Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Новинари на суду  |  Судска пракса  |  Судска пракса и ставови Врховног суда  |  Незаконит отказ Светлани Васовић Мекина у "Политици"
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Судска пракса и ставови Врховног суда

26. 10. 2018.

Аутор: Момир Илић Извор: УНС

Незаконит отказ Светлани Васовић Мекина у "Политици"

ОДЛУКА ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА: Преиначује се пресуда Апелационог суда у Београду Гж1 број 3615/2014 од 4. 12. 2015. године тако што се одбија жалба тужeног и потврђује пресуда Првог основног суда у Београду П1 број 12223/10 од 3. 6. 2014. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ - Пресудом Првог основног суда у Београду П1 број 12223/10 од 3. 6. 2014. године усвојен је тужбени захтев тужиље Светлане Васовић Макина из Београда и поништена као незаконита решења генералног директора и заменика генералног директора тужене „Политика новине и магазини“ д.о.о. из Београда, и то решење од 5. 3. 2010. године, којим је утврђено да је услед организационих промена престала потреба за радом тужиље Светлане Васовић Макина из Београда и решење од 8. 3. 2010. године, којим је тужиљи отказан уговор о раду код тужене „Политика новине магазини“ д.о.о. од  10. 3. 2008. године.

Обавезана је тужена да тужиљу Светлану Васовић Макина из Београда врати на рад и распореди на послове који одговарају њеној стручној спреми, знању, способностима. Обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 525.750 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 број 3615/2014 од 14. 12. 2015. године, преиначена је првостепена пресуда Првог основног суда у Београду и одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила да се пониште као незаконита решења генералног директора и заменика генералног директора “Политика новине магазини@. Одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужени да је врати на рад. Одбијен је тужбени захтев тужиље да се обавеже тужени јој накнади трошкове парничног поступка у износу од 525.750 динара, а обавезана тужиља да туженом на име трошкове парничног поступка исплати износ од 336.000 динара.

РЕВИЗИЈА
- Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужиља је балговремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиље основана. Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је код туженог била запослена на неодређено време, почев од 1. 3. 2006. године, а радни однос јој је престао 20. 4. 2010. године. Тужени је 27. 11. 2009. године усвојио Правилник о унутрашњој организацији и Правилник о систематизацији послова, па је новим Правилником на нивоу друштва смањен број систематизованих места са 504 на 356 места.

Дана 27. 11. 2009. године, након спроведених организационих промена које се огледају у укидању појединих послова или смањењу броја извршилаца на појединим пословима, тужени је донео одлуку о престанку потребе за обављањем послова за 18 запослених. Утврђено је да за 18 запослених не постоји могућност премештаја на друге послове, ни могућност преквалификације или доквалификације. Међу 18 запослених који су проглашени технолошким вишком је и тужиља Светлана Васовић Макина. На дан 9. 12. 2009. године 75 запослених дало је сагласност да буде утврђено као вишак запослених.

Одредбом члана 153. став 2. Закона о раду прописано је да је послодавац који утврди да ће доћи до престанка потребе за радом најмање 20 запослених у оквиру периода од 90 дана дужан да донесе Програм решавања вишка запослених. Доношењем елабората из новембра 2009. године тужена је имала сазнања да ће доћи до смањења броја запослених за 20 одсто, па је у складу са одредбама члана 153. став 2 Закона о раду морала да донесе Програм решевања вишка запослених, сагласно члану 153 став 1 Закона о раду, да искаже примењену меру за запошљавање – премештај на друге послове.

СТАВ ПРВОСТЕПЕНОГ СУДА
- Првостепени суд утврђује да је у ситуацији када се на ново систематизована радна места распоређују запослени чија су радна места новом систематизацијом укинута, критеријуми за распоређивање запослених морају постојати и морају се примењивати равномерно на запослене, нарочито ако постоји више запослених који испуњавају услове за рад на новопостојећим радним местима, а што тужена није урадила у односу на тужиљу. У току поступка је утврђено да је код туженог било упражњених радних места новинара у другим организационим јединицама, за које је тужиља испуњавала услове, а на која су распоређени запослени чија су радна места укинута, па тужиља није била изложена конкуренцији применом истих критеријума у односу на друге запослене који су премештени на нова радна места.

Првостепени суд је закључио да су оспорена решења незаконита.

СТАВ ДРУГОСТЕПНОГ СУДА
- Другостепени суд је преиначио првостепну пресуду наводећи да тужена није била у могућности да тужиљи обезбеди обављање других послова, односно рад на другим пословима или рад код другог послодавца, а чињеница да је тужена извршила прерасподелу других запослених на радна места где је могла бити распоређена и тужиља, не утиче на правилност донетих решења, из разлога што предност за закључење уговора о раду или анекса уговора о раду постоји само када послодавац заснива радни однос са трећим лицем, а не и у ситуацији када врши распоређивање већ запослених лица код истог послодавца. У ситуацији када је код тужене било 372 запослена, у тренутку када је утврђено да је 18 запослених проглашено технолошким вишком, тужена није била у обавези да донесе Програм решавања вишка запослених.

ЗАКЉУЧАК ВРХОВНОГ КАСАЦИОНОГ СУДА - Врховни касациони суд закључује да је другостепени суд (Апелациони суд у Београду - прим. УНС) погрешном применом материјалног права преиначио првостепену пресуду. Наиме, укупни вишак запослених по основу технолошког вишка није 18 запослених, већ се њему мора додати и број од 75 запослених којима је радни однос престао уз исплату стимулативне отпремнине, јер су и они представљали технолошки вишак, па самим тим број укупно запослених којима је дат отказ по основу технолошког вишка је већи од 18 како то утврђује другостепени суд, због чега је тужени и био дужан да донесе Програм решавања вишка запослених, а што није учинио.

Када се има у виду  број запослених код туженог и број запослених којима је по основу технолошког вишка отказан уговор о раду, јасно је да је тужени има обавезу да донесе Програм решавања вишка запослених у складу са  чланом 153 и 155 Закона о раду. Технолошки вишак су представљала 93 запослена и то 75 запослених којим је отказан уговор о раду уз исплату стимулативне отпремнине и 18 запослених којима је отказан уговор о раду уз исплату законске отпремнине, па се не може тврдити да је само 18 запослених технолошки вишак и да се према њима одређује да ли је било потребно донети Програм решавања вишка запослених или није.

(Из пресуде Врховног касационог суда Рев2 384/2017 од 24. 5. 2017. године) 



Коментари (1)

Остави коментар
пет

26.10.

2018.

anonymous [нерегистровани] у 20:51

dokle

Dokle ce nekaznjeno da muce ovu zenu? Kada ce konacno neko da je vrati na posao? Ovo je strasno.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси