Након што су видели да их снима, како каже Јошовић, непозната госпођа је десном руком ударила њен статив при чему је телефон пао на земљу.

„Ту су били припадници полиције који су пришли и мени и њој, узели податке и рекли да ће нас обе позвати за изјаву. Мене су и позвали и ја сам изјаву накнадно дала“, рекла је Јошовић за УНС.

УНС тражи од надлежних да покрену поступак против одговорне за напад на новинарку Јошовић.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

УНС истиче да је формирање Савета РЕМ-а, и то искључиво у складу са законом, од кључне важности за регулацију електронских медија и јавни интерес.

УНС подсећа да је конкурс за чланове Савета закључен 23. маја и да је један од услова да кандидат под пуном кривичном и материјалном одговорношћу, потпише изјаву да не постоје законске сметње да буде изабран за члана Савета РЕМ-а.

Чланом 15. став 3 Закона о електронским медијима лице које је власник или, члан органа управљања и других органа, запослен, под уговором или лице које има интерес у правним лицима која се баве делатношћу производње, дистрибуције или емитовања радио и телевизијског програма или са њима повезаним делатностима не може бити члан Савета РЕМ-а.

Уз фотографију вести које су објављене на овом порталу, Шаља наводи да „Косово онлајн не заступа интересе косовских Срба, већ спроводи наређења политичко-криминалног естаблишмента из Београда, користећи се методама дезинформисања и циљаног нарушавања уставног поретка Косова".

Тврди да је чланак у којој је реакција цивилног друштва на инцидент “класичан пример хибридне пропаганде са циљем креирања наратива о виктимизацији Срба на Косову, криминализација косовских безбедносних институција, подстицање етничких тензија у осетљивим зонама, дискредитација уставног ауторитета и владавине права“.

„Чланак није само дезинформација. То је оперативни инструмент хибридног рата који Србија води против Косова“, написао је, између осталог, Дризан Шаља.

Из редакције Косово онлајн истичу да су се претходних дана нашли и на мети српских телеграм канала због, како се тврди, „уређивачке политике која је у дубокој супротности са званичном политиком Београда и Резолуцијом 1244“.

УНС и УНС на Косову сматрају недопустивим оспоравање права медијима на Косову да преносе изјаве званичника из Београда поводом догађаја од интереса за јавност.

УНС и УНС на Косову истичу да управо Шаља, својим поступком, подстиче тензије, криминализује Косово онлајн и угрожава сигурност новинара који у њему раде.

УНС и УНС на Косову подсећају Шаљу, али и остале актере на јавној сцени, да се, ако нешто сматрају спорним у извештавању о конкретном догађају, не служе квалификацијама, већ да извештавање медија оспоравају аргументима, уколико их имају.

УНС и УНС на Косову сматрају недопустивим овакав однос према новинарима од стране ЕУ, истичући да је од велике важности да европске институције својим примером покажу професионални однос према медијима.

УНС и УНС на Косову подсећају да ово није први пут да из Канцеларије ЕУ на Косову не стижу позиви медијима о активностима њихових представника и позивају их да без одлагања промене праксу.

УНС позива водеће људе у националном јавном сервису и приватним медијима, као и њихове власнике, да са овом опасном праксом престану.

Како је УНС сазнао од колегиница и колега, у току и након студентске блокаде Радио-телевизије Србије (РТС), на јавном сервису почела је одмазда над онима који "нису лојални", или су директно учествовали у протестима испред јавног сервиса, као и онима који су потписали саопштења неформалне групе радника РТС-а Наш пРоТеСт, а која јавно критикује уређивачку политику РТС-а.

Након завршетка блокаде јавног сервиса промењени су уредници Дневника РТС-а. Колегама који су јавно изразили неслагање са уређивачком политиком, како наводе, не дају се радни задаци, док су на Радио Београду покренута два дисциплинска поступка. Непродужавање уговора на одређено време, мера је и против две колегинице са РТС-а које су међу потписницима саопштења групе Наш пРоТеСт, иако на јавном сервису раде годинама.

На удару у Euronews Србија су чланови редакције који су се својим именом и презименом оградили од саопштења "Позивамо надлежне да омогуће рад РТС-а" од 18. априла, које је објављено без знања редакције, али у њено име.

Опомена пред отказ и непродужавање уговора о раду за сада су мере против двоје колега од 78 новинара и медијских радника који су потписали саопштење супротстављајући се руководству овог медија.

Запослени у Euronews-у, који је у власништву Телеком Србија, до сада су показали слогу и солидарност, а изложени су професионалном деградирању, различитим притисцима и, како кажу, довођењу нових колегиница и колега како би се променила "крвна слика" редакције.

Уредницама Викенд издања „Политике“ Сандри Гуцијан и Хронике Доротеи Чарнић јуче је уручено решење о престанку радног односа, након више од две, односно три деценије рада у овој редакцији. Оне су одлуком руководства, одоносно власника Бобана Рајића, проглашене технолошким вишком.

Гуцијан и Чарнић су раније за УНС рекле да верују да отказ има политичку позадину с обзиром на то да обе „од пада надстрешнице и почетка студентских протеста нису криле да подржавају студенте“, као и да је отказ њима начин да се заплаше остали новинари „Политике“.

УНС подсећа да је почетком године и новинарка „Новости“, чији је власник такође Бобан Рајић - Војислава Црњански Спасојевић навела је да је дан након објављивања фотографије са протеста испред Уставног суда на свом „Инстаграм“ профилу, добила отказ.

УНС истиче да Закон о јавном информисању и медијима прописује да „новинару не може престати радни однос, умањити се уговорена зарада или уговорена накнада за рад, нити се на други начин ставити у неповољнији положај због тога што је у медију објавио истиниту тврдњу или изнео мишљење, као ни због тога што је своје мишљење изнео ван медија као лични став“.

Такође, Законом о јавном информисању и медијима забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

УНС и његов адвокатски тим на располагању су колегиницама и колегама за правну помоћ.

УНС истиче да оно што је данас представљено као усаглашен текст нацрта Радне групе и Европске комисије не представља текст који је урадила Радна група.

Такође, када је реч о Изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, на данашњем састанку члановима Радне групе предочена је коначна верзија Нацрта овог Закона у који су унете примедбе Европске комисије, а са којима чланови Радне групе такође нису били упознати.

УНС истиче да су на данашњем састанку, чланови радних група, представници УНС-а, Локал Преса, АНЕМ-а и професор Раде Вељановски тражили од МИТ-а да се о представљеним нацртима спроведе јавна расправа, што није прихваћено.

„Догодила се и расправа неких људи за које претпостављам да су били учесници СНС скупа, са полицијом, када ми је пришао, мени непознат мушкарац и гурнуо ми руку, покушавши да ми избије телефон из руке”, рекла је Радовановић.

Kако је истакла за УНС, мушкарац који је покушао да јој избије телефон из руке тражио је да је полицајац удаљи, како он не би направио проблем.

“Полицајац у цивилу ме је превео са друге стране улице и поручио ми да ‘не изазивам тензију’. Убрзо сам са колегама отишла одатле, тако да не знам шта се десило са њим", објаснила је Радовановић.

УНС тражи од надлежних да хитно покрену поступак против одговорног за напад на новинарку Јужних вести Тамару Радовановић. 

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

 „Тражили су нам личне карте и новинарске легитимације, а потом привели на разговор. Били су сарадљиви, испитивали су нас шта смо радили и зашто смо дошли да снимамо. Задржани смо били на разговору више од сат и по времена, што је било непотребно“, истиче Додеровић.

Као разлог за привођење, каже Додеровић, навели су да су постојале основе сумње.

„Нисмо нарушавали ред и мир, никог нисмо дирали само смо снимали догађај. Имали смо press прслуке“, објашњава он.

УНС позива полицију да не омета новинаре у њиховом раду. Напротив, када неко напада или омета новинаре при обављању посла потребно је да им пружи заштиту.  

