznatih informativnih emisija bio je planiran za novembar upravo iz razloga gledanosti „Utiska nedelje“, koju je menadžment želeo da prelije na svoj drugi kanal i time ga učini gledanijim i popularnijim.

Na taj način pada u vodu još jedna obmana starenove glumice; B92 nikada nije tvrdio da emisiju pomera na drugi kanal zbog toga što ona nema dovoljnu gledanost, već potpuno suprotno ona i ostale emisije bi trebalo da pređu upravo da bi se njihova gledanost iskoristila i kablovski informativni kanal učinio ekskluzivnijim, privlačnijim i time isplativijim, kako za medijsku kuću tako i za emitere. Redakcija emisije „Insajder“, za razliku od Olje Bećković, taj deo donekle je razumela ponudivš i se da učestvuje u uredništvu čitavog B92 Info kanala, pod uslovom da novi aranžman startuje tek od januara iduće godine kada već bude zaživeo moderan koncept, istovremeno previđajući činjenicu da emisije moraju biti prisutne od samog početka rearanžiranja kanala, a ne da „gospodski“ upadnu tek naknadno kad kanal valjda sam od sebe postane gledan.

A što ne ide na Pink? Zašto se, dakle, odjednom pojavljuje motiv „ugleda“, „dostojnosti“, „ponižavanja“ i sl. kao skriveni osnov za prihvatanje ili neprihvatanje poslovne ponude? Zar nije logičnije, ako jedna ponuda na tržištu ne valja, okrenuti se onoj drugoj, isplativijoj, a ne tupiti oko „ugleda“, „sujete“, „simbola“ i ostalih stvari? Ovo, izmeđ u ostalog, pojašnjava i zašto se uopšte ne razmatra ponuda Željka Mitrovića beslovesna svota novca, termin po izboru i potpuna sloboda uređivanja na televiziji koja, za razliku od B92 od informativnom ka zabavnom, ima sve vidljiviju obrnutu tendenciju.

Šta to, dakle, ne bi bilo isto ako bi „Utisak nedelje“ prešao na Pink? Zašto to ne bi bilo to i gde je u svemu tome „zabrana“ emisije, kako bruje celokupni mediji? I najzad, kako to premijer hoće da zabrani emisiju kada ponuda dolazi sa televizije koja ga toliko medijski podržava?

Cirkuska predstava i primitivno vređanje

Umesto da bude svesna svog nesavršenstva, voditeljki Olji Bećković milije je bilo da organizovanjem skupa u „odbranu“ svoje emisije dozvoli njenim organizatorima NUNS i Demokratskoj stranci relativizovanje čak i održane gej parade.

Puna mržnje i ne prezajući od degutantnih uvreda na račun čitave jedne populacije, u intervjuu za „Blic“ pod nazivom „Ovo ni Slobi ne bi palo na pamet“, premijerovo obraćanje o poštovanju Ustava i zakona po pitanju prava na različitost i zabrani seksualne diskriminacije neshvatljivo je nazvala „cirkuskom predstavom i vređanjem svih građana“. Za primer političkih pritisaka na svoju emisiju navela je pak reklakazala glasine o reakcijama na izbor gostiju po njihovom objavljivanju uoči emisija. Nedostaje samo da reaktivirana glumica pojasni kakva je to cenzura koja nastupa nakon što odredi ko su gosti i ti isti gosti se pojave u emisiji.

Činjenice

1. Olji Bećković od početka ove „krize“ uopšte ne preti opasnost od „ukidanja“ emisije, niti od ostanka bez posla

2. B92 nikada nije tvrdio da emisiju pomera na drugi kanal zbog toga što ona nema dovoljnu gledanost, već potpuno suprotno

3. Pod lažnim izgovorima, uopšte se ne razmatra ponuda Željka Mitrovića beslovesna svota novca, termin po izboru i potpuna sloboda uređivanja

Iz EFJ-a ističu i da se ''Utisak nedelje'' smatra za jedan od retkih programa koji ''kritički ispituju rad vlade premijera Aleksandra Vučića''.

Podsetivši da je Olja Bećković odbila ponudu menadžmenta B92 da se emisija preseli na kablovski kanal u EFJ kažu da podržavaju takvu odluku Bećkovićke.

EFJ u saopštenju podseća i da je nedavno otkazana politička emisija Studija B, kao i na to da su pojedini veb portali zbog kritika vlasti bili mete hakerskih napada.

Kompanija B92 saopštila je juče da se napori i predlozi za poboljšanje saradnje sa autorkom emisije "Utisak nedelje" i Produkcijskom grupom "Mreža" nisu pokazali uspešnim, da Bećković svojim izjavama narušava profesionalnu etiku kako bi diskreditova B92 i da će saradnja ubuduće "predstavljati težak izazov".

Sa druge strane, Bećković je, kako su preneli mediji, rekla da ne razume saopštenje te da je iz B92 niko nije zvanicno kontaktirao.

Istakla je i da, što se nje tice, ona sa B92 ima važeći ugovor do marta te da očekuje od njih da se ponašaju profesionalno, da poštuju ugovor i da radi u nedelju.

''Utisak nedelje'' bio je danas tema i sednice skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje na kojoj je predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Goran Karadžić rekao da regulator nije glavni i odgovorni urednik medija i nema ovlašćenja da na program stavlja i skida jednu emisiju sa programa, jer bi to bila diktatura.

