Sa sastanka SRG za bezbednost novinara u Novom Sadu (foto: M. Vitomirović)

Novinari koji su profesionalno postupili i dobro su upoznati sa svim činjenicama slučaja kojim se institucije bave već duže vreme, postali su mete.

Predstavnici Stalne radne grupe za bezbednost novinara Dragana Bjelica iz UNS-a i Veran Matić iz ANEM-a razgovarali su danas sa njima o konkretnim koracima kako bi se obezbedila njihova sigurnost. Bjelica i Matić naveli su da SRG nastoji da postojeće pretnje koje su prijavljene dobiju pravosudni epilog, a da odgovorni budu kažnjeni.  

Prisutni su bili saglasni je da je važno ubrzati proceduru od prijave pretnji do reakcije policije i tužilaštva. Neophodno je, naveli su, i da novinari budu solidarniji i da se učvrsti saradnja među novinarskim i medijskim udruženjima. Kao jedan od planova navedena je i psihološka podrška novinarima koji zbog pretnji prolaze kroz stres.

Sastanku su prisustvovali i predsednik Društva novinara Vojvodine (DNV-UNS) Predrag Rava, novinarka portala In medija Verica Marinčić, Ksenija Pavkov sa televizije N1, Žarko Bogosavljević iz medijske kuće 021 i Ana Lalić, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Inicijator sastanka bilo je Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Vojvodine (DNV-UNS).

.

„Svetozar Marković Toza jedan je od najsvetlijih primera antifašističkog otpora u Drugom svetskom ratu na našim prostorima. On nije štedeo svoj život u borbi za slobodu koju i mi danas baštinimo“, rekao je predsednik DNV-UNS Predrag Rava. 

On je naveo da su se novinari okupili kod spomen-obeležja „kako bi odali počast njemu kao novinaru i uredniku, koji je pisao, štampao i distribuirao novine, ilegalno, u vreme kada se jedva mogla sačuvati glava na ramenima“.

„On je zajedno sa svojim saborcima, od kojih su mnogi mučeni i ubijeni, pa tako i sam Toza, krčio put istini. Toza je 1943. godine uhvaćen i mučen kako bi odao važne infomacije i imena. Izdržao je sve to, ali je na kraju obešen, na današnji dan, pre 81. godinu“, podsetio je Rava.

Kako je objasnio, Tozini posmrtni ostaci su prvobitno sahranjeni na Almaškom groblju, a potom preneseni na Novo groblje u Novom Sadu.

„Svedoci smo da se već nekoliko decenija pravi određeni otklon od antifašističke tradicije i to baš u vreme kada je u novinarstvu potrebno više hrabrosti. Zbog toga je važno da sačuvamo sećanje na Tozu kao određeni svetionik koji nije pravio kompromis. Ovaj 9. februar simbolično ćemo čuvati i pokušaćemo da iščupamo iz zaborava sve ono što je slobodarski duh u novinarstvu“, rekao je Rava.

DNV-UNS je pre nekoliko meseci objavio dokumentarni film "Slova od baruta" koji govori o Tozinom tridesetogodišnjem životu i stradanju, njegovom herojstvu i uticaju na kasnije generacije.

Film "Slova od baruta" biće večeras, na 81. godišnjicu ubistva Svetozara Markovića Toze, emitovan na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine sa početkom u 21 sat.

Film možete pogledati i u nastavku.

 

Izložba će biti otvorena 29. januara u 19 časova u prostoru OPENS-a (Bulevar despota Stefana 5), dok će radionica biti održana dan kasnije, 30. januara u 17 časova u prostoru DNV-UNS (Bulevar Mihajla Pupina 6/III).

Događaj koji organizuje udruženje Via Panonija posvećen je osobama sa invaliditetom koje se svakodnevno susreću sa različitim barijerama, ali i neetičkim predstavljanjem u medijima. Tabloidne i senzacionalističke objave mogu da iniciraju surove komentare i reakcije povećavajući prag tolerancije na agresivnu terminologiju, što može dovesti i do nasilnog ponašanja u praksi.

Pred posetiocima će biti fotografije na kojima su prikazane osobe sa invaliditetom u realnim situacijama, pred vidljivim problemima. Cilj ovog projekta je razvoj kritičkog mišljenja i podsticanje medija da o osobama sa invaliditetom izveštavaju kao o ravnopravnim članovima društva.

Osim izložbe kao vizuelne edukacije, planirana je i stručna radionica na kojoj će se analizirati primeri loše prakse – kršenja profesionalnih i etičkih standarda, kao i primeri dobre prakse i njeni pozitivni efekti. Cilj je da se definišu problemi, pruži raznovrsnost izvora informacija i razviju znanja za proizvodnju nedostajućih sadržaja na ove teme, koje su u javnom interesu.

Marija Erdelji je master likovna umetnica iz oblasti fotografije. Radi kao fotografkinja u Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a kao fotoreporterka sarađivala je sa velikim brojem domaćih i stranih medija. Sa svojim radovima učestvovala je na oko 60 grupnih i 9 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobitnica je velikog broja nagrada i priznanja.

U publici na premijeri sedela je i Milica Karpuzović, unuka Toze Markovića, koju je pronašla novinarska ekipa i koja je govorila u filmu. Unuku ubijenog Toze posebnim aplauzom su pozdravili publika i učesnici tribine. 

Na tribini su govorili radijski voditelj Daško Milinović, sociolog i kolumnista Aleksej Kišjuhas i urednik portala 021 Zoran Strika.

Rečeno je, između ostalog, da zaboravljamo novinare koji su podneli najveću žrtvu da bi istina i sloboda trijumfovali, ujedno i borce na čijim žrtvama se izgradio temelj naše slobode. 

Reči je bilo i o tome da je istorijski revizionizam državni projekat i da se laž organizovano plasira u medije sa pozicija moći kako bi izbledelo sećanje na antifašističku borbu, iako je i ona deo naše slobodarske tradicije.

"Ljudi poput Toze Markovića su za mene večiti putokazi. Zato kada se setim njih ne prijavljuju mi se onlajn napadi i uvrede koje primam, jer sve to što se nama dešava je ništa naspram onog šta su oni doživeli“, rekao je radijski voditelj i aktivista Daško Milinović.

On je dodao da se novinarima mogu smatrati i Tozini saborci poput Branka Bajića, Veselina Masleše i mnogi drugi koji su pisanjem, dok se većina sklanjala od ratnog vihora, krčili put istinitim vestima.

"Fašizam jeste poražen na frontu, ali i dalje istrajava u različitim oblicima i današnjem društvu. Isticanje nečiji superiornosti na osnovu etniciteta ili rase, veličanje kulta ličnosti i sistematska diskriminacija su konstanta ljudskog bića i pre pojave fašizma“, istakao je sociolog i kolumnista Aleksej Kišjuhas.

Na pitanje u čemu se ogleda današnja kulturna hegemonija i koji su njeni savremeni oblici, Kišjuhas je odgovorio da svako vreme, svaka ideologija, svaki režim odabira iz istorije koga će se sećati i to čini u skladu sa svojim sistemom vrednosti, te da su i obrazovanje i kultura, ali i mediji, u službi kreiranja poželjnog sadržaja.

Sa druge strane, smatra on, nemar i negiranje antifašizma su takođe iskonstruisani kako bi izbledelo sećanje na antifašističku borbu.

,,A malo je događaja u istoriji koji su tako crno-beli kao što je Drugi svetski rat“, smatra on i dodaje da je na nama da se sećamo ljudi poput Toze Markovića.

Urednik portala 021 Zoran Strika rekao je da i danas ima hrabrih novinara, a posebno novinarki.

On je napomenuo da nove generacije moraju da znaju da se strašne stranice istorije mogu ponoviti ukoliko se opasnost ne prepozna na vreme, odnosno, ukoliko ne radimo na kulturi sećanja.

Strika se prisetio da je u vreme njegovog studiranja žurnalistike istorija novinarstva bio izborni predmet, ali i da se tu nisu mnogo pominjali novinari antifašisti. 

Istakao je i da se susreće sa velikim brojem uvredljivih poruka koje stižu kao komentari na tekstove sa sajta koji uređuje.

"Preporučio bih svima da ne čitaju takve komentare, jer su mnogi od njih veoma toksični“, napomenuo je Strika i dodao da upravo ti komentari pripadaju fašističkoj retorici koja je sve češće prisutna u medijima.

Učesnici skupa su istakli i da je u maju ove godine neko oskrnavio grob Svetozara Markovića Toze i da tome nije pridat naročit značaj, kao i da počinilac nije pronađen.

Skup je posetilo više od 40 ljudi, od kojih su se pojedini uključili u diskusiju. Mogli su se čuti različiti predlozi koji bi doprineli očuvanju sećanja na antifašističku tradiciju, a zajednički zaključak je da je neophodno jačati obrazovni sistem i braniti slobodu medija.

Ovaj nagrađivani fotoreporter „Dnevnika“, TANJUG-a, „Večernjih novosti“, član Udruženja novinara Srbije, neko je ko okuplja fotoreportere, sabira njihove radove u knjige i podseća da treba da pamtimo.

U prostorijama UNS-ovog ogranka u Novom Sadu, Društvu novinara Vojvodine, ovog puta okupio je one koji nisu profesionalni fotografi.

U predavanju „Profesija fotoreporter“ slušaoci su imali mali kurs istorije fotografije. 

Od 1826. godine kada je Nisefor Nijeps napravio prvu fotografiju, preko prve fotografske tehnike dagerotipije, koju je u Srbiji prvi primenio trgovac Dimitrije Novaković, uz pominjanje prve žene fotografa u Srbiji Ane Feldman koja se ovom profesijom bavila 1865. do 1868. godine.

Govorio je Dozet zatim o fotografiji u balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu i imenima Riste Marjanovića, Dušana Šijačkog.

Priča je dovela i do današnje upotrebe mobilnih telefona.

Kako sam počeo

Ideja da bude novinski fotograf pojavila se 1988. godine. Nastavnik ga je pitao šta bi voleo da bude. To veče su se igrale fudbalske utakmice Crvena Zvezda-Roma i Partizan-Inter i Dozet je kao iz topa odgovorio da bi voleo da je fotoreporter.

„Oni lepo sede pored terena i uživaju u fudbalu“, kazao je Dozet.

I tako je naredne godine, kada je došao na red upis u školu, odlučio da to bude srednja grafička, smer za fotografe.

„Po završenoj školi radio sam kao printerista u privatnoj foto-laboratoriji  i fotografisao dešavanja koja mi je gazda zahtevao. Na jednom od snimanja 1996. godine video me fotoreporter Jaroslav Pap, jedan od najnagrađivanijih fotografa nekadašnje Jugoslavije. Po kolegama mi je poručio da dođem u najveće dnevne novine u kojima je on urednik fotografije“, priča dalje.

Prvi dan je shvatio da ništa ne zna, da ga u školi skoro ništa nisu naučili i da treba da krene od nule.

„Bio sam klinac među deset iskusnih fotografa od kojih je polovina bila pred penzijom. Ukazao sam im dužno poštovanje, a oni se nisu štedeli u prenošenju znanja. Shvatio sam ko je od njih za šta stručan i kome šta leži“, nastavio je Dozet.

Mnogo se družio i sa penzionisanim fotoreporterima koji su često imali običaj da svrate do redakcije na kafu.

Posle dve godine honorarnog rada u dnevnim novinama prešao je u agenciju TANJUG.

„Posebno zadovoljstvo predstavljalo je kada imam dobru fotografiju i ona se umesto dosadašnje jedne naslovne strane pojavi na naslovnim stranama svih srpskih novina. To me je kao početnika toliko ispunjavalo da sam više para trošio na tehniku i obavljanje službenih zadataka nego što mi je bila mesečna plata“, ispričao je Dozet.

Poznanstva

Dozet je govorio o važnosti poznanstava i kontakata koje dobar fotoreporter mora da ima.

„Džaba vam svo fotografsko znanje i sav talenat za fotografiju ako sebe ne dovedete  na lokaciju i u situaciju da napravite odličan snimak. Ako se bogat čovek meri po broju dece, dobar fotoreporter se meri po broju poznanstava i kontakata koje ima u telefonu“.

Nasmejali su se prisutni, ali i beležili, citate koje je Dozet izdvojio.

Među njima su:  „Za fotografa je važnije da ima jako dobre cipele nego jako dobru kameru“, Sebastiana Salgada, „Kupovinom Nikona ne postajete fotograf. To vas čini vlasnikom Nikona"...  

I, reči Arnolda Njumana, da: „mnogi fotografi veruju da ako kupe bolju kameru, mogu napraviti bolje slike. Najbolja kamera vam neće raditi ako nemate ništa u glavi ili srcu”.

„Vrhunska oprema dolazi do izražaja samo na zadacima na kojim ste okruženi sa mnoštvom vrhunskih fotografa, tada je svaka sitnica bitna, kao u formuli jedan“, rekao je Dozet.

Dozet je kao jedan od saveta naveo da fotoreporter obavezno treba da ima vozačku dozvolu, ali i automobil.

„Moj gepek je prepun punjača za struju za sve uređaje. Zatim tu je laptop, čizme, čizme do grudi, stativi, ostatak objektiva koji se ne koriste svakodnevno, gomila baterija, lampi, navigacija, sredstva protiv komaraca, gas maska. Ovo vam daje potpunu slobodu jer nikada ne znate gde vas šta može snaći“.

Osim kolega fotoreportera, nastavio je, mnogo možete naučiti od vrhunskih novinara, ali je njih nažalost malo.

Saveti

„Nekada je važilo pravilo da su u velikim medijima urednici novinari i fotografi koji su pred penzijom, koji su prošli `sito i rešeto`. Nažalost u mnoštvu novih medija i listova to je sve ređa pojava. Iskusne urednike  ne možete prevariti i podvaliti im lošu fotku jer su ih u životu videli milion i radili su sa stotinama drugih vrhunskih fotoreportera“, priča Dozet.

Kao još jedan savet fotoreporterima naveo je da ukoliko procene da imaju posla sa mladim novinarom ili mladim, neiskusnim urednikom, nipošto im ne treba dati veliku mogućnost da biraju.

„Procenite koliko im fotografija treba toliko im i dajte plus dve viška. Nikako im nemojte dati sve što ste snimili jer će po pravilu da sve upropaste, a sramota će biti vaša jer ispod fotografija stoji vaše ime, a ne ime urednika“, rekao je Dozet.

Pričao je o autorskim pravima, ali i o društvu koje ne brine za fotografsko nasleđe.

„Svaki fotoreporter u svom radnom veku napravi nekoliko miliona fotografija. Čitave fotografske arhive snimane više decenija završavaju na smetlištima. Sem društva veliki krivci smo i mi, autori. Svako od nas treba da ima uredno sređenu arhivu, koju ćemo jednog dana da ostavimo svojoj deci u nasledstvo ili ćemo to da poklonimo specijalizovanim arhivima kako bi to bilo dostupuno javnosti i posle nas“, rekao je.

Predavanje „Profesija fotoreporter“,  organizovano je kao deo projekta Foto asocijacije Vojvodine podržanog od Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Zašto se danas, posebno u medijima, pravi otklon od antifašističke tradicije, zašto olako zaobaravljamo istinske heroje, zašto zaboravljamo novinare koji su rizikovali život radeći svoj posao - neka su od pitanja o kojima će govoriti radio voditelj Daško Milinović, urednik portala 021 Zoran Strika i sociolog i publicista Aleksej Kišjuhas. Moderator tribine biće novinar i sociolog Predrag Rava.

Skup će početi premijerom dokumentarnog filma "Slova od baruta" u režiji novinara i publiciste Miljana Vitomirovića.

Molimo vas da prisustvo potvrdite na mejl uns.dnv@gmail.com i navedete ime i prezime, broj telefona i redakciju.

Tribina se realizuje u okviru projekta "Svetozar Marković Toza – Slova od baruta“" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Predstavnike ovog sindikata upoznali smo sa podatkom da je nešto više od 60 odsto ispitanika navelo da su im tokom karijere ugrožavana radna prava, a da se polovina njih nije obratila niti jednoj instituciji u tim situacijama.

Predstavnice UNS-a upoznale su učesnike tribine sa tim da novinari i medijski radnici smatraju da im se radna prava najviše ugrožavaju izostankom nadoknade za prekovremeni rad, nepoštovanjem radnog vremena, otpuštanjima i političkim pritiscima. I da su visokopozicionirani odgovori koje novinari vide kao ugrožavanje radnih prava i nepoštovanje autonomije u radu, kao i korporativni pritisak, odnosno pritisak ekonomskih moćnika.

Reči je bilo i o nalazu da se svaki drugi ispitanik izjasnio kako su se radna prava novinara i medijskih radnika pogoršala u poslednnjih nekoliko godina. Da je stanje nepromenjeno reklo je 32 odsto.

Najveći broj ispitanika, preneto je na tribini iz istraživanja, nije zadovoljan primanjima od rada u medijima.

Skup se održao u Radničkom domu. U razgovoru su učestvovali predsednik SSSV Goran Milić, generalni sekretar Tomislav Stajić i drugi predstavnici ovog sindikata među kojima i Ljubenko Zvizdić, član Uprave UNS-a i predsednik Samostalnog sindikata grafičke, informativne delatnosti i kinematografije Vojvodine, kao i novinar i član Uprave UNS-a Miljan Vitomirović.

Tribina je održana u okviru projekta "Zajedno smo jači" uz podršku Međunarodnog centra Ulof Palme.

Predavač je Darko Dozet, dugogodišnji fotoreporter "Dnevnika", Tanjuga i "Večernjih novosti" i član Udruženja novinara Srbije. Tokom svoje karijere Dozet je sarađivao sa vodećim svetskim novinskim agencijama.

Samostalne izložbe imao je u više od 50 gradova u Srbiji i inostranstvu. Autor je projekta „Koreni duše“, posvećenog Kosovu i Metohiji, te koautor projekta „Svedoci trajanja“, koji prikazuje  srpsku kulturnu baštinu u Republici Rumuniji.

Autor je foto monografije “Čuvari uspomena i svedoci istorije”, posvećene fotoreporterima od Drugog svetskog rata do danas, kao i fotomonografije „20 godina u jednoj sekundi“, posvećene svome profesionalnom radu.

Predavanja o novinskoj fotografiji po pozivu, u više navrata, držao je u Ruskom muzeju fotografije, Muzeju Vojvodine, na Univerzitetu u Novom Sadu i Fakultetu za menadžment Univerziteta Union.

Dobitnik je niza priznanja za rad i stvaralaštvo. Neke od najznačajnijih su: prva nagrada na Međunarodnom festivalu reportaže “Interfer” (2015) i proglašen je za najboljeg fotoreportera “Večernjih novosti” (2015), nagrada „Laza Kostić“ (2016), koju za fotografiju dodeljuje Udruženje novinara Srbije.

,,U periodu nakon Prvog svetskog rata izlazilo je više od 50 listova na srpskom i još bar toliko na nemačkom i mađarskom jeziku. Dolazimo do trocifrenog broja novina u Novom Sadu koji je tada deset puta bio manji i sa deset puta manje stanovnika", istakao je prof. dr Slobodan Bjelica.

Prema njegovim rečima, uglavnom su to bile dnevne novine koje su bile otvoreno stranačke, pa je tako „Zastava“ bila glasilo Radikalne stranke, „Jedinstvo“ su uređivale demokrate, a „Slobodu“ socijalisti.

 Istražujući pomenute listove profesor Bjelica je zapazio da ono što danas nazivamo političkom korektnošću tada nije postojalo, te da su autori tekstova protivnike ,,čašćavali“ raznim uvredama. Dvadesetih godina prošlog veka politički izbori su bili česti, na svake dve godine, pa je i politička propaganda bila konstantno prisutna, ali mogle su se tu naći i informacije iz svih aktivnosti života lokalnih zajednica. 

Bjelica kaže da je upadljivo da su autori tekstova pokušavali da vrlo složene probleme unutrašnje i spoljne politike spuste na nivo čitalaca koji su bili slabo pismeni. On je zaključio da je nakon 1929. godine u periodu zabranjivanja stranaka i pritisaka na političke neistomišljenike, medijska scena iz ,,razuzdane" prešla u strogo kontrolisanu od strane države i da se sve svelo na listove podržane i subvencionisane od strane vlasti.

Prof. Barović je predstavio kolaboracionističke listove toga doba kao što je „Nova pošta“, a bilo je reči i o „Buđenju“ i „Novom putu“ koji su izlazili u Zrenjaninu, tadašnjem Bečkereku, inače, centru  propagande Dimitrija Ljotića. Vrbas je pomenut kao centar tadašnjih propagandnih aktivnosti u različitim oblastima kulture. 

,,Radio se pokazao kao glavno propagandno sredstvo u Drugom svetskom ratu", rekao je profesor Barović.

On je istakao da je radio, kao mediji mlađi od štampe, bio posebno praktičan kao ,,usmena propaganda“, jer su ga rado slušali svi oni koji nisu dovoljno pismeni da prate štampu. 

Prvi ozbiljan radio predajnik se pojavio u vrhovnoj komandi srpske kraljevske vojske 1917. godine u Nišu, u toku Prvog svetskog rata.

Nakon rata se razvijao Radio Beograd i emitovao je emisiju ,,Nacionalni čas“ koja je propagirala jugoslovenstvo. 

Na tribini je preporučeno svima koji žele da se bave istraživanjem propagande u vojvođanskoj štampi da posete biblioteku Matice srpske, ali i da pronađu njena digitalizovana izdanja. 

,,Istorijski izvori su često selektivni, neki su izgubljeni ili uništeni, pa nam ostaje štampa kao svedočanstvo jednog vremena", istakao je Bjelica, ali napomenuo da mora postojati kritika izvora i da se ništa ne treba uzimati ,,zdravo za gotovo". 

Profesor Barović je rekao da je u istraživanjima koristio i policijse izveštaje Uprave Dunavske Banovine koji se čuvaju u Arhivu Vojvodine, a koje su pisali posebno obučeni službenici propagandisti.

Prema njegovim rečim,a od autora je za istraživače nezaobilazan Dušan Popov i njegova knjiga ,,Srpska štampa u Vojvodini 1918-1941“.

Kako su zaključili profesori, medijska propaganda opasna je uvek, naročito za mlade, jer stav o sebi i drugome formiraju posredstvom medija i često ono što vide doživljavaju kao lično iskustvo.

Studenti koji su bili prisutni na skupu rekli su da se propaganda ogledala i kroz arhitekturu i umetnost i da je simbolima uopšte pridavana velika pažnja. Dat je i predlog da se nastavi sa sličnim tribinama na ovu temu koja je, prema mišljenu prisutnih nedovoljno zastupljena u istraživačkom novinarstvu.

Video prilog sa skupa, kao i snimak celog događaja pogledajte u nastavku:

----------------------------------------------------------------------------------------------------

Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska propaganda u Vojvodini (1918-1945)“ koji je sufinansirao Grad Novi Sad - Gradska uprava za kulturu.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Celu radionicu o izveštavanju o žrtvama nasilja možete pogledati u videu ispod.

Video: DNV-UNS

Kroz proučavanje medijske propagande kroz vreme i njenom uticaju na društvene tokove možemo da doprinesemo prepoznavanju tehnika i metoda koje se i danas primenjuju u različitim segmentima medijskog prostora, od političkog i ekonomskom, do kulturnog i verskog.

Na konfereniciji će govoriti profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu dr Vladimir Barović i dr Slobodan Bjelica.

Molimo vas da prisustvo potvrdite na mejl uns.dnv@gmail.com i navedete ime i prezime, broj telefona i redakciju. 

________________________________________________________________________________________

Projekat se sufinansira iz budžeta Grada Novog Sada - Gradske uprave za kulturu. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Prilikom izveštavanja o nasilju ključno je, rekao je Vitomirović na radionici u Novom Sadu, poverenje sagovornika, institucija i nevladinih organizacija, a koje se ne dobija lako.

Vitomirović je na radionici koja je bila posvećena izveštavanju o trgovini ljudima napomenuo da je nekad u dokumentaristici poželjno personalizovati osobe čiji identitet je skriven, ali tako da se prilikom navođenja imena i godina promene stvarni podaci.

On je dodao da ponekad interes javnosti iziskuje da se prilikom medijskog izveštavanja otkrije identitet osobe koja je osuđena.

Novinari su, rekao je Vitomirović, često u dilemi i da li da zarad efektivnijeg izveštavanja eksplicitno prikažu detalje kao što su, na primer, delovi tela, povrede kao posledice nasilja, ili rane od intravenozne upotrebe narkotika.

Vitomirović smatra da je ponekad poželjno izazvati šok kod gledaoca kako bi se proizvela pozitivna reakcija, ali da to ne sme preći u senzacionalizam, odnosno, tabloidno izveštavanje. On je dodao da je rekonstrukcija događaja u dokumentarizmu legitimna, ali da joj ne treba olako pribegavati, jer ju je teško verodostojno izvesti.

Neophodno je, istakao je Vitomirović, poznavati tehnike snimanja koje služe zaštiti identiteta sagovornika. Kako se ne bi ugrozila bezbednost sagovornika, bitan je, dodao je, i izbor lokacije snimanja u kom nam se ne bi potkrao neki lični detalj ili podatak.

Kao primer pozitivne prakse na početku radionice prikazan je dokumentarni serijal ,,Balkan market“, u kojem je novinar i publicista Miljan Vitomirović obradio je temu trgovine ljudima i prostitucije.

Nakon projekcije Vitomirović je istakao da je vodio računa o poštovanju etičkih normi.

,,Kao jednu od mera predostrožnosti i zaštite gledalaca, serijal ,,Balkan market“ je imao  oznaku 'zabranjeno za osobe ispod 18 godina' i emitovao se posle 22 časa“, naveo je Vitomirović.

Na radionici je rečeno i da novinari moraju biti spremni na potencijalne pretnje ili tužbe od strane lica ili organizacija kojima nije u interesu da se određene teme pokreću u javnosti.

Učesnici su razgovarali o o temama koje bi mogli obraditi na narednim radionicama, a bilo je reči i o potencionalnoj saradnji na budućem dokumentarnom filmu.

__________________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta "Kako etički izveštavati o žrtvama nasilja" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Osobama koje trpe nasilje veoma je važno kako mediji izveštavaju, rekla je Padejski i navela primer kada je bezbednost žrtve bila dodatno ugrožena posle neprofesionalnog medijskog izveštavanja.

„U pitanju je sekundarna viktimizacija i to je ono što žrtva doživi kada se na neetičan način izveštava o njenom iskustvu“, kazala je.

Kako je rekla Padejski, kada mediji izveštavaju o ovakvim slučajevima najčešće su im u fokusu saveti kako da se žena zaštiti, šta ne treba da radi, kako da se oblači i ponaša, što nije dobra praksa, dok se ređe govori o samom nasilniku, čija ogovornost se, kako ističe, ne sme umanjivati.

Na radionici se govorilo i o izveštavanju o slučajevima trgovine ljudima.

„O problemu nasilja nad ženama se u javnosti mora govoriti kao o problemu u čijoj osnovi je rodna diskriminacija“, rekla je ona.

Padejski je istakla i to da je rodno zasnovano nasilje širok pojam, ali uglavnom pogađa žene i da je poznavanje odgovarajućih termina takođe važno za profesionalno novinarstvo.

Učesnicima radionice ukratko su predstavljeni i zakoni i nivoi zaštite žrtava kroz istoriju, a prikazani su primeri dobre i loše prakse u izveštavanju -  jedna reportaža i kratki animirani film na temu nasilja u porodici.

Naposletku, novinari su imali praktičnu vežbu koja je podrazumevala kreiranje dve različite vesti, jedne objektivne i jedne senzacionalističke, a koje su na kraju zajedno analizirali.

U Srbiji ima jedanaest Sigurnih ženskih kuća, od kojih se pet nalazi u Vojvodini, u kojima rade stručna lica i sa njima bi novinari trebalo da budu u kontaktu kada izveštavaju o nasilju u porodici, rečeno je na radionici.

„Tragovi lošeg novinarstva zauvek ostaju i neophodno je da se podigne standard u novinarstvu, te doprinese kvalitetnijem javnom informisanju“, istakla je Padejski.

DNV-UNS će u narednom periodu organizovati još tri radionice od kojih će naredna biti uživo emitovana na Jutjub kanalu Udruženja novinara Srbije.

Datumi radionica i stručna lica koja će voditi preostale radionice iz ciklusa ,,Kako etički izvetavati o žrtvama nasilja“ su:

30.9. Biljana Kikić Grujić, kriminolog i članica Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u školama, govoriće o nasilju na internetu i vršnjačkom nasilju.

7.10. Katarina Krajnović iz Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, govoriće o značaju institucija u izveštavanju o nasilju i neravnopravnom položaju žena u društvu.

14.10. Miljan Vitomirović, novinar i koautor dokumemtarnog serijala "Balkan market", govoriće o tehnikama razgovora sa žrtvama trgovine ljudima i zaštiti privatnosti.

Radionice će biti održavane subotom od 10 sati u konferencijskoj sali SPENS-a, na adresi Sutjeska 2. Zainteresovani novinari i medijski radnici za radionice se mogu prijaviti na mejl uns.dnv@gmail.com.

__________________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta "Kako etički izveštavati o žrtvama nasilja" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Radionice će biti održavane subotom od 10 sati u konferencijskoj sali SPENS-a, na adresi Sutjeska 2. Molimo zainteresovane kolege da se prijave na mejl: uns.dnv@gmail.com.

Datumi radionica i stručna lica koja će ih voditi:

23.9. Nada Padejski, rukovoditeljka Sigurne ženske kuće, govoriće o nasilju u porodici.

30.9. Biljana Kikić Grujić, kriminolog i članica Koordinacionog tela za borbu protiv nasilja u školama, govoriće o nasilju na internetu i vršnjačkom nasilju.

7.10. Katarina Krajnović iz Pokrajinskog zavoda za ravnopravnost polova, govoriće o značaju institucija u izveštavanju o nasilju i neravnopravnom položaju žena u društvu.

14.10. Miljan Vitomirović, novinar i koautor dokumemtarnog serijala "Balkan market", govoriće o tehnikama razgovora sa žrtvama trgovine ljudima i zaštiti privatnosti.

Prve dve radionice će biti uživo emitovane na Jutjub kanalu Udruženja novinara Srbije.

Svrha projekta je unapređenje kvaliteta javnog informisanja kroz obuku novinara za profesionalno izveštavanje o žrtvama porodičnog i vršnjačkog nasilja, žrtvama trgovine ljudima i seksualne eksploatacije, kao i žrtvama nasilja u novim medijima i na društvenim mrežama. Nezaobilazna tema je i etika u novinarstvu, kao i zakonodavni okviri u kojima se kreću sloboda medija i zaštita privatnosti i prava građana.

__________________________________________________________________

Radionica se realizuje u okviru projekta "Kako etički izveštavati o žrtvama nasilja" koji se sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Na radionicama će biti reči i o društvenim mrežama koje predstavljaju moćno sredstvo prenosa i razmene informacija, ali pružaju i mogućnost dezinformacija i manipulacija, pa se novinari moraju upoznati sa izazovima i zabludama u njihovom korišćenju. Nezaobilazna tema je i etika u novinarstvu, kao i zakonodavni okviri u kojima se kreću sloboda medija i zaštita privatnosti i prava građana.

Radionice će biti održavane subotom od 10 sati na adresi Bulevar Mihajla Pupina 6/3. 

Molimo zainteresovane kolege da se prijave na mejl: uns.dnv@gmail.com

______________________________________________________________________________

Radinica se realizuje u okviru projekta  "Kako etički izveštavati o žrtvama nasilja" koji se  sufinansira iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izložbu je organizovalo Udruženje novinara Srbije (UNS) sa svojim ogrankom Društvom novinara Vojvodine, a priredio ju je subotički novinar Branko Žujović.

Predrag Rava rekao je da je izložba došla u pravo vreme, jer smatra da karikatura i aforizam kao forme u medijima iščezavaju.

„Danas je mnogo lakše uzeti neku digitalnu fotografiju i izmeniti je u fotošopu nego angažovati osobu koja crta i ima talenat za to“, rekao je i dodao je da će u periodu koji predstoji UNS-DNV organizovati tribinu na ovu temu, kako bi mlađe generacije bile u većoj meri informisane o karikaturi.

 Predrag Rava govori o značaju karikature

O značaju izložbe za ljubitelje karikature, ali i o budućim inicijativama za afirmaciju ovog novinarskog žanra i oblika umetnosti govorio je i Kosanovićev sin Nemanja.

„Zajedno sa Milenkovim prijateljima karikaturistima imamo želju da formiramo Galeriju savremene karikature u Subotici. To je projekat na kome radimo nepunih godinu dana. Neki plan i obrisi se već vide“, rekao je Nemanja Kosanović.

On je dodao da se prilikom prisećanja na Kosanovićev rad uvek moraju pomenuti Milorad Dobrić i Ivan Tabaković.

„Milorad Dobrić je u najvećoj meri uticao na njegovu ljubav prema karikaturi. On je bio njegov mentor i dobri duh šezdesetih godina kada je Milenko još odlazio u Ošišani jež i kada je imao 18 godina. Tada Milenko nije znao da li će se baviti karikaturom. Mislim da ga je Dobrić motivisao da prelomi i donese odluku. Sa druge strane, naš čuveni slikar Ivan Tabaković je Milenka učio slikarstvu, a Milenko je bio i pasionirani ljubitelj ove vrste umetnosti“, rekao je Nemanja Kosanović.

O talentu svog kuma govorio je i karikaturista Nebojša Ubović, istakavši da našem društvu fali kvalitetna kritika i upečatljivost, poput Kosanovićeve. Zbog toga bi, dodao je,  bila šteta da se ne objavi monografija u kojoj bi bilo objedinjeno čitavo njegovo stvaralaštvo.

Da je prikupljanje i arhiviranje informacija od izuzetnog značaja za novinarstvo rekao je i direktor Arhiva Vojvodine Nebojša Kuzmanović.

Izložba karikatura Milenka Kosanovića svečano otvorena

„Uradili smo sve što možemo da ova izložba, iako kratka, bude slatka, autentična i da je se sećamo. Važno je da ovo ne bude još jedna odrađena priča nego da zapamtimo dan kada smo pogledali Kosanovićeve radove. Smatram da je karikatura preteča digitalnog doba i da oduvek ima sposobnost da kroz nekoliko reči prikaže emociju i utiče na ljude, baš kao na nas danas“, rekao je.

Milenko Kosanović jedan je od najzapaženijih srpskih karikaturista druge polovine 20. i početka 21. veka. Rođen je 1948. godine u Subotici.

Njegove karikature objavljivane su u vodećim nacionalnim novinama i onlajn izdanjima, kao i u medijima u inostranstvu. Bio je član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije sa statusom ,,Istaknuti umetnik".

Kosanović je za svoj rad višestruko nagrađivan. Laureat je najvećeg domaćeg priznanja za novinsku karikaturu ,,Zlatni Pjer" koje dodeljuju “Večernje novosti”. Dobitnik je i priznanja Počasni građanin Subotice, koje mu je uručeno 2014. godine. U penziju je otišao iz redakcije "Subotičkih novina". Preminuo je 2020. godine nakon kraće bolesti.

Kosanović se karikaturom intenzivno bavio od 1966. godine, sve do smrti 2020. godine.

Objavljivao je u vodećim nacionalnim novinama i onlajn izdanjima, kao i pojedinim inostranim medijima. Bio je član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije sa statusom ,,Istaknuti umetnik".

Kosanović je dobitnik najvećeg domaćeg priznanja za novinsku karikaturu ,,Zlatni Pjer" koju dodeljuju “Večernje novosti”, a za svoj rad višestruko je nagrađivan u zemlji i inostranstvu.

Dobitnik je i priznanja Počasni građanin Subotice, koje mu je uručeno 2014. godine. U penziju je otišao iz redakcije "Subotičkih novina".

Koliko je informacija i detalja dovoljno, šta je javni interes i koliko mediji načinom izveštavanja utiču na mentalno zdravlje društva? Gde je tu mentalno zdravlje novinara? Koliko nas profesionalizam štiti od ličnih brodoloma?

Ovo su neke od tema o kojima ćemo razgovarati sa novinarkom An Mari Alves Ćurčić u četvrtak, 29. juna, od 19 sati, u kancelariji Društva novinara Vojvodine, ogranku Udruženja novinara Srbije.

Razgovor će voditi novinarka Dubravka Nikolić, pomoćnica urednika Sudske hronike u novosadskom Dnevniku i članica Uprave UNS-a.

Obrazovni centar UNS-a poziva studente novinarstva i mlade novinare da se prijave na imejl uns.dnv@gmail.com.

Potrebno je da navedete svoje kontakt podatke (imejl i telefon) uz nekoliko rečenica o sebi. Prijave pošaljete do 27. juna. Broj mesta je ograničen.

Obrazovni centar UNS-a je zajedno sa svojim ogrankom, Društvom novinara Vojvodine, prethodno organizovao razgovore studenata i novinara sa nagrađivanim novinarima Borom Otićem i Jelenom Zorić.

Novinarka nedeljnika Vreme i istraživačke mreže BIRN istakla je da je svaka tema važna i na njoj se mora profesionalno raditi, kao i da novinar ne sme da podleže pritiscima i da prihvata mito.

Ispričala je da je još kao dete počela da radi u medijima u Vršcu, gde je rođena, a zatim i kako je tekao njen put od lokalnih, regionalnih do nacionalnih medija.

Zorić je rekla da nema profile na društvenim mrežama i da joj se ljudi obraćaju na ulici, neki se snađu i pronađu njen broj telefona kako bi njihovu priču istražila i objavila.

Ima i onih, ispričala je, koji saznaju na kojoj priči radi i zovu je da pokušaju da utiču da od toga što istražuje odustane. Takvi ljudi su sami ili preko posrednika spremni da nude poklone, ali i da otvoreno prete, rekla je Zorić.

Događalo se i da osoba koja isprva nudi mito, pa preti, posle pokuša da utiče na samu priču i to tako što insistira da kriminalac u čije ime se novinarki obratio bude opisan kao neko sa teškim detinjstvom i ko potiče iz nemaštine.

Zorić je rekla da novinari ne smeju romantizovati kriminalce i da je ona neko ko to ne radi i odlučno se tome protivi.

Objasnila je da poštuje ljude, da pronalazi vreme da čuje šta imaju da joj kažu i da kada ne može da stigne da se posveti pojedinim temama, predlaže drugim novinarima da na njima rade, sa njima deli dokumenta koja su joj data i kontakte.

Saradnja među novinarima je jako važna, pogotovo u današnje vreme, iznela je Zorić i dodala da je istraživačko novinarstvo timski rad.

Pričala je i o značaju istraživanja novinara koji su u poslednjih nekoliko godina ubijeni u Evropi. Osvrnula se na promene koje su nastupile u Slovačkoj posle ubistva Jana Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnjirove.

Ovaj mladi novinar koji je sarađivao sa istraživačkom mrežom OCCRP dokazao je utaju poreza bogataša u Slovačkoj i njihove veze sa političarima. Ubistvo je pokrenulo masovne proteste, a premijer, nekoliko ministara i šef policije podneli su ostavke.

Obrazovni centar UNS-a i Društvo novinara Vojvodine, ogranak UNS-a, organizovali su juče u kancelariji u Novom Sadu predavanje novinarke Jelene Zorić.

Predavanje organizujemo u Novom Sadu, 31. maja, od 19 sati.

Zainteresovani treba da se prijave na imejl uns.dnv@gmail.com do 29. maja. Potrebno je da navedete ime i prezime, broj telefona i kratku profesionalnu biografiju.

Na predavanju će mladim novinarima i studentima novinarstva Jelena Zorić, između ostalog, govoriti o tome koliko je dugo istraživala pojedine teme, kako je dolazila do izvora, o načinu provere verodostojnosti podataka i da li su reakcije javnosti bile onakve kakvim se nadala. Šta ju je ohrabrivalo, a šta obeshrabrivalo i da li bi iste teme ponovo bile pod njenom novinarskom lupom.

Takođe, vodiće se razgovor i o novinarskoj solidarnosti, borbi protiv tabloidnih hajki i ulozi profesionalnog novinarstva u vraćanju poverenja javnosti u medije.

Broj mesta je ograničen.

Jelena Zorić novinarka je nedeljnika Vreme i istraživačke mreže BIRN. Radila je na televizijama Insajder, N1 i Studio B.