Претње новинаркама и новинарима Н1, како је навела Петровић, интензивирале су се након што је председник Србије Александар Вучић вређао и омаловажавао новинара ове телевизије Младена Саватовића.

УНС истиче да овакве сексистичке претње представљају не само застрашивање новинарки и спречавање да извештавају у јавном интересу, већ и облик родно заснованог насиља.

УНС позива Тужилаштво да претеће коментаре на сајту схвати озбиљно и хитно реагује.

Након што се окренуо и покушао да се удаљи, како је рекао, нападач је наставио да га прати и вербално напада, износећи претње и увреде које су се односиле на његов новинарски рад.

„Полицајци у цивилу су били ту и помогли су ми тако што су удаљили ову особу од мене како бих могао несметано да радим“, рекао је Кладничанин.

Након тога је, каже, дао изјаву у полицијској станици у Новом Пазару и нагласио да се у наведеном тренутку на месту догађаја налазио у својству новинара, а не као приватно лице.

Он је данас, како је потврдио за УНС, био позван и од стране тужиоца и дао изјаву поводом инцидента. У међувремену је, како каже, сазнао ко је особа која му је претила и то предочио надлежнима.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре и медијске раднике, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и угрожавају право јавности да буде правовремено информисана.

Како се види на снимку објављеном на порталу Н1, човек који се представио као шеф службе Одељења за електронику, телекомуникације и информатику потврдио је новинарки Н1 Жаклини Таталовић да је техничком особљу наложено да јој утиша микрофон када је желела да постави додатно питање председници Народне скупштине Ани Брнабић.

Иначе, на овој конференцији за новинаре Брнабић је изјавила да одлука четворо изабраних чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) да поднесу оставке на чланство у том телу, показује "недостатак жеље и капацитета за дијалог и проналажење заједничких решења".

Након излагања Ане Брнабић уследила су питања новинара, међу којима је и оно које је поставила Жаклина Таталовић. Микрофон је Татловић био утишан када је хтела да постави додатно питање.

УНС истиче да утишавање микрофона Таталовић представља онемогућавање рада новинарке у институцији која би требало да буде пример транспарентности и отворености за питања јавности.

УНС овакво онемогућавање рада новинара сматра недопустивим, посебно јер се тиме грађанима ускраћују информације од јавног значаја, као што су питања у вези са поступком избора чланова Савета РЕМ-а.

Уз псовке и увреде непозната особа навела је да ће Саватовића сачекати испред зграде Н1.

Редакција Н1 је претњу пријавила Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС још једном истиче да јавни функционери треба да буду свесни своје одговорности када оптужују новинаре и медије и од њих очекује да престану са агресивним и запаљивим говором, који за последицу може да има угрожавање безбедности новинара и подстицање тензија и подела у друштву.

“Позиви су стизали на моја два телефонска броја. Био сам заузет, а када сам се на четврти позив јавио позивач ми је упутио претње упозорења поводом текста који ће бити објављен у Радару”, навео је Цвијић.

У позиву му је, како је потврдио УНС-у, речено да “пази шта ће сутра да објави” и да ће “упознати” позиваоца “уколико објави текст”. 

Цвијић је одговорио да је све већ штампано и да сутра излази, на шта је позивач казао “онда ћеш ме упознати”.

Претње су одмах, наводи он, пријављене надлежном тужилаштву са ознаком “хитно”.

“Јуче сам изјаву дао полицији. Данас ћу то учинити у тужилаштву”, рекао је Вук Цвијић.

УНС позива надлежне да хитно реагују када су у питању овакве претње, пронађу и казне одговорне и тако пошаљу јасну поруку да се напади на новинаре неће толерисати.

УНС истиче да некажњивост доводи до тога да се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати и подсећа да је у протеклих годину дана Цвијић неколико пута физички нападан на јавним местима, као и да ниједан од тих случајева још увек није добио судски епилог. 

„Све што сте изговорили, лагали сте, а ја сам ћутао све време, то говори о васпитању. Све сте слагали! Све сте слагали“, рекао је Вучић и додао: „Ви васпитање нећете добити никада, то се из куће носи, истинољубивост такође, пошто сте доказани лажов и тако ће бити увек“.

УНС истиче да јавни функционери треба да буду свесни своје одговорности када оптужују новинаре и медије и од њих очекује да престану са агресивним и запаљивим говором, који за последицу може да има угрожавање безбедности новинара и подстицање тензија и подела у друштву.

УНС истичеда сви грађани, укључујући и носиоце власти имају право да критикују медије, јавно и путем саморегулаторних и регулаторних тела, а да је по Кодексу новинара Србије посао новианра и медија да постављају питања од интереса за јавност и критички сагледавају одлуке и поступке власти.

Aдвокат НДНВ-а Вељко Милић поднео је кривичну пријаву против Раонића, коју је Основно јавно тужилаштво одбацило са образложењем да "не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности", те да сматрају да "не постоје основи сумње да је осумњичени учинио кривично дело насилничко понашање".

УНС позива Раонића да се, пошто је јавни функционер, јавно извини сниматељу Euronews-а.

УНС сматра да именовање особа које се доводе у везу са нападима на новинаре и медијске раднике на јавне фунцкије додатно урушава поверење у институције.

Подсетимо, напад на Шарли ебдо се догодио 7. јануара 2015. године, када су браћа Саид и Шериф Куаши убила 10 чланова редакције и двојицу полицајаца.

Претње су, како су рекли из Радара за УНС, данас пријављене Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС позива Тужилаштво  да ове претње схвати озбиљно, посебно имајући у виду појачане тензије у друштву и притиске на медије. 

УНС подсећа да је Законом из 2023. године расписивање конкурса за пројектно суфинансирање производње медијских садржаја обавезно и да је за кршење ове одредбе прописана и новчана казна.

УНС такође подсећа да је ЗЈИМ-ом предвиђено да се новац медијима расподељује искључиво путем конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја, а не за унапред договорене услуге.

УНС је Општини Бечеј послао питања да ли ће и колико новца определити за конкурс, али до објављивања овог саопштења одговор нисмо добили. Надлежни у општинској управи Бечеја нису одговарали ни на телефонске позиве.

УНС истиче да је Општина Бечеј једна од општина које су 2024. године 10 пута смањиле износ који су годину раније определиле за производњу медијских садржаја. Ова локална самоуправа 2022. и 2023. године издвајала је за пројектно суфинансирање 9 милиона динара. Прошле године овај износ умањен је на 900.000, да би у 2025. години износио милион динара.

УНС истиче да је свако смањивање износа опредељеног за медијске пројекте супротно идеји остваривања јавног интереса, a да је неиздвајање новца за ове намене у супротности са Законом.

„Листа постоји, знамо где живите, све најбоље. Време вам понестаје пазите шта вам се крије испод аута“, пише у мејлу.

УНС истиче да нереаговање надлежних на претње новинарима доводи до тога да се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати и позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да ове претње схвати озбиљно.

Новинари студентских медија „Машина“ и „Блокада инфо“, као и новинарке НГ портала и ТВ Њузмакс Балканс физички су нападнути.

Новинару „Блокаде инфо“ Угљеши Сурдучком том приликом, како је рекао за УНС, отет је и уништен телефон.

„Пред проглашење резултата са још неколико колега сам се упутио ка просторијама Српске напредне странке (СНС) јер нам је јављено да ће тамо објавити резултате избора. У међувремену се у непосредној близини чуо неки звук, као да је нешто пукло, па смо се упутили  ка том месту да видимо шта се дешава“, рекао је Сурдучки.

Како каже, „видели су да група мушкараца напада новинарку портала 'Машина' и он је пришао да је одбрани“.

„Тада, види се и на снимку, неко ми је с леђа отео мобилни телефон. Како ми је пренела колегиница са Њузмакса, телефон су згазили и смрскали“, рекао је он.

Сурдучки је, како каже, синоћ дао изјаву у полицијској станици.

„Нико од надлежних ме није контактирао. Не знам где се мој телефон налази, нити у каквом је стању“, истиче он.

Овом нападу присуствовала је и колегиница Сузана Михајловић Јовановић из НГ портала. Видела је, како каже за УНС, да су младе колеге нападнуте и пришла је да им помогне, када је и сама добила ударац.

