U knjigu su uvršteni podaci iz biografije i trkama Vukosava Trebješanina, železničara maratonca.

Ulaz je na promociju je besplatan.

Kratki dokumentarni film „79 kamena“(17 minuta, 2025) reditelja Rastka Šejića ušao je u zvaničnu selekciju prestižnog 7. Međunarodnog filmskog festivala kulture Nepala (Nepal Cultural International Film Festival – NCIFF), koji će se održati krajem januara 2026. godine u Katmanduu, u organizaciji Nepalskog centra za kulturu i film (NCFC).

Festival je međunarodnog karaktera i u svojoj sedmoj ediciji prema evidenciji ima preko 6.000 prijavljenih filmova, od kojih je stručni žiri odabrao stotinak u konkurenciji za tridesetak nagrada. „79 Kamena“ je izabran u kategoriji Najbolji međunarodni film o ljudskim pravima, čime ovaj kratki dokumentarac ostvaruje svoj prvi izlazak na svetsku scenu.

„79 kamena“ je dirljiv dokumentarac koji prati profesorku dr Mitru Reljić i pesnika Živojina Rakočevića dok, kroz modernu arheološku istragu u selu Gornje Nerodimlje – među grobnicama i spomenicima kulture i prirode razorenom etničkim čišćenjem – dokumentuju sistematsko brisanje ne samo fizičkih tragova života, već i kolektivnog sećanja i identiteta srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Film je snimljen u produkciji Udruženja „Šta hoćeš“ uz podršku Doma kulture Gračanica i Narodnog muzeja Srbije.

Po rečima reditelja Rastka Šejića: „Posebnu simboliku nosi činjenica da film o ruševinama svetinja i pravoslavnog groblja u Gornjem Nerodimlju svoje prvo međunarodno prikazivanje doživljava u Katmanduu, u srcu Himalaja – prostoru jednako bogatom duhovnošću, istorijom i kulturnim nasleđem. Time se priča iz jednog malog kosovskog sela povezuje sa globalnim kontekstom borbe za očuvanje identiteta i ljudskih prava.“

„79 kamena“ nije poster film, napravljen sa tezom i mržnjom, već posledica srećnog sticaja okolnosti da smo uspeli da zabeležimo momenat modernog arheološkog istraživanja i posvećenost naučnika koji su se preuzeli te životno rizične misije. Naše delo odiše poezijom i dubokim razmišljanjem o individualnosti žrtava i nepravdi, i verujemo da je zato međunarodno čitljiv. Lokalno, svetski, sve je do čoveka, kako u pesmi o Katmanduu reče pesnik Štilić „Prokleta mogućnost izbora mora da postoji“ – objašnjava Šejić.

Međunarodni festival u Katmanduu poznat je po bogatom programu: svečanim ceremonijama otvaranja i zatvaranja, panel diskusijama o ljudskim pravima, master-klasovima, projekcijama nagrađivanih kratkih i dugometražnih ostvarenja, kao i Q&A sesijama sa autorima. Poseban akcenat stavlja na kulturnu raznolikost, promociju mladih i nezavisnih autora i afirmaciju filmova sa snažnom društvenom porukom.

„Zbog ovog filma `Jovanov amanet` mi želimo da se odreknemo novčane nagrade koju smo dobili kolega Ivan Miljković, Vlado i ja u korist crkve u Klokotu ispunjavajući tako Jovanov amanet. Njemu su amanet ostavili roditelji, a mi smo odlučili da ispunimo naš novinarski amanet“, rekla je producentkinja filma Anđelka Ćup.

Ana Ćup koja je za film „Bogorodica Ljeviška“ dobila drugu nagradu izrazila je nadu da će Ulpijana fest postati tradicionalni festival. 

„Poslala sam reportažu s namerom da podržim festival, s obzirom da je novi festival koji je tek počeo da se održava. Nadam se da će postati tradicionalan, da će se održavati svake godine. Volim Lipljan i često ovde dolazim i naročito ovu predivnu portu i cela ova atmosfera ova tri dana je bila prelepa“, rekla je Ćup.

Kako je dodala, sve reportaže su bile dobre, pa je samim tim i zadovoljstvo zbog osvojene nagrade veće. 

„Nisam očekivala da će moja `Bogorodica Ljeviška` da odnese neku od nagrada, ali drago mi je da je žiri prepoznao, prvenstveno zato što se radi o crkvi koju ja privatno jako volim, u koju često odlazim, kojoj se često vraćam, a i sama priča sveštenika i bodljikava žica daje na velikoj važnosti u kakvom se stanju nalazi ta crkva, koja je još uvek u obnovi i kojoj je potrebno osvetljenje i to je jednim delom i bio cilj. Reportaža je rađena za produkciju emisije `Eksploziv` koja se emituje na Prvoj televiziji čiji sam ja dopisnik sa Kosova i Metohije i naravno ništa od ovoga ne bi bilo da nije bilo mog snimatelja Nikole Milosavljevića koji je svojim kadrovima ulepšao reportažu koju ste imali prilike da vidite“, istakla je ona.

Dragana Mihajlović Pajović, dobitnica treće nagrade za film „Nek se kolo vije“, zahvalila je na prilici da promoviše svoje autorsko delo i medijsku kuću iz koje dolazi. Istakla je da film oživljava sećanje na prošle dane i mladima pokazuje kako se ranije živelo.

„Ono što je karakteristika ovog filma, on neguje prave vrednosti, kada su ljudi imali približno iste mogućnosti, kada su se opanci čuvali za naredne igranke i kada su se gradila čvrsta prijateljstva. I kao što reče jedan od sagovornika u mom filmu, svi smo bili srećni s onim što imamo, a imali smo ono čega je danas sve manje, a to je ljudskost“, rekla je ona.

Zahvalila je meštanima Sirinićke župe koji su joj izašli u susret za snimanje dokumentarnog filma, ali i svojim kolegama, navodeći da će nagrada biti podsticaj za dalji rad. 

„Ovu nagradu, ali i veliku zahvalnost, dugujem gostoprimljivim meštanima Sirinićke župe koji su nam i ranije izlazili u susret, kao i Kulturno -umetničkom društu Cvetko Grbić iz Štrpca, koje neguje tradiciju i pesmu Sirinićkog kraja. Takođe velika zahvalnost pripada i mojim kolegama snimateljima, montažerima, ali i čitavoj produkciji. Pa neka ova nagrada bude i podstrek za dalji rad“, zaključila je ona.

Predsednik žirija Zoran Maksimović naveo je da je izbor bio težak, s obzirom na dobar kvalitet filmova.

„Moram da kažem da smo imali jako težak zadatak, zato što su stigli različiti filmovi, pre svega dokumentarni, ali tematski različiti i imamo tu jako dobrih i kvalitetnih filmova. Stigli su sa različitih medija, što me takođe prijatno izdenadilo, a što se tiče mog utiska sa festivala, mislim da su utisci više nego očekivani, prelepo je bilo ovih dana, iznenadila me uvek puna porta ove crkve, koliko su ljudi zainteresovani uopšte za kulturne događaje i nadam se da je Lipljan dobio jedan veliki kulturni događaj, da je ovo samo, kao što sam malo čas rekao, temelj jedne dobre kulturne manifestacije“, rekao je on.

Kako je dodao, u medijima je danas malo dokumentaristike, pa je svaka promocija tog žanra veoma važna.

Takođe, na festivalu su dodeljene i četiri specijalne nagrade za film „Jeremijindan“ autora Milića Petrovića, „Pogača“ Radmile Todić Vulićević, „Kapije“ Aleksandra Miladinovića i „Zavičaju mili kraju“ autorke Marijane Ristić.

Specijalna povelja dodeljena je posthumno Novici Tanasijeviću, snimatelju RTP, RTS i TV Most čija se emisija „Pročka Sirinićka Župa“ emitovala večeras. Povelja je uručena njegovom sinu Dejanu.

Selektor festivala Žarko Joksimović je istakao da je Novica Tanasijević ostavio dubok trag na polju televizijskog stvaralaštva.

