Била је и председница Удружења новинара Србије (УНС), у време када је најстарије новинарско удружење повратило моћ и утицај међу новинарима, које је подстицала на међусобни дијалог и сукобљавање мишљења, што је била и једна од главних одлика уређивачке политике Љиљане Смајловић током два мандата главне уреднице у најстаријем дневном листу на Балкану, у Политици.

"Учешће у разговору нације са самом собом, што је мени најмилија дефиниција штампе, огромна је привилегија. Ми који ту привилегију уживамо, миљеници смо судбине. Ни најмање се не љутим због отказа који сам добила у Недељнику, листу за који сам десет година писала, али се утолико више радујем прилици да наставим да пишем за Euronews Србија", поручила је Смајловић.

Једна од најутицајнијих колумни у Србији данас наставиће да се објављује на сајту Euronews Србија, а писање је за Смајловић начин да мисао доведе до крајњих консеквенци, што понекад, како тврди, уме да изненади и самог аутора.

"Спадам међу људе који се тако дуго баве писањем за новине да више ни сами не знају шта мисле док их нешто не натера да то напишу и објаве. Писање вас сили да следите своју мисао до њених логичних консеквенци, што некад уме и аутора да застраши. Срећник који има где да објави то што мисли, живи узбудљиво и лепо, јер се некад изложи и неком малом ризику. То је најбоља дрога за коју знам."

Колумне Љиљане Смајловић читајте сваке среде на порталу Euronews Србија.

Мање од половине, око 43 одсто њих, сматра да Би-би-си ефикасно успева да ради независно од владе, док 38 одсто мисли да није тако.

„Да, то је оно што људе брине, брине их да ли је Би-би-си  под претераним утицајем“, рекао је Дејви.

Око 91 одсто испитаника је рекло да је важно да Би-би-си  буде независан од актуелне владе.

Би-би-си „апсолутно није“ под претераним утицајем владе и независност је „светиња“, рекао је Дејви.

„Могу све да уверим да смо уреднички независни, апсолутно делујемо без страха“, додао је.

„Веома, веома ретко ће ме неко позвати, јер се генерално поштује наша уредничка независност“, одговорио је на питање да ли министри контролишу рад Би-Би-си-ја.

Би-би-си се широм света доживљава као независни медиј, рекао је Дејви.

Би-би-си је позвао публику да подели мишљење на телевизији и радију, а имејлом је контактирано око 40 милиона корисника.

Резултати упитника Наш Би-би-си, наша будућност су објављени после низа коментара односа између Би-би-си-ја и британске владе.

Министарка културе Лиза Ненди је овог лета позвала Дејвија да поднесе оставку после серије догађаја, међу којима су били антисемитски коментари панк групе на Гластонберију и сазнање да је наратор документарца о Гази син званичника Хамаса.

Влада „стално исправља Би-би-си“ због тога што министри обнављају краљевску оснивачку повељу емитера сваких 10 година, рекао је прошле године Самир Шах, извршни директор телевизије.

Питања о независности Би-би-си-ја покренута су када је Ричард Шарп, бивши инвестициони банкар и финансијер кампање Конзервативне партије, именован за председника управног одбора Би-би-си -ја 2021. године.

Шарп је поднео оставку две године касније због повезаности са бившим премијером Борисом Џонсоном.

Исте године, Роби Гиб, бивши шеф комуникација конзервативне премијерке Терезе Меј, именован је за члана управног одбора Би-би-си-ја.

„Трудимо се да, ако се изнесе валидна примедба или укаже на нетачност у чињеницама, све проверимо“, рекао је Дејви.

Булатовић наводи два Матићева „греха – да је говорио неистине и да врши притисак на Основни суд у Врању, како би донео осуђујућу пресуду у његовом спору са Пантићем.

У делу објаве Булатовић наговештава „да након коначне одлуке суда има право на самоодбрану и да неће опростити Матићу изнете неистине“, што представља претње и угрожавање безбедности председнику УО АНЕМ-а, преноси Југпрес.

Од укупног броја предмета, 41 предмет је формиран у Посебном јавном тужилаштву за високотехнолошки криминал, што представља 43,62% укупног броја предмета. Ови  предмети формирани су у вези са догађајима на штету 38 оштећених лица, односно 32 појединачна лица, од којих су 12 мушког (37,50%), а 20 женског пола (62,50%).

