“У том тренутку појављује се Жандармерија и без икаквог упозорења почиње да гура и удара грађане. Наш сниматељ Драган Јековић је био испред кордона полиције и њега су гурали. У једном тренутку се нашао заробљен између аутомобила и витрина са сладоледом”, објашњава за УНС Јовановић.

Тада га је, каже он, ударио полицајац.

“Жандарми га нису тукли, док је од полицајца који није носио маску, а који је био најагресивнији, добио неколико удараца по рукама. Затим је ударио и камеру. Даље батињање спречио је један опозиционар из Kраљева”, наводи Јовановић и истиче да је сниматељу Јековићу данас због задобијених удараца указана и лекарска помоћ.

УНС тражи да Министарство унутрашњих послова (МУП) покрене поступак унутрашње контроле и да припадник полиције који је ударао Драгана Јековића одговара.

„Јасно је да су ово урадили актери из Српске напредне странке. Само дан раније била је акција у којима је уједињена опозиција са ad hoc групама удружених грађана лепила плакате на којима је писало ‘Кукавице, распиши изборе’, то је очигледно врло болно деловало на локалне напредњаке“, навео је Марковић.

Стојановић плакате са увредљивим порукама није пријавио, јер, како каже, „нема сврхе пријављивати их“.

„Много озбиљније случајеве физичких напада и претњи на грађане полиција у Чачку није решавала“, додао је Марковић. 

УНС позива надлежне да реагују и утврде ко стоји иза овакве кампање, јер је реч о озбиљном нарушавању достојанства новинара и покушају њихове дискредитације у јавности.

УНС истиче да је, по Кодексу новинара и новинарки Србије, са новинарском професијом неспојив рад у политичким партијама што се односи и на Стојана Марковића који је одборник у Скупштини Града Чачка.

Ипак, вишедеценијски новинарски рад Стојана Марковића доказ је да су квалификације које је добио на плакатима, а које га циљано обележавају и угрожавају његову безбедност, неприхватљиве.

„Дешава се стално да ме вређају и омаловажавају, али сада сам добила претње смрћу. Претило ми је неколико особа на Инстаграму, али и X-у, где је објављен део прилога“, рекла је Узелац.

Она је истакла да је ове претње пријавила Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Иначе бројне увреде које добијам не пријављујем, али овакве претње сам морала“, рекла је Узелац за УНС.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада и претњи новинарима и подсећа да аутори таквих садржаја морају да сносе одговорност.

УНС тражи да Министарство унутрашњих послова (МУП) покрене поступак унутрашње контроле и да припадник Жандармерије, који је угрожавао Нешића и Цвркотића, одговара.

Све поменуте колеге и колегинице су потисале отворено писмо у којем су се јавно успротивили начину извештавања РТС-а и затражили да овај јавни сервис унапреди своје извештавање како би било објективно, истинито и благовремено, у складу са законима и етичким стандардима. Већина њих су чланови неформалног удружења радника РТС-а „Наш протест“, које је формирано након почетка студентских и грађанских протеста у Србији. Ово удружење се залаже за унапређење рада РТС-а, а посебно за објективно и професионално извештавање овог јавног емитера.

У априлу је без образложења раскинут уговор са музичком уредницом радија, професорком са Факултета музичких уметности, која деценијама доприноси квалитетном програму. У мају, за троје колега из телевизијског сектора није продужен хонорарни уговор и остали су без ангажмана само зато што су потписали отворено писмо. За једну од те три особе чак је претходила најава о могућности сталног запослења, али се, према изјавама сведока, то није десило само због потписа на отвореном писму. У јуну је још деветоро хонорарних сарадника остало без уговора, и сви су били потписници истог писма, иако су за програм неопходни, а неки и награђивани за свој рад.

Посебно забрињава чињеница да су троје стално запослених радника Радија добили решења о изрицању мере опомене због наводне повреде радне обавезе и непоштовања радне дисциплине, уз најаву отказа уколико се исто понови у наредних шест месеци и то без претходног упозорења. У питању су запослени који су јавно проговорили о притисцима, огласили се коментарима који нису били по вољи руководству или су обрађивали теме од несумњивог јавног значаја, које руководство није желело да се емитују.