„Film koji ste gledali nije bio u zvaničnoj konkurenciji festovala, on je samo bio povod da se setimo jednog velikog čoveka, humanog čoveka, koji je sve nas pratio kroz sve ove ratove, ali smo uprkos svemu stizali da beležimo i ovakve teme, ne samo u njegovoj Siriničkoj župi, nego širom Kosova i Metohije. Siguran sam da nas sluša sa nebeskih visina i večeras i da znaš da si sve ovo vreme, od kad te nema, i dalje u sećanjima nas privilegovanih da smo sa tobom radili i prijateljovali“, rekao je Joksimović.

Takođe, specijalna povelja dodeljena je slavnom filmologu i teoretičaru filma Radoslavu Radetu Zelenoviću. Nagradu je primila Radmila Todić Vulićević.

„Sigurna sam da će gospodin Zelenović biti veoma radostan što mu je zavičaj upriličio jedno priznanje. Ako ste pažljivo pratili on je uvek kada je na televiziji, ili u nekim nastupima, govorio o svom detinjstvu, svojoj mladosti, sa ponosom isticao to da je proveo mladost u Kosovu Polju, da se školovao u prištinskoj Gimnaziji, a ja sam imala tu sreću da ga upoznam baš preko njegovih gimnazijskih drugova, a mojih prijatelja. Kada je pogledao moje prve filmove, eto konkretno ovaj film o pogači, on je tako komentarisao to da su meni klecala kolena, a kasnije sam uvek od njega imala tu podršku, slobodu da mogu da ga pitam, da očekujem njegove sugestije i to je mene podsticalo da istrajem, iako nisam nimalo u ovom poslu profesionalaca kakve smo filmove imali prilike ovih dana da vidimo, ta njegova podrška je mene podsticala da ipak svedočim istinu i naš život onako kako ga živimo“, rekla je Todić Vulićević.

Program je praćen i kulturno-umetničkim programom.

Organizator festivala je Privremeni organ Opštine Lipljan, dok je projektovanje finansiralo Ministarstvo držvane uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije.

Prvi susret novinara veterana UNS-a, nakon pauze, biće 10. septembar (sreda) u 11 sati u prostorijama UNS-a.

Za UNS kaže da mu je ovo drugi put da boravi u Kini. Oba puta bio je u Čungkingu, gradu od 38 miliona stanovnika.

„Prelepo iskustvo i gostoprimljivi ljudi. Za mene i moj fotoaparat nestvarni prizori na svakom koraku, koje ne bih imao priliku da doživim da nisam nagrađen“, rekao je Sivački.

Kako je dodao, u Kini se družio sa nagrađenim kolegama iz Šri Lanke, Kazahstana, Belorusije i Uzbekistana.

„Stekao sam nove prijatelje“, kaže Goran Sivački.

Grad Čungking je osnovao „novinarsku stanicu“ Pojasa i puta, razvojne strategije za saradnju Narodne Republike Kine i drugih zemalja u oblasti infrastrukture, trgovine i kulture.

Ove godine, novinarska stanica je u saradnji sa dnevnim listom China Daily osmislila niz aktivnosti pod nazivom „Pričamo priče Pojasa i puta“, a čiji je deo bio i foto-konkurs na temu „Pojas i put“.

U svom uvodnom obraćanju na završnoj sesiji, Gong Džengdženg, direktor Odeljenja za razvoj poslovanja lista China Daily rekao je da je na konkurs pristigla 351 prijava iz 12 zemalja: Šri Lanke, Argentine, Pakistana, Bugarske, Kazahstana, Kirgizije, Perua, Namibije, Južnoafričke Republike, Srbije, Indije i Kine, prenosi kineski portal Bridging News.

„Priloženi radovi obuhvataju fotografije koje prikazuju raznovrsne predele, prirodne lepote i bogatstvo kulturne baštine zemalja u okviru Pojasa i puta“, rekao je Gong.

Veljkovićeve fotografije formata 40x60cm zainteresovani će moći da vide od 2. avgusta do 9. septembra 2025. godine.

