Hranilović je ostavio dubog trag u novinarstvu, a zbog svojih vrlina i zalaganja za javni interes dobijao je važne uloge u značajnim trenucima naše istorije, pa je tako predsedavao i Velikom narodnom skupštinom 1918. godine.

Novinarski rad Jovana Hranilovića može se oceniti kao primer zalaganja za javni interes.

Kao prvi predsednik novosadske sekcije Jugoslovenskog novinarskog udruženja uvideo je važnost strukovnog organizovanja, pa se udruženje borilo za slobodu medija, jačanje položaja novinara, kao i zbrinjavanje starih i socijalno ugroženih kolega.

"Vrlo je bitno razmišljati o tome kako će priča teći, šta je ono što je dinamično, a šta nam je nepotrebno i suvišno. Zato bi trebalo vizuelno zamisliti ceo prilog i kadrove koji su nam potrebni da bismo pratili priču“, istakla je Katarina Stevanović, dopisnica BBC news na srpskom. Ona je frilenser i uglavnom snima kratke video forme kao što su eksplejneri.

Stevanović je napomenula da je optimalno trajanje video eksplejnera od jednog do pet minuta. Video eksplejner može da čini i samo tekst bez najave ispred. U prvih nekoliko sekundi je, kako je objasnila Stevanović, potrebno objaviti rečenicu koja bi privukla nečiju pažnju.

Neizostavan deo MoJo novinarstva (mobilnog novinarstva) su postali titlovi, jer se, kako je dodala, takav sadržaj gleda na telefonu dok smo u pokretu, tokom vožnje ili dok hodamo, kada je ton uglavnom isključen. CapCut je aplikacija koja je Katarina preporučila za montažu, jer je dostupna i jednostavna za upotrebu, a uz to daje dodatne inovacije koje nemaju klasične aplikacije.

U tom delu radionice govorilo se i o autorskim pravima za korišćenje fotografija i muzike.

Kako se kreira atraktivna fotografija, zašto su bitne boje, kompozicija, propratni tekst i naslov, kako linkovati dodatne sadržaje, samo su neke su od tema o kojima je govorio Vladimir Bijelić, urednik revijalnog izdanja i menadžer društvenih mreža lista "Dnevnik".

"Mnogi novinari danas ne razumeju društvene mreže, koje treba posmatrati kao odvojeni medij i kao odvojenu platformu, pa i kada je u pitanju profil koji pripada nekom klasičnom mediju", rekao je Bijelić. On je prikazivanjem primera dobre i loše prakse konkretno ukazao na najčešće greške koje novinari prave.

Na početku je istakao da je "položena" fotografija ranije bila standard, ali da ona danas ne odgovara objavama na društvenim mrežama, posebno na Instragramu. Prikazao je primere u kojima se jasno vidi kada tekst ne odgovara slici i obrnuto. Takođe, istakao je da je važno trajanje video snimka za Instagram, odnosno, da je bitno da ne prelaze minut i po. Pomenuo je i da je moguće pratiti analizu učinka i tako saznati koliko ljudi je koji sadržaj pratilo.

Govoreći o fotografijama ukazao je na to da one koje izazivaju emocije prolaze lakše, jer više angažuju publiku, privlače pažnju, izazivaju reakciju. Svakako, istakao je da treba izbegavati senzacionalizam, naročito kada su u pitanju osetljive teme, jer "ne može se kršiti novinarski etički kodeks kako bismo dobili više klikova".

Bijelić je dodao i to da će sve o čemu sada pričamo vrlo verovatno uskoro biti prevaziđeno, te da je neophodno kontinuirano pratiti inovacije u proizvodnji medijskog sadržaja na ovaj način.

Prisutni su kao jedan od problema naveli i to da na terenu često bude mnogo kolega koji takođe žele dobro fotografiju ili video snimak, pa ne možemo snimati tako da uđemo nekom u kadar. Na posletku, prema komentarima prisutnih za uspešno mobilno novinarstvo nije dovoljana jedna radionica, već da je to proces učenja i da se mora vežbati i kroz praktični deo.

Da bi učesnici mogli da proizvedu kvalitetan video sadržaj, Lazar Drecun im je govorio o pravilnom kadriranju, osnovnoj postavci rasvetnih tela i estetskim principima snimanja. Drecun je predstavio najvažnije formate i kodeke, 4K, UHD i HD rezolucije, a govorio je i o tome kako funkcioniše MOJO aplikacija.

On je tokom praktičnog dela predavanja učesnicima prikazao delove opreme koja se koristi u profesionalnom snimanju i dodao da je savremeni novinar često i snimatelj, montažer, rasvetljivač, pa i vozač.  

Trka za informacijom posebno je stavila u nepovoljan položaj veb novinare, čiji posao je sve složeniji. O tome kako se na vebu povezuju tekstovi linkovima i slikama, zašto su naslovi drugačiji od naslova u klasičnim medijima, kako zadržati pažnju čitalaca, šta je hiperlink, šta su povezane vesti i tizeri, prisutnima je govorio Aleksandar Grubeša, veb urednik na portalu lista Dnevnik.

,,Veb novinar na terenu, ‘naoružan’ mobilnim telefonom, može da pošalje tekst, video ili fotografiju brže nego ikada ranije. Svakako, u redakciji morate imati sposobnog urednika da dobijeni materijal pretoči u vest“, istakao je Grubeša.