„Гурали су нас и вређали, говорили да не снимамо и питали шта радимо ту. Тада је један високи мушкарац замахнуо и ударио ме у плећку. За више од 30 година колико се бавим овим послом, никада ме нико није ударио. То нису били Неготинци, ми се овде сви знамо“, рекла је Михајловић Јовановић за УНС.

У истом нападу, такође када је пришла да помогне нападнутим колегама, новинарка портала За медиа која је извештавала за ТВ Њузмакс Балканс Милена Илић задобила је ударац у раме, одгурнута је и вређана. 

„Све ово дешавало се испред изборног штаба СНС-а. Напали су нас људи са капуљачама, нисмо могли да им видимо лица. Након напада, ове особе су ушле у аутобус са београдским регистарским ознакама и отишле са лица места“, рекла је Илић.

Колегинице Илић и Михајловић Јовановић даће изјаву полицији, али поводом напада на колеге из „Блокаде инфо“ и „Машине“.

Како је за УНС рекла новинарка ТВ Нова С Катарина Голубовић, док је чекала укључење у вечерњи Дневник ове телевизије, три особе су је ометале у раду, вређале и гурале.

„Стала сам на јавну површину са намером да се укључим у програм. На том месту су раније тог дана примећени људи са дуплим бирачким списковима. То је, такође, место испред просторија Српске напредне странке. Док сам чекала укључење, пришле су три особе, од којих је једна све време снимала. Рекли су да једва чекају да се укључим у програм, да ми поставе нека питања“, рекла је Голубовић УНС-у.

Како наводи, једна од тих особа стала је иза ње и све време је гурала раменом.

„После неког времена, решила сам да се померим како ми не би уништили опрему и ометали укључење у програм јер су све време добацивали, вређали и покушавали да ме застраше. Помињали су Луксембург, Шолака, викали: 'Усташе' и слично“, рекла је Голубовић.

Дописница Информера из Неготина Весна Јовић рекла је УНС-у да је, након што се рано ујутру укључила у програм телевизије Информер и села у свој аутомобил, возило окружила група од десетак људи, међу којима су били војни ветерани, а који су јој викали да изађе напоље, псовали и вређали.

„Видели су да извештавам за Информер и вероватно је то био разлог таквог њиховог понашања. Покушавали су да ме застраше, вукли кваку и псовали. Позвала сам полицију и она је забележила инцидент“, рекла је за УНС Јовић.

УНС истиче да нереаговање надлежних на нападе, претње, ометања и застрашивања  новинара доводи до великог броја случајева угрожавања безбедности колегиница и колега, управо из разлога што се насилници осећају слободно да прете и нападају знајући да неће одговарати.

“Снимао сам их док су пролазили улицом, а у једном тренутку маскирана особа са мотора отела ми је телефон из руке. Друга особа, такође на мотору, гурнула ме је и ја сам пао”, истиче он.

Након овог инцидента Андрић је са другог уређаја пратио где је отети телефон.  

“Обратио сам се полицији и тражио њихово поступање. Они су одбијали и пребацивали одговорност са једних на друге. Када се група бајкера удаљила лоцирао сам телефон на паркингу испред СНС-а и тамо сам га пронашао”, наводи Андрић.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на медијске раднике, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и угрожавају право јавности да буде правовремено информисана.

Уместо ових организација, МИТ је израду нове Медијске стратегије, у стални састав Радне групе позвао новооснованo новинарскo удружење Асоцијација новинара Србије (АНС), као и удружења ComNet, ПРОУНС и Друштво новинара Војводине (ДНВ).

УНС не види ниједан разлог да организације које се дуго баве заштитом новинара и развојем медијског система, препознате и у међународним оквирима, буду искључене из ових процеса.

УНС подсећа да је министар информисања и телекомуникација Борис Братина пре усвајања последњих измена и допуна медијских закона, у јуну ове године, рекао да је „стратешко опредељење Србије да се унапреди медијски правни оквир“, те да је то „од кључног значаја за заштиту и јачање медијских слобода“.