„Ушао сам унутра да снимим, када ме је са леђа напао најпре један мушкарац, а онда још неколицина њих. Прво су ме псовали, а онда и ударали у леђа док нисам изашао напоље“, рекао је Вучетић.

Како је истакао за УНС, он је сада на путу ка Дому здравља, након чега ће отићи у полицију, коју је већ телефоном обавестио о инциденту. Нико од присутних није реаговао на напад, па ни Милош Вучевић.

УНС тражи од надлежних да покрену поступак против одговорног за напад на сниматеља Н1 Марјана Вучетића.

УНС подсећа да је данас у Новом Саду, приведен, па пуштен и фоторепортер Гаврило Андрић који је фотографисао блокаду зграде суда и тужилаштва у Новом Саду.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

“Независна комисија за медије (НКМ) нашла се у центру контроверзне законске реформе која би могла додатно да наруши њену независност”, наводе Репортери без граница.

Овај Закон је Уставни суд Косова ставио ван снаге.

УНС и ДНКиМ истичу да су многе отворене претње новинарима, попут оних које су упућене редакцији Танјуга, остале некажњене, а да је угрожена безбедност новинара још један од разлога за пад на листи Репортера без граница.

УНС и ДНКиМ истичу да су Репортери без граница указали на недостатак информација на српском језику, а да су за језичку дискриминацију често били одговорни и представници косовских институција, који на бројним догађајима нису обезбеђивали превод на српски језик.

УНС и ДНКиМ позивају посланике Самоопредељења да престану да кампањом блаћења усмереном ка Асоцијацији новинара Косова (АГК) и председнику овог удружења Џемајлу Реџи.

Како се види на снимку који је објавио Инсајдер, Миљуш је питао непознатог човека због чега га је снимио, да би му он одговорио да “му је боље да бежи”.

Након тога, мушкарац је Миљуша, како се види на снимку, двапут ударио по руци, покушавајући да му избије телефон којим га је снимао.

Редакција Инсајдера наводи да је овај случај напада пријавила Вишем јавном тужилаштву у Београду.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада на новинаре, који угрожавају њихову безбедност, стварају атмосферу страха и повређују право јавности да буде правовремено информисана из што више извора.

УНС тражи од надлежних да покрену поступак против одговорног за напад на Миљуша.

„Ударце смо добили сви који смо били у првом реду – и новинари који су извештавали, и грађани, и студенти. Немам озбиљнијих повреда, али чуо сам да су студенти озбиљније повређени".

Иначе, напад се догодио док је декан Патрик Дрид са полицијом покушавао да уђе у зграду Факултета.

Богосављевић каже да је за време напада био обучен у прес прслук.

УНС истиче да је неприхватљиво што је полиција ударала новинаре пендрецима на радном задатку, потпуно игноришући прес обележја која су са собом носили.

УНС тражи да Министарство унутрашњих послова (МУП) покрене поступак унутрашње контроле и да припадници интервентне полиције и жандармедије који су примењивали силу над новинарима буду кажњени.

УНС и ДНКиМ истичу да би министру били ради домаћини у посети медијима на КиМ.

УНС и ДНКиМ подсећају да су раније већ протестовали због начина на који су расподељена средства на овом конкурсу.

Увидом у резултате конкурса, уочљиво је да су одбијени пројекти две успешне медијске куће са Косова и Метохије које раде од 2000. године и цењене су због свог професионалног извештавања, а да су значајна средства додељена организацијама које нису познате медијској заједници на Косову и Метохији.

УНС је истакао да је од 20 милиона динара, колики је буџет конкурса за електронске медије на Косову и Метохији, остало нераспоређено 1.459.200 динара предвиђених за медије чији су издавачи невладине организације, а да је пројеката тих медија било на конкурсу.

УНС је тада истакао и да је из записника видљиво да спорне одлуке о расподели средстава нису биле једногласне, већ да се један члан комисије свакој од њих противио. Ипак, готово ниједна његова примедба није усвојена.

УНС-у се обратио учесник медијског конкурса у Ћуприји који је одбијен с образложењем да „према економској класификацији конкурса за организације цивилног друштва нису предвиђена средства за расподелу“, односно да удружења грађана немају право на учешће на конкурсу за производњу медијских садржаја.