Grubeša je dodao da je danas malo čitalaca koji su verni posetioci samo jednog portala, te da, tražeći neku vest, svi pretražuju istovremeno više izvora. Zato je, kako je dodao, neophodan klikabilan naslov. Ipak, Grubeša je istakao da ovaj naslov treba razlikovati od klikbejta.

„Pisanje za internet nije slično pisanju za bilo koji drugi medij, jer su oni koji posećuju onlajn medije nestrpljivi u traženju informacija koje ih interesuju. Ranije je cilj štampe bio da se prodaju na trafici, a danas veb ima za cilj da nas što duže zadrži u svom prostoru“, dodao je.

Na sledećoj radionici posvećenoj MoJo novinarstvu biće reči o tehnikama kreiranja kratkih video formi (explainers i self-authored video) za različite internet platforme. O ovim temama govoriće novinarka saradnica BBC news na srpskom Katarina Stevanović, dok će o alatima i aplikacijama za pripremu i obradu fotografija, video snimaka i tekstualnog sadržaja, govoriti Vladimir Bijelić, urednik revijalnih izdanja i menadžer društvenih mreža lista Dnevnik.

Radionica će biti održana 24. oktobra u prostoru UNS-DNV (Bulevar Mihajla Pupina 6/3, Novi Sad), sa početkom u 16 časova.

Molimo vas da svoje prisustvo potvrdite na mejl adresi uns.dnv@gmail.com i navedete ime i prezime i broj telefona.

____________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta ,,Piši, snimaj i montiraj za veb. Budi veb novinar“ koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Na predavanju 17. oktobra Lazar Drecun iz produkcije Videografija pomoći će učesnicima da savladaju osnove snimanja mobilnim uređajima, kada su u pitanju kadriranje, snimanje zvuka, osnovne postavke svetla i strimovanje. Veb urednik na portalu dnevnik.rs, koji je nekada vodio i blog “Smisao društvene lobotomije”, Aleksandar Grubeša, pomoći će polaznicima da usavrše pisanje za veb, ukazivanjem na razlike u pisanju za print i onlajn medije.

Predavanja održana 24. oktobra biće prilika savladavanje tehnike kreiranja kratkih video formi (explainers i self-authored video) za različite internet platforme. Tome će učesnike podučavati novinarka saradnica BBC news na srpskom Katarina Stevanović.

Vladimir Bijelić, urednik revijalnih izdanja i menadžer društvenih mreža lista Dnevnik, ukazaće učesnicima na to kako se koriste alati i aplikacije za pripremu i obradu fotografija, video snimaka i tekstualnog sadržaja.

Molimo vas da svoje prisustvo potvrdite na mejl adresi uns.dnv@gmail.com i navedete ime i prezime i broj telefona.

____________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta ,,Piši, snimaj i montiraj za veb. Budi veb novinar“ koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Osobe s hendikepom suočavaju se s brojnim problemima i stereotipima u svakodnevnom životu, a česti senzacionalistički naslovi samo produbljuju predrasude o njima.

Na skupu će biti reči kako novinari mogu doprineti inkluziji osoba koje su u riziku od socijalne isključenosti i biće predstavljen Priručnik za izveštavanje o osobama sa hendikepom, Akademske inkluzivne asocijacije i Udruženja novinara Srbije.

Priručnik je usklađen je sa Kodeksom novinara Srbije, Zakonom informisanju i medijima, kao i Zakonom o zabrani diskriminacije i sadrži korisne preporuke koje će novinarima i medijskim radnicima pomoći u rešavanju nedoumica u ophođenju prema osobama sa hendikepom.

Na skupu će biti reči i o ulozi medijske fotografije u izveštavanju o osobama sa hendikepom, a biće prikazane fotografije na kojima su osobe sa hendikepom u realnim situacijama i pred vidljivim barijerama.

Govornici:

Katarina Tomović, autor Priručnika za izveštavanje o osobama sa hendikepom

Marija Erdelji, fotografkinja

Slađana Dimitrijević, novinar

Moderator: Predrag Rava, novinar i sociolog

Izložbu organizuje Galerija saveremene karikature “Milenko Kosanović”. Radovi, nastali od 1965. do 2020. godine, koji svedoče o svim fazama stvaralaštva i rada Milenka Kosanovića, biće dostupni posetiocima do petka, 7. juna.

Karikature Milenka Kosanovića objavljivali su objavljivao vodeći nacionalni i inostrani mediji. Dobio je više 100 domaćih i međunarodnih nagrada.

ULUPUDS mu je za života uručio nagradu za životno delo. Najveće domaće priznanje za novinsku karikaturu Zlatni Pjer dobio je 1996. godine, a 2014. godine mu je uručeno priznanje Počasni Građanin Subotice.

U penziju je otišao iz redakcije Subotičkih Novina. Bio je član Udruženja novinara Srbije, Udruženja likovnih umetnika i dizajnera sa statusom Istaknuti umetnik.

Preminuo je 2020. godine nakon kraće bolesti.