УНС јавно пита министра -  како мисли да правни оквир унапређује претежно са удружењима и организацијама које нису препознате као заштитнице новинара и медијских радника, медијских слобода, плурализма и друштвеног дијалога?

УНС истиче да ће се у рад радних група укључити када МИТ и Влада Србије промене одлуку о саставу ових тела која треба да се баве унапређењем положаја новинара и медија, усклађивањем регулаторног оквира са тековинама Европске уније и развојем медијског система Србије.  

Новинарка Фондације “Слобода штампе”, која извештава за Слободни Мађар Со, Маргарета Томо, изјавила је за Маглочистач да локални новинари нису пуштени у Градску кућу јер нису били на списку.

„Обично се овакве ствари не дешавају. Ми редовно добијамо позиве. Било је неких ситуација да нисмо, али да на овакву врсту догађаја, где се састају два државника, нисмо сви позвани – то је до сада невиђено“, рекла је Томо.

УНС подсећа да ово није први пут да поједини суботички медији не добију позиве на важне догађаје који се организују у овом граду и позива представнике градских институција у Суботици да прекину праксу селективног позивања медија на конференције.

УНС истиче да је Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

Када су завршили са извештавањем из Народне Скупштине, како је додао, са платоа испред Народне Скупштине покушали су да сниме унутрашњост шаторског насеља, али им то није било дозвољено.

„Особа која се представила као припадник обезбеђења рекла нам је да, ако желимо то да снимамо, морамо да се акредитујемо. Када сам питао коме треба да се обратимо за акредитацију, рекао је организатору скупа. На моје питање ко је то, рекао је да пронађем на интернету“, навео је Горановић.

Полиција је, како је додао, најпре игнорисала ситуацију, да би касније полицијски службеници рекли да ово шаторско насеље смеју да снимају само ван ограђеног дела.

„Захтевао сам да ми кажу на основу ког закона је потребно да се акредитујем за извештавање са јавне површине, али нису одговорили, већ су нас упутили да се удаљимо са тог простора“, додао је Горановић. 

С друге стране, како су пренели медији, сниматељ РТС-а није дозвољено да уђе на конференцију у Председништву.

Председник Србије Александар Вучић позвао је у току конференције сниматеље да буду „пристојно одевени и да не носе кратке панталоне и обележја која вређају институцију ове земље“, те да ће их и „сваки следећи пут избацити напоље“. 

„Ту се обраћам вама са РТС-а. Није му био дозвољен данас улаз и неће бити ни убудуће, уколико се не буде пристојно понашао“, навео је Вучић. 

Како су навели медији, сниматељ РТС-а носио је беџ са крвавом шаком на јанки. 

УНС истиче да је снимање јавне површине дозвољено, да медији и новинари не морају да се акредитују да би снимали делове града и да је овакво онемогућавање рада екипе Инсајдера неприхватљиво.

Уколико је сниматељу РТС-а рад био онемогућен због ношења беџа, УНС истиче да је ово обележје избор значајног дела грађана Србије и да његово ношење представља легитимно право на слободно изражавање мишљења и ставова.

Пракса избацивања новинара и сниматеља који носе беџеве овог типа била би прихватљива једино уколико би постојао јасно дефинисан начин облачења којим би била забрањена и сва друга слична обележја.

Подсећамо да, према подацима УНС-а и НУНС-а, од почетка године бележимо више стотина напада, претњи и притисака на новинаре.

Позив важи и за грађанке и грађане  - дођите да подржите колеге које свакодневно раде под притиском, претњама и увредама.

Наша солидарност је данас важнија него икада!

Независно удружење новинара Србије (НУНС),Асоцијација медија, Асоцијација онлајн медија (АОМ), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“, Славко Ћурувија фондација и ГС КУМ Независност, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ), Удружење новинара Србије (УНС)

Најпре им је, како је објаснила Николић, рекао да не смеју да снимају ово шаторско насеље, а када су им рекли да је у питању јавна површина, он је отишао. Потом се убрзо вратио, и уследио је овај напад, додаје она.

Поражавајуће је, како додаје, што се напад догодио наочиглед полиције, која није реаговала, док је увиђај извршен тек после сат и по времена.

„Најгоре ми је што сам морала да приђем полицајцу у униформи и питам га ‘Да ли сте ви полиција?’, јер сам видела да не реагују док ме је човек напао испред њих".

И све је, како је рекла, касније ишло у том смеру.

Најпре нам је један од полицајаца рекао да тужилац сматра да није потребно да се изврши увиђај, а када су колеге касније питале за име и презиме тужиоца који је то тражио, рекли су три минута касније да ће ипак тражити увиђај. Речено ми је да је полицијска екипа која је дошла из ПУ Град Београд и они су једини коректно поступали и узели изјаву од нас – на шта смо чекали сат и по времена од када се инцидент догодио“

Место где је била поломљена камера је, како је рекла, тек након сат и по времена третирано као „лице места“.

„Ми смо телима штитили до место, које је најпре било необезбеђено.

УНС позива тужилаштво да по службеној дужности покрене поступак против нападача имајући у виду да је насрнуо на екипу Н1 и насилно истргнуо камеру из руку сниматељу, коју је касније поломио.

УНС подсећа да је обавеза полиције и тужилаштва да хитно реагују када су новинари нападнути током обављања посла, јер сваки пропуст институција додатно охрабрује насилнике и угрожава право јавности да буде информисана.

УНС захтева да се утврди и одговорност полицијских службеника који нису реаговали на напад.

УНС сматра да су објављивањем ових сцена начињене нарочито тешке повреда Закона о електронским медијима (ЗЕМ), за које је Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) дужно да изрекне привремену забрану објављивања програмског садржаја.

Како је прописано Чланом 40 овог Закона, нарочито тешком повредом Закона о електронским медијима, између осталог, сматра се „садржај којим се не поштује достојанство личности, укључујући и приказивање понижавајућег поступања, сцене насиља и мучења“, „приказивање сцена бруталног насиља и других програмских садржаја који могу тешко да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника“

Такође, међу тешке повреде ЗЕМ-а, за које је ово регулаторно тело дужно да изрекне опомену, убраја се „непажњом извршена повреда обавеза пружаоца медијске услуге у вези са објављивањем програмских садржаја који могу да нашкоде физичком, моралном или менталном развоју малолетника“.

Чланом 70 ЗЕМ-а прописано је да се РЕМ стара за поштовање достојанства личности и људских права у свим програмским садржајима, те да се не приказују понижавајуће поступање, „као и сцене мучења и насиља осим ако за то постоји програмско и уметничко оправдање“.

УНС подсећа и да, према препорукама Савета Европе о спречавању и борби против сексизма и о стандардима родне равноправности, медији имају обавезу да избегавају приказивање садржаја који понижава достојанство личности, нормализује насиље и може имати штетан утицај на публику, нарочито малолетнике.

С друге стране, како за УНС каже новинар Разглас њуз Жарко Богосављевић, полиција је физички напала новинарку Н1 Сању Косовић, екипу Блокаде инфо и њега.

Иако је Косовић имала Н1 прес кабаницу и акредитацију, а екипа Разглас њуз-а и прслуке, то полицију, како додаје Богосављевић није спречило да их гура и омета у раду.

УНС истиче да је ометање у раду новинара неприхватљиво и тражи да Сектор унутрашње контроле полиције покрене истрагу и казни одговорне полицајце. 

„Тада су маскирани мушкарци из Ћациленда почели да вређају и нас и наш медиј и изгурали ме физички са капије. У том тренутку ме је непознат мушкарац, којег сам претходно видела у кафићу у ком сам седела, напао с леђа. Ударио ме је и покушао да ми избије телефон из руке“, рекла је Гладовић.

Она је истакла да је успела да сними особу која ју је напала и да избегне ударац у телефон, али не и онај у леђа.

„Управо идем да пријавим напад у полицијску станицу јер присутни полицајци нису реаговали на напад, већ су мене легитимисали“, рекла је Гладовић.

УНС позива тужилаштво да пронађе и казни одговорне за овај напад и друге случајеве насилничког понашања.

УНС упозорава да се повећава број случајева нереаговања полиције, иако је њихова обавеза да омогуће рад новинара и да их заштите, као и број напада чији су виновници особе које бораве у шаторском насељу у Пионирском парку.