"To može biti problem sa političkog stanovišta, ali sa stanovišta regulatora ništa ne dešava," rekao je Karadžić dodajući da će se sa posebnom pažnjom u narednom periodu odnositi prema političkom pluralizmu.

On je dodao i da, kada je reč o Televziji B92, ta kuća i dalje emituje najveći broj sati informativnog programa u odnosu na druge televizije.

Odgovarajući na pitanja poslanika većine i opozicije, koji su se međusobno optuživali za uvođenje cenzure i stanje u medijima, Karadžić je rekao da je vlasnička struktura TV B92 u poptunosti poznata, da je vlasnik tizvesni Kipranin Stefanos Papodopulos, kao i mali akcionari.

U večerašnjoj emisiji Kontekst sa Oljom Bećković i Danicom Vučenić, autoricom emisije „Jedan na jedan“ RTV Vojvodine, razgovaramo jesu li mediji u Srbiji nezavisni i trpe li novinari pritiske.

Emisiju vodi Anne Marie Ćurčić, a uvodnu priču iz Beograda donosi Natalija Lučić.  

Fali im, rekoše, bez toga se živeti ne može. Jaukne li „Utisak“ zauvek, ova država će, poručuju oni, potonuti u diktaturu. Iz te postavke izvedeni su svi komentari i apeli po raznim društvenim mrežama i u ponekom štampanom izdanju, a u korist „Utiska“.

Postoji TV publika koja godinama, svake nedelje, gleda tu emisiju, doživljavajući je kao glas razuma, ventil u napetim vremenima, oazu slobode. Njima je Olja Bećković - autor i voditelj „Utiska“ - Jovanka Orleanka, i tu niti može niti treba nešto da se osporava.

Čak ni dominantni anacionalni (neki će reći antisrpski, drugosrbijanski) profil emisije. U redu, pravo na stav. Često je u „Utisku“ bilo čoporativnog obračuna s ljudima, što je pre tri meseca doživela i moja malenkost: dva sata je tročlana ekipa gostiju, uz sladostrasno pomaganje Olje Bećković, tražila smenu Ratka Dmitrovića, predstavljajući me kao izgubljenog u vremenu, zbunjenog, rečju, kao budalu. Suprotnog mišljenja nije bilo.

To se u taboru obožavalaca „Utiska“ zove slobodno i nezavisno novinarstvo. „Utisak“ je emisija za uzak krug ljudi koji za sebe kažu da su demokrate, slobodni intelektualci, liberali, najnapredniji deo društva.

I to je legitimno, ali nije legitimno, razumno, demokratski, liberalno, tražiti da država Srbija primeni sve principe po kojima funkcioniše razvijeni Zapad, a kad ih država Srbija primeni onda fanovi „Utiska“ telale da je u pitanju strašno, nepodnošljivo gušenje slobode govora. Evo o čemu je ovde reč.

Neki Grk je kupio B-92. I ima samo jedan cilj: da vrati uložene pare i dodatno zaradi, ako može. „Utisak“, Olja Bećković, NUNS, Demokratska stranka... to njega apsolutno ne interesuje. Video čovek da je gledanost „Utiska“ mršava, traži od menadžmenta da prvi kanal B-92 pretvore u zabavni, drugi kanal u informativni. „Utisak“ nije zabava, znači... „Utisak“ na drugi kanal. Nema tu ničeg drugog.

Bećković Olja tvrdi da iza ukidanja njene emisije stoji Aleksandar Vučić. Ona ga zove Dečko. Pitanje odgoja. Ajmo na logiku: zašto bi Vučić (pod pretpostavkom da kontroliše Grka) ukinuo emisiju u kojoj je gostovao češće nego Olja Bećković? Ili: na koji to način malo gledani „Utisak“, makar tamo i dalje stanovali Vesna Pešić, Živković, Bakić, Radulović... može da naškodi Vučiću, koji, šta god mi mislili o njegovom radu, ima podršku više od 50 odsto srpskog društva? Kakvi crni pritisci, ovde su pare u pitanju.

Da, sećate li se BK televizije i sećate li se gromoglasnog ćutanja Olje Bećković u vreme njenog gašenja. Da ne idemo dalje, a mogli bismo.

Ona dodaje da misli da će to uticati i na predstojeći izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije, koji će biti objavljen 8. oktobra.

Ona dodaje da se EFJ pridružuje svojim podružnicama u Srbiji NUNS-u, UNS-u i Sindikatu novinara Srbije u protestu protiv odluke privatne televizije B92 da ukine politički "tok šou" nakon političkog pritiska.

Šrederova podseća da je emisija "Utisak nedelje" bila predvođena dobro poznatom novinarkom Oljom Bećković i da se emitovala poslednje 24 godine i dokazala kao veoma popularna među gledaocima.

Predsednica EFJ napominje i da je emisija Olje Bećković imala veliki uticaj na političku debatu u Srbiji od vremena Slobodana Miloševića pa sve do danas. Prema njenim rečima, danas je to jedini program koji pažljivo i kritički promatra politiku aktuelne Vlade Srbije, na čijem je čelu premijer Aleksandar Vučić. Ona podseća da je Bećkovićeva odbila ponudu rukovodstva B92 da premesti svoju emisiju na drugi kanal i tom prilikom izjavila da to nije bila "ponuda" već ultimatum. - To ne može biti ekonomski opravdana odluka.