У формираним предметима, закључно са 30.09.2025. године, предузете су следеће радње:

• у 1 предмету донета је осуђујућа пресуда;
• у 3 предмета у току је поступак пред судом по оптужном акту јавног тужиоца;
• у 9 предмета донето је решење о одбачају кривичне пријаве;
• у 12 предмета донета је службена белешка да нема места покретању кривичног поступка;
• у 10 предмета у току је спровођење доказних радњи;
• у 42 предмета поднет је захтев за прикупање потребних обавештења;
• у 11 предмета разматрају се наводи кривичне пријаве или извештаја о информацијама прикупљеним током предистражног поступка, у циљу доношења одлуке;
• у 6 предмета ни након предузимања мера у предистражном поступку потенцијални учинилац није идентификован.

Првостепена или коначна одлука донета је у 22 предмета, што представља 23,40% укупног броја предмета.

Преглед 2016. – септембар 2025.

У периоду од 01.01.2016. до 30.09.2025. године у јавним тужилаштвима, на основу поднетих кривичних пријава/извештаја, формирана су укупно 684 предмета у вези са догађајима на штету 746 оштећених лица, односно 616 појединачних лица која обављају послове од јавног значаја у области информисања, од којих су 364 оштећена лица мушког (59,09%), а 252 женског пола (40,91%).

Од укупног броја предмета, 368 предмета је формирано у Посебном јавном тужилаштву за високотехнолошки криминал, што представља 53,80% укупног броја предмета. Ови  предмети формирани су у вези са догађајима на штету 373 оштећена, односно 301 појединачног лица која обављају послове од јавног значаја у области информисања, од којих је 158 оштећених мушког (52,49%), а 143 женског пола (47,51%). Од укупно 684 предмета, одлука да нису остварена обележја неког кривичног дела за које се гоњење предузима по службеној дужности донета је у 275 предмета (40,20%), док у 409 предмета (59,80%) постоји основ сумње/основана сумња да је извршено неко кривично дело на штету безбедности новинара.

Удео предмета у којима постоји основ сумње/основана сумња да је извршено неко кривично дело и предмета у којима нису остварена обележја неког кривичног дела за које се гоњење предузима по службеној дужности у укупном броју предмета, по годинама.

У 409 предмета у којима је оцењено да постоји основана сумња да је извршено кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности, предузете су следеће радње:

• у 98 предмета (23,96%) је до сада изречен неки облик кривичне санкције или је гоњење уступљено страној држави;
• у 19 предмета (4,65%) суд је одбио или одбацио оптужни акт или ослободио оптуженог;
• у 144 предмета (35,2%) у току су доказне радње, истрага, поступак међународне правне помоћи или је у току главни претрес пред надлежним судом;
• у 148 предмета (36,19%) ни након предузимања предистражних радњи потенцијални учинилац није идентификован.

Поступање током наведеног периода

Посматрајући укупан број предмета, који обухвата све догађаје познате јавном тужилаштву, закључно са 30.09.2025. године, предузете су следеће радње:

• у 75 предмета донета је осуђујућа пресуда;
• у 21 предмету извршилац је санкционисан наметањем обавезе прописане Закоником о кривичном поступку у погледу одложеног кривичног гоњења (опортунитет), које обавезе су испуњене у целости;
• у 1 предмету малолетни извршилац је санкционисан применом васпитног налога, која обавеза је у потпуности извршена;
• у 6 предмета одлуком суда одбијен је оптужни акт тужилаштва;
• у 1 предмету одлуком суда одбачен је оптужни акт тужилаштва;
• у 12 предмета донета је ослобађајућа пресуда;
• у 141 предмета донето је решење о одбачају кривичне пријаве;
• у 2 предмета донета је одлука да нема места покретању припремног поступка против малолетног учиниоца;
• у 132 предмета донета је службена белешка да нема места покретању кривичног поступка;
• у 1 предмету, у поступку међународне правне помоћи у кривичним стварима, уступљено је кривично гоњење надлежним органима друге државе;
• у 14 предмета у току је поступак пред судом по оптужном акту јавног тужиоца;
• у 16 предмета у току је спровођење доказних радњи;
• у 4 предмета у току је поступак међународне правне помоћи у кривичним стварима;
• у 96 предмета поднет је захтев за прикупљање потребних обавештења;
• у 14 предмета разматрају се наводи кривичне пријаве или извештаји о информацијама прикупљеним током предистражног поступка, у циљу доношења одлуке;
• у 148 предмета ни након предузимања мера у предистражном поступку потенцијални учинилац није идентификован.

Првостепена или коначна одлука донета је у 392 предмета, што представља 57,31% укупног броја предмета.

Детаљне информације о предметима и поступцима можете пронаћи овде.

Целу анализу можете видети на сајту АНЕМ-а.

