„Радио Гораждевац је увек настојао да буде професионалан, објективан, у складу са законима и Етичким кодексом новинара. Kоришћени термини су искључиво у контексту професионалног извештавања о актуелним догађајима, без било каквих политичких ставова или подршке било којој страни. Наш рад је увек био фокусиран на истину, истинитост информација и поштовање новинарске етике“, истиче Димитријевић.

Овакво таргетирање, напомиње он, веома брзо се шири на Фејсбуку, Инстаграму и Телеграм каналима.

“Планирамо да овај случај пријавимо свим надлежним институцијама, како би се открило ко стоји иза портала, удружењима и организацијама за слободу медија, како бисмо заштитили наше новинаре и осигурали да се овакви напади не понове”, подвлачи Дарко Димитријевић.

УНС и ДНKиМ напомињу да су термини које користе српски медији на Kосову и Метохији у складу са тренутно важећим законима, који коришћење другачијих израза препознају као кршење уставног поретка и за собом повлаче могућност губитка лиценце за рад, као и да ни на који начин не одражавају личне ставове и опредељености запослених.

УНС и ДНKиМ истичу да је таргетирање и улажење на овај начин у обрачун са новинарима и медијским кућама неприхватљиво, јер би овакво обележавање могло угрозити безбедност новинара и медијских радника. 

„Упутио ми је вербалне увреде, а затим ми се унео у лице. Овакве ствари се не смеју сматрати  нормалним већ морамо живети у друштву у коме је такво понашање неприхватљиво“, навео је он.

Због тога се, каже, обратио полицији која је, како наводи благовремено реаговала.

Припадници Полицијске управе у Зрењанину у цивилу, који су обезбеђивали овај скуп, су, како додаје Његовић Дрндак, брзо удаљили овог човека од њега, а затим и узели изјаве од Његовића Дрндака и сведока – фоторепортера портала volimzrenjanin.com.

УНС поздравља брзу реакцију полиције и истиче да су увреде и насртаји на новинаре неприхватљиви, те да виновници морају да сносе одговорност.

„Дошао сам да видим шта се дешава. У једном моменту је кренуло гурање у близини штанда где је био и господин који ме је напао. Телефоном сам снимао шта се дешава, а два господина из СНС-а су кренула према мени и питала ме шта ту снимам. Пришли су ми близу, представио сам им се да сам новинар и да због тога снимам“, објашњава Драгојло.

Након тога, каже он, један од њих je насрнуо на њега.

„Тада господин, знамо већ сада ко је и шта је, али не бих да помињем имена то полиција треба да уради, говори ми ‘а новинар новинар’ и онда насрће на мене. То је један од разлога и зашто сам изашао јавно јер се види да му је додатна мотивација била да ме нападне пошто сам новинар“, каже за УНС Драгојло.

Драгојло истиче да се све то дешавало на метар или два од полиције.

„Полиција је само стала између нас. Ја сам показао новинарску легитимацију БИРН-а, захтевао да га легитимишу и приведу. Међутим, ништа се од тога није десило. Тај човек је стајао пет метара иза, практично га је полиција штитила, пошто су практично мене одгуривали. Полиција није радила свој посао“, објашњава Драгојло.

УНС истиче да су физички напади на новинаре неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

У једном тренутку, како за УНС каже новинар Ненад Томашевић, који је догађај снимао телефоном, пришао му је старији господин уносећи му се у лице.

“Уопште ми није дозволио да се представим, износећи ми бројне увреде. Нисам желео да улазим ни у какав конфликт, само сам спустио телефон. Пришла ми је госпођа и питала ме ко сте ви, ја сам јој само поставио питање ‘да ли сте ви из Шапца?’”, истиче Томашевић и додаје:

“У међувремену је дошла колегиница Мијаиловић из недељника "Глас Подриња" која им је објаснила да смо новинари, међутим, ни тада се нису стишали. Могу разумети да ме госпођа и  господин нису препознали, међутим и они грађани који ме познају нису пришли да укажу да смо новинари”, напомиње Томашевић.

Месецима уназад, напомиње, прате одавање поште настрадалима у Новом Саду и многи га људи у Шапцу познају. Никада, како истиче, такву непријатност колеге и он нису доживели. Случај, напомиње нису пријавили полицији.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

Таблоид Информер је прекршио правила професионалног извештавања и етичких норми и на његовој мети су се овога пута нашли студенти у блокади Факултета политичких наука у Београду.

У одговору на ту кампању и дехуманизацију студенти Факултета политичких наука су одговорили саопштењем у коме Информеру најављују "медијски рат" и износе претње. 

УНС упозорава да је недопустив и опасан сваки вид претње и позива студенте да се уздрже и ограде од последњег саопштења или да прецизно објасне шта следи, како наводе у саопштењу, после ове објаве.

УНС континуирано упозорава своје чланство и медије да се стриктно и са повећаном пажном придржавају Kодекса новинара Србије и да поштују највише етичке стандарде професије у тренутку појачаних тензија у друштву.

Вербални напад, истиче она, одвијао се пред више сведока, а како наводи, према речима особе која ју је вређала, у групи се налазио и полицајац у цивилу, који није реаговао на његово понашање.

“Напад је код мене изазвао осећај угрожености, несигурности и страха за личну безбедност. Као новинар са дугогодишњим искуством, свесна сам да је критика нашег рада саставни део посла, али сматрам да овакве увреде, које прелазе све границе пристојности, нису и не могу бити део јавне дебате. Овај инцидент није само напад на мене, већ је део атмосфере у којој се новинари у локалним срединама све чешће суочавају”, навела је Шћекић.

“Пријаву сам поднела надлежним органима и очекујем хитну реакцију како би нападач био санкционисан у складу са законом”, закључила је новинарка Дијана Шћекић.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

УНС истиче да нема оправдања за објављивање непримерених садржаја који не поштују достојанство жртaва, узнемирујуће делују на породицe и јавност и могу имати штетан утицај. 

Српска полиција онемогућила је улазак у земљу и новинару словеначке ПОП ТВ Марку Грегорцу.

У изјави за Н1 навео је да му је у Министарству информисања Србије речено да неће имати никакав проблем, међутим, на граници му је после два сата чекања уручен папир у коме се наводи да представља безбедносни ризик.

Јуче током дана је и Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) обавештена да је бар двема новинарским екипама из Републике Хрватске онемогуће улазак у Републику Србију.

УНС истиче да је неопходно за професионално информисање, посебно када су у питању велики догађаји, прикупити информације на лицу места за шта је потребно омогућити несметан рад новинара.

УНС истиче да је свако онемогућавање рада новинарима неприхватљиво, а да је критика рада било ког медија легитимна.

УНС подсећа да је у интересу свих да омогуће новинарима услове за несметан рад, како би информације од јавног значаја правовремено дошле до грађана.

УНС апелује на колегинице и колеге да приликом извештавања са протеста носе јасно видљиве новинарске легитимације или новинарске прслуке, уколико процене да им таква врста идентификације више одговара.

УНС позива новинаре и медијске раднике да непристрасно, фер и благовремено извештавају о свим догађајима од јавног интереса.

На услузи новинарима и медијским радницима у суботу, 15. марта, биће адвокати УНС-а Гордана Константиновић и Ненад Крајновић, представница УНС-а у Сталној радној групи за безбедност новинара Драгана Бјелица, генерални секретар УНС-а Нино Брајовић и Прес служба УНС-а.

Телефони на које се колегинице и колеге могу јавити су:

Адвокат Гордана Константиновић - 0649410489
Адвокат Ненад Крајновић - 0638760082
Представница УНС-а у Сталној радној групи за безбедност новинара Драгана Бјелица – 063530337
Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић - 063315246
Прес служба УНС-а - Јелена Марковић - 0640623865 (вибер), Кристина Ковач Настасић – 0616338789.

Колегинице и колеге које извештавају са протеста, у суботу могу у канцеларији УНС-а (Ресавска 28/I, Београд) да преузму прес прслуке и освежење. Канцеларије УНС-а биће отворене у у периоду од 10 сати до окончања скупа „15 за 15“.

„Питали су најпре ко сам. Када сам се представила и рекла да сам новинарка портала Сторителер, узели су моју акредитацију и рекли да она не важи и да то може било ко да направи. Старијег човека који је био прилично навалентан питала сам да ли жели да ми да изјаву. Када сам рекла да ми не треба акредитација за јавни скуп, он ме је ухватио за руку и истргао ми је телефон из ње“, рекла је она за УНС.

Полицајци који су били на скупу, каже Матић, одбили су да јој пруже помоћ, рекавши да „немају папир који је неопходан за пријаву напада“.

„Целокупна атмосфера није била нимало пријатна за мене“, рекла је она.

Матић каже да правни заступник НДНВ-а планира да пријави овај напад.

УНС истиче да су физички напади на новинаре неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

УНС изражава забринутост због тога што је у УНС-овој бази ове године забележено више случајева угрожавања колегиница и колега него лане, као и због чињенице да су новинарке жртве у три од четири забележена напада.

УНС подсећа да је управљање Јавним сервисима регулисано законом и не може се ни на који начин решавати заобилажењем прописа.

УНС позива новинаре и носиоце јавних функција да се уздрже од увредљивих коментара и речи, да са повећаном пажњом воде рачуна о примени највиших професионалних стандарда, нарочито када су узавреле тензије и поделе у друштву.

Фото: ИФЈ

Овом изјавом УНС се обавезује да ће, у складу са Пекиншком декларацијом и Платформом за акцију, учинити све што може да оснажи жене у медијима и подржи родну равноправност.

УНС исказује солидарност са Међународном федерацијом новинара (ИФЈ) у осуди брисања или сузбијања основног права на слободу изражавања, посебно гласова жена, маргинализованих група и оних који критикују репресивне системе.

У изјави ИФЈ-а се истиче да је постојање родно равноправних медија од изузетног значаја за родно равноправну будућност, али и за инклузивно друштво без мизогиније и родне пристрасности.

„Мизогинија у свим својим обесхрабрујућим и штетним облицима мора бити безусловно осуђена. Она мора бити искључена из медијских наратива и редакција, кроз усвајање строгих политика које промовишу родну равноправност. Посвећени смо будућности у којој је родна равноправност норма, а свака особа може слободно да изражава своје мишљење без страха од угњетавања или дискриминације“, пише у изјави ИФЈ-а коју је подржао и УНС.

Иначе, Међунарнодна федерација новинара представља више од 600.000 новинара у 146 земаља.

Док је Радовановић снимао како полицајци одводе Немању Шаровића у полицијску станицу и питао их због чега то раде, полицијски службеник у цивилу га је, како каже Радовановић и како се види на снимку, неколико пута одгурнуо.

“Рекао је да му је јасно да извештавам са догађаја, али да њега на тај начин ометам у обављању посла. Поручио ми је да ће ме ухапсити ако се не померим, али ја стварно нисам имао где да одем. Нисам могао физички то да постигнем и прескочим шатор који се налазио иза мене”, навео је он.

И он и други полицајац су му, како је рекао Радовановић УНС-у, поручили да ће и њега привести уколико се не помери.

Радовановић каже да су и власнику КТВ Данијелу Радићу претили хапшењем.

УНС ће о овим нападима полиције на новинаре обавестити Сталну радну групу за безбедност новинара.

Шаровићу је, како сазнаје УНС, у полицијској станици позлило и сада је у Клиничком центру Србије.

Иначе, претходно је, како пише Данас, Шаровић преносио уживо скуп из Пионирског парка, када му је пришла редарка и ушла у расправу са њим.

Одгурнула му је микрофон, а онда јој је пришао полицајац у цивилу да је легитимише, додаје Данас. Када је почела да бежи,  како преноси Данас, кренули су за њом, а онда јој је позлило.

Шаровића су полицајци замолили да се удаљи, а када није желео, привели су га, пише Данас.

УНС подсећа да је ситуација у друштву већ довољно напета и апелује на све стране да допринесу смиривању тензија, јер су слободно новинарство и поштовање различитих мишљења, кључни за демократско друштво.

У обавештењу је наведено да је оваква одлука донета у складу са чланом 40 Статута Ваљева, иако се у овом члану наводи да ће само „у случају да не постоји могућност да сви заинтересовани присуствују седници Скупштине, председник Скупштине одлучити коме ће омогућити присуство седници, полазећи од редоследа пријављивања и интереса пријављених за тачке на дневном реду“.

У ставу 5 овог члана пише и да „Скупштина града може одлучити да седница Скупштине не буде јавна из разлога безбедности и других разлога утврђених законом“.

На питање УНС-а због чега је само појединим медијима дозвољено да прате догађај, односно зашто не постоји могућност да сви заинтересовани новинари присуствују седници, Симовић је рекао да је Члан 40 Статута Ваљева „прилично присутан“ и да не жели да даје изјаву без председника Скупштине Града Ваљева. На питање УНС-а шта то значи и на који део тачно мисли, Симовић је спустио слушалицу.

Због чега је само појединим медијима дозвољено да извештавају са Скупштине Града, УНС је јутрос питао и градоначелника. До тренутка објављивања саопштења, одговор нисмо добили.

Иначе,  на дневном реду данашњег заседања је Предлог Одлуке о усвајању Акционог плана за одрживу енергију и климу.

УНС тражи од Скупштине Града Ваљева да има једнак однос према свим медијима, посебно када желе да извештавају о темама које су од значаја за локалну заједницу, као што је данашња.

УНС истиче да ово није први пут да Град Ваљево дискриминише медије, да је седница јавна и да нису назначени безбедносни разлози због којих би појединим новинарима било онемогућено извештавање са овог заседања.

УНС подсећа да је Чланом 4 Закона о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

Новинарку је, како је потврдила УНС-у, група окупљених грађана ометала у раду, вређала,  гађала јајима и полила црвеном бојом.

Такође, како каже, иако је била акредитована за праћење данашње седнице Скупштине Града, народни посланик Борко Стефановић физички ју је спречио да уђе у зграду Скупштине.

„Ја сам на том скупу била да радим свој посао, акредитовани новинар који је дошао да извештава. Борко Стефановић ми физички није дозволио да уђем, око њега је било још опозиционих посланика који су то видели. Протестанти су ме у једном тренутку позвали да снимим шта се дешава. Када сам кренула ка њима, гађали су ме јајима и на крају полили црвеном бојом“, рекла је Лазић.

УНС тражи да тужилаштво истражи овај случај и покрене поступак против одговорних за напад на новинарку.

„Послао сам обавештење полицији с обзиром на то да наша екипа иде данас у Аранђаловац да извештава са седнице локалне Скупштине. Такође, случај је  пријављен Тужилаштву“, рекао је Божић за УНС.  

УНС подсећа да ово није први пут да се против редакције Н1 лепе увредљиви и претећи плакати.

УНС истиче да оваква обележавања новинара и њихових редакција представљају узнемиравање и ширење нетрпељивости и да морају престати.

МИТ је у петак, у информацији о продужењу рокова за предлагање пројеката, навео да ће прелиминарна листа кандидата са бројем бодова бити објваљена 4. марта, те да ће кандидати имати 8 дана да поднесу евентуални приговор у вези са укупним износом бодова којим су оцењени.

УНС истиче да су конкурси МИТ-а од изузетног значаја за медије и организације у Србији, те да се кандидати које МИТ још увек није стигао да оцени, доводе у неповољан положај и онемогућава им се да се кандидују (или буду кандидовани) у комисије Министарства.

С обзиром на важност конкурса и досадашњих проблема у фукционисању Јединственог информационог система (ЈИС) са којима су се новинари, медији и новинарске организације суочавале, УНС сматра неопходним и једино исправним продужење рока за предлагање кандидата за чланове комисије, најраније до истека рока за приговор на додељени број поена.

Председник би требало да зна да су у складу са Законом о јавном информисању и медијима новинари дужни да јавност известе истинито, правовремено и свеобухватно о свим догађајима од јавног интереса и да не подлежу уценама и притисцима одакле год долазили.

Према истом Закону нико нема право да новинаре вређа, омаловажава или на било који начин их омета у њиховом професионалном раду.

УНС-у се данима у великом броју обраћају колегинице и колеге које указују на бројне техничке проблеме, проблеме при пријављивању кандидата и пројеката у ЈИС, као и на кашњење МИТ-а у верификовању медија и оцени квалификација кандидата за комисије.

УНС истиче да постоји и разлика у тумачењу последњег рока за пријављивање пројеката или кандидата за комисије. Тако на пример, за конкурс МИТ-а, наведени рок за предлагање чланова комисије - 3.3.2025. у 00:00, значи и цео тај дан, док у случају Општине Димитровград, рок 24.2.2025 у 00:00 није обухватио и овај датум, већ су пријаве затворене дан пре, у 23:59.

УНС, због свега наведеног и чињенице да пред истицање рока за конкурс МИТ-а следи викенд и отежана могућност медија и новинара да се обраћају за техничку подршку Министарству, сматра продужење рока сврсисходним и неопходним решењем.