To u mnogome miriše na cenzuru. EFJ podržava odluku Olje Bećković da odbije premeštanje emisije na manje gledan kanal B92 Info i u manje gledanom terminu, ocenjuje Šrederova za Danas Pravo.

Reagovanja

DS: građani moraju da protestuju zbog cenzure

Poslanik Demokratske stranke Borislav Stefanović pozvao je građane da učestvuju u protestima zbog ukidanja emisije "Utisak nedelje" na B92 i "Sarapin problem" na televiziji Studio B i ocenio da je reč o pokušaju cenzure i uticaja na uređivačku politiku. "Najoštrije osuđujemo ukidanje emisije 'Utisak nedelje' i to, kako stoje stvari, direktnom voljom predsednika Vlade Srbije (Aleksandra Vučića)", rekao je Stefanović novinarima u Skupštini Srbije. Stefanović je pozvao građane da se pridruže protestu Nezavisnog udruženja novinara Srbije koji je zakazan za ponedeljak, 6. oktobar, u 21 sat ispred televizije Studio B. Beta

Milenić: Medijski mrak katalizator destrukcije

Potpredsednik stranke Zajedno za Šumadiju Saša Milenić, koji je i predsednik Skupštine grada Kragujevca, izjavio je da antidemokratski karakter aktuelnog režima Srpske napredne stranke, najeklatantnije potvrđuje i dokazuje medijska scena u Srbiji. Medijski mrak koji je ponovo ovladao Srbijom, prema njegovom mišljenju, direktna je posledica ambicije SNS-a da uspostavi potpunu kontrolu nad ukupnim društvenim dijalogom u Srbiji. Milenić je pritom ustvrdio da medijski mrak nije samo najozbiljniji simptom nepovoljne slike kriznog stanja u Srbiji, već da je, istovremeno, i katalizator produbljavanja krize i dalje destrukcije društva. Z. R.

Karadžić: nemamo pravo da određujemo politiku medija

Predsednik Saveta Regulatornog tela za elektronske medije Goran Karadžić izjavio je juče da to telo nema prava ni obavezu da određuje uređivačku politiku medija i bude glavni i odgovorni urednik. - To bi bila diktatura kada bismo nas devetoro, ma koliko stručni bili, odlučivali o tome koja emisija treba da se ukine, a koja da ostane, kazao je Karadžić na sednici Odbora za kulturu i informisanje odgovarajući na pitanja poslanika o sudbini emisije "Utisak nedelje" na televiziji B92. On je konstatovao da u srpskim medijima postoji neravnoteža političkog pluralizma i da će se Regulatorno telo time baviti, ali da u svakom slučaju ne može uticati na uređivačku politiku i programe televizije. Karadžić je rekao da je televizija B92 dobila dozvolu za emitovanje programa opšteg tipa, između ostalog i informativnog programa, pri čemu nije određen odnos procenata programskih sadržaja. On je istakao da televizija B92 iz godine u godinu smanjuje procenat informativnog programa, pa je tako 2011. godine ukupno emitovano 98 dana informativnog programa, 2012. 81 dan, a 2013. godine 51 dan. Beta

Puni su pohvala za emisiju koju smatraju poslednjim Mohikancem nezavisnog novinarstva, dive joj se što do sada nije ustuknula pred napadima premijera Aleksandra Vučića, naglašavaju da je to najgledanija emisija TV B92 od koje ova televizija može da ima samo koristi i misle da su slanjem te jednostavne poruke, "Olja, izdrži", dali značajan doprinos slobodi medija. U rezonovanju "Olja, izdrži" postoji mnogo nerazumevanja medijske situacije i pogrešnih premisa.

Najvažnije su sledeće:

- da je za slobodu novinarstva dovoljna hrabrost pojedinačnih novinara;

- da je suština napada na "Utisak nedelje" lični animozitet premijera Vučića prema Olji Bećković;

- da vlasnici TV B92 nemaju poslovni interes da ugase "Utisak nedelje";

- da sudbina "Utiska nedelje" ne zavisi od njenih gledalaca. Hrabrost pojedinačnih novinara da se odupru političkim pritiscima je samo neophodan, ali ne i dovoljan uslov da se odbrani sloboda medija.

Mediji u Srbiji su ekonomski zarobljeni. Oni nemaju ekonomsku nezavisnost i zato su prinuđeni da rade u interesu određenih političkih i poslovnih interesa, čiji su nosioci kontrolori strukture medijskog finansiranja. Odgovor na pitanje zašto novinari pristaju da uslužuju ove interese, umesto javnog, nije u nedostatku novinarske hrabrosti, što im se često prebacuje na osnovu poređenja sa ponašanjem novinara u Miloševićevom režimu. Razlika je u tome što danas ne postoje oblici finansiranja medija koji podstiču društveno odgovorno novinarstvo, a mediju omogućavaju da preživi neko duže vreme. Izvori finansiranja nezavisnih medija iz devedesetih više ne postoje. Novinari nemaju alternativu, osim da napuste novinarstvo.

Mnogi od današnjih novinara rado bi napustili svoje zloupotrebljene medije i prešli u druge, ili osnovali nove, koji rade u skladu sa najvišim standardima profesionalizma, da su reformom medijskog sistema stvoreni kanali finansiranja rada medija u interesu javnosti. Od nekadašnjih nezavisnih medija, koji su imali alternativnu finansijsku potporu, opstali su tek neki da bi se našli na marginama medijske scene i na granici preživljavanja. Ovakva situacija je rezultat medijske politike koja nije brinula da obezbedi model finansiranja medija koji proizvode analitičko i kritičko novinarstvo.

Sunovrat medijske kuće B92, koja je od nekadašnje perjanice nezavisnog novinarstva pretvorena u sasvim običnu, bledu, finansijski neuspešnu komercijalnu televiziju, upravo je najbolji dokaz ove velike sistemske falinke medijske scene, koju Olja Bećković sama ne može da promeni. Čak i ako je vidljivo da je premijer Aleksandar Vučić alergičan na kritike na svoj račun i račun vlade i preko najelastičnije mere za normalnog demokratskog političkog vođu, današnji problem medija u Srbiji nisu osobine njegovog karaktera.

Od uvođenja političkog pluralizma u Srbiji davne 1990. godine, mediji su daleko najvažniji mehanizam vladajućih partija za stimulisanje podrške svojoj politici. Svih ovih godina ne postoji stabilan društveni konsenzus o pravcu društvene transformacije. Partije su slabo ukorenjene u interesnu strukturu društva i mediji im služe kao dobrodošla alatka da interese koje reprezentuju "prodaju" građanima kao nacionalne i javne i oko njih stvaraju društvenu saglasnost. Nijedan drugi mehanizam za to nije dovoljno pogodan kao mediji, preko kojih se ostvaruju svakodnevni uticaji na mišljenje građana. Umesto da grade te druge mehanizme, sve partije su usmerene na korišćenje medija, koje je delotvorno samo ako su mediji dovoljno politički kontrolisani.

Zato je svaka politička partija kada je bila u opoziciji branila slobodu medija, a kada je bila na vlasti bez zazora ju je ograničavala za potrebe svoje politike i ostanka na vlasti. Nijedna vladajuća partija do sada nije iskazala doslednu podršku slobodi medija kao ključnoj instituciji demokratskog društva.

Političke partije, dakle, imaju realnu potrebu da kontrolišu medije kako bi opstale na vlasti i zato nisu do sada, i pored dugogodišnje transformacije medijskog sistema, razmontirale osnovne mehanizme svog političkog uticaja. Politička upotreba medija od strane premijera Aleksandra Vučića razlikuje se od prethodnih samo u meri u kojoj njegov politički režim ima autokratske tendencije i uspešan je u suzbijanju demokratskih potencijala institucija novog pluralističkog političkog sistema.

Ove tendencije nisu toliko rezultat autokratskih osobina ličnosti Aleksandra Vučića koliko njegove izvorne, radikalne ideologije, odnosno ideologije današnje vladajuće Srpske napredne stranke. To je ideologija koja ne trpi disonancu. Autoritarne osobine ličnosti premijera samo su se dobro ukomponovale u ovu ideologiju, koja računa na argument sile. Konsolidovanje demokratije u Srbiji zahteva drugačiju političku orijentaciju vladajućih političkih snaga, a ova, pak, drugačiju političku kulturu zemlje koja će se razviti na stabilnoj ekonomskoj osnovi. Svi ovi faktori malo zavise od bilo kojeg pojedinačnog novinara.

Misteriozni krajnji vlasnik B92, kao i svaki drugi medijski vlasnik u Srbiji, dobro zna da se na medijskom tržištu - malom, siromašnom, nefunkcionalnom, netransparentnom, neregulisanom - dobit može ostvariti samo uz dozvolu političkih centara moći. Finansijska sudbina medija ovde ne zavisi od tržišta.

Čak ni TV Pink, najkomercijalnija domaća televizija, ne uspeva da posluje bez gubitaka. Nije čudo da je i ova televizija bila primorana da svoj informativni program uvek prilagođava potrebama vladajućih garnitura. Dokaz da mediji ne zavise od tržišta pruža i misterija opstanka - čak porasta - ogromnog broja medija, koje reklamno tržište ne može da opsluži i pristajanje velikog broja vlasnika da održavaju medije koji im u toj grani biznisa donose samo gubitke. Biće da te gubitke nadoknađuju nekim drugim dobicima na nekoj drugoj strani.

Ako je tačno da je vlasnik B92 istovremeno i vlasnik TV Prve - a ovu sumnju, koju je prva formalno potkrepila Verica Barać, niko nije ubedljivo opovrgnuo - on je od početka ulaska na domaće medijsko tržište znao da je taj dvojni status nezakonit. Može se samo pretpostavljati da je on do nezakonite dozvole posedovanja dve nacionalne televizije došao zbog saglasnosti interesa vlasnika i interesa onih u čije ime odlučuje RRA. Način na koji se ovi interesi usklađuju i postižu biznis dilovi iza leđa javnosti predstavljaju najveću slepu mrlju medijskog sistema Srbije. Takav aranžman uključuje jasnu predstavu vlasnika o granicama sopstvene samostalnosti.

Trenutni gubitak jedne profitabilne emisije (kao što je "Utisak nedelje"), dakle, za njega je mala žrtva u cilju obezbeđenja opstanka dve nacionalne televizije, na koji politički centri moći i te kako mogu da utiču. Gubitak koji će zbog toga trpeti demokratska javnost Srbije sigurno nije njegov problem.