Усаглашавање кандидата за Савет Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у свих девет категорија почело је јутрос у Народној скупштини. Овлашћени предлагачи бирали су у свакој категорији по два кандидата. Међу њима ће Скупштина на крају одабрати по једног који улазе у Савет.

Представници независних институција усагласили су се да кандидати буду Стевица Смедеревац и Гордана Предић. 

У категорији у којој су предлагачи цркве и верске заједнице постигнут је договор да њихови кандидати буду Снежана Миљковић и Мељвуд Дудић. 

Овлашћени предлагачи у категорији издавача електронских медија на гласање у Скупштини послали су Милоша Гарића и Јовану Витез.

Прегласавањем су завршене преостале две категорије. Представници предлагача испред удружења за заштиту деце већински су изгласали Душана Алексића и Дубравку Валић Недељковић, док су новинарска удружења већином гласала у корист Ђорђа Влајића и Милеве Малешић.

Сутра ће бити изабрани и кандидати у преостале четири групе предлагача: универзитети, удружења која се баве заштитом слободе изражавања, савети националних мањина и удружења композитора и филмских, сценских и драмских уметника.

Како се бирају

Према Закону о електронским медијима овлашћени предлагачи треба заједничким договором да утврде коначан предлог два кандидата за члана Савета. Уколико то није могуће, коначан предлог два кандидата из категорије утврђује се гласањем. 

Избор Савета ставља се на дневни ред прве наредне седнице Народне скупштине након одржавања јавног разговора са предложеним кандидатима.

Независне институције: Стевица Смедеревац и Гордана Предић

Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и Повереница за заштиту равноправности бирали су између Стевице Смедеревца, Жарка Симовића и Гордане Предић, након што је Одбор утврдио да Јелка Јовановић не испуњава законом прописане услове.

Брзо су се усагласили да су кандидати Стевица Смедеревац и Гордана Предић.

Стевица Смедеревац

Предложили су га Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја. Од 2012. запослен у РЕМ-у, што је довело до многих примедби независних кандидата и предлагача. 

Представници власти, међутим, хвалили су га као изузетног кандидата, тако да се сматра фаворитом у овој категорији.

Он је правник и магистар менаџмента у култури и медијима, који у биографији наводи да је од 1990. до 2012. године радио је на РТВ Војводине и на РТС-у (раније ТВ Београд). 

У РЕМ-у је 12 година био начелник Службе за надзор и анализу, после чега је постављен за помоћника директора РЕМ-а за надзор и анализу. 

Након масовних убистава у мају 2023, РЕМ је, на захтев парламента, представио извештај о надзору националних телевизија Пинк, Хепи, Прва и Б92, са фокусом на извештавање о насиљу.

Смедеревац је тада одговорио на критике да ове телевизије не поштују законе и програмске елаборате, што су услови за поседовање дозвола за емитовање с националном покривеношћу речима. 

Он је тврдио да су ти медији озбиљно схватили своје дозволе и елаборате и већином испунили све законске услове, по свим параметрима „и то је добра вест и велико олакшање“.

Смедеревац је поднео кандидатуру за члана Савета РЕМ-а и у претходном процесу 2024. године, међутим, Одбор за културу и информисање поништио је одлуку о избору чланова Савета РЕМ-а.

Гордана Предић

Гордану Предић је предложила Повереница за заштиту равноправности. Била је државна секретарка за информисање и медије, као и државна секретарка за међународну сарадњу и европске интеграције у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Она је одговорна за усклађивање законодавства са ЕУ стандардима.

Пре тога је радила на РТВ Политика, у листовима Политика, Базар, РТВ Ревија, Хоризонт и Сат, као и на Радио-телевизији Војводине. 

Била је међу 16 кандидата који су у јуну желели да напусте избор Савета РЕМ-а због нерегуларности у процесу.

Издавачи електронских медија: Јована Витез и Милош Гарић

Овлашћени предлагачи у категорији удружења издавача електронских медија усагласили су се да кандидати за Савет РЕМ-а буду Јована Витез и Милош Гарић.

Поред њих била је предложена и Татјана Јордовић Николић, која није прошла у ужи избор.

Милош Гарић

Кандидат који је током другог процеса избора чланова Савета РЕМ-а био међу онима који су изазвали највише критика независних предлагача и кандидата.

На функцији државног секретара био је од августа 2024. до избора нове Владе Србије у априлу 2025, када је постао саветник за информисање новог министра информисања и телекомуникација Бориса Братине. Током кандидатуре био је саветник министра информисања.

У јануару 2025. потписао је „петицију подршке праву на живот председника Србије Александра Вучића“, коју је покренуо Институт за политичко умрежавање, „упозоравајући на растућу дехуманизацију и претње упућене председнику и функцији коју обавља“. 