  Sa sastanka SRG za bezbednost novinara u Novom Sadu (foto: M. Vitomirović)

Novinari koji su profesionalno postupili i dobro su upoznati sa svim činjenicama slučaja kojim se institucije bave već duže vreme, postali su mete.

Predstavnici Stalne radne grupe za bezbednost novinara Dragana Bjelica iz UNS-a i Veran Matić iz ANEM-a razgovarali su danas sa njima o konkretnim koracima kako bi se obezbedila njihova sigurnost. Bjelica i Matić naveli su da SRG nastoji da postojeće pretnje koje su prijavljene dobiju pravosudni epilog, a da odgovorni budu kažnjeni.  

Prisutni su bili saglasni je da je važno ubrzati proceduru od prijave pretnji do reakcije policije i tužilaštva. Neophodno je, naveli su, i da novinari budu solidarniji i da se učvrsti saradnja među novinarskim i medijskim udruženjima. Kao jedan od planova navedena je i psihološka podrška novinarima koji zbog pretnji prolaze kroz stres.

Sastanku su prisustvovali i predsednik Društva novinara Vojvodine (DNV-UNS) Predrag Rava, novinarka portala In medija Verica Marinčić, Ksenija Pavkov sa televizije N1, Žarko Bogosavljević iz medijske kuće 021 i Ana Lalić, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Inicijator sastanka bilo je Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Vojvodine (DNV-UNS).

.

„Svetozar Marković Toza jedan je od najsvetlijih primera antifašističkog otpora u Drugom svetskom ratu na našim prostorima. On nije štedeo svoj život u borbi za slobodu koju i mi danas baštinimo“, rekao je predsednik DNV-UNS Predrag Rava. 

On je naveo da su se novinari okupili kod spomen-obeležja „kako bi odali počast njemu kao novinaru i uredniku, koji je pisao, štampao i distribuirao novine, ilegalno, u vreme kada se jedva mogla sačuvati glava na ramenima“.

„On je zajedno sa svojim saborcima, od kojih su mnogi mučeni i ubijeni, pa tako i sam Toza, krčio put istini. Toza je 1943. godine uhvaćen i mučen kako bi odao važne infomacije i imena. Izdržao je sve to, ali je na kraju obešen, na današnji dan, pre 81. godinu“, podsetio je Rava.

Kako je objasnio, Tozini posmrtni ostaci su prvobitno sahranjeni na Almaškom groblju, a potom preneseni na Novo groblje u Novom Sadu.

„Svedoci smo da se već nekoliko decenija pravi određeni otklon od antifašističke tradicije i to baš u vreme kada je u novinarstvu potrebno više hrabrosti. Zbog toga je važno da sačuvamo sećanje na Tozu kao određeni svetionik koji nije pravio kompromis. Ovaj 9. februar simbolično ćemo čuvati i pokušaćemo da iščupamo iz zaborava sve ono što je slobodarski duh u novinarstvu“, rekao je Rava.

DNV-UNS je pre nekoliko meseci objavio dokumentarni film "Slova od baruta" koji govori o Tozinom tridesetogodišnjem životu i stradanju, njegovom herojstvu i uticaju na kasnije generacije.

Film "Slova od baruta" biće večeras, na 81. godišnjicu ubistva Svetozara Markovića Toze, emitovan na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine sa početkom u 21 sat.

Film možete pogledati i u nastavku.

 

Izložba će biti otvorena 29. januara u 19 časova u prostoru OPENS-a (Bulevar despota Stefana 5), dok će radionica biti održana dan kasnije, 30. januara u 17 časova u prostoru DNV-UNS (Bulevar Mihajla Pupina 6/III).

Događaj koji organizuje udruženje Via Panonija posvećen je osobama sa invaliditetom koje se svakodnevno susreću sa različitim barijerama, ali i neetičkim predstavljanjem u medijima. Tabloidne i senzacionalističke objave mogu da iniciraju surove komentare i reakcije povećavajući prag tolerancije na agresivnu terminologiju, što može dovesti i do nasilnog ponašanja u praksi.

Pred posetiocima će biti fotografije na kojima su prikazane osobe sa invaliditetom u realnim situacijama, pred vidljivim problemima. Cilj ovog projekta je razvoj kritičkog mišljenja i podsticanje medija da o osobama sa invaliditetom izveštavaju kao o ravnopravnim članovima društva.

Osim izložbe kao vizuelne edukacije, planirana je i stručna radionica na kojoj će se analizirati primeri loše prakse – kršenja profesionalnih i etičkih standarda, kao i primeri dobre prakse i njeni pozitivni efekti. Cilj je da se definišu problemi, pruži raznovrsnost izvora informacija i razviju znanja za proizvodnju nedostajućih sadržaja na ove teme, koje su u javnom interesu.

Marija Erdelji je master likovna umetnica iz oblasti fotografije. Radi kao fotografkinja u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a kao fotoreporterka sarađivala je sa velikim brojem domaćih i stranih medija. Sa svojim radovima učestvovala je na oko 60 grupnih i 9 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja.

U publici na premijeri sedela je i Milica Karpuzović, unuka Toze Markovića, koju je pronašla novinarska ekipa i koja je govorila u filmu. Unuku ubijenog Toze posebnim aplauzom su pozdravili publika i učesnici tribine. 