Gušenje slobode medija u Srbiji će se nastaviti sve dok se tome na delotvoran način ne usprotive građani Srbije. Slobodan Milošević je izgubio izbore 2000. godine, u trenutku kada je imao najveću kontrolu nad medijima tokom cele decenije. Građani tim kontrolisanim medijima više ništa nisu verovali, a činili su razne, gotovo herojske podvige da podrže one malobrojne medije kojima su verovali.

Nerealno je očekivati da glavna odbrana medija bude Evropska unija. U mnogo prilika do sada razni organi i funkcioneri EU pokazali su da je sloboda medija jedan od činilaca njihove politike uslovljavanja u procesu eurointegracije, ali svakako ne najznačajniji. Uostalom, EU nije uspela da odbrani slobodu medija ni u Mađarskoj, koja je njena članica. Slobodu medija neće odbraniti ni političke partije, jer su izgubile kredibilitet svojim dosadašnjim ponašanjem.

Profesionalne novinarske i medijske organizacije su nemoćne ako nemaju podršku građana zbog kojih mediji postoje i organizovanih delova civilnog društva. Da bi se građani probudili, treba da se prisete da je zaštita slobode medija deo mnogo značajnijeg cilja - zaštite demokratije.

To znanje su već jednom stekli, ali su ga u tranzicionim lutanjima Srbije nekako zaturili. Slučaj Olje Bećković i njenog "Utiska nedelje" nije samo slučaj zabrane jedne TV emisije koja je uspevala da preživi razne medijske nedaće 24 godine. To je jedan u seriji napada na retka dostignuća dosadašnjeg mukotrpnog razvoja demokratije.

Ta dostignuća ne može odbraniti ni hrabrost i upornost Olje Bećković, ni protestna saopštenja novinarskih udruženja, ni poruke gledalaca "Olja, izdrži", već organizovan građanski pokret za razvoj demokratije u Srbiji, u saradnji sa svima koji žele demokratsku Srbiju.

Nešto se već može početi insistiranjem na primeni novih medijskih zakona. Oni omogućuju transparentnost vlasništva medija. Profesionalne organizacije treba da zahtevaju od RRA da se preispita da li TV Prva i TV B92 imaju istog vlasnika i da se preispita legalnost promene vlasništva TV B92. Profesionalne organizacije i građani treba da traže od Ministarstva kulture da u ime zakonske obaveze obezbeđivanja raznovrsnosti izvora informacija i medijskih sadržaja stane u odbranu pravnog ugovora koji emisija "Utisak nedelje" ima sa TV B92 i da od menadžmenta TV B92 i njenog vlasnika zahteva obrazloženje za ukidanje emisije koja ima veliki značaj za demokratski javni dijalog. Gledaoci, civilne organizacije i novinari treba da upute masovne proteste menadžmentu TV B92 i njenom vlasniku.

Kada bi u ovim protestima učestvovali bar svi oni koji su za 24 godine bili gosti "Utiska nedelje", bilo bi ih više hiljada. Profesionalne organizacije treba da se angažuju da utvrde šta je laž a šta istina u informacijama koje objavljuju tabloidi u vezi sa događajima oko "Utiska nedelje" i da se žale Savetu za štampu, svim organizacijama kojima ovi mediji pripadaju, njihovim vlasnicima i menadžmentu zbog svake objavljene lažne ili neproverene informacije. Od Ministarstva kulture treba tražiti da napravi takve kriterijume budućeg sistema projektnog finansiranja koji će da zaštiti novinarstvo u javnom interesu.

Autorka je istraživač medija

Aleksandra Jerkov (DS) istakla je da je RRA kasno i neadekvatno reagovao kada je TV Pink vodio hajku protiv „Blica” i pitala Karadžića da li se neko iz TV B92 prethodnih meseci obratio RRA sa zahtevom da se promeni programski koncept ove televizije i da ona postane zabavna i može li se to uraditi bez dozvole.

Ona je, takođe, rekla da bi RRA morao da povede računa o tome da se na televizijama ne može „reći ni jedna jedina kritička reč o ugovoru sa 'Etihadom' ili vladi” i upitala da li RRA ima nameru da se bavi slučajevima kao što je nestajanje s Radija B92 „Dareta i Mareta”, jer su se zamerili vladi, pa Predraga Sarape sa TV Studija B, a sada je ista sudbina zadesila Olju Bećković...

Marko Đurišić (NDS) rekao je kako sa televizija sistematski nestaju emisije u kojima su se mogla čuti mišljenja različitih političkih opcija i da toga nije bilo u vreme Borisa Tadića: „Imali smo i 'Utisak' i 'Sarapin problem', sada kada se neko našali na račun premijera, ode na godišnji odmor i više ga nema.”

Uz opasku da nam medijska slika danas nije mnogo bolja nego ranije, Ljiljana Nestorović (SDPS) je i na svom primeru pokazala da Đurišićeva priča ne stoji. Ona je, kako je rekla, vodila političku emisiju na TV Prva 2011, kojoj je vreme pomerano sve kasnije i kasnije u noć.

„Onda su me poslali na letnju pauzu i više se nikad nisam vratila”, kazala je ona.