Радници РТС-а који покушавају да раде професионално и критички, суочавају се са великим притисцима и тешко остварују права на рад. Тамара Танкосић, уредница Информативног програма РТС-а, нема прилику да уређује емисије, иако је запослена на том месту. Када је реч о новинарским пословима, радне задатке ретко добија, а на догађаје је готово уопште не шаљу – дешава се да за пола године добије тек неколико радних задатака. Њени предлози за рад се веома често игноришу од стране претпостављених, а када се ипак одобре, касније се обично компликује и успорава у процесу производње. И поред вишегодишњих изазова, Тамара, вишеструко награђивана новинарка, не одустаје од борбе за професионалан рад на РТС-у.

Захтевамо од руководства РТС-а да одмах прекине са незаконитом праксом кажњавања, застрашивања и професионалног деградирања запослених који поступају у складу са етичким стандардима новинарске професије. Такође, захтевамо да РТС омогући несметан рад свим новинарима и медијским радницима, без обзира на њихове ставове, и да преиспита све досадашње одлуке о прекиду радног ангажмана које су донете искључиво из разлога који нису професионалне природе.

Позивамо све надлежне институције, посебно Министарство информисања и телекомуникација, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, као и надлежне инспекцијске и друге органе, да хитно испитају све наведене случајеве притисака и неоснованих дисциплинских поступака унутар РТС-а. Такође, захтевамо да се обезбеди ефикасна правна и институционална заштита свих запослених који су изложени репресији због свог професионалног рада, и да се покрену одговарајући поступци против одговорних лица.

Горе потписане организације изражавају пуну подршку свим колегиницама и колегама који се, упркос притисцима, боре за слободно, објективно и одговорно новинарство унутар јавног медијског сервиса. У тој борби биће им обезбеђена правна, професионална и јавна подршка, јер је очување слободе медија, а посебно јавног сервиса од пресудног значаја за демократско друштво.

Европска федерација новинара (ЕФЈ)
Удружење новинара Србије (УНС)
Независно удружење новинара Србије (НУНС)
Грански синдикат КУМ „Независност“ 

У Телеграм групи „Источна будућност“ објављена је адреса уредника Разглас News Жарка Богосављевића, уз увреде на његов рачун.

Ова објава ембедована је у тектстове на порталима НС уживо и Војводина уживо.

Богосављевић за УНС каже да овај случај јавног дељења адресе не планира да пријави надлежнима јер досадашње пријаве нису давале резултата.

Он додаје да се на фотографији која је подељена уз спорну објаву види да је на протестима носио прес ознаку, али да је упркос томе означен као организатор протеста и блокада, што не одговара истини.

На сајтовима НС уживо и Војводина уживо ембедована је и објава на Телеграм групи „Источна будућност“ са адресом Динка Грухоњића уз позив да „на интерфон звоне после поноћи“.

Уграђене објаве са адресама Богосављевића и Грухоњића праћене су редакцијским наводима НС уживо да „овакви политички манири и активизам не доприносе стабилности нашег друштва“ , „да насиље рађа насиље“, али и да се на овим примерима „види она народна, да батина има два краја“.

Динко Грухоњић каже за УНС да ни он није још увек пријавио овај случај јавног дељења података.

„Нисам пријавио случај надлежним органима зато што се кривично дело Неовлашћено прикупљање личних података не гони по службеној дужности него по приватној тужби, па ћу бити принуђен да сам покренем одговарајуће поступке ради заштите својих права“, наводи он.

УНС апелује на грађане да се не окупљају испред зграда у којима новинари живе, а на редакције НС уживо и Војводина уживо да се уздрже од објава са личним подацима новинара и коментара који могу подстаћи насиље према колегама.

УНС поново подсећа грађане да имају право да искажу своје незадовољство радом одређеног медија, али не притиском, нападима или угрожавањем сигурности новинара и медијских радника на било који начин. 

Стојковић је рекла да је недопустиво да неко било коме заврће руку на радном месту и потврдила да је овај случај пријавила полицији.

Додала је да је у овом случају имала пуну подршку своје редакције, што је, како каже, кључно у оваквим тренуцима.

УНС истиче да представници јавних предузећа морају бити свесни своје друштвене одговорности и положаја, посебно када својим понашањем директно угрожавају безбедност новинара.

УНС очекује да надлежни хитно реагују и тако пошаљу јасну поруку да се напади на новинаре не смеју толерисати.

Председник Вучић је 20. јула у једној телевизијској емисији изјавио да би онима који су „осуђивани због Верана Матића“ то требало да се брише из евиденције, као и да би Матић требало „да им однесе виски или флашу вина“ и да се извини.

Овакву изјаву председника државе новинарски део СРГ тумачи као застрашивање и покушај да се утиче на рад Верана Матића, али и саме СРГ која се по свом мандату залаже за заштиту новинара и унапређење слободе медија.

Изјава председника републике озбиљно угрожава безбедност Верана Матића јер долази са највише државне функције и носи посебну тежину у јавном простору. Таква реторика може се схватити као подстицај на насиље и доприноси стварању непријатељског окружења за новинаре, који већ раде у тешким условима. Посебно је забрињавајуће када се овакве поруке шаљу са позиције моћи, јер оне не само да делегитимизују новинарски рад, већ и потенцијално охрабрују нападе на медијске раднике. 

Иако остаје нејасно на кога је председник тачно мислио када је поменуо оне који су „осуђивани због Верана Матића“, новинарски део СРГ подсећа да једино судови изричу санкције те да осуђивање, односно доношење пресуда, свакако није у надлежности било ког појединца, изузимајући наравно саме судије.

Поред тога, Веран Матић је и председник Комисије за истрагу неразјашњених убистава новинара коју је 2012. године формирала Влада Републике Србије, када је на позицији премијера био данашњи председник државе. Ова Комисија, на челу са Матићем, сакупила је чињенице и доказе који су били довољан основ за подизање оптужнице и покретање кривичног поступка за убиство новинара Славка Ћурувије који се, нажалост, завршио ослобађањем оптужених упркос првостепеној пресуди којом су осуђени на укупно 100 година затвора.

Новинарска и медијска удружења која су чланице СРГ захтевају од Министарства унутрашњих послова Републике Србије да се уради процена безбедности Верана Матића и да се утврди да ли у овом тренутку постоји било каква претња по његов живот и тело. Подсећамо и да је Матић пуних шест година живео под целодневном полицијском заштитом.

На крају, с обзиром да у раду СРГ у својству посматрача учествује и Мисија ОЕБС-а у Србији, подсећамо на Одлуку о безбедности новинара коју је ова организација усвојила 2018. године и у којој се политички лидери и јавни службеници држава чланица, укључујући и Србију, позивају да се уздрже од застрашивања, претњи или толерисања насиља над новинарима, као и да га недвосмислено осуђују.

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова Републике Србије, чини и шест новинарских и медијских удружења - Удружења новинара Србије (УНС), Независно удружења новинара Србије (НУНС), Независно удружење новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијација онлајн медија (АОМ), као и Мисија ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

„Снимали смо прилог о окупљању испред Пионирског парка које траје месецима. Када смо завршавали са снимањем и кренули назад присутни у том парку гађали су нас јајима с леђа. Нисмо готово ни улазили у Пионирски парк“, додао је Крстић.

Овај напад, како је навео Крстић, до сада нису пријавили полицији.

Иначе, пре само две недеље један од присутних у Пионирском парку напао је новинарку агенције Фонет Софију Вукајловић, када је она указала на то да је овај парк постао „забрањена зона за многе новинаре“.

УНС подсећа да је Пионирски парк јавна површина и да новинарима мора бити омогућено да извештавају о свим темама које су важне за грађане.

"То је трајало око сат времена, на крају су ме и гурали и добила сам ударац у ногу, неко ме је шутнуо. Овај пут сам случај пријавила полицији, јер ово сада већ више нема смисла,не могу неометано да радим свој посао", рекла је Марић.

УНС сматра да грађани и грађанке имају право да изразе незадовољство радом медија, али да је насиље, вређање, обележавање или ометање новинара у раду недопустиво.

Виктор Мићић, на састанак који је био одржан јуче, позив је послао у петак, 11. јула, на адресе свега пет медија, иако је листа новинара и медија у Ваљеву знатно дужа.

Теме састанка којем су  присуствовали министарка, представници министарства, начелник Колубарског управног округа и председници локалних самоуправа Колубарског округа са начелницима општинских управа, била су „питања из делокруга рада локалних самоуправа, као и могућности за унапређење сарадње између министарства и локалног нивоа власти“.

На питање УНС-а због чега су само поједини медији позвани да испрате догађај од јавног интереса из Колубарског управног округа УНС-у до објављивања овог саопштења нису одговорили јер је, како су навели, „начелник заузет“.

УНС тражи од Виктора Мићића да има једнак однос према свим медијима, нарочито када су у питању догађаји од значаја за локалну заједницу, као што је јучерашњи.

УНС истиче да ово није први пут да се у  Ваљеву дискриминишу медији и подсећа да је Чланом 4 Закона о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

Подсетимо, напад на Шарли ебдо се догодио 7. јануара 2015. године, када су браћа Саид и Шериф Куаши убила 10 чланова редакције и двојицу полицајаца.

Након што је контактирано тужилаштво у вези са претећим писмом које је упућено редакцији Н1, полиција са форензиком је брзо дошла на адресу Н1 и преузела писмо.

УНС похваљује ову брзу реакцију полиције и Тужилаштва и очекује од њих да што пре обавесте јавност о резултатима истраге, као и о томе ко је одговоран за ове  претње.

Иначе, програмски директор Н1 Игор Божић је пре само недељу дана рекao УНС-у да су Тужилаштву за високотехнолошки криминал пријавили бројне претње које су до тада упућене овој редакцији у кометарима.

Вучићевић је, како је навео у изјави за ову телевизију, трагове боје на породичној кући приметио јуче, јер претходна два дана није био код куће.

Власник и директор Фонета Зоран Секулић ће напад на колегиницу Софију Вукајловић пријавити Сталној радној групи за безбедност новинара (СРГ).

УНС је овај случај забележио у својој бази угрожавања новинара, у којој је у првој половини године забележено 100 таквих случајева.

Иако постоји обавеза јавног увида, поједине локалне самоуправе, нису објавиле решења о додели средстава медијским пројектима у форми докумената већ у форми вести или записника.

Конкурс у Прокупљу представља драстичан пример концентрације додељених средстава једном медију. Наиме, чак 95% укупног буџета, односно 6,4 милиона динара, додељено је локалној телевизији Мост Нет, док је преосталих 400.000 равномерно расподељено на четири апликанта – по 100.000 динара.

Тренд снижења опредељених износа за пројектно суфинансирање од стране локалних самоуправа приметан је и у општини Голубац која је ове године издвојила само 100.000 динара, што је најмање у Србији, док је максималан износ по пројекту у овој општини био 50.000 динара.

На проблем с малим износима указао је портал ГМинфо који и ове године одбио да прихвати 100.000 динара које му је доделила општина Горњи Милановац на конкурсу за суфинансирање медијских пројеката. Редакција ГМинфо је истакла да тај износ није довољан за квалитетну реализацију пројекта чија је вредност преко милион динара, наводећи да је одлука комисије политички мотивисана и у интересу медија блиских власти.

Новинарска и медијска удружења скрећу пажњу и на пречесто именовање истих чланова у бројне комисије као и на велику заступљеност појединих самосталних стручњака међу којима предњаче Бранислав Санчанин и Бранимир Груловић.

Драстичан пример концентрације уочљив је и у резултатима конкурса Министарства информисања и телекомуникација за суфинансирање медијских садржаја на језицима националних мањина. Највећи део новчаних средстава од укупно 60 милиона динара додељен медијима повезаним са Радоицом Милосављевићем и Славком Стијаковићем, иако ти медији углавном извештавају на српском језику. Према наводима Цензоловке, медији у власништву Стијаковића добили су 10,6 милиона динара, док су медији у власништву Милосављевића подржани са око 10 милиона. Поменути пројекти су најчешће тематски површни, баве се фолклором И обичајима, без озбиљнијег праћења проблема мањинских заједница.

АНЕМ, УНС, НУНС и Локал Прес оцењују да се ове године наставио негативан тренд у процесу пројектног суфинансирања медијских садржаја у Србији и да је на бројним конкурсима читав процес обесмишљен бодовном политиком и критеријумима, начином бирања чланова комисија, избором пројеката за доделу средстава и висином новчаних износа.

Медијске асоцијације и новинарска удружења поново апелују на Министарство информисања и телекомуникација да у што већој мери надзире регуларност пројектног суфинансирања медија и хитно предузме мере како би се онемогућили нетранспарентни и нерегуларни процеси који карактеришу бројне овогодишње конкурсе.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Удружење новинара Србије (УНС)

Независно удружење новинара Србије (НУНС)

Локал Прес

Радић за УНС потврђује да је потписала отворено писмо у коме се тражи објективно извештавање РТС-а. Она додаје да верује да прекид сарадње има везе са тим.

„Чула сам да су и остале колеге са којима је прекинута сарадња потписале то писмо. Превелика је случајност“, навела је она.

Из групе „Наш ПРоТеСт“ за УНС наводе да је уговор раскинут са десетак колегиница и колега, а да је свако од њих потписао отворено писмо у коме се критикује извештавање РТС-а.

