Саопштења
01. 09. 2026.
Новинарска и медијска удружења и синдикати: Јавне консултације не могу заменити законом прописану анализу потребних медијских садржаја
Новинарска и медијска удружења и синдикати указују на озбиљне недостатке у начину на који је Министарство информисања и телекомуникација покренуло јавне консултације о потребним медијским садржајима и позивају Министарство да јавности без одлагања стави на располагање све податке и документе који представљају основу за израду анализе прописане чланом 28 Закона о јавном информисању и медијима.
Министарство је 1. септембра отворило јавне консултације које ће трајати до 2. октобра 2026. године, позивајући стручну и ширу јавност да достави предлоге о потребним медијским садржајима којима се остварује јавни интерес у области јавног информисања.
Спровођење јавних консултација јесте законска обавеза и представља важан део процеса израде анализе о потребним медијским садржајима. Међутим, јавне консултације нису нити могу бити замена за саму анализу коју члан 28 Закона о јавном информисању и медијима прописује.
Закон јасно предвиђа да анализа о потребним медијским садржајима мора да буде заснована на више различитих извора и елемената. Она, између осталог, треба да обухвати извештаје о претходно спроведеним конкурсима, интерне и екстерне евалуације реализованих пројеката, анализу извештаја новинарских и медијских удружења и синдиката и других релевантних материјала, резултате јавних консултација, као и предлоге о тематским областима, жанровској разноврсности, циљним групама и висини средстава која ће бити опредељена за будуће конкурсе.
Јавне консултације су, дакле, само један од елемената тог процеса.
Због тога сматрамо проблематичним то што је Министарство покренуло консултације, а да јавности није истовремено представило аналитичку и документациону основу на којој ће се будућа анализа заснивати.
Додатну нејасноћу ствара сам образац за учешће у консултацијама.
Назив обрасца гласи „Предлог о потребним медијским садржајима којима се остварује јавни интерес“. Међутим, питања која следе у обрасцу претежно су формулисана као коментари и предлози „у односу на израду анализе“ и „за израду анализе“, а као назив документа на који се упућују сугестије наводи се „Израда анализе о потребним медијским садржајима“.
Ова неконзистентност постоји и у обрасцу прописаном Правилником о спровођењу анализе о потребним медијским садржајима и додатно отежава разумевање тога шта се од учесника консултација очекује: да идентификују конкретне недостајуће медијске садржаје или да дају предлоге о начину на који Министарство треба да изради анализу.
Посебно је проблематично што јавности није представљен никакав нацрт анализе, методологија или други полазни документ на који би се могли односити коментари о „изради анализе“.
Програм јавних консултација такође не објашњава на који начин ће пристигли предлози бити обрађивани и вредновани. Министарство наводи да ће их анализирати и сачинити извештај, али није јасно по којим критеријумима ће се предлози разматрати, како ће бити укрштени са резултатима претходних конкурса, евалуацијама и другим подацима, нити на који начин ће из целокупног поступка бити изведени закључци о стварним потребама грађана за медијским садржајима.
То је посебно важно због тога што резултати ове анализе треба непосредно да утичу на будуће конкурсе за пројектно суфинансирање и на одлуке о темама, жанровима, циљним групама и износима средстава који ће бити финансирани јавним новцем.
Сматрамо да се испуњење члана 28 Закона не може свести на спровођење једне формалне обавезе – објављивање позива и остављање рока од најмање 30 дана за достављање предлога.
Суштина ове законске одредбе јесте да држава, на основу искустава из претходног пројектног суфинансирања, резултата евалуација, релевантних истраживања и консултација са стручном и широм јавношћу, утврди који медијски садржаји недостају и како јавна средства треба усмерити да би се боље остваривао јавни интерес.
Због тога захтевамо од Министарства информисања и телекомуникација да без одлагања:
-објави информације о томе које је активности до сада спровело на изради анализе о потребним медијским садржајима;
-објави извештаје о претходно спроведеним конкурсима који ће представљати основу за израду анализе;
-објави све доступне интерне и екстерне евалуације реализације пројеката из члана 27 Закона које се односе на релевантан период;
-објави податке о тематској и жанровској структури подржаних пројеката, циљним групама, територијалној заступљености и другим релевантним показатељима;
-јасно објасни на који начин ће предлози стручне и шире јавности бити разматрани и на који начин ће утицати на коначну анализу;
-отклони терминолошке и процедуралне нејасноће у документима који прате консултације.
Анализа о потребним медијским садржајима не сме бити административна формалност нити се њено спровођење може свести на прикупљање предлога јавности.
Она треба да пружи одговор на кључна питања: шта је јавним новцем до сада финансирано, какве је резултате то произвело, који садржаји и циљне групе су остали занемарени и како будуће пројектно суфинансирање може боље да одговори на стварне потребе грађана.
Само транспарентан, методолошки јасан и на подацима заснован процес може обезбедити да анализа из члана 28 испуни своју сврху и да будућа расподела јавних средстава за медијске садржаје заиста буде усмерена на остваривање јавног интереса.
Потписници:
Асоцијација медија
Асоцијација онлајн медија (АОМ)
Независно друштво новинара Војводине (НДНВ)
Независно удружење новинара Србије (НУНС)
Пословно удружење Асоцијација локалних и независних медија „Локал Прес“
Славко Ћурувија фондација
Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“
Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)
Удружење новинара Србије (УНС)
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.