Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Новинари на суду  |  Судска пракса  |  Судска пракса и ставови Уставног суда  |  Уреднику листа „Расина прес“ повређена слобода изражавања
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Судска пракса и ставови Уставног суда

19. 10. 2018.

Аутор: Момир Илић Извор: УНС

Уреднику листа „Расина прес“ повређена слобода изражавања

ОДЛУКА УСТАВНОГ СУДА - Усваја се уставна жалба Гвоздена Здравића и утврђује се да је пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 848/15 од 11. августа 2015. године повређена слобода изражавања, зајемчена чланом 46, став 1 Устава Републике Србије.

Поништава се пресуда Апелационог суда у Крагујевцу ГЖ. 848/15 од 11. августа 2015. године и одређује да исти суд донесе нову одлуку о жалби подносиоца уставне жалбе изјављеној против пресуде Вишег суда у Крушевцу П. 8/13 од 22. јануара 2014. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ -  Пресудом Вишег суда у Крушевцу П. 8/13 од 22. јануара 2014. године обавезан је тужени Гвозден Здравић, главни и договорни уредник месечног листа „Расина Прес“ и дописник дневног листа „Блиц“, овде подносилац уставне жалбе, да тужиоцу Славољубу Николићу, на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због повреде части и угледа плати 150.000 динара.

У месечном листу „Расина Прес“, број 14, из новембра 2011. године, објављен је чланак под насловом: “МУП да испита адаптацију 'Старог Млина' у Митровом Пољу“, у коме је наведено „да је за адаптацију 'Старог Млина' у Митровом Пољу потрошено преко 80.000 евра; да је адаптација 'Старог Млина' ишла преко Црвеног крста у Митровом Пољу; да је општина Александровац за  реконструкцију одвојила 4,6 милиона динара, а да је реконструкцију помогла америчка невладина организација „Мерси Корпс“ са више од 60.000 долара, те да се поставља питање где су потрошене паре ако се има у виду да адаптација 'Старог Млина' у најбољем случају  вреди око 10.000 евра... Зашто челници општине Александровац, као змија ноге крију информације о адаптацији тог објекта, зашто то раде ако знају са се Закон о доступности информација мора поштовати“.
 
У истом листу „Расина Прес“ број 35, децембар-јануар 2011/2012. године,  објављен је чланак под насловом „Стари Млин у Митровом Пољу - Нова жупска афера“, у коме је наведено да се „из документације о изградњи 'Старог Млина'' која је доспела у посед редакције 'Расина Прес' јасно види да је на помолу још једна жупска афера, коју су годинама брижљиво скривали челници општине Александровац; да је у тексту даље назначено да је Славољуб Николић, секретар александровачке организације Црвени крст тврдио да је адаптација 'Старог Млина' коштала само 14.000 евра и да општина за тај посао није издвојила ни динар; да је у тексту наведено и то да је у писму подршке 'Мерси корпсу'  од 28. јула 2006. године председник општине Александровац обавестио ову организацију да ће за адаптацију 'Старог Млина' општина Александровац издвојити из буџета 4.618.000 динара, а да је 'Мерси Корпс' за пројекат адаптације издвојила око 60.000 долара, тако да се поставља питање како је потрошен остатак од више од 70.000 евра, ако адаптација кошта 14.000“.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 848/15 од 11. августа 2015. године  преиначена је у жалбеном поступку побијана одлука Вишег суда у Крушевцу у погледу висине досуђене накнаде.

ОЦЕНА УСТАВНОГ СУДА
- Уставни суд налази да у оспореним пресудама (Вишег суда у Крушевцу и Апелационог суда у Крагујевцу - прим. УНС) уопште није утврђено које то конкретне информације садржане у новинским чланцима представљају изјаве о чињеницама, а које вредносне судове о тужиоцу, а што је овде од превасходног правног значаја, јер се постојање чињеница може доказати, док је истинитост вредносног суда  немогуће утврдити. Суд сматра да редовни судови, осим што нису утврдили које то конкретне информације садржане у новинским чланцима представљају изјаве о чињеницама, а које вредносне судове о тужиоцу, нису изнели ни довољне и уверљиве разлоге о томе да постоји објективна веза између садржине спорних чланака и директне погођености тужиочевих заштићених добара њиховом садржином. Полазећи од наведеног, Уставни суд је оценио да разлози које су навели поступајући судови како би оправдали предметно ограничење слободе изражавања нису били релевантни и довољни, те да такво ограничење није било неопходно у демократском друштву.

Стога је Уставни суд утврдио да је оспореном пресудом Апелационог суда у Крагујевцу подносиоцу  уставне жалбе повређена слобода изражавања, зајемчена чланом 46. Устава, па је уставну жалбу усвојио.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси