У решењу за отказ, како додаје, пише да је "услед технолошких, економских и организационих промена код послодавца престала потреба за обављањем посла".

Менаџмент компаније, односно директорка која је потписала решење, како каже Црњански Спасојевић, није консултовала уреднике о потребама редакције.

Куриозитет је да је у питању вишеструко награђивана новинарка и да је потреба за обављањем посла престала мање од месец дана након што је добила награду Колегијума Новости.

Иначе, према члану 4 Закона о јавном информисању и медијима, забрањена је непосредна и посредна дискриминација уредника медија, новинара и других лица у области јавног информисања, нарочито према њиховој политичкој опредељености и уверењу или другом личном својству.

С друге стране, дописник РТС-а из Новог Сада Милан Срдић је у отвореном писму, које је објавио на свом Фејсбук профилу, написао да му је након једног укључења уживо после трагедије у овом граду, потпуно онемогућено да извештава.

Када му је, како је написао, у суботу пак дозвољено да извештава, његов прилог у Другом Дневнику је измењен и скраћен.

„Промењена је слика, скраћена је изјава Маринике Тепић и поред мог инсистирања да, ако ћемо у прилог стављати две особе из власти, ставимо и две из опозиције. Оно, основно новинарско правило баланса. Заиста сам доживео непријатно изненађење док сам уживо гледао Дневник“, написао је он.

Срдић је истакао да је екипа РТС из Новог Сада увек била ту да извештава, али да је већина снимљеног материјала објављивана само на сајту РТС-а.

„У програму РТС, спорадично су одлазиле кратке вести, и слика, док 99 одсто ствари никада није објављено“, додао је он.

УНС истиче да овакво третирање новинара угрожава њихов положај и онемогућава им да јавност информишу о проблемима у њиховој заједници, који утичу на читаво друштво.

УНС ће Војислави Црњански Спасојевић и Милану Срдићу пружити неопходну правну помоћ.

„Студенти су ме окружили чим су ме угледали, а затим су ме поливали водом, и на тело ми лепили налепницу са натписом ‘Руке су вам крваве’. Уперили су своје телефоне ка мени, псовали и нису ми дозволили да снимам. Престали су да нас прате тек када смо далеко одмакли“, додала је она.

Овај догађај, како каже, није пријавила полицији.

Са друге стране, Божидар Миловац, студент Филозофског факултета у Новом Саду и уредник Универзитетског одјека, који је био у близини, рекао је да је чуо од колега да је човек средњих година који има индекс Правног факултета покушао је да уђе на факултет, а да је са њим била и екипа Новосадске ТВ.

„У том тренутку су колеге са Правног факултета позвале колеге са других факултета које су биле у близини. Окупљени студенти су правили буку и ометали снимање Новосадске телевизије и поновили да не желе да медијске екипе снимају блокаде“, додао је он.

Студенти су, каже, укључили блиц како би онемогућили снимање и рекли новинарки и сниматељу Новосадске ТВ да не могу да снимају кампус.  Било је, каже, препирки и поливања водом, али не и физичких напада.

УНС истиче да свако има право да буде незадовољан радом појединих медија, али да је вређање, обележавање или ометање новинара у раду недопустиво.

УНС подсећа да су након увреда и претњи Јелени С. Спасић на друштвеним мрежама припадници Министарства унутрашњих послова Србије ухапсили С. М. (1993) из Новог Сада  Д. Р. (1986) из Београда, који је после задржавања пуштен.

Подестимо, С.М. је у коментару на Инстаграм страници „Дијабетес револуција“, на којој је Спасић више пута таргетирана, написао да је „треба спалити на ломачи пред целом фамилијом“.

УНС истиче да ће са пажњом наставити да прати овај случај и кроз механизам Сталне радне групе за безбедност новинара, у којој су, уз представнике новинарске заједнице, и високи представници тужилаштва и полиције. 

УНС подсећа да је готово пола године у бекству и оптужени за претње новинарки Ани Лалић.

Оба кометара су постављена на Јутјуб снимку емисије ДЛЗ, а претње су пријављене надлежним органима.

Марко Видојковић каже за УНС да претње не пријављује од када је био принуђен да напусти земљу, а да је ове последње претње пријавио његов колега Ненад Кулачин. 

„Јасно ми је да од државних институција не треба ништа да се очекује. Из два и по случаја која су узели у обраду видео сам да је то много већи малтрет за новинаре, односно за жртву него за починиоца тако да сам дигао руке. Дешавало се да смо били у истој просторији са осумњиченим и да онда он добија наше податке да слуша где живимо из записника“, рекао је Видојковић.

Како каже за УНС, сви судски процеси овог типа су „шминка“.

„Ове недеље су се појавила ова два коментара. Ненад ми је послао да видим. Један коментар каже да ће нас бријати на суво, а други да би нас требало ставити у машину за млевење меса, ваљда по узору на Беливукову групу, на њихов стил, ликвидација. Сада сам ја већ научио од некомпетентног и нефункционишућег тужилаштва да када неко каже да би нешто требало да се уради, да је то кондиционал, тако да то више спада у његове жеље, то је његова препорука да би требало да нас стави у машину за млевење меса, те тужилаштво такве ствари не процесуира, осим ако неко тако нешто не каже Вучићу, е онда ће се процесуирати много мање ствари“, истакао је он.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих напада морају да сносе одговорност.

УНС је Канцеларију за сарадњу са медијима Владе Републике Србије питао због чега су на уручење ИТ опреме Матици српској позвани само поједини медији. Одговор још нисмо добили.

УНС тражи од Канцеларије за сарадњу са медијима Владе Србије да се не скрива иза општих позива објављених на њиховом сајту, већ да позиве шаље свим битним медијима.

УНС очекује од Владе Републике Србије да у случајевима саопштавања информација значајних за локалну заједницу има jеднак однос према медијима.

Образовни центар УНС-а организује разноврсне обуке, међу којима су Новинарска школа, Школа веб новинарства, Школа фотографије, које су превасходно намењене студентима новинарства, али и студентима других факултета друштвених и природних усмерења из читаве Србије. У овом тренутку један број студената похађа ове обуке, односно на пракси је и сарађује са новинарским тимом УНС-а на различитим програмима у организацији Удружења.

Студенти и студенткиње који су изложени нежељеним позивима које сматрају застрашивањем због јавног изражавања свог мишљења, односно доживљавају претње, могу се јавити на бројеве телефона адвоката Гордане Константиновић 064 941 04 89  и Ненада Крајновића 063 876 00 82.

Студенти и студенткиње могу се јавити и преко контаката и друштвених мрежа наших новинарских школа на Инстаграму и Фејсбуку.

УНС и ДНКиМ истичу да је овај поступак противан тековинама демократског друштва у којем медији уживају посебну заштиту.

УНС и ДНКиМ подсећају да је „Јединство“ први лист на Косову и Метохији који је у деценијама после Другог светског рата информисао све заједнице које живе на овом простору и пружао им информације од јавног значаја.

Изложба „Јединства“ која се данас отвара у Дому културе у Грачаници је управо доказ те чињенице.

УНС и ДНКиМ подсећају да су након НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, међународне снаге отворено саопштиле да новинарима овог листа не могу гарантовати безбедност. Тада су колегинице и колеге свој посао морале, из Приштине, да наставе у Косовској Митровици, а ове године истеране су из својих просторија и у овом граду.

УНС и ДНКиМ позивају косовске власти да промене своју одлуку и дозволе министру Ристићу да, макар накнадно, посети изложбу „Јединства“.

Мирени је потом на својој Фејсбук страници објавио снимак екрана коментара, уз поруку: „Милитанти почињу да бивају нервозни. Чувајте ту нервозу и кад вас позову у полицију и суд. Немојте тамо бити слабићи“.

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

УНС подсећа да је почетком октобра на редакцијски имејл агенције Танјуг стигла претња, за коју је Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал (ВТK) у Београду потврдило да је послата са подручја Kосова. И након захтева УНС-а, ниједна институција на Kосову, укључујући и међународне није пружила одговор да ли се води истрага и шта су резултати истраге.

„Дозволили су улаз само фоторепортерима и сниматељима. Ушла сам и ја јер за портал 021 и снимам и фотографишем, али нам је после 15 минута обезбеђење рекло да напустимо салу. Нисмо желели да изађемо јер смо желели да јавност обавестимо о томе шта се дешава у Скупштини, међутим, они су нас изгурали напоље“, рекла је Прица Ковачевић за УНС.

Како је додала, новинари након тога неко време нису могли ни да напусте зграду Скупштине јер су врата била закључана.

Она подсећа да новинари иначе имају Прес салу у Скупштини Војводине из које могу пратити заседање, али се из ње могу видети само председавајући, као и исходи гласања.

„Данас и претходних дана у Скупштини Војводине дешавају се важне ствари и доносе важне одлуке и новинари желе да испрате шта се све дешава у сали. То нам је онемогућено“, рекла је Прица Ковачевић за УНС.

УНС истиче да је неопходно омогућити слободно извештавање и да нико нема право да новинарима онемогућава присуство и снимање, нарочито на догађајима од значаја за целокупну јавност.

Истраживање БИРН-а и форензичка анализа Amnesty International-а открили су да је БИА, користећи израелску технологију Cellebrite, откључавала телефоне активиста и новинара које је позивала или приводила на разговоре, а потом на те уређаје убацивала домаћи шпијунски програм NoviSpy.

Међу њима је и новинар портала ФАР из Димитровграда Славиша Миланов на чијем је телефону, по наводима из извештаја, током информативног разговора у полицијској станици у Пироту у фебруару ове године, тајно инсталиран NoviSpy.

„Српска Безбедносно-информативна агенција, у Србији позната као БИА, и српска полиција користиле су шпијунски софтвер NoviSpy, поред форензичких алата за мобилне телефоне компаније Cellebrite за таргетирање независних активиста, мирних демонстраната и независних новинара“, пише у извештају.

Ова незаконита пракса дигиталног надзора и прикупљања података усмерена против цивилног друштва, наводи се у извештају "Дигитални затвор: Присмотра и гушење цивилног друштва у Србији", крши људско право на приватност и заштиту личних података, и дубоко утичу на друга права и слободе, укључујући право на слободу изражавања, удруживања и мирног окупљања“.

МУП Србије данас је у саопштењу навео да се „форензички алат користи искључиво у складу са Закоником о кривичном поступку Републике Србије“, те да су „наводи у извештају Амнести Интернешнл апсолутно нетачни“.

Поред тога, данас је Грухоњићу стигла и претња смрћу, која је упућена њему и његовој породици од особе која је потписана као Свето Пил.

Грухоњић за УНС каже да је претње које су му претходно упућене пријавио преко механизма Сталне радне групе за безбедност новинара Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да претње смрћу које Грухоњић добија недељама уназад схвати озбиљно.

УНС истиче да су застрашивања и претњe новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

Како је Апро рекла УНС-у, док је извештавала са блокаде, студенти су јој скренули пажњу да је један младић снима.

„Пришла сам му и упитала зашто ме снима и тражила му да се представи. Он је покушао да оде и сакривао је лице од камере. Упитала сам га и зашто је, како су ми рекли студенти, против блокаде факултета. Није одговарао. Ишла сам за њим, да би ми он, у тренутку када сам успела да му снимим лице, истргнуо телефон из руке“, рекла је Апро УНС-у.

Она је додала да је у међувремену сазнала име младића, као и то да он јесте студент Факултета техничких наука.

„Након што ми је узео телефон, тражила сам га назад, али га је он додао другој особи. На крају сам успела да га преузмем, али око наше екипе окупила су се тада петoрица младића са питањима шта овде тражимо и колико планирамо да снимамо. Све време су нас снимали, говорили да ово није политички скуп, на шта сам им одговорила да сам новинарка и да радим свој посао“, рекла је Апро.

УНС тражи да тужилаштво истражи овај случај насиља и покрене поступак против одговорног, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над новинарима кажњиво и недопустиво.

УНС очекује да министар  уважи чињеницу да организације које су од почетка учествовале у процесу реформе медијског законодавства не треба искључивати, а нарочито с обзиром на то да је у Радну групу позвао и организације које до сада нису биле у том процесу, а нису ни препознате као организације које се залажу за заштиту новинара и слободу говора и информисања.  

Коментар је постављен испод информације да је на сајту СЋФ објављен Статут Регулаторног тела за електронске медије.

Подсећамо, на Ускрс 11. априла 1999. године убијен је новинар Славко Ћурувија.

Директорка СЂФ Ивана Стевановић потврдила је УНС-у да је ове претње пријавила Тужилаштву за високотехнолошки криминал.

УНС позива Тужилаштво за високотехнолошки криминал да претњу смрћу Славко Ћурувија Фондацији схвати озбиљно.

УНС истиче да су застрашивања и претњe новинарима неприхватљиви и да виновници морају да сносе одговорност.

„Батерију сам додала колегама преко прозора, а онда су дошле девојке које су ме питале за кога радим. Када су чуле да сам из Информера, почеле су да вичу на мене. Затим се окупило много људи око мене и један од њих ми је рекао: ‘Хајде снимај ме, да кажем нешто’. Почела сам да снимам, а са леве стране је неко дошао и отео ми је телефон“, додала је.

Када му је тражила телефон назад, опколило ју је, како каже, мноштво окупљених грађана који су почели да јој прете и да је вређају.

“Опколили су ме и рекли ми како ме треба обријати, ошишати и вређали ме. Једна девојка ме је ухватила за образ и рекла ми: ‘Што сад не зовеш полицију, зови сад Вучићевића’. Рекли су ми и: ’Што бринеш за телефон, Вучић ће ти га купити. Затим су ми телефон и бацили’“, додала је она.

Случај ће, каже, данас пријавити полицији.

УНС поново позива грађане да престану са нападима на новинаре и медијске раднике.

УНС тражи да полиција и тужилаштво истраже овај случај напада на имовину колегинице из Информера, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над сваким новинарем кажњиво и недопустиво.

С обзиром на то да је УНС-ов представник изабран у Радну групу, за наше учешће у раду очекујемо да министар промени одлуку о саставу тима који ће радити на Нацрту закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима.

Васић истиче да „ово није истина, а од истражних полицајаца добио сам уверавања да ће се форензичка обрада телефона извршити што хитније, након чега очекујем да ће Душан бити ослобођен."

УНС са својим огранком на Косову захтева да Еулекс полиција надгледа истрагу косовских органа, од Европске федерације новинара да тражи пуштање на слободу Милановића, а од косовских институција одговоре, ко је претио ликвидацијом новинара Танјуга којима су претње упућене са територије Косова и одговоре, с којим правом је новинарки РТС-а Светлани Вукмировић скоро две године забрањено кретање и рад на Kосову.

Када су покушали да сниме метеж један од окупљених ју је, како додаје, ударио у шаку.

„Они су почели вербално да се препиру са окупљеним грађанима, а затим је уследио метеж и практично је дошло до масовне туче. У једном тренутку колега Александар Цвркотић и ја смо се приближили да снимимо шта се дешава и један од окупљених ме је ударио у десну шаку и по микрофону. Тада је пао сунђер са ознаком Н1“, наводи Мирковић.

Инциденти су се наставили у другом делу раскрснице, а управо на том месту, непознати младић ју је напао с леђа и гурнуо је у лево раме.

„Сећам се да је носио капуљачу и то је све што сам видела. Након тога су ми прилазили момци који су носили маске и уносили ми се у лице. Мом колеги Александру Цвркотићу су више пута ударили камеру. Радим више од 10 година, колега и ја смо често пратили протесте, али никад до сада нисам доживела ништа слично“, додала је она.

Телевизија Н1 пријавила је овај случај.

„Звали су ме јуче из тужилаштва и рекли да ће што пре да формирају предмет и да ће ме звати да дам изјаву“, додала је она.

УНС тражи од тужилаштва да истражи овај случај насиља над колегама и покрене поступак против одговорних, како би на недвосмислен начин била послата порука да је насиље над новинарима кажњиво и недопустиво.

„Док сам снимао, он се окренуо ка мени и питао ме ‘Је л’ њему треба снимак’, мислећи на Сима Спасића. Рекао сам да сам новинар који ради свој посао“, наставља Радовановић.

Радовановић каже да је испрва помислио да Шолевић Спасића упозорава да престане да виче.

„Желео сам да, уколико се Шолевићу деси нека непријатност, то буде негде забележено. Ипак, снимање сам убрзо прекинуо, а тада се Шолевић окренуо ка мени и питао ме ‘Шта снимаш?'. Објаснио сам му да је у питању јавни простор, Скупштина Града, те да на то имам правo“, додао је он.

Када је, како каже, одбио да избрише снимак по захтеву Шолевића, он му је, како каже пришао и опсовао му мајку, да би му након тога и претио.

„Када сам му рекао да не псује, претио ми је да ће да ми поломи п.... То је неколико пута поновио. Он ми се притом уносио у лице, и то све у близини обезбеђења у Скупштини“, додао је он.

Радовановић каже да је обезбеђењу указао на то шта се дешавало, али да од њих није добио никакву повратну реакцију.

„Рекли су ми 'Ништа ми нисмо видели’ “, додао је.

Претње, како каже, планира да пријави.

УНС ће о овим претњама обавестити Сталну радну групу за безбедност новинара.

УНС подсећа да Кривични законик у члану 138 предвиђа строже казне за угрожавање сигурности новинара претњом „да ће напасти на живот и тело“. Предвиђена је казна затвора од шест месеци до пет година.

За УНС, новинарка Лалић Хегедиш истиче да јој је јуче из Одељења за високотехнолошки криминал речено, да је дат налог новосадској полицији да истражи претњу и утврди идентитет особе.

"Надам се да ће овога пута лакше пронаћи ко ми је упутио претњу јер је налог са кога је стигла порука реалан са именом и презименом. Према доступним подацима се види да је особа из Републике Српске", наводи она и додаје:

"Велики број људи стао је у моју одбрану и пријавио фејсбук профил особе која ми је упутила претњу. Тада је почео да шаље поруке на месинџеру људима који су пријавили налог, показујући да нема трунке кајања због написане претње мени и где изражава жаљење што, како је навео, 'нема више слободног времена, иначе би дошао на сваки скуп издајника Србије' и да би нас разнео бомбом", каже за УНС Лалић Хегедиш. 

Истиче да је охрабрује брза реакција Одељења за високотехнолошки криминал и да је сада све остало на полицији. 

УНС истиче да су застрашивања и претње новинарима неприхватљиви и да виновници оваквих напада морају да сносе одговорност.