„Раније смо уредно добијали позиве за конференције Националног савета Мађара, али последњих месеци то више није случај. Не зову нас јер нисмо подобни, нисмо режимски медији. Из Општине Сента нас ни иначе нису позивали“, рекла је за УНС Мина Делић.

У Општини Сента до тренутка објављивања овог саопштења нико се није одазвао на позиве УНС-а, док Национални савет Мађара није одговорио на питање УНС-а упућено, по њиховом захтеву, имејлом.

УНС позива Национални савет Мађара и Општину Сента да прекину праксу селективног позивања медија на конференције.

УНС истиче да je Законом о јавном информисању и медијима забрањена непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, те да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења.

Новинарка Инсајдера снимала је прилог о томе да ли је скуп испред Народне скупштине где су постављени бели шатори пријављен полицији, с обзиром на то да ова редакција од МУП-а данима није добила одговор на то питање.

Након што је узела изјаве од неколико грађана, она се упутила у Пионирски парк, када су је на улазу зауставили непознати мушкарци који су јој забранили да уђе у парк.

С обзиром на то да су полицијски службеници били присутни, колегиница Стевић их је упитала због чега не може да уђе и ко су лица која јој то забрањују.

Присутни полицајци су јој рекли да је улаз слободан, али нису одговорили ко су особе које јој не дозвољавају да уђе, нити су јој они сами омогућили да то уради и настави са обављањем свог посла.

УНС изражава забринутост због све чешћих напада и ометања новинара у њиховом раду, а нарочито је забринут због све чешћег изостајања реакције полиције и то у случајевима када су на лицу места и када и сами присуствују овим инцидентима.

„У тренутку бомбардовања у згради су радили техничари и остало производно особље. Процењује се да је у згради у тренутку напада радило око 120 цивила. Најмање 16 цивила је убијено, а још 16 је рањено“, пише у извештају ове организације која наводи и да је НАТО погодио мету коју је циљао.

У извештају Амнести интернешнела наведен је и цитат некадашњег британског премијера Тонија Блера који је рекао да је РТС бомбардован и зато што је емитовао снимке страдања цивила, које су преузимали и западни медији, што је, према његовим речима, слабило подршку рату у оквиру НАТО алијансе.

„Били смо свесни да ће се те слике вратити и да ће постојати инстинктивна симпатија за жртве кампање“, рекао је Блер за Би-Би-Си.

Извештај Амнести интернешенела указује и на то да из НАТО-а није било упозорења да је „конкретан напад на централу РТС-а неизбежан“.

„Званичници НАТО-а у Бриселу рекли су за Амнести интернешенел да нису дали конкретно упозорење јер би то угрозило пилоте“, пише у извештају.

УНС, Струковни синдикат РТС-а и СИНОС поручују да је крајње време да за овај ратни злочин одговарају налогодавци и извршитељи.

У НАТО бомбардовању РТС-а, у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године убијени су:  Јелица Мунитлак (27), шминкер, Ксенија Банковић (27), видео-миксер, Дарко Стоименовски (25), техничар у размени, Небојша Стојановић (26), техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић (27), радник обезбеђења, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић (30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар, Синиша Медић (32), дизајнер програма, Иван Стукало (33), техничар, Дејан Марковић (39), радник обезбеђења, Милан Јоксимовић (47), радник обезбеђења, Бранислав Јовановић (50), техничар у мастеру, Милован Јанковић (59), прецизни механичар, Томислав Митровић (61), режисер програма, и Слободан Јонтић (54), монтер.

Телефонски позив уследио је након јучерашњег састанка новинара и медијских радника РТС-а који је организовала неформална група "Наш пРоТеСт".

Адвокати УНС-а саветују новинаре и медијске раднике који су позвани од службеника БИА да обавесте уреднике РТС-а, иако им је саветовано да о томе не говоре са "трећим лицима".

УНС стоји на располагању колегиницама и колегама за сваки вид правне помоћи и савета.