Док је руководство РТС-а одбијало да продужи уговоре неким новинарима који облежавају деценију рада у РТС-у, истовремено је склапало уговоре са новим хонорарним сарадницима, наводе из ове неформалне групе за УНС. Истовремено су, додају из „Нашег ПРоТеСт-а“, за „лојалност“ уговорима на неодређено време награђивани они који су извештавали за време блокада.

„Леђа су се практично сломила на најслабијима, на онима који немају начин да се формално-правно одбране. Није било никаквог писаног акта или усменог обавештења, већ је, када су сарадници дошли да продуже уговор, жена која је задужена за то у администрацији рекла да је дошло наређење са врха да им уговоре не продуже“, навели су они.

Једној колегиници је, како су додали, отворено речено да јој уговор неће бити продужен јер је подржала студентске протесте.

Из ове неформалне групе која броји више стотина чланова навели су за УНС да тек планирају наредне кораке у циљу солидарности са колегама са којима је прекинута сарадња, али да их неће јавно откривати.

УНС је питао генералног директора РТС-а Драгана Бујошевића због чега је претходних дана прекинута сарадња са више новинара, од којих су неки били хонорарни сарадници РТС-а 10 година. Питали смо и зашто су упоредо са прекидом сарадње са неким хорнорарним сарадницима склапани уговори са новим сарадницима,као и колико прекид сарадње има везе са потписивањем Отвореног писма групе “Мој ПРоТеСт” у коме се тражи објективно извештавање јавног сервиса.

Одговор до објављивања саопштења нисмо добили.

УНС истиче да је Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

Закон о јавном информисању и медијима прописује да се новинар не сме ставити „у неповољнији положај због тога што је у медију објавио истиниту тврдњу или изнео мишљење, као ни због тога што је своје мишљење изнео ван медија као лични став“.

УНС и његов адвокатски тим на располагању су колегиницама и колегама за правну помоћ.

На Инстаграм налогу „Студенти у блокади“ и у недељнику „Радар“ објављено је да га је неколико припадника полиције физички напало.

Неколико припадника полиције у униформи Станковића је, како даље пише у објави, угурало у марицу, не легитимишући га и не наводећи разлоге за привођење.

Најпре су му, наводе „Студенти у блокади“, претили због објављивања видео снимка на коме се чује неумесно добацивање полиције жени у пролазу, а затим су га физички напали.

„Сломоли су му СД картицу за коју су веровали да поседује снимак тог догађаја“, пише у Инстаграм објави „Студената у блокади“ и тексту недељника „Радар“.

Поводом овог инцидента биће одржан и протест испред Филозофског факултета.

Њима је претходила серија коментара, попут „Висићете кад тад на Теразијама“, „Све вас треба побити, маму вам ј... фашистичку“ и „Ви ћете бити спаљени“, за које Божић каже да су оркестрирани.

 „Све је потекло након председникове изјаве да смо терористи, коју су наставили да преносе таблоиди, специфично Информер и Пинк, који не бирају речи и говоре да једва чекају да наши новинари оду у затвор“, објашњава Божић.

Божић је навео да су претње пријавили Тужилаштву за високотехнолошки криминал, али додао је да ће сами потражити IP адресе са којих су коментари написани.

УНС изражава забринутост због све чешћих претњи са којима се редакција Н1 суочава и тражи да аутори таквих садржаја сносе одговорност.

УНС сматра да грађани и грађанке имају право да изразе незадовољство радом медија, али да је вређање, обележавање или ометање новинара у раду недопустиво.

Како су УНС-у рекли из Основног јавног тужилаштва, дежурни јавни тужилац је одмах након пријема обавештења наложио полицијским службеницима да у што краћем року утврде идентитет лица које је вербално напало новинарку Информера Ању Весовић.

Тужилац је наложио „да након идентификације лица за које постоји основана сумња да је извршио кривично дело Угрожавање сигурности из члана 138 став 3 Кривичног законика, према истом донесу решење о задржавању, као и да га у законском року доведу у тужилаштво када ће бити саслушан на све околности кривичне пријаве“.

Иначе, ове увреде осудио је и председник Србије Александар Вучић на свом Инстаграм налогу.

УНС позива председника Вучића да осуди и друге случајеве угрожавања новинарки и новинара. Подсећамо да је у УНС-овој бази евидентирано 100 оваквих случајева у првој половини године.

УНС позива јавне функционере и медије на разговор и дијалог о свим питањима од значаја за извештавање о политичкој кризи и протестима као појавном облику незадовољства грађана стањем у друштву.