Borislav Stefanović (DS) tvrdio je da na televizijama nije moguće čuti bilo šta što se kosi sa stavovima premijera Aleksandra Vučića. Stefanović je rekao da RRA može da se obloži „cementom i stiroporom” i da priča kako nema ništa s tim i kako je sve je tržište, dodajući: „Imate obavezu da reagujete kada se toksična tvar izliva u javnost. Kako mislite da naterate televizije da poštuju program za koji su dobile dozvolu? Ili ćete dozvoliti da sve postanu 'rijaliti TV'? Imaćemo promenu programa u 'Premijer 24 sata'.”

Vladimir Đukanović (SNS) odbacio je optužbe da vlada pokušava da utiče na medije i da određuje njihovu uređivačku politiku. Đukanović je kazao: „Gospodo, nemojte da se žalite na vladu. Ako imate prigovore, obratite se vlasnicima medija. Nas to ne zanima, ne želimo da utičemo na medije.” Đukanović je kazao da „Draganu Đilasu, bivšem predsedniku DS-a, niko ništa nije smeo da kaže, zato što bi mu Đilas ukinuo reklame i on bi propao.

B92 je komercijalna TV i njoj su Srđan Šaper i Dragan Đilas davali sve pare za reklame da prave program kakav njima odgovara”. On je potom naveo: „Što se mene tiče, krivo mi je što je 'Utisak' ukinut, Aleksandar Vučić je gostovao tu, a Olja je uvek bila neblagonaklona prema nama, što nam je, na neki način, išlo u prilog, jer je ljude takav pristup nervirao.” Đukanović je pitao može li RRA eventualno da reaguje, zato što je Olja Bećković na jednoj televiziji rekla da nema dokaza za to, ali da tvrdi da je njena emisija ukinuta po nalogu premijera Vučića. Posle dva i po sata rasprave odbor je usvojio izveštaj RRA za prošlu godinu.

Novi vlasnik hoće da mu TV B92 donosi profit

Odgovarajući poslanicima, Goran Karadžić je naveo da je televizija B92 2010. promenila vlasničku strukturu u ovu kakva je sada, te da je tada počela priča kako ju je kupio „gospodin Krjaku, koji je vlasnik i TV Prva”.

Karadžić je kazao: „Reagovali smo time što smo na svom sajtu objavili kompletnu vlasničku strukturu, pozvali smo sve koji su to tvrdili da dostave dokaze nama ili javnom tužilaštvu.

Savetu RRA se niko nije obratio. Dakle, vlasnik TV B92 je izvesni gospodin Stefanos Papadopulos, većinski. On je kiparski državljanin, nema skrivenog vlasnika. Za sve TV se tačno zna kompletna vlasnička struktura.”

Karadžić je potom istakao: „Posle promene vlasničke strukture došlo je do drastičnog smanjenja informativnog programa, pa je 2011. emitovano 98 dana tog programa, 2012. je smanjeno na 81 dan, a potom na 51 dan.

Niko u javnosti to nije primetio, nikoga to nije nasekiralo, ali mi smo zvali predstavnike B92, oni su došli i rekli da moraju da ga redukuju jer je neisplativ. Novi vlasnik hoće da mu TV donosi profit.

Što se tiče prošle godine, televizija B92 emitovala je 1.150 sati informativnog programa, od čega je 'Utisak nedelje' trajao 76 sati. Dođe li do toga da 'Utisak' ne bude emitovan, B92 će, ipak, ostati jedna od vodećih stanica po učešću informativnog programa. Shvatam reakcije i javnosti i članova odbora koji su poklonici 'Utiska' i smatraju da je to demokratska tekovina ovog društva.

Ta zabrinutost sa političkog stanovišta svakako jeste opravdana, ali sa stanovišta regulatora, ništa se ozbiljno ne dešava, bar kada je reč o količini informativnog programa.”

EFJ: odluka miriše na cenzuru

Evropska federacija novinara (EFJ) podržala je juče svoje članice u Srbiji koje protestuju zbog odluke menadžmenta RTV B92 da ukine emitovanje emisije „Utisak nedelje” ocenjujući da takva odluka „miriše na cenzuru”.

Zatim se napravi pakt sa strancima da će im vlast udovoljavati u svemu dok god su date odrešene ruke u Srbiji.

Zatim se donese tržišna odluka da se ukine emisija/novinar/čovek koji smeta ovima koji su omogućili celu goreopisanu simulaciju tržišta.

Na kraju cele priče, imamo procenu vlasnika da emisija nije dovoljno gledana.

Tabloidi pomognu objašnjavajući kako je spor isključivo finansijske prirode. Druge medijske kuće pomognu tako što ne demantuju napise da tog novinara ili emisiju zovu u svoje redove i problematičan sadržaj lagano tone u zaborav i postepenu diskreditaciju.

I onda samo ostaje nada u iste te strance da će ovi otpušteni, oblaćeni ljudi njima nekada poslužiti kao kec iz rukava kada odluče da, po svom dobrom običaju, prekrše dogovor sa naivnim domorocima na vlasti.

Jedna od oblasti koje su nehotice profitirale od rada zapadnih sila protiv naših interesa jeste upravo novinarstvo. Pomoću stranih donacija, nezavisni novinari koji su razobličavali režim dobijali su priliku da rade za medije pomognute iz inostranstva, a kada bi zbog političkog progona gubili posao, uvek je bilo nekoga da ih dočeka raširenih ruku.