Милош Гарић је провео више од 5.000 минута гостујући на телевизијским каналима (Информер, Пинк, Хепи, Прва, Б92) познатим по континуираном кршењу медијских професионалних стандарда.

Ово су подаци који, према његовим критичарима, говоре довољно да РЕМ са њим не може да буде независна институција. 

Поред тога, уочено је неколико нерегуларности у кандидатури Милоша Гарића. Он је власник фирме Гарнетс, регистроване за производњу телевизијског садржаја — делатности која је неспојива са чланством у Савету РЕМ-а према Закону о електронским медијима. 

Гарић је покушао да угаси фирму 21. маја 2025. године, али је Агенција за привредне регистре (АПР) одбила захтев због непотпуне документације.

Дан раније, 20. маја 2025. године, Гарић је потписао изјаву — под пуном кривичном и материјалном одговорношћу — у којој тврди да не постоје правне препреке за његову кандидатуру. То указује да је изјава садржала неистините информације када је потписивана, јер је фирма у том тренутку и даље била активна и у његовом власништву.

Ово, међутим, нису били довољни разлози да не буде одбачен као кандидат. 

Гарић је имао и кључну улогу у спорним изменама медијских закона, које су критиковане због нетранспарентности и изостанка јавне расправе, због чега је протестовала Коалиција за слободу медија.

Јована Витез

Витез је каријеру у електронским медијима, према њеној званичној биографији, почела 1997. године у радију Академац. Након тога била је новинарка, водитељка и уредница у различитим медијима. Од 2008. године до данас ради као уредница у медијској групацији Маxим медиа плус.

Кандидаткиња АДЕМ-а, Цомнет-а и Удружења медија и медијских радника.

И њена пријава је критикована због сукоба са чланом 15 Закона о електронским медијима, у ком се наводи да члан Савета не може бити „запослен, лице под уговором или лице које има интерес у правним лицима која се баве делатношћу производње, дистрибуције или емитовања радио и телевизијског програма или са њима повезаним делатностима”.

Њен тренутни послодавац је Маxим медиа плус, медијска организација која је кроз власничку структуру повезана са Студијом Б и радио-станицама Јат, 5, ТДИ, Лола, Каролина, Севен Ниш, као и ХИТ ФМ, преко фирме Неw Агенцy.

Заштита деце: Душан Алексић и Дубравка Валић Недељковић

Састанак овлашћених предлагача удружења која се баве заштитом деце је трајао много дуже него усаглашавања осталих категорија. Удружења су требала да се усагласе за два кандидата између Душана Алексића, Дубравке Валић Недељковић, Милоша Радуновића и Тање Јанковић.

Међутим, до усаглашавања овог пута није дошло, па се прегласавало. Већину гласова освојили су Душан Алексић и Дубравка Валић Недељковић, кандидати који су у јуну иступили из процеса избора за чланове Савета, тврдећи да је начин избора незаконит, те да је и правно и политички компромитован.

Адвокатица Марија Петровић, сарадница Мреже организација за децу Србије, наводи за Цензоловку да су Алексић и Валић Недељковић добили подршку 37 организација, а кандидати Јанковић и Радуловић 31 организације.

„Наша група предлагача је прилично бројна и заправо у првој фази избора када су формиране листе предлагача било је пуно неправилности”, наводи Петровић. Неправилности су се, како каже, тицале тога што за велики број малих општинских удружења није било извесно да ли су уопште активна, односно да се касније у селекцији испоставило да не испуњавају законске критеријуме.

Иако је групација организација која је предложила кандидате Алексића и Валић Недељковић знала да пред данашњи састанак има већину, били су посебно обазриви.

„Знали смо пред сам састанак да ће другу групацију организација практично представљати једна особа и сматрали смо да није у складу са духом закона”, каже адвокатица Петровић. Она наводи да то јесте у складу са Законом о општем управном поступку, али да је смисао данашњег састанка требало да буде усаглашавање ставова и заједнички предлог.

Наша саговорница наводи да је Игор Јурић представљао своју и 29 других организација, од којих је добио писана овлашћења. Истиче да то није добра пракса.

„Ушли смо у фазу прегласавања аутоматски заобишавши оно што је смисао ове фазе, а то је да се евентуално разговара о предложеним кандидатима да би два најбоља кандидата ишла у скупштински пленум на гласање”, објашњава Петровић.

Удружења су предложила да се та пракса да један човек на оваквој врсти састанка представља 30 организација мења, јер би и остале организације требале да узму активно учешће у оваквим процесима.

Петровић: ОЕБС није дозволио тумