У поруци адвокатима RSF-а, Министарство је навело да су током дана поново активирани налози 1.406 запослених, као и извођача радова USAGM-а (савезне агенције која надгледа неколико америчких медија) и VoA .

Додаје се да би сви запослени сада требало да имају приступ систему.

USAGM очекује повратак програма следеће недеље.

Средином марта, Трампова администрација је новинаре послала на принудни одмор и почела да отпушта репортере Гласа Америке и неколико других јавних медија.

Међутим, амерички правосудни систем се успротивио тим мерама. Kрајем марта, савезни судија у Њујорку први је обуставио одлуку о обустављању активности ових јавних медија, а затим и савезни судија у Вашингтону, у априлу.

„Поздрављамо тај напредак, али непредвидљиви приступ Трампове администрације захтева опрез. Сада је неопходно да се обезбеде гаранције у вези са одрживошћу финансирања које је амерички Kонгрес доделио свим медијима USAGM-а“, рекао је генерални директор RSF-а Тибо Бритен (Thibaut Bruttin).

Према његовим речима, право на поуздане информације за десетине милиона слушалаца не може зависити од произвољних политичких иницијатива.

VoA, основан током Другог светског рата, Радио Слободна Европа формиран током Хладног рата, и Радио Слободна Азија основан 1996. године, намењени су преношењу „гласа Америке“ широм света, посебно у земљама са ауторитарним властима.

Трамп је средином марта потписао декрет којом се владина агенција USAGM, која је 2023. године имала 3.384 запослена, класификује као „бескорисни елемент америчке савезне бирократије“.

Пет од осам оснивача агенције је тада напустило Танјуг како би основали Бету. Остали су били новинари Времена, Политике и НИН-а.

Бета је почела као регионални информативни сервис вести из Србије, тадашње Савезне Републике Југославије, региона и више светских центара.

Новинска агенција Бета данас емитује модерне, мултимедијалне информативне садржаје поштујући законе, кодексе новинара, професионалне и етичке стандарде.

Бета је 2003. године покренула Радио "Сто плус" у Новом Пазару, који емитује програм у региону Санџака.

Агенција посебну пажњу посвећује темама из области екологије и развила је сајт "Зелена Србија", а редовно прати и европске интеграционе политике којима се бави "Дневни европски сервис".

Новинска агенција Бета од 2004. године организује конкурс "Бетина фотографија године" за најбољу медијску фотографију Југоисточне Европе.

Бета и Независно удружење новинара Србија (НУНС) од 2022. додељују награде из области медијске писмености "Драган Јањић" у знак сећања на новинара Драгана Јањића (1955 - 2020), једног од оснивача Бете и НУНС-а.

Додељује се и награда "Дамјан Диклић" за најбољу фотографију о животу и инклузији особа са посебним потребама.

Овогодишње уручење награда биће на отварању изложбе, 29. маја у Европској кући у Београду.

„Као радници РТС који су непрестано дежурали испред својих зграда и учествовали у комуникацији са студентима у блокади у вези са одржавањем комеморације – одлучно демантујемо тврдње из спота. Комеморација је одржана као и сваке године, а са ње су изостали једино челници Радио-телевизије Србије. Тог дана и ноћи, 23. априла, 24 часа није било никакве музике нити буке испред зграда РТС у Таковској и на Кошутњаку. Овим путем, такође, позивамо руководство РТС да јавно демантује лажи изнете у споту, а надлежне службе да предузму мере против аутора због свесног и намерног обмањивања јавности“, наводе они.

У извјештају, који је објавила међународна организација Репортери без граница (РСФ) поводом 3. маја – Свјетског дана слободе медија, наводи се да Црна Гора настоји да се придружи Европској унији, а владајућа коалиција, која је преузела власт 2023. године, ускладила је национално законодавство са европским стандардима.

Такође, у бази Сафе Јоурналист забиљежена су 24 инцидента, што је значајно више у односу на предходну годину, када их је било 16.

Новинарска олидарност требала би бити  темељ сваког д‌јеловања., а стално залагање за права, сигурност и професионалне стандарде је заједничка. Само солидарни између себе можемо да градимо медијску сцену која служи јавном интересу и чува слободу говора.

Ово је прилика да се упути и апел властима, али и опозицикји да морају гарантовати сигуран амбијент за рад новинара и новинарску аутономију.

Такође смо свједоци смо да се новинари и новинарке у Црној Гори са лошим социо-економским положајем са неадекватим примањима и под сталним притиском власника медија и политике.

Забрињава неколегиојалност и недостатак солидарности међу новианрима, медијима и удружењима медија.

Све ово утиче на пад новинарског професионалнизма, аутоцензуру и директно се одражава на пад повјерења у новинаре и медије.

УНЦГ подржава  актуелну власт , опозицију и НВО које се баве медијима да новинарима и новинаркама створе и гарантују да раде свој посао слободно, професионално и без полицијског обезбеђења и  страха за голи живот и минимум егзистенције.

 Предсједник УНЦГ Тихомир Бурзановић

 Секретар УНЦГ Иван Милошевић

 Подгорица, 2.маја 2025.г.

У поређењу са 2022. годином, број запослених у овим професијама нагло је порастао у Луксембургу (+67,5%), Летонији (+43,1%) и Литванији (+22,9%), наводи Еуростат.

Највећи релативни пад забележен је на Кипру (-28,4%), у Португалу (-27,4%) и Словенији (-23,4%).

Када је реч о Србији, Еуростат наводи да се професијом „аутора, новинара и лингвиста“ 2023. године бавило укупно 13.100 грађана.

У Хрватској је овај број 6.900, у Румунији 12.500, Бугарској 9.100, Италији 72.300…

Издавачка индустрија

У 2023. години 76.328 предузећа у Европској унији бавило се издавањем књига и периодике.

Највише ових предузећа било је у Француској (23.648), Шпанији (5.910), Немачкој (5.374), Чешкој (5.349) и Италији (4.393).

У Србији се број издавачких предузећа смањује, па је са 793 колико их је било у 2021, преко 718 из 2022. године, број дошао до 709 ових предузећа у 2023.

Хрватска има 706 оваквих предузећа, Северна Македонија 183, Босна и Херцеговина 118, Румунија 2.296, Бугарска 990…

Иако криза слободе медија траје већ годинама, извештавање о трагичном урушавању надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду довело је до још већег притиска на новинаре широм Србије, укључујући младе новинаре и студенте новинарства, оцењује се у извештају.

Од цензуре, политичког притиска, све веће контроле медија, непрекидних кампања блаћења, злоупотреба тужби и свакодневних претњи по живот – медијски радници суочени су са непријатељским окружењем у којем починиоци – укључујући и државне власти и званичнике – делују некажњено, истиче се у документу. Истраге о претњама, када се и покрену, ретко су ефикасне, а још ређе се завршавају, те више служе као формалност него као искрен покушај да се обезбеди правда и заштита за новинаре.

Спречени да обављају свој уобичајени посао, новинари су суочени са константним нападима, одбијањима покушаја дискредитације, што иде на штету права грађана да буду информисани слободно и непристрасно.

Током мисије солидарности, партнери МФРР-а су се састајали са новинарима из приватних и државних медија, синдикатима и организацијама цивилног друштва. Делегација се такође састала са представницима Републичког јавног тужилаштва и српске полиције, као и представницима канцеларије Европске уније у Београду, Савета Европе (ЦоЕ) и Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС).

Међу налазима МФРР-а налазе се и озбиљни пропусти српских власти у заштити новинара, што је у супротности са заштитом слободе изражавања предвиђене Европском конвенцијом о људским правима (ЕКЉП) и мерилима из Поглавља 23 (Правосуђе и основна права) у оквиру преговора о приступању ЕУ.

Кључне препоруке за Спречени да обављају свој уобичајени посао, новинари су суочени са константним нападима, одбијањима покушаја дискредитације, што иде на штету права грађана да буду информисани слободно и непристрасно.

Током мисије солидарности, партнери МФРР-а су се састајали са новинарима из приватних и државних медија, синдикатима и организацијама цивилног друштва. Делегација се такође састала са представницима Републичког јавног тужилаштва и српске полиције, као и представницима канцеларије Европске уније у Београду, Савета Европе и Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС).

Међу налазима МФРР-а налазе се и озбиљни пропусти српских власти у заштити новинара, што је у супротности са заштитом слободе изражавања предвиђене Европском конвенцијом о људским правима (ЕКЉП) и мерилима из Поглавља 23 (Правосуђе и основна права) у оквиру преговора о приступању ЕУ.

Кључне препоруке за Спречени да обављају свој уобичајени посао, новинари су суочени са константним нападима, одбијањима покушаја дискредитације, што иде на штету права грађана да буду информисани слободно и непристрасно.

Током мисије солидарности, партнери МФРР-а су се састајали са новинарима из приватних и државних медија, синдикатима и организацијама цивилног друштва. Делегација се такође састала са представницима Републичког јавног тужилаштва и српске полиције, као и представницима канцеларије Европске уније у Београду, Савета Европе (ЦоЕ) и Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС).

Међу налазима МФРР-а налазе се и озбиљни пропусти српских власти у заштити новинара, што је у супротности са заштитом слободе изражавања предвиђене Европском конвенцијом о људским правима (ЕКЉП) и мерилима из Поглавља 23 (Правосуђе и основна права) у оквиру преговора о приступању ЕУ.

Кључне препоруке за за власти Србије, укључујући председника Србије:

- Прекинути и осудити све јавне нападе на медије и новинаре

- Прекинути све незаконите полицијске акције против медија, укључујући упаде у редакције

- Зауставити незакониту употребу шпијунског софтвера против новинара и цивилног друштва

- Обезбедити адекватну обуку за припаднике полиције и правосуђа

- Осигурати темељну и брзу истрагу о нападима на медије и новинаре, укључујући нерешена убиства

- Осигурати да нови процес избора чланова РЕМ Савета буде фер, независтан и транспарентан, без политичког утицаја

- Обезбедити независност јавног сервиса

Препоруке за Европску унију:

- Јавно осудити све нападе на новинаре и представнике цивилног друштва који добијају претње, физичке нападе и правне притиске због свог рада

- Јавно и доследно испитивати власти Србије о статусу истрага напада на новинаре

- Јавно осудити незаконити дигитални надзор и коришћење шпијунског софтвера против новинара и организација цивилног друштва, и подићи то питање на високим састанцима са српским званичницима, укључујући председника Србије

- Размотрити обуставу преговора са српским властима о Поглављу 23 док се не спроведу суштинске и одрживе реформе у области слободе медија, медијског плурализма и безбедности новинара

- Media Freedom Rapid Response изражава спремност да учествује у јавним консултацијама и пружи подршку у јачању слободе медија у Србији.

- Мисију је предводила Европска федерација новинара (ЕФЈ), а придружили су се и представници организација Article 19 Еуропе, Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ), Free Press Unlimited (ФПУ), Међународни институт за штампу (ИПИ), као и OBC Transeuropa (ОБЦТ). Мисија је координисана уз подршку Независног удружења новинара Србије (НУНС).

Извештај је настао као заједнички напор свих организација које су учествовале у мисији, истиче се у саопштењу.

У светлу актуелних догађаја нарочито забрињавају и за осуду су случајеви кршења загарантованог права на равноправност, односно случајеви дискриминације по основу политичке или синдикалне припадности. Било које лично својство запосленог, па и његово чланство у политичкој, синдикалној или другој организацији, не сме бити разлог ускраћивања, ограничавања или нарушавања било чијих права, истакла је повереница.

Институција Повереника је недавно Уставном суду поднела предлог за оцену уставности и законитости Посебног колективног уговора за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика због тога што поједине одредбе нарушавају једнакост запослених пред законом. Само због чињенице да је запослени члан одређеног синдиката који је потписник Посебног колективног уговора, његове године рада код послодавца не треба да вреде више, навела је у препоруци Јанковић.

Повереница указује да је технолошки напредак проузроковао глобалне изазове са каквима се до сада нисмо суочавали. Све је више  радних  миграција, флексибилних и несигурних облика радног ангажовања, фриленс послова, рада на онлајн платформама, мобилним сервисима и рада од куће, због чега  је, с обзиром на значај права на рад, неопходно обезбедити широки социјални дијалог свих релевантних актера и променити Закон о раду, којим ће се прецизно регулисати  сви облици рада и обезбедити адекватна заштита свих радника. Сви послодавци, државни органи, синдикати и организације цивилног друштва треба да активно доприносе стварању подстицајног и здравог радног окружења у коме ће сви грађани и грађанке имати једнаке шансе, без страха од дискриминације и уз пуно поштовање њиховог достојанства и интегритета, закључила је Јанковић.

Шеф ЕУ-Балкан деска у Репортерима без граница Павол Салај за Асоцијацију независних електронских медија каже да је напредак Србије за два места (96. од 180 земаља) илузија јер је оцена Србије заправо у паду за 0,92 поена (53,55 на скали од 0 до 100) те је, према његовим речима, очигледно да се слобода медија у земљи додатно погоршала. Он објашњава да се напредак Србије може пре приписати паду других земаља. 

- У ствари, резултат Србије достиже рекордно низак ниво у 23-годишњој историји Индекса, наглашава Салај.

Србија и даље остаје рангирана као земља са „тешком“ ситуацијом слободе штампе (на мапи Индекса обележено наранџастом бојом), што је друга најгора категорија од постојећих пет. 

Према Салајевим речима, пад слободе медија у Србији покрећу политички и правни фактори. Појашњава да се то може приписати напорима владајуће странке да угуши независно новинарство политичким нападима, злоупотребама тужби (СЛАП) и произвољним надзором и додаје да произвољна претрага портала за проверу чињеница Истиномер из 2025. године потврђује овај веома опасан тренд, као и да злоупотреба спровођења закона, која има за циљ застрашивање и дискредитовање критичара, одражава ауторитарне праксе режима Слободана Милошевића из 1990-их. 

- Он оцењује да су с друге стране српске власти фаворизовале неконтролисано ширење руске пропаганде, а РТ Балкан је покренуо свој ТВ канал крајем 2024. године. Штавише, Индекс за 2025. годину још увек не рачуна сва бројна кршења која су се догодила у првим месецима 2025. године: бројне физичке нападе, покушаје блокирања медија, вербално злостављање од стране политичара СНС-а и прорежимских активиста. 

- Упркос политичком непријатељству и захваљујући подршци јавности, независни медији су 2024. године показали своју чврстину и отпорност у кризној ситуацији, што је спречило даље штете по слободу штампе у Србији, закључио је Салај у изјави поводом објављивања најновијег Индекса слободе штампе Репортера без граница.

Нападу је претходио инцидент када је група присутних напала поворку војних ветерана који су кроз Трг Николе Пашића пролазили на путу ка згради Радио-телевизије Србије, навео је Инсајдер.

Редакција Инсајдера je тужилаштву пријавила напад на Стефана Миљуша

Истовремено, испред Дома културе у Грачаници, новинари ће прочитати проглас УНС-а и говорити о слободи медија и положају новинара и медијских радника.

СИНОС позива медијску заједницу да подржи социјални дијалог јер је неопходан у заштити личног интегритета новинара и медијских радника и достојанства новинарске професије. 

Успостављање социјалног дијалога у медијима и потписивање посебног колективног уговора предвиђено је и Медијском  стратегијом где је наведено: Мешавина ниских примања која се исплаћују касно, недовољна сигурност посла, рад без уговора или са лако раскидивим уговором представља облик притиска који подстиче ширење аутоцензуре, отежава независност, квалитетно новинарство и фаворизује „таблоидизацију”.

СИНОС позива синдикате у медијима да се заједно изборе за већа радна права новинара и медијских радника у Србији. 

Новинари и уредници наводе да је садржај који креира вештачка интелигенција „користан, али непоуздан“, а многи имају етичке дилеме око употребе ових алата.

Извештај, настао на основу упитника на који је одговарало 124 новинара и уредника, и фокус група са запосленима у локалним, националним и истраживачким медијима, показује да – иако многи користе вештачку интелигенцију (ВИ) – новинари употребљавају свега неколико најпознатијих алата. О вештачкој интелигенцији у редакцијама се готово и не разговара.

„Оно што можемо да закључимо из разговора са новинарима и уредницима јесте да им недостају обуке и тренинзи, како о алатима и њиховој употреби, тако и о правилима употребе и етичким недоумицама које имају“, каже Тања Максић, ауторка извештаја и програмска координаторка БИРН-а.

У Србији је почетком 2025. године усвојена нова Стратегија развоја вештачке интелигенције, којом се дефинише оквир за доношење специјалног закона усклађеног са међународним стандардима и планира улагање у образовање, инфраструктуру и стимулисање примене вештачке интелигенције.

У Стратегији се јавно информисање помиње као једна од области која ће бити погођена вештачком интелигенцијом, па се предвиђају обуке новинара о етичкој употреби ВИ, и наводи да ће медији имати важну улогу у подизање писмености у друштву.

У новом Кодексу новинара и новинарки Србије, усвојеном крајем прошле године, пише да „медији морају да на транспарентан, одговоран и сразмеран начин користе вештачку интелигенцију у стварању садржаја и у целини су одговорни за овако објављени садржај“, као и да су „дужни да обавесте јавност да је медијски садржај креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији”.

Chat GPT, Canva АI и Otter – свега неколико алата у употреби

Док већина новинара и новинарки у раду бар понекад користи вештачку интелигенцију, чак четвртина испитаника није никада користила ниједан алат. 

Вештачка интелигенција се најчешће користи за рутинске послове: транскрипцију, израду визуализација, резимее текстова и писање објава за друштвене мреже. 

За већину испитаника синоним за вештачку интелигенцију је Chat GPT, док новинари и уредници махом не препознају или не користе у значајнијој мери друге алате.

„Сваки дан ми је упаљен Chat GPT, али је то и даље примитивна употреба“, наводи саговорник који је уредник у локалном медију.

У анализи се објашњава да се најмање користе алати „који захтевају нешто компликованије операције и савлађивање одређених технолошких знања, која евидентно изостају“.

„То се односи на проверу информација које су ВИ генерисане или креирање фотографија и визуализација или, на пример, СЕО оптимизација, послове који су медијски радници традиционално поверавали дизајнерима или IT стручњацима”, констатује се у извештају.

Истраживање показује да комерцијални и мејнстрим медији највише користе ВИ за креирање забавног садржаја попут квизова, различитих топ листа, или креирања шаљивих песама на основу текстова.

„Користили смо Chat GPT за писање промо текстова. Имали смо ситуацију да нам клијент пошаље пет линкова, а ја не знам ништа о роби коју они продају и губио сам пуно времена. Ставио сам линкове у Chat GPT и добио поруку од клијента ‘ово је супер текстић’“, наводи учесник фокус групе, уредник у локалном медију.

С друге стране, истраживачке редакције користе ВИ алате за обављање врло комплексних задатака, од читања пресуда које имају више хиљада страница, преко кодирања, па до обраде велике количине података.

„За једну причу смо користили судски предмет који има више од хиљаду страна. Да смо морали то да радимо без Chat GPT, радили бисмо до данас”, наводи овај истраживачки новинар.