„Izložbu čini 111 radova 33 fotografa. Četvoro foto stvaraoca, među kojima sam i ja, su međunarodni gosti ovog prestižnog foto festivala“, rekao je Veljković za UNS i istakao da su fotografije za izložbu birali priznati svetski fotografi.

Dejan Veljković rođen je u Leskovcu. Prve korake u fotografiji napravio je kao učenik Gimnazije, kada je svojim prvim aparatom, Fed 3 i crno-belim filmom, kako kaže, beležio motive te obrazovne ustanove.

Diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Do sada je realizovao 29 samostalnih izložbi fotografija. Izlagao je u Kumanovu, Ohridu, Skoplju, Leskovcu, Nišu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Novom Bečeju, Kikindi, Zrenjaninu, Somboru, Ljubljani.

Fotografije je objavljivao u dnevnim novinama, revijalnim i reklamnim publikacijama: “Naša reč”, “Narodne novine”, “Večernje novosti”, “Politika”, “Borba”, “Vjesnik”, “Ana”, “Nada”, “Revija 92”, ”Zov”, “Osvit”, “Vikend Plus”, “Naše stvaranje”, “Leskovčanin”, “Pomak”.

Koautor je fotografija za monografiju posvećenu slikaru Jovanu Popoviću.

Član je Udruženja novinara Srbije (UNS) od 1999. godine i Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Cena:

1/2 pun pansion (dvokrevetna soba po osobi): 38 evra po noći (ukupno 570 evra)

1/1 pun pansion (jednokrevetna soba): 48 evra po noći (ukupno 720 evra)

Prevoz - po izboru:

Avionom Er Srbija: Beograd – Tivat – Beograd

Vozom: Beograd – Bar – Beograd

Autobusom: Beograd – Budva – Beograd

Sopstvenim prevozom - automobilom: parking obezbeđen

Obezbeđen je prevoz do smeštaja:

Tivat – Rafailovići – Tivat - 10 evra

Bar – Rafailovići – Bar - 10 evra

Budva – Rafailovići – Budva - 5 evra

Prijave su otvorene do 25. jula. Broj soba je ograničen.

Telefon za prijavu i detaljnije informacije - Kiro Panov: 064 3393 483.

Pre 25 godina ovaj časopis pokrenuo je Ratko Stoiljković, dugogodišnji član UNS-a. Časopis neprekidno okuplja i podstiče kreativnost, maštu i talenat kod dece iz ovog kraja.

Jedinstvena koncepcija ovog godišnjaka ogleda se u tome što svaki novi broj priprema i uređuje druga škola iz Kosovskog Pomoravlja, uz promociju kreativnosti svojih učenika. Tako su ove godine, domaćini 29 broja “Čuperka”, učenici Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Šilovu, kreirali zanimljiv sadržaj iz njihovih školskih klupa i predstavili svoje priče i pisme.

U ovom listu se objavljuje i proza i poezija mladih iz dijaspore, vesti iz škola sa Kosova i Metohije, kao i literarni i likovni radovi brojnih učenika.

Rubrika koja privlači najveću pažnju je “Mladi istraživači narodnog blaga”, u kojoj je zabeležena narodna tradicija i kultura naroda sa Kosova i Metohije.

O humanitarnim poduhvatima u ovom časopisu pišu nastavnici, a svoje mesto u “Čuperku” nalaze i teme i zanimljivi podaci iz raznih drugih oblasti. 

Početkom godine, ovom listu je Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije uručilo Svetosavsku nagradu za 2024. godinu za izuzetan doprinos negovanju maternjeg jezika, istorije i kulture.

Časopis „Čuperak“ svake godine izdaje Srpski kulturni klub SerbiKa u Gnjilanu, a instruktor i glavni i odgovorni urednik je Ratko Stoiljković. Tiraž iznosi 1000 primeraka, a ISSN je 1820-8185.

Veterani su ove godine boravili u renoviranom hotelu „Obala“ i, kako za sajt UNS-a kaže kolega Kiro Panov, uživali u specijalitetima domaće kuhinje i gostoprimstvu osoblja hotela.

„Uz srdačan pozdrav i najavu ponovnog susreta u septembru, domaćini su još jednom potvrdili posvećenost negovanju dugogodišnjih prijateljstava i višedecenijske tradicije“, rekao je Panov.

Posetioci će ove godine, do 29. juna, imati priliku da vide dela umetnika iz celog sveta, što će metro Barselone pretvoriti u veliku umetničku galeriju.

Jedna od njih je i fotografija “Harmony” iz kolekcije “Muzika duše” Dejana Veljkovića koja će biti izložena u formatu 50x50cm, na bilbordu broj 23.

Ove godine, objašnjava Veljković, u izložbi učestvuje 1079 umetnika iz 88 zemalja, sa 1401 radom.

“Interaktivni QR kodovi omogućiće posetiocima otkriju više o umetnicima, sa direktnom vezom ka njihovim veb stranicama i društvenim medijima”, rekao je Veljković za UNS.

Dejan Veljković rođen je u Leskovcu. Prve korake u fotografiji napravio je kao učenik Gimnazije, kada je svojim prvim aparatom, Fed 3 i crno-belim filmom, kako kaže, beležio motive te obrazovne ustanove.

Diplomirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Do sada je realizovao 29 samostalnih izložbi fotografija. Izlagao je u Kumanovu, Ohridu, Skoplju, Leskovcu, Nišu, Kragujevcu, Gornjem Milanovcu, Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Novom Bečeju, Kikindi, Zrenjaninu, Somboru, Ljubljani.

Fotografije je objavljivao u dnevnim novinama, revijalnim i reklamnim publikacijama: “Naša reč”, “Narodne novine”, “Večernje novosti”, “Politika”, “Borba”, “Vjesnik”, “Ana”, “Nada”, “Revija 92”, ”Zov”, “Osvit”, “Vikend Plus”, “Naše stvaranje”, “Leskovčanin”, “Pomak”.

Koautor je fotografija za monografiju posvećenu slikaru Jovanu Popoviću.

Član je Udruženja novinara Srbije (UNS) od 1999. godine i Međunarodne federacije novinara (IFJ).

Kao autor i voditelj Televizije Banat, uz podršku  Pokrajinskog sekretarijata za informisanje realizovala je dva serijala specijalnih emisija „Tolerancija u školskoj klupi”  i „Zajedno smo jači”, sa  akcentom na predstavljanje života dece i odraslih iz osetljivih grupa, uz podsticanje da se uspešnije uključe u sve životne tokove.

Sarađivala je i vodila muzičke emisije koje su pratile rok scenu zemlje i regiona. Na Regionalnoj TV Banat, osnovanoj 1998. godine, radila je do njenog gašenja, u julu 2024. godine.

Završila je BBC-jevu obuku za političko izveštavanje 2011. godine, koju su organizovali RTV, OSCE i Ambasada Holandije u Srbiji.

Šesti nosilac Specijalnog priznanja za strance, koje se dodeljuje od 2017. godine, Jermenka Anuš Balajan bavi se književnim i prevodilačkim radom od 1990. godine.

Već 1995. učestvovala je na Međunarodnom susretu pisaca u organizaciji Udruženja književnika Srbije, čiji član postaje 2019. godine.

Objavila je dve zbirke pesama „Boginjo moja“ i „Drvo čežnje" na srpskom i jermenskom jeziku, a pod krovom kuće književnika održala je niz predavanja o velikanima jermenske kulture. Bavi se i prevođenjem sa srpskog na jermenski.

Među objavljenim prevodima su „Srpsko srce Johanovo“ Veselina P. Dželetovića, poezija Miljurka Vukadinovića, kratke priče, pesme i aforizmi Luke Joksimovića Barbata, kao i stihoslovlji Jasmine Janković, te dvojezični prevod „Jermeni i Srbi kroz istoriju“ autora Arcvi Bahčinjana i Luke Joksimovića Barbata.

Bavi se humanitarnim radom u Udruženju „Akcija za slepe“.

Organizatori saopštavaju da će svečano uručenje Plakete i priznanja dobitnicima, koje se do sada organizovalo na dan rođenja Šakića 5. juna u Narodnoj biblioteci Smederevo, ove godine izostati iz objektivnih razloga.

Fond i odličja „Branislav Mane Šakić“ postoje od 1998. u znak sećanja na jednog od prvih spikera Radio Smedereva, koji je svojim radom tokom četvrt veka potvrđivao neophodnost očuvanja srpskog jezika i negovanja kulture govora u elektronskim medijima. Priznanje, čiji se nosioci neprekidno biraju već 28 godina, je utoliko značajno i jedinstveno jer slične nagrade u to vreme nisu postojale ni u SFRJ, niti u potonjim državama, zaključno sa Srbijom.

Iako rezultat, kada je reč o ovom turniru, nikada nije u prvom planu, ovako izgleda poredak najbolja tri igrača: Sibinović, Zlatković i Lami.

Na početku, pre nego što su igrači seli za svoje table, okupljenima se obratila supruga Radovana Brankova, pesnikinja Lara Brankov, koja je pozdravila prisutne i poželela im sportsku sreću i uspeh, a pročitala je i svoju pesmu posvećenu Svetom Savi.

„Radovanu je šah bio najveća ljubav. Imao je i tu sreću da zahvaljujući svojoj profesiji upozna gotovo sve velike svetske velemajstore i legende šaha, kao što su Robert Fišer, Boris Spaski, Mihail Talj, sestre Polgar, Garija Kasparova i mnoge druge, uključujući maltene sve naše velemajstore“, rekla je Lara Brankov.

Mislim da ne postoji velemajstor, od Gligorića, Matanovića, Ljubojevića, Alise Marić s kojim nije igrao, a sa nekima je bio i prijatelj, rekla je ona i dodala da su se Radovanove kolege nedugo posle njegove smrti okupile u Šahovskom klubu Beograd sa željom da uz šah evociraju uspomene na svog prijatelja i kolegu.

Dokumentarni film „79 Kamena“ koji traje 17 minuta, prati profesorku dr Mitru Reljić i pesnika, novinara i predsednika Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojina Rakočevića dok rizikuju sve kako bi sproveli moderno arheološko istraživanje u Gornjem Nerodimlju – srpskom selu razorenom etničkim čišćenjem.

„Nekada prosperitetna tradicionalna zajednica, istorijski važna za dinastiju Nemanjića, bila je obeležena vekovnim spomenicima kulture. Na samom sablasno uništenom pravoslavnom groblju, koje je mesto radnje filma, nalazili su se Dušanov bor, zaštićeni spomenik prirode i crkva Svetog Arhanđela Gavrila sa zvonikom, spomenici kulture od izuzetnog značaja“, navodi se u najavi udruženja „Šta hoćeš“ u čijoj je produkciji nastao ovaj dokumentarni film.

Kako  navode, „Danas je ovde svedočanstvo namernog brisanja, čiji je cilj bio da se unište ne samo fizički dokazi, već i kolektivno sećanje i identitet srpskog naroda“.

Kroz naučno istraživanje, film dokumentuje sistematski vandalizam koji je ostavio ruševine, paljevinu, đubre i slomljene memorijale.

Profesorka Reljić je autor više naučnih radova i monografija na temu organizovanog uništavanja pravoslavnih groblja na teritoriji Kosova i Metohije.

U svojim monolozima Živojin Rakočević oživljava sećanja na izgubljene, imenujući pojedince i porodice i promišljajući o njihovim sudbinama.

„Njegova poetska naracija pretvara ruševine u snažan podsetnik na gubitak, otpornost i večnu moć kolektivnog sećanja“, navodi udurženje „Šta hoćeš“ i ističe da „79 Kamena“ predstavlja i istraživanje kulturne anihilacije i hitan poziv na pravdu – apel da se prepoznaju i zaštite ljudska prava i kulturno nasleđe“.

Po rečima reditelja Rastka Šejića, „film je snimljen u i o anticivilizacijskim okolnostima“.

„Iskreno sam zadivljen posvećenošću profesorke Mitre Reljić i pesnika Živojina Rakočevića, humanizmom koji ne nosi ni jedno zrnce mržnje pred očiglednom nepravdom. Na nama je bilo samo da verno prenesemo taj uljudni krik za poštovanje univerzalnih zakona“, rekao je Šejić.

Realizaciju filma su tehnički pomogli Dom kulture Gračanica i Narodni muzej Srbije.

Tradicionalna 25. Međunarodna smotra arheološkog filma u Narodnom muzeju u Beogradu otvara se u utorak 20. maja i tokom šest dana biće prikazano devetnaest arheoloških filmova iz celog sveta uz prateći program.

Trejler filma možete pogledati OVDE.

Recezent knjige je Bojan Rajević. Predgovor je napisala Ljiljana Pešikan Ljuštanović, a pogovore Ivan Žozef Lončar, Mile Isakov i Robert Čoban.

Svi oni, osim Ivana Žozefa Lončara, govoriće u petak na promociji.

U programu će učestvovati i Zoran Kolundžija, vlasnik "Prometeja".

Karikaturu autora knjige nacrtao je Slaviša Ševrt.

U programu učestvuju prof. Ljubica Moljski, prof. Anamarija Vartabedijan, dr Radovan Kalabić, prof. Žarko Trebješanin, književnik Vidak Maslovarić i autor Božidar Vitas.

Priče iz knjige čita književnica Slađana Bušić, a voditelj programa je Vidak Maslovarić, urednik Tribine "Francuska 7".

Muzičku podršku na gitari i usnoj harmonici pružiće Kiril Dimitrov.

„Novinari stradaju radi istine, kako bi ljudima predočili pravu sliku o događajima. Radi se o borbi protiv nacizma koji se u Ukrajini povampirio“, rekao je Harčenko poredeći događaje iz Drugog svetskog rata i današnjeg sukoba u Ukrajini.

Izložbu čine lični predmeti i 40 fotografija poginulih ratnih dopisnika, snimatelja i drugih medijskih radnika.

Događaju su prisustvovali pomoćnik ministra za Informisanje i telekomunikacije Filip Pavlović, zaposleni u ruskim i srpskim medijima i predstavnici boračkih organizacija i društava.

Događaju je prisustvovao i predsednik Kluba novinara veterana UNS-a Petar Trajković.

U programu učestvuju Nikolina Nina Babić, Gordana Vlajić, Valentin Mik, Verica Preda PreVera i autorka Marijana Stratulat. Program moderira Živko Nikolić.

Specijalni gosti su KG „Smehuljci VAU ARS“, Katja Vasilev, Kaljina Vasilev.

Organizatori književne večeri i otvaranja izložbe fotografija su Vršačka Afirmacija Umetnika ARS i Biblioteka „Branko Miljković“ Beograd.

Kako Filipović navodi za sajt UNS-a, film je nastao kao ispitna aktivnost na trećoj godini Akademije umetnosti u Beogradu. Sada će, dodaje on, kao student četvrte godine Filmske i TV režije na ovom fakultetu, gledati svoj film na Kanskom filmskom festivalu u okviru Kutka kratkih filmova.

Inače, triler “Usputna stanica” opisuje moralnu dilemu petorice iskusnih pljačkaša, koji moraju da odluče da li će sprečiti pljačku pumpe koju pokušavaju da izvedu sitni kriminalci ili ne. Iako isprva ne žele da se mešaju, situacija se komplikuje kada meta pljačke postaje i njihov novac.

Glavne uloge tumače Luka Nestorović, Aleksandar Dimitrijević, Petar Ćirica, Aleksa Mogić i Dušan Pavić.

Recezent knjige je Bojan Rajević. Predgovor je napisala Ljiljana Pešikan Ljuštanović, a pogovore Ivan Žozef Lončar, Mile Isakov i Robert Čoban.

Karikaturu autora knjige nacrtao je maestro Slaviša Ševrt.

O knjizi će se sigurno mnogo govoriti. Ko ne sme glasno da o njoj priča taj će šaputati. 

 „Satiričar Ninus Nestorović neodoljivo me podseća na dete iz Andersonove bajke „Carevo novo odelo“. Među onima koji mudro ćute, on uporno pozdravlja da je car go, ne razotkrivajući, pritom samo carsku golotinju“, rekla je profesorka Ljiljana Peškina Ljuštanović o autoru i ovoj knjizi.

Dodala je da autor u svojim najboljim aforizmima, “podmeće ono neumoljivo Gogoljevo ogledalo neštedeći ni nas ni sebe.“

„Nestorović neumoljivo podseća one koji se teše relativizujući istinu, moral i pravdu da uvek i u slepoj ulici, postoje prozori iza kojih neko gleda, vidi i pamti i govori, spasavajući svoju i našu dušu, jer ako je ulica slepa, prozori u njoj sigurno nisu“, mišljenja je Peškina Ljuštanović.

Novinar, političar i diplomata Mile Isakov kaže da je najteže izražavati se kratko i jasno i kad je samo jedna misao u pitanju, a kamo li kad ih je više u jednoj rečenici.

„To je već posebna veština, moglo bi se čak reći magija. Kada su te misli višeznačne, to je već umetnost, a ako su još i pametne, to je filozofija“, istako je on.

Kako je rekao, u aforizmima Ninusa Nestorovića je sve rečeno na način da, ne samo da nema potrebe, nego ni mesta, da se bilo šta dodaje, a još manje objašnjava.

Novinar Robert Čoban je rekao da Nestorović nije mogao da nađe bolji naslov za svoju sedmu knjigu aforizama, koje je, kako kaže pisao “u ovim gorkim vremenima, kao stvorenim za ljude koji se bave njegovim poslom“.

„Ninusu Nestoroviću, moja ogromna zahvalnost što ima talenat, umeće, hrabrost, smelost, vodi računa o našem mentalnom zdravlju“, kaže o knjizi i autoru Ivan Žozef Lončar.

Knjiga „Književnost i radio" predstavlja istorijat Radio  Beograda kao nacionalnog radija, koja izborom tekstova istražuje  povezanost i prožimanje umetnosti pisane reči i prvog elektronskog medija  tokom proteklih sto godina.

„Ovaj obuhvatni zbornik doneo je, prvi put povodom 80 godina Radio Beograda, refleksije i eseje 99 srpskih pisaca o akustičkom mediju. Sada je pred čitaocima drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje te knjige, posvećene Radio Beogradu u čast njegovih stotinu godina“, naveli su iz RTS Kluba.

Kako su naveli, autori tekstova u knjizi su književnici i, u manjem broju, književni kritičari koji su bili zaposleni u Radio Beogradu ili su intenzivno sarađivali sa njim.

Đorđe Malavrazić je novinar, kulturolog i teoretičar medija. Bio je  glavni urednik Dramskog programa Radio Beograda (1983-1986). Jedan je od  osnivača Festivala dokumentarne radiofonije (FEDOR) i pokretač  renomirane serije „Radionica zvuka".

„Utemeljio je i dugo uređivao prvi celodnevni kulturni radio program u  Srbiji (2002). U programskoj šemi Radio Beograda 2 autorski je koncipirao najveći broj emisija,  prožetih duhom modernosti i urbaniteta. Iz te celine proizašla je  Nagrada „Nikola Milošević", koja se svake godine dodeljuje za najbolju  novu knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i  filozofije. Ustanovio je i studentsku Nagradu „Neda Depolo" za kreativni  doprinos radio-izrazu i inicirao Nagradu „Radmila Vidak" za lepotu  govora na radiju i televiziji“, navode u RTS Klubu.

Malavrazić je autor knjige o Nedi Depolo "Gornji bezdan zvuka" (1999). Objavio je sa  Ratomirom Damjanovićem knjigu-katalog "Elitizam za sve" (2003) o Radio  Beogradu 2, programu kulture i umetnosti.

Dobitnik je Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije. Pripala su  mu najviša odličja u Radio Beogradu – Zlatni mikrofon, i u kulturi  Srbije – Vukova nagrada. Dodeljena mu je Plaketa Kolarčeve zadužbine za  predavačku delatnost. Nosilac je Ordena rada sa zlatnim vencem.