Na tribini su govorili radijski voditelj Daško Milinović, sociolog i kolumnista Aleksej Kišjuhas i urednik portala 021 Zoran Strika.

Rečeno je, između ostalog, da zaboravljamo novinare koji su podneli najveću žrtvu da bi istina i sloboda trijumfovali, ujedno i borce na čijim žrtvama se izgradio temelj naše slobode. 

Reči je bilo i o tome da je istorijski revizionizam državni projekat i da se laž organizovano plasira u medije sa pozicija moći kako bi izbledelo sećanje na antifašističku borbu, iako je i ona deo naše slobodarske tradicije.

"Ljudi poput Toze Markovića su za mene večiti putokazi. Zato kada se setim njih ne prijavljuju mi se onlajn napadi i uvrede koje primam, jer sve to što se nama dešava je ništa naspram onog šta su oni doživeli“, rekao je radijski voditelj i aktivista Daško Milinović.

On je dodao da se novinarima mogu smatrati i Tozini saborci poput Branka Bajića, Veselina Masleše i mnogi drugi koji su pisanjem, dok se većina sklanjala od ratnog vihora, krčili put istinitim vestima.

"Fašizam jeste poražen na frontu, ali i dalje istrajava u različitim oblicima i današnjem društvu. Isticanje nečiji superiornosti na osnovu etniciteta ili rase, veličanje kulta ličnosti i sistematska diskriminacija su konstanta ljudskog bića i pre pojave fašizma“, istakao je sociolog i kolumnista Aleksej Kišjuhas.

Na pitanje u čemu se ogleda današnja kulturna hegemonija i koji su njeni savremeni oblici, Kišjuhas je odgovorio da svako vreme, svaka ideologija, svaki režim odabira iz istorije koga će se sećati i to čini u skladu sa svojim sistemom vrednosti, te da su i obrazovanje i kultura, ali i mediji, u službi kreiranja poželjnog sadržaja.

Sa druge strane, smatra on, nemar i negiranje antifašizma su takođe iskonstruisani kako bi izbledelo sećanje na antifašističku borbu.

,,A malo je događaja u istoriji koji su tako crno-beli kao što je Drugi svetski rat“, smatra on i dodaje da je na nama da se sećamo ljudi poput Toze Markovića.

Urednik portala 021 Zoran Strika rekao je da i danas ima hrabrih novinara, a posebno novinarki.

On je napomenuo da nove generacije moraju da znaju da se strašne stranice istorije mogu ponoviti ukoliko se opasnost ne prepozna na vreme, odnosno, ukoliko ne radimo na kulturi sećanja.

Strika se prisetio da je u vreme njegovog studiranja žurnalistike istorija novinarstva bio izborni predmet, ali i da se tu nisu mnogo pominjali novinari antifašisti. 

Istakao je i da se susreće sa velikim brojem uvredljivih poruka koje stižu kao komentari na tekstove sa sajta koji uređuje.

"Preporučio bih svima da ne čitaju takve komentare, jer su mnogi od njih veoma toksični“, napomenuo je Strika i dodao da upravo ti komentari pripadaju fašističkoj retorici koja je sve češće prisutna u medijima.

Učesnici skupa su istakli i da je u maju ove godine neko oskrnavio grob Svetozara Markovića Toze i da tome nije pridat naročit značaj, kao i da počinilac nije pronađen.

Skup je posetilo više od 40 ljudi, od kojih su se pojedini uključili u diskusiju. Mogli su se čuti različiti predlozi koji bi doprineli očuvanju sećanja na antifašističku tradiciju, a zajednički zaključak je da je neophodno jačati obrazovni sistem i braniti slobodu medija.

Ovaj nagrađivani fotoreporter „Dnevnika“, TANJUG-a, „Večernjih novosti“, član Udruženja novinara Srbije, neko je ko okuplja fotoreportere, sabira njihove radove u knjige i podseća da treba da pamtimo.

U prostorijama UNS-ovog ogranka u Novom Sadu, Društvu novinara Vojvodine, ovog puta okupio je one koji nisu profesionalni fotografi.

U predavanju „Profesija fotoreporter“ slušaoci su imali mali kurs istorije fotografije. 

Od 1826. godine kada je Nisefor Nijeps napravio prvu fotografiju, preko prve fotografske tehnike dagerotipije, koju je u Srbiji prvi primenio trgovac Dimitrije Novaković, uz pominjanje prve žene fotografa u Srbiji Ane Feldman koja se ovom profesijom bavila 1865. do 1868. godine.

Govorio je Dozet zatim o fotografiji u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu i imenima Riste Marjanovića, Dušana Šijačkog.

Priča je dovela i do današnje upotrebe mobilnih telefona.

Kako sam počeo

Ideja da bude novinski fotograf pojavila se 1988. godine. Nastavnik ga je pitao šta bi voleo da bude. To veče su se igrale fudbalske utakmice Crvena Zvezda-Roma i Partizan-Inter i Dozet je kao iz topa odgovorio da bi voleo da je fotoreporter.

„Oni lepo sede pored terena i uživaju u fudbalu“, kazao je Dozet.

I tako je naredne godine, kada je došao na red upis u školu, odlučio da to bude srednja grafička, smer za fotografe.

„Po završenoj školi radio sam kao printerista u privatnoj foto-laboratoriji  i fotografisao dešavanja koja mi je gazda zahtevao. Na jednom od snimanja 1996. godine video me fotoreporter Jaroslav Pap, jedan od najnagrađivanijih fotografa nekadašnje Jugoslavije. Po kolegama mi je poručio da dođem u najveće dnevne novine u kojima je on urednik fotografije“, priča dalje.

Prvi dan je shvatio da ništa ne zna, da ga u školi skoro ništa nisu naučili i da treba da krene od nule.

„Bio sam klinac među deset iskusnih fotografa od kojih je polovina bila pred penzijom. Ukazao sam im dužno poštovanje, a oni se nisu štedeli u prenošenju znanja. Shvatio sam ko je od njih za šta stručan i kome šta leži“, nastavio je Dozet.

Mnogo se družio i sa penzionisanim fotoreporterima koji su često imali običaj da svrate do redakcije na kafu.

Posle dve godine honorarnog rada u dnevnim novinama prešao je u agenciju TANJUG.

„Posebno zadovoljstvo predstavljalo je kada imam dobru fotografiju i ona se umesto dosadašnje jedne naslovne strane pojavi na naslovnim stranama svih srpskih novina. To me je kao početnika toliko ispunjavalo da sam više para trošio na tehniku i obavljanje službenih zadataka nego što mi je bila mesečna plata“, ispričao je Dozet.

Poznanstva

Dozet je govorio o važnosti poznanstava i kontakata koje dobar fotoreporter mora da ima.

„Džaba vam svo fotografsko znanje i sav talenat za fotografiju ako sebe ne dovedete  na lokaciju i u situaciju da napravite odličan snimak. Ako se bogat čovek meri po broju dece, dobar fotoreporter se meri po broju poznanstava i kontakata koje ima u telefonu“.

Nasmejali su se prisutni, ali i beležili, citate koje je Dozet izdvojio.

Među njima su:  „Za fotografa je važnije da ima jako dobre cipele nego jako dobru kameru“, Sebastiana Salgada, „Kupovinom Nikona ne postajete fotograf. To vas čini vlasnikom Nikona"...  

I, reči Arnolda Njumana, da: „mnogi fotografi veruju da ako kupe bolju kameru, mogu napraviti bolje slike. Najbolja kamera vam neće raditi ako nemate ništa u glavi ili srcu”.

„Vrhunska oprema dolazi do izražaja samo na zadacima na kojim ste okruženi sa mnoštvom vrhunskih fotografa, tada je svaka sitnica bitna, kao u formuli jedan“, rekao je Dozet.

Dozet je kao jedan od saveta naveo da fotoreporter obavezno treba da ima vozačku dozvolu, ali i automobil.

„Moj gepek je prepun punjača za struju za sve uređaje. Zatim tu je laptop, čizme, čizme do grudi, stativi, ostatak objektiva koji se ne koriste svakodnevno, gomila baterija, lampi, navigacija, sredstva protiv komaraca, gas maska. Ovo vam daje potpunu slobodu jer nikada ne znate gde vas šta može snaći“.

Osim kolega fotoreportera, nastavio je, mnogo možete naučiti od vrhunskih novinara, ali je njih nažalost malo.

Saveti

„Nekada je važilo pravilo da su u velikim medijima urednici novinari i fotografi koji su pred penzijom, koji su prošli `sito i rešeto`. Nažalost u mnoštvu novih medija i listova to je sve ređa pojava. Iskusne urednike  ne možete prevariti i podvaliti im lošu fotku jer su ih u životu videli milion i radili su sa stotinama drugih vrhunskih fotoreportera“, priča Dozet.

Kao još jedan savet fotoreporterima naveo je da ukoliko procene da imaju posla sa mladim novinarom ili mladim, neiskusnim urednikom, nipošto im ne treba dati veliku mogućnost da biraju.

„Procenite koliko im fotografija treba toliko im i dajte plus dve viška. Nikako im nemojte dati sve što ste snimili jer će po pravilu da sve upropaste, a sramota će biti vaša jer ispod fotografija stoji vaše ime, a ne ime urednika“, rekao je Dozet.

Pričao je o autorskim pravima, ali i o društvu koje ne brine za fotografsko nasleđe.

„Svaki fotoreporter u svom radnom veku napravi nekoliko miliona fotografija. Čitave fotografske arhive snimane više decenija završavaju na smetlištima. Sem društva veliki krivci smo i mi, autori. Svako od nas treba da ima uredno sređenu arhivu, koju ćemo jednog dana da ostavimo svojoj deci u nasledstvo ili ćemo to da poklonimo specijalizovanim arhivima kako bi to bilo dostupuno javnosti i posle nas“, rekao je.

Predavanje „Profesija fotoreporter“,  organizovano je kao deo projekta Foto asocijacije Vojvodine podržanog od Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Zašto se danas, posebno u medijima, pravi otklon od antifašističke tradicije, zašto olako zaobaravljamo istinske heroje, zašto zaboravljamo novinare koji su rizikovali život radeći svoj posao - neka su od pitanja o kojima će govoriti radio voditelj Daško Milinović, urednik portala 021 Zoran Strika i sociolog i publicista Aleksej Kišjuhas. Moderator tribine biće novinar i sociolog Predrag Rava.

Skup će početi premijerom dokumentarnog filma "Slova od baruta" u režiji novinara i publiciste Miljana Vitomirovića.

Molimo vas da prisustvo potvrdite na mejl uns.dnv@gmail.com i navedete ime i prezime, broj telefona i redakciju.

Tribina se realizuje u okviru projekta "Svetozar Marković Toza – Slova od baruta“" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Predstavnike ovog sindikata upoznali smo sa podatkom da je nešto više od 60 odsto ispitanika navelo da su im tokom karijere ugrožavana radna prava, a da se polovina njih nije obratila niti jednoj instituciji u tim situacijama.

Predstavnice UNS-a upoznale su učesnike tribine sa tim da novinari i medijski radnici smatraju da im se radna prava najviše ugrožavaju izostankom nadoknade za prekovremeni rad, nepoštovanjem radnog vremena, otpuštanjima i političkim pritiscima. I da su visokopozicionirani odgovori koje novinari vide kao ugrožavanje radnih prava i nepoštovanje autonomije u radu, kao i korporativni pritisak, odnosno pritisak ekonomskih moćnika.

Reči je bilo i o nalazu da se svaki drugi ispitanik izjasnio kako su se radna prava novinara i medijskih radnika pogoršala u poslednnjih nekoliko godina. Da je stanje nepromenjeno reklo je 32 odsto.

Najveći broj ispitanika, preneto je na tribini iz istraživanja, nije zadovoljan primanjima od rada u medijima.

Skup se održao u Radničkom domu. U razgovoru su učestvovali predsednik SSSV Goran Milić, generalni sekretar Tomislav Stajić i drugi predstavnici ovog sindikata među kojima i Ljubenko Zvizdić, član Uprave UNS-a i predsednik Samostalnog sindikata grafičke, informativne delatnosti i kinematografije Vojvodine, kao i novinar i član Uprave UNS-a Miljan Vitomirović.

Tribina je održana u okviru projekta "Zajedno smo jači" uz podršku Međunarodnog centra Ulof Palme.

Predavač je Darko Dozet, dugogodišnji fotoreporter "Dnevnika", Tanjuga i "Večernjih novosti" i član Udruženja novinara Srbije. Tokom svoje karijere Dozet je sarađivao sa vodećim svetskim novinskim agencijama.

Samostalne izložbe imao je u više od 50 gradova u Srbiji i inostranstvu. Autor je projekta „Koreni duše“, posvećenog Kosovu i Metohiji, te koautor projekta „Svedoci trajanja“, koji prikazuje  srpsku kulturnu baštinu u Republici Rumuniji.

Autor je foto monografije “Čuvari uspomena i svedoci istorije”, posvećene fotoreporterima od Drugog svetskog rata do danas, kao i fotomonografije „20 godina u jednoj sekundi“, posvećene svome profesionalnom radu.

Predavanja o novinskoj fotografiji po pozivu, u više navrata, držao je u Ruskom muzeju fotografije, Muzeju Vojvodine, na Univerzitetu u Novom Sadu i Fakultetu za menadžment Univerziteta Union.

Dobitnik je niza priznanja za rad i stvaralaštvo. Neke od najznačajnijih su: prva nagrada na Međunarodnom festivalu reportaže “Interfer” (2015) i proglašen je za najboljeg fotoreportera “Večernjih novosti” (2015), nagrada „Laza Kostić“ (2016), koju za fotografiju dodeljuje Udruženje novinara Srbije.

,,U periodu nakon Prvog svetskog rata izlazilo je više od 50 listova na srpskom i još bar toliko na nemačkom i mađarskom jeziku. Dolazimo do trocifrenog broja novina u Novom Sadu koji je tada deset puta bio manji i sa deset puta manje stanovnika", istakao je prof. dr Slobodan Bjelica.

Prema njegovim rečima, uglavnom su to bile dnevne novine koje su bile otvoreno stranačke, pa je tako „Zastava“ bila glasilo Radikalne stranke, „Jedinstvo“ su uređivale demokrate, a „Slobodu“ socijalisti.

 Istražujući pomenute listove profesor Bjelica je zapazio da ono što danas nazivamo političkom korektnošću tada nije postojalo, te da su autori tekstova protivnike ,,čašćavali“ raznim uvredama. Dvadesetih godina prošlog veka politički izbori su bili česti, na svake dve godine, pa je i politička propaganda bila konstantno prisutna, ali mogle su se tu naći i informacije iz svih aktivnosti života lokalnih zajednica. 

Bjelica kaže da je upadljivo da su autori tekstova pokušavali da vrlo složene probleme unutrašnje i spoljne politike spuste na nivo čitalaca koji su bili slabo pismeni. On je zaključio da je nakon 1929. godine u periodu zabranjivanja stranaka i pritisaka na političke neistomišljenike, medijska scena iz ,,razuzdane" prešla u strogo kontrolisanu od strane države i da se sve svelo na listove podržane i subvencionisane od strane vlasti.

Prof. Barović je predstavio kolaboracionističke listove toga doba kao što je „Nova pošta“, a bilo je reči i o „Buđenju“ i „Novom putu“ koji su izlazili u Zrenjaninu, tadašnjem Bečkereku, inače, centru  propagande Dimitrija Ljotića. Vrbas je pomenut kao centar tadašnjih propagandnih aktivnosti u različitim oblastima kulture. 

,,Radio se pokazao kao glavno propagandno sredstvo u Drugom svetskom ratu", rekao je profesor Barović.

On je istakao da je radio, kao mediji mlađi od štampe, bio posebno praktičan kao ,,usmena propaganda“, jer su ga rado slušali svi oni koji nisu dovoljno pismeni da prate štampu. 

Prvi ozbiljan radio predajnik se pojavio u vrhovnoj komandi srpske kraljevske vojske 1917. godine u Nišu, u toku Prvog svetskog rata.

Nakon rata se razvijao Radio Beograd i emitovao je emisiju ,,Nacionalni čas“ koja je propagirala jugoslovenstvo. 

Na tribini je preporučeno svima koji žele da se bave istraživanjem propagande u vojvođanskoj štampi da posete biblioteku Matice srpske, ali i da pronađu njena digitalizovana izdanja. 

,,Istorijski izvori su često selektivni, neki su izgubljeni ili uništeni, pa nam ostaje štampa kao svedočanstvo jednog vremena", istakao je Bjelica, ali napomenuo da mora postojati kritika izvora i da se ništa ne treba uzimati ,,zdravo za gotovo". 

Profesor Barović je rekao da je u istraživanjima koristio i policijse izveštaje Uprave Dunavske Banovine koji se čuvaju u Arhivu Vojvodine, a koje su pisali posebno obučeni službenici propagandisti.

Prema njegovim rečim,a od autora je za istraživače nezaobilazan Dušan Popov i njegova knjiga ,,Srpska štampa u Vojvodini 1918-1941“.

Kako su zaključili profesori, medijska propaganda opasna je uvek, naročito za mlade, jer stav o sebi i drugome formiraju posredstvom medija i često ono što vide doživljavaju kao lično iskustvo.

Studenti koji su bili prisutni na skupu rekli su da se propaganda ogledala i kroz arhitekturu i umetnost i da je simbolima uopšte pridavana velika pažnja. Dat je i predlog da se nastavi sa sličnim tribinama na ovu temu koja je, prema mišljenu prisutnih nedovoljno zastupljena u istraživačkom novinarstvu.

Video prilog sa skupa, kao i snimak celog događaja pogledajte u nastavku:

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska propaganda u Vojvodini (1918-1945)“ koji je sufinansirao Grad Novi Sad - Gradska uprava za kulturu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Celu radionicu o izveštavanju o žrtvama nasilja možete pogledati u videu ispod.

Video: DNV-UNS

Kroz proučavanje medijske propagande kroz vreme i njenom uticaju na društvene tokove možemo da doprinesemo prepoznavanju tehnika i metoda koje se i danas primenjuju u različitim segmentima medijskog prostora, od političkog i ekonomskom, do kulturnog i verskog.

Na konfereniciji će govoriti profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović i dr Slobodan Bjelica.

Molimo vas da prisustvo potvrdite na mejl uns.dnv@gmail.com i navedete ime i prezime, broj telefona i redakciju. 

________________________________________________________________________________________

Projekat se sufinansira iz budžeta Grada Novog Sada - Gradske uprave za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prilikom izveštavanja o nasilju ključno je, rekao je Vitomirović na radionici u Novom Sadu, poverenje sagovornika, institucija i nevladinih organizacija, a koje se ne dobija lako.

Vitomirović je na radionici koja je bila posvećena izveštavanju o trgovini ljudima napomenuo da je nekad u dokumentaristici poželjno personalizovati osobe čiji identitet je skriven, ali tako da se prilikom navođenja imena i godina promene stvarni podaci.

On je dodao da ponekad interes javnosti iziskuje da se prilikom medijskog izveštavanja otkrije identitet osobe koja je osuđena.

Novinari su, rekao je Vitomirović, često u dilemi i da li da zarad efektivnijeg izveštavanja eksplicitno prikažu detalje kao što su, na primer, delovi tela, povrede kao posledice nasilja, ili rane od intravenozne upotrebe narkotika.

Vitomirović smatra da je ponekad poželjno izazvati šok kod gledaoca kako bi se proizvela pozitivna reakcija, ali da to ne sme preći u senzacionalizam, odnosno, tabloidno izveštavanje. On je dodao da je rekonstrukcija događaja u dokumentarizmu legitimna, ali da joj ne treba olako pribegavati, jer ju je teško verodostojno izvesti.

Neophodno je, istakao je Vitomirović, poznavati tehnike snimanja koje služe zaštiti identiteta sagovornika. Kako se ne bi ugrozila bezbednost sagovornika, bitan je, dodao je, i izbor lokacije snimanja u kom nam se ne bi potkrao neki lični detalj ili podatak.

Kao primer pozitivne prakse na početku radionice prikazan je dokumentarni serijal ,,Balkan market“, u kojem je novinar i publicista Miljan Vitomirović obradio je temu trgovine ljudima i prostitucije.

Nakon projekcije Vitomirović je istakao da je vodio računa o poštovanju etičkih normi.

,,Kao jednu od mera predostrožnosti i zaštite gledalaca, serijal ,,Balkan market“ je imao  oznaku 'zabranjeno za osobe ispod 18 godina' i emitovao se posle 22 časa“, naveo je Vitomirović.

Na radionici je rečeno i da novinari moraju biti spremni na potencijalne pretnje ili tužbe od strane lica ili organizacija kojima nije u interesu da se određene teme pokreću u javnosti.

Učesnici su razgovarali o o temama koje bi mogli obraditi na narednim radionicama, a bilo je reči i o potencionalnoj saradnji na budućem dokumentarnom filmu.

__________________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta "Kako etički izveštavati o žrtvama nasilja" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Osobama koje trpe nasilje veoma je važno kako mediji izveštavaju, rekla je Padejski i navela primer kada je bezbednost žrtve bila dodatno ugrožena posle neprofesionalnog medijskog izveštavanja.

„U pitanju je sekundarna viktimizacija i to je ono što žrtva doživi kada se na neetičan način izveštava o njenom iskustvu“, kazala je.

Kako je rekla Padejski, kada mediji izveštavaju o ovakvim slučajevima najčešće su im u fokusu saveti kako da se žena zaštiti, šta ne treba da radi, kako da se oblači i ponaša, što nije dobra praksa, dok se ređe govori o samom nasilniku, čija ogovornost se, kako ističe, ne sme umanjivati.

Na radionici se govorilo i o izveštavanju o slučajevima trgovine ljudima.

„O problemu nasilja nad ženama se u javnosti mora govoriti kao o problemu u čijoj osnovi je rodna diskriminacija“, rekla je ona.

Padejski je istakla i to da je rodno zasnovano nasilje širok pojam, ali uglavnom pogađa žene i da je poznavanje odgovarajućih termina takođe važno za profesionalno novinarstvo.

Učesnicima radionice ukratko su predstavljeni i zakoni i nivoi zaštite žrtava kroz istoriju, a prikazani su primeri dobre i loše prakse u izveštavanju -  jedna reportaža i kratki animirani film na temu nasilja u porodici.

Naposletku, novinari su imali praktičnu vežbu koja je podrazumevala kreiranje dve različite vesti, jedne objektivne i jedne senzacionalističke, a koje su na kraju zajedno analizirali.

U Srbiji ima jedanaest Sigurnih ženskih kuća, od kojih se pet nalazi u Vojvodini, u kojima rade stručna lica i sa njima bi novinari trebalo da budu u kontaktu kada izveštavaju o nasilju u porodici, rečeno je na radionici.

„Tragovi lošeg novinarstva zauvek ostaju i neophodno je da se podigne standard u novinarstvu, te doprinese kvalitetnijem javnom informisanju“, istakla je Padejski.

DNV-UNS će u narednom periodu organizovati još tri radionice od kojih će naredna biti uživo emitovana na Jutjub kanalu Udruženja novinara Srbije.

Datumi radionica i stručna lica koja će voditi preostale radionice iz ciklusa ,,Kako etički izvetavati o žrtvama nasilja“ su:

30.9. Biljana Kikić Grujić, kriminolog i članica Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u školama, govoriće o nasilju na internetu i vršnjačkom nasilju.

7.10. Katarina Krajnović iz Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, govoriće o značaju institucija u izveštavanju o nasilju i neravnopravnom položaju žena u društvu.

14.10. Miljan Vitomirović, novinar i koautor dokumemtarnog serijala "Balkan market", govoriće o tehnikama razgovora sa žrtvama trgovine ljudima i zaštiti privatnosti.

Radionice će biti održavane subotom od 10 sati u konferencijskoj sali SPENS-a, na adresi Sutjeska 2. Zainteresovani novinari i medijski radnici za radionice se mogu prijaviti na mejl uns.dnv@gmail.com.

__________________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta "Kako etički izveštavati o žrtvama nasilja" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Radionice će biti održavane subotom od 10 sati u konferencijskoj sali SPENS-a, na adresi Sutjeska 2. Molimo zainteresovane kolege da se prijave na mejl: uns.dnv@gmail.com.

Datumi radionica i stručna lica koja će ih voditi:

23.9. Nada Padejski, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće, govoriće o nasilju u porodici.

30.9. Biljana Kikić Grujić, kriminolog i članica Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u školama, govoriće o nasilju na internetu i vršnjačkom nasilju.

7.10. Katarina Krajnović iz Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, govoriće o značaju institucija u izveštavanju o nasilju i neravnopravnom položaju žena u društvu.

14.10. Miljan Vitomirović, novinar i koautor dokumemtarnog serijala "Balkan market", govoriće o tehnikama razgovora sa žrtvama trgovine ljudima i zaštiti privatnosti.

Prve dve radionice će biti uživo emitovane na Jutjub kanalu Udruženja novinara Srbije.

Svrha projekta je unapređenje kvaliteta javnog informisanja kroz obuku novinara za profesionalno izveštavanje o žrtvama porodičnog i vršnjačkog nasilja, žrtvama trgovine ljudima i seksualne eksploatacije, kao i žrtvama nasilja u novim medijima i na društvenim mrežama. Nezaobilazna tema je i etika u novinarstvu, kao i zakonodavni okviri u kojima se kreću sloboda medija i zaštita privatnosti i prava građana.

__________________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta "Kako etički izveštavati o žrtvama nasilja" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.