Обележавање генерисаног садржаја – дилема за новинаре

Већина новинара, њих 86 одсто, сматра да медији јесу одговорни за садржај генерисан употребом вештачке интелигенције, и многи испитаници наводе да никада не би објавили овај садржај без новинарске и уредничке интервенције и провере.

„Никада не објављујемо текст који је написала искључиво вештачка интелигенција“, каже један уредник локалног медија.

Управо због те људске интервенције постоје и недоумице око обележавања садржаја који је настао уз помоћ вештачке интелигенције, иако нови Кодекс новинара Србије наводи да редакције треба да означе генерисан садржај. 

У извештају се наводи да новинари и уредници готово увек обележавају визуализације које су генерисане вештачком интелигенцијом, али да су текстови комплексније питање. Већина испитаника „не сматра да садржај који је креиран уз помоћ ВИ, а који је касније прошао новинарску или уредничку контролу, треба на било који начин обележити“, наводи се у извештају.

„Нисам сигуран шта тачно значи ако наведеш да је текст писала ВИ… Није важно да ли је текст писао новинар или ВИ ако имаш живог човека који је гарант да су те информације исправне. Мора уредник да одобри текст, јер никад неће постојати машина која седи у редакцији са новинаром док ради, стилски среди текст или одреди шта је потенцијално утуживо“, каже један уредник.

Употреба вештачке интелигенције без обука и јасних правила

Више од четвртине учесника изјавило је да не постоји ниједна особа у редакцији која се бави употребом вештачке интелигенције, док су многи навели да технологију истражују самоиницијативно, најчешће без подршке уредништва или техничког особља. 

„Не користимо систематски, осим за превођење и транскрипцију текста. Све је на нивоу индивидуалних експеримената док не нађемо интерне капацитете да то претворимо у нешто што би се користило у свакодневном раду“, наводи  учесник једне од фокус група, који је уредник у националном медију.

Већина испитаника, њих 80 одсто, кажу да до сада нису имали никакве обуке у вези са коришћењем вештачке интелигенције.

Само мали број испитаника навео је да њихова редакција има интерне смернице за коришћење вештачке интелигенције. 

„Причали јесмо о правилима употребе, дефинисали нисмо, једноставно мали смо тим и комуникација је директна“, наводи један од учесника фокус групе.

„Ови подаци показују нам да редакције не уводе вештачку интелигенцију у рад на стратешки начин, а постоји опасност да, без институционалног вођства, употреба ових алата може довести до неједнаке и неконзистентне употребе нове технологије, али и до неједнаке примене етичких правила“, каже ауторка истраживања Тања Максић.

Многе редакције препознају потребу за стратешким приступом, али немају ресурсе – ни финансијске, ни људске. 

„Обуке, куповина лиценци, ангажовање ИТ стручњака, израда смерница – све су то трошкови које многе редакције не могу да приуште“, појашњава Максић.

Забринутост због употребе вештачке интелигенције у медијима

Иако велики број испитаника види користи од технологије – бржи рад, боља организација, могућност експериментисања – готово сви препознају и етичке изазове. Најчешће спомињани су проблеми приватности, ауторских права, потенцијал за пристрасност алгоритама, као и страх од губитка радних места.

Новинари и уредници који су учествовали у истраживању свесни су лимита и грешака које могу да направе алати вештачке интелигенције.

„Мени се дешавало да погреши у преводу са српског на енглески, да избаци делове који су важни и потпуно погрешно преведе контекст.. није сконтао,“ објашњава један новинар националног медија.

Новинари и уредници кажу да квалитет видео материјала и пратећих графика генерисаних вештачком интелигенцијом нису на задовољавајућем нивоу, као и да су се појавиле халуцинације код анализе већег сета података. Садржај може да буде и пристрасан и нетачан.

„Грешке на које смо наишли су нас и зауставиле да користимо ову технологију систематски. Кад смо сви сели и експериментисали са  , нисмо наишли на задовољавајуће резултате управо због халуцинација“, каже један уредник националног медија.

У истраживању се оцењује да вештачка интелигенција неће, бар у скорије време, моћи да буде нешто на шта се новинари и уредници могу потпуно ослонити без додатних провера.

„Општи је консензус да је уредничка контрола и одговорност и даље неприкосновени стандард, без обзира на технолошке промене“, закључује се у анализи.

Софтвер вештачке интелигенције GPT-4о, који се појавио на тржишту пре свега неколико дана, понашао се превише ласкаво, понизно, а купци су се жалили да их чак и код најбаналнијих питања прво обасипа похвалама.

На друштвеним мрежама су се последњих дана шириле приче да је та верзија GPT, програма који користи дубоко учење и треба да олакша комуникацију људи са комопјутером и одговара на њихова питања, или преводи, чак и најлуђе идеје, попут питања да ли треба загрлити кактус, еуфорично подржавала, пишу медији.

Корисници су се жалили да је такво понашање софтвера збуњујуће и непријатно, због чега се компанија OpenAI одлучила да интервенише.

Један од разлога је, међутим, вероватно то што су креатори бота настојали да створе софтвер који ће се по сваку цену допасти корисницима, и што су према постојећој статистици фирме комплименти увек наилазили на позитиван пријем.

OpenAI убудуће планира да уведе више опција понашања свог софтверског бота, који је пре нешто више од две године изазвао еуфорију око вештачке интелигенције и који у међувремену употребљава недељно око 500 милиона активних корисника.

Извршни директор OpenAI Сем Алтман рекао је да је повлачење тог софтвера потпуно завршено, и да се ради на унапређењу те верзије. Он је на платформи X признао да је нова верзија била превише улизивачка и досадна.

Како је навео у саопштењу, на то се одлучио због директне цензуре коју је доживео, а о којој је јавност обавестио бивши премијер Здравко Кривокапић, преносе подгоричке Вијести.

Ипак, Њузмакс Балканс демантује да је интервју цензурисан.

Кривокапић је оптужио телевизију Њузмакс Балканс да је из емисије „Перспектива” у којој је гостовао, исекла делове који говоре, о како је казао, некоректном и зачуђујућем иступу патријарха српског Порфирија током боравка у Кремљу.

Како Живаљевић наводи у саопштењу, интервју са Кривокапићем је у целости послат редакцији у Београду, а упркос његовом противљењу, уредништво у Београду је одлучило да скрати емисију, уз образложење да траје дуго.

„Све сам урадио да спречим цензуру, као уредник у подгоричкој редакцији, али безуспешно. То доказује и пословна преписка са надређеним уредништвом у Београду које сам обавестио да не подржавам додатну монтажу, тј. уклањање дела интервјуа са Кривокапићем. Нисам ни за другу опцију, неемитовање емисије”, наводи Живаљевић у саопштењу.

Кривокапић је раније у среду саопштио да су из интервјуа исечени делово који „говоре о некоректном и зачуђујућем иступу патријарха Порфирија током боравка у Кремљу, а који се тичу два става – његове неутемељене констатације да се у Србији ради о ткз. обојеној револуцији и да иза ње стоје западне службе и реакције на мешање у политичка питања Црне Горе, које је непримерено и у досадашњој пракси незабележено”, преносе Вијести.

Њузмакс Балканс: Нисмо цензурисали интервју

Телевизија Њузмакс Балканс демантовала је изјаву бившег премијера Цене Горе Здравка Кривокапића да је цензирисала интервју који јој је дао и навела да гради кредибилитет у Србији и региону на принципима професионалног новинарства, поштовања различитих ставова и инсистирања на објективном приступу свим темама и саговорницима.

„Наши уреднички стандарди јасно искључују било какву врсту цензуре, што потврђује наш досадашњи рад и отвореност према различитим мишљењима”, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Неwсмаxс Балканс.

Како се додаје, емисије које реализују, снимају се унапред, а њихова дужина је временски ограничена – у овом случају на 49 минута ефективног програма, уз законом прописане обавезне рекламне блокове.

„Уреднички тим има одговорност да у оквиру тог времена обради централну тему емисије, која је овог пута била фокусирана на унутрашњополитичка питања Црне Горе”, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Неwсмаxс Балканс.

„Желимо да нагласимо да ниједан део није изостављен из садржајних, идеолошких или политичких разлога, већ искључиво због форме и динамике емисије, уз професионално уређивање које је у складу са тематским оквиром. Верујемо да сваки добронамерни гледалац нашег програма може препознати нашу посвећеност слободи говора и фер третману саговорника”, додаје се у саопштењу.

Када се 2003. године светлоплави лого појавио на нашим десктоповима означио је први пут да обични корисници могу бесплатно да успостављају аудио и видео позиве преко интернета – и тиме је класична фиксна и мобилна телефонија пренесена у дигитални свет. Ипак, у мају, ова некада свеприсутна видео chat платформа заувек затвара своје „свевидеће око“.

Власник Скајпа, Мајкрософт, објавио је да се платформа гаси 5. маја, након више од 20 година рада, у циљу „поједностављивања комуникацијских услуга за кориснике“ и преусмеравања на своју огромну пословну платформу Teams (где ће се пребацити и преостали милиони корисника Скајпа у наредним данима). У саопштењу поводом гашења, Мајкрософт – који је купио компанију 2011. године за 8,5 милијарди долара – навео је да је Скајп био „неизоставан део савремене комуникације и сведок безброј значајних тренутака“, али да је заправо већ деценију на апаратима за одржавање живота.

Можда се питате: како је толико вољена платформа доживела тако озбиљан пад баш у тренутку када се цео свет пребацио на интернет услед пандемије?

Први део приче је тај да Скајп једноставно није успео да парира сјајнијим конкурентима попут Зум-а или Slack-a, који су искористили глобални прелазак на рад од куће. Друга теорија каже да Скајп није био довољно прилагођен за еру паметних телефона. А према некима, Мајкрософт је свесно потиснуо Скајп на технолошку маргину да би ојачао Teams – и тиме полако елиминисао оригиналног пионира.

Када су 2003. године дански софтверски инжењер Јанус Фријс и шведски програмер Никлас Ценстром основали Скајп, компанија је доживела астрономски успех – до краја 2005. имала је 75 милиона активних корисника.

Први пут је продата eBay-u 2006. за 2,6 милијарди долара, да би већ 2009. већински удео био продат конзорцијуму инвестиционих фондова. Затим су се укључили гиганти: Мајкрософт је 2011. надмашио понуде Гугла и Фејсбука и купио Скајп, у тренутку када је платформа имала око 150 милиона активних месечних корисника и чак 663 милиона регистрованих широм света. Скајп је био толико раширен да је постао глагол – синоним за видео позив.

Ако сте користили Скајп у његовим раним годинама, можда вас и данас ухвати талас носталгије када се сетите оригиналног звона позива или оних шушкавих нотификација које су га чиниле неодољивим.

Од 306 пријава из целе Србије, 78 пројеката је добило средства.
Додељивани су износи од 600.000, 700.000, 900.000, па све до 1.200.000 динара по пројекту.
Просечан износ додељених средстава износио је око 602.500 динара.
Бечејски предлози нису прошли ни праг подршке.

Ко је оцењивао медијске пројекте?

У комисији, која је бројала пет чланова, седела је и Зорана Љубојев, уредница и новинарка ТВ Бечеј, суграђанка из исте средине чије пројекте је такође оцењивала.
Поред ње, члан комисије била је и Драгана Стефановић, ћерка Владана Стефановића, власника „ВТВ д.о.о. Суботица“, у оквиру које послују ТВ Бечеј – коју, да подсетимо, грађани бечејске општине „издашно плаћају“ – као и ТВ Нови Бечеј и друге локалне станице широм Војводине.

Удружење електронских медија „ЦомНет“ основано је 2014. године, а као законски заступник тада је уписан Владан Стефановић.
Испред овог удружења за чланицу конкурсне комисије предложена је Зорана Љубојев.
Савез удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ основан је 2015. године, а и у овом савезу Владан Стефановић је уписан као законски заступник, што је и данас и што је и видљиво у званичној евиденцији Агенције за привредне регистре (АПР).
Испред овог другог удружења за чланицу комисије предложена је његова ћерка, Драгана Стефановић.
Такође, према наводима бројних медија (РТВ, Дневник), као и према информацијама доступним на званичном сајту ЦомНет мреже, од 2018. године Владан Стефановић је постао и заменик заступника Удружења електронских медија „ЦомНет“, чиме у пракси задржава утицај на оба удружења.

У складу са Законом о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016) и Законом о спречавању корупције („Службени гласник РС“, бр. 35/2019), члан комисије у поступку одлучивања о додели средстава за суфинансирање пројеката у области јавног информисања дужан је да затражи изузеће уколико постоји стварни или потенцијални сукоб интереса, односно било каква сумња у његову непристрасност.
У овом случају, изузећа није било, иако су две чланице комисије – Зорана Љубојев и Драгана Стефановић – биле предложене од стране удружења са којима је Владан Стефановић повезан: као законски заступник Савеза удружења „Асоцијација радио-телевизија Србије“ и као заменик председника Управног одбора Удружења електронских медија „ЦомНет“.

Одговор система стигао је брзо.
„Награде“ су подељене – али не онима који су објективно информисали грађане, већ „подобнима“.

Анализа одбијених пројеката из Бечеја
Медиум д.о.о. предложио је пројекат „Портал за основце Бечејски дани“, усмерен на формирање дечјих редакција и едукацију о писању за интернет. Пројекат је оцењен са 61,60 бодова.

Мозаик д.о.о. конкурисао је пројектом „Тамна страна приче о деци – Вршњачко насиље у школама“. Пројекат је добио 60 бодова.

Портал Webinfo пријавио је пројекат „Кликни паметно – Деца у свету дигиталних могућности и ризика“, наставак серијала „Цица и Глиша“ који је већ уврштен у уџбенике основних школа. Пројекат је оцењен са 59,20 бодова.

Портал Мојбечеј је конкурисао пројектом „Транспарентност и интегритет: Одговорне јавне финансије у Потиским општинама“, са циљем да анализира трошење буџета локалних власти. Пројекат је оцењен са 56,40 бодова.

Сви ови пројекти бавили су се важним друштвеним темама: образовањем, безбедношћу деце, борбом против насиља, одговорношћу локалних власти – темама експлицитно предвиђеним као приоритетима конкурса.
Али ни то није било довољно.

Просечна оцена бечејских пројеката износила је око 57 бодова, што је било испод „црте подршке“.

Кад правила нису иста за све
Тешко је поверовати да у Бечеју, у граду са традицијом новинарства и грађанског ангажмана, данас нико није способан да напише пројекат вредан суфинансирања.
Још је теже поверовати да су сви одбијени зато што њихови пројекти нису задовољили конкурсне критеријуме.

Посебно питање остаје отворено:
Како објаснити да су пројекти из исте средине, усмерени на унапређење информисања грађана, образовање и јавни интерес, добили тако ниске оцене?
Како објаснити да су иницијативе које су имале потенцијал да допринесу локалној заједници остале без подршке, док су високе оцене добили предлози са којима поједини чланови комисије имају професионалне или пословне везе?

Било како било, Бечеј је ове године остао без средстава за продукцију интернет медијских садржаја који би унапредили информисање грађана и остваривање јавног интереса.
Не зато што није имао пројекте вредне подршке.
Већ зато што правила, која би требало да важе за све, очигледно нису важила за свакога под‌једнако.

Наставиће се...

После завршеног Пољопривредног факултета у Београду, радила је у специјализованом листу “Пољоиндустрија”.

Године 1984. долази у Радио Београд и на нашем Првом програму постаје ауторка, уредница и водитељка култне емисије "Недељом за село”. Истовремено, као новинарка унутрашње и привредне редакције прати теме и догађаје у сектору пољопривреде за информативне емисије.

Од 2000. до одласка у пензију, Драгана Ћосић била је уредник Унутрашње и Привредне редакције и током готово двадест година однеговала је генерације младих новинара који су данас међу најбољима у бројним домаћим и иностраним редакцијама.

Поседовала је висок степен језичке културе, способност говора пред микрофоном доношења одлука и преношења знања. Знала је да мотивише цео информативни програм. Увек спремна за тимски рад, али и за рад под притисцима, којима је одолевала. 

Сви ћемо заувек памтити њену професионалност, принципијелност, храброст - тако потребну овој професији – срчаност и темперамент. Неговала је заједништво и добру атмосферу, а красила ју је колегијалност и посвећеност послу и зато ће заувек бити у нашем сећању.

Испраћај за кремацију Драгане Ћосић биће у петак, на Новом гробљу у 12 часова.

„Испред једне основне школе у центру Алексинца, данас је у поподневним сатима дошло до инцидента, када се срушила бандера која се налазила поред школске установе. Бандера је препречила цео пут. Није познато како је дошло до тога да бандера падне. Том приликом нико није повређен. Надлежне екипе налазе се на терену и врше увиђај.”

Ову информацију су јуче објавили портали „Блицˮ, „Дневникˮ, „К1 Инфоˮ, „Узвикˮ, „Југ медијаˮ, портали од Новог Сада, преко Београда, до Лесковца. Сви они се позивају на Инстаграм објаву портала „192.рсˮ из Новог Сада. Наша редакција је обишла терен и надлежне у локалној самоуправи и увидела да се ради о нетачној вести.

Из поузданих извора у локалној самоуправи нам је казано да јуче није било никаквог пада бандере и да објављена слика потиче од 10. октобра 2024. када се бандера накривила. Исти извор каже да су тог поподнева реаговале надлежне службе и да је бандера тада уклоњена. На данашњем снимку, који је забележила наша екипа, види се то место без бандере, а на згради школе окачена је улична расвета.

Они који су објавили и пренели ову информацију заборавили су да је новинар дужан да поступа у складу са професионалном етиком, односно у складу са стандардом новинарске пажње прописаним Кодексом новинара Србије. Дакле, приликом извештавања новинар има обавезу да тачност информације коју објављује провери са дужном пажњом, али и да буде свестан евентуалних штетних последица које својим извештавањем може да причини лицу на које се информације односе. Није довољно цитирати само извор и скинути са себе одговорност.

У овом случају без разлога су узнемирили јавност општине Алексинац и вероватно забринули појединце чији су познаници и рођаци имали потребе да данас пролазе тим делом града. Наравно, у времену када доминирају друштвене мреже већина оних који треба да се огласе овим поводом ћуте, вероватно нежелећи да њихово име уђе у јавни простор већег дела јавног мњења за које је најбржа и најистинитија информација она објављена на инстаграм или фејсбук страници. А за нас новинаре најбржи извор информације.

Више пута се показало да такав приступ информисању је погрешан и онда није ни чудо што поверење у медијима је све мање. Што се тиче нашег медија нама је приоритет тачност, одговорност,поузданост, наравно и брзина, али не на штету преходних одредница. Пратите друштвене мреже, јер оне имају свој демократски потенцијал, али не верујте све што се на њима објави.

Наравно, и овог пута нико се неће извинути нити постидети. Наставићемо све по старом. Докле. Можда док нам вести не почне да пише вештачка интелегенција.