„Utisak nedelje“ je redovno bio na programu prozapadnih medija i postoji samo jedno objašnjenje zašto još uvek nije došlo neko protivljenje njegovom ukidanju sa te strane emisija je branila zapadne vrednosti, ali ne i zapadne interese. A to je nijansa koja je danas presudna u Srbiji.

Miloševićev pritisak na medije bio je brutalan i neprikriven. Zbog pojedinih emisija su ukidani čitavi mediji, a to je bio vrlo moćan povod za aktivističku, pa i masovniju narodnu reakciju.

Posle Miloševićevog pada, formiran je novi način pritiska na medije, čijoj metastazi danas prisustvujemo.

Naime, da nije bilo Demokratske stranke, verovatno ne bi bilo ni infrastrukture za ovakav pritisak na medije i novinare. Oni su prvi uvezali javna preduzeća, marketing i medije, a pritisak su vršili unutar emisija, trudeći da otupe, ali ne i da sasvim uklone problematične novinare.

Sadašnja vlast zapravo radi sve što i oni samo mnogo bolje jer je beskrupuloznija.

DS je izmislio ceo sistem, ali ga je SNS do kraja operacionalizovao. Primera radi, DS-ovci ipak ne bi smeli da oteraju Olju Bećković sa B92 jer ipak imaju neki prag dostojanstva, neki odnos prema tome što ona radi.

SNS-ovci nemaju ništa, došli su i rade sve ono o čemu su sanjali dok su bili na margini i smišljali šta treba da ponude kako bi se konačno dokopali vlasti. Mnogi se sa pravom pitaju zašto je baš „Utisak nedelje“ emisija koja je ukinuta.

Naime, ta emisija je po svojoj formi bazirana na sučeljavanju mišljenja, a svoj drugi deo hrani isključivo onim što se zbilo prethodne sedmice bez ikakvih presudnih autorskih intervencija. To je emisija koja bi po definiciji uvek morala da ostavi prostora za glas vlasti i njeno uključivanje u polemiku.

Očigledno je, međutim, da su pred nama događaji koji će biti toliko bizarni i nekonzistentni sa onim što je obećavano u kampanji ili što je izgovarano koju sedmicu pre da je svako podsećanje na njih opasno i mora se sprečiti.

Mada je o polemici reč, stvari stoje slično. Čekaju nas odluke koje će biti neodbranjive u bilo kakvom suočavanju i sledi nova faza suvog antiintelektualizma u našoj politici u kojoj će se sve svesti na jedan cilj i na jedan način da se do tog cilja dođe, a to je nešto što zna jedan vođa.

Otud će eventualno opstati oni opozicioni sadržaji koji više nemaju nikakvu kopču sa vlašću, koji s njom ni nemaju priliku da polemišu i na granici su da nose „šešire od aluminijumske folije“ kako im centri moći ne bi krali misli. Ogledni primer ove smrti polemike desio se tokom uspeha ovogodišnjeg prajda.

S jedne strane, vlast je pokazala da ekstremiste ima u šaci, na SPC je izvršen pritisak da znatno ublaži svoje protivljenje, ali je onda sam premijer pokazao u svojoj izjavi (kako „nije fasciniran“ učesnicima prajda, kako razume da su Žandarmi nervozni i da im nije pravo), da antigej karta ostaje u igri i da je samo privremeno vraćena u špil i da se u nekom sledećem deljenju može vratiti.

Paradoksalno, duhovnici su postali tolerantniji, a zaštitnici sekularnosti isključiviji, sve suprotno događajima 2010. Sada je, dakle, premijer preuzeo kontrolu i nad homofobijom kao poslednjim javnim resursom koji nije bio pod kontrolom njegove stranke.

Mogu da zamislim kako bi izgledao „Utisak nedelje“ u kome se dekonstruiše ovaj događaj i premijerove izjave. Izgleda da je to zamislio još neko i na vreme ukinuo emisiju.

"Ta emisija je bila najgledanija, tako da argument o poslovnoj politici pada u vodu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, i emisije koje su ukinute na Studiju B treba vratiti. 

"Pozivamo građane, odnosno pridružujemo se pozivu NUNS-a da se okupimo svi zajedno u ponedeljak u 21.00 čas ispred Studija B, da na miran način učestvujemo protiv ovakvih poteza izvršne vlasti i Vučića", precizirao je Stefanović.

Dodao je da će se, ako se nastavi sa ovakvom praksom, u Srbiji dobijati informacije isključivo iz Biroa za informisanje Vlade što, kako je istakao, nije u skladu ni sa Ustavom, ni sa zakonom, međunarodnim standardima i zdravim razumom.

Na rođendanu Prve srpske televizije u sredu Ajnštajn nije želeo da razgovara o tome zbog čega je menadžment Televizije B 92 autorki najgledanije emisije ponudio da pređe na manje gledan informativni kanal.

Teodor Kirijaku, vlasnik i generalni direktor Antena grupe, kratko nam je kazao da se ne bavi emisijom „Utisak nedelje” a od Sektora za komunikacije i PR Antena grupe za jugoistočnu Evropu dobili smo odgovor da Prva televizija učestvuje u vlasničkoj strukturi Televizije B 92 kao manjinski akcionar. U tom svojstvu je i Piter Ajnštajn, direktor Antena grupe za Srbiju i Crnu Goru, koja je vlasnik Prve televizije, učestvovao u razgovorima o daljem emitovanju emisije „Utisak nedelje”, ističe se u ovom saopštenju.

Iz kompanije B 92 juče je saopšteno da se napori i predlozi za poboljšanje saradnje sa autorkom emisije „Utisak nedelje” Oljom Bećković i Produkcijskom grupom „Mreža” nisu pokazali uspešnim, da ona svojim izjavama narušava profesionalnu etiku kako bi diskreditovala B 92 i da će saradnja ubuduće „predstavljati težak izazov”.

Nedugo potom oglasio se i Veran Matić, glavni i odgovorni urednik informativnog programa na Televiziji B 92 koji je rekao da nije učestvovao u sastavljanju saopštenja koje je B 92 objavio o „Utisku nedelje”.

„Moje mišljenje o ovom pitanju javnosti je već poznato, a kao predstavnik manjinskog akcionara B 92 Trust u odboru direktora, već sam tražio održavanje sednice ovog tela koje bi se odredilo u vezi sa saradnjom sa PG ’Mreža' i pri tom zahtevu ću ostati”, rekao je Matić.

Produkcijska grupa „Mreža” i autorka Olja Bećković pozvali su Televiziju B 92 da objasni javnosti da li pod „teškim narušavanjem etike” misli na zahtev da se autorka i produkcija za 24 sata izjasne o značajnoj novini za sve – premeštanju najgledanijeg programa na kablovsku televiziju bez koncepcije, gledanosti i sigurne budućnosti.

Advokat Goran Draganić, pravni zastupnik autorke emisije „Utisak nedelje” Olje Bećković, saopštio je da nije postojala iskrena namera rukovodstva TV B 92 u vezi sa nastavkom emitovanja tog programa i pozvao rukovodstvo da poštuje zakon, potpisani ugovor i ugled kuće koju predstavljaju. „Nažalost, pokazalo se da je jedini cilj B 92 u celoj ovoj situaciji bio da se po svaku cenu obustavi i spreči emitovanje ove emisije na nacionalnoj frekvenciji. Iz kojih razloga, to najbolje zna rukovodstvo ove kuće”, naveo je Draganić u saopštenju.

Katarina Đorđević

-------------------------------------------------------------------------

Kako je dokazana veza Prve i B 92

Upitan kako je moguće da su odluke o emisijama TV B 92 donosili ljudi koji rukovode Prvom televizijom, profesor dr Rade Veljanovski sa katedre za žurnalistiku Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže:

„U izveštaju o pritiscima i kontroli medija koji je još 2011. godine uradio Savet za borbu protiv korupcije, u vreme kada je na čelu ovog tela bila Verica Barać, prikazana je vlasnička struktura dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, TV Prva i TV B 92, kao objašnjenje zašto se u javnosti sumnja da je njihov vlasnik isti. Te sumnje nikada nisu zvanično potvrđene, a tadašnji potpredsednik saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), Goran Karadžić, više puta je izjavljivao da prema postojećoj dokumentaciji ta veza ne može da bude dokazana. Da je dokazana, to bi predstavljalo kršenje zakona, jer po tadašnjem Zakonu o radiodifuziji bilo je zabranjeno da jedan vlasnik ima dve ili više televizija sa nacionalnom frekvencijom. Po novom Zakonu o javnom informisanju to je sada moguće, objašnjava profesor Fakulteta političkih nauka, Rade Veljanovski.

– Novi zakon predviđa da jedan vlasnik ne može da ima elektronske medije čiji ukupni udeo u publici iznosi više od 35 odsto. Teorijski, dakle, on sada može da bude vlasnik i TV Prva i TV B 92, što ranije nije bilo moguće. On može da bude vlasnik i svih pet televizija sa nacionalnom frekvencijom ukoliko njihov ukupni udeo u gledanosti ne prelazi 35 odsto. Problematično je pitanje ko će da utvrđuje to kada je neko dostigao taj procenat od 35 odsto, ko će obavljati istraživanja o gledanosti. Ti mehanizmi u zakonu nisu baš najbolje razrađeni – ističe profesor Veljanovski.

Ako je vlasnik TV Prve i TV B 92 ista osoba ili grupa ljudi, onda vlasnik Prve, može da radi sa programom B 92 šta hoće. U normalnom i demokratskom svetu pretpostavlja se da vlasnik koji kupi neku televiziju neće menjati na njoj ono što je najbolje bez obzira na to što je on vlasnik. Da će i dalje podsticati one sadržaje koji su se već afirmisali u publici i koje publika očekuje od te televizije. Ali za tako nešto ne postoje nikakve zakonske garancije – kaže profesor Veljanovski.

J. Čalija

-------------------------------------------------------------------------

Gašić: Premijer nema veze sa ukidanjem „Utiska nedelje”

Poslanik NS Vladimir Pavićević obratio se juče na sednici skupštine Srbije ministru odbrane Bratislavu Gašiću da mu odgovori zašto je gospodin Aleksandar Vučić zabranio emisiju „Utisak nedelje” na TV B 92. Ministar Gašić mu je odgovorio: „Premijer Aleksandar Vučić se ne plaši nijedne TV emisije, smatram da on nema nikakve veze sa ukidanjem ’Utiska nedelje’. To je moj stav i siguran sam u to milion odsto, nemojte da podižete vatru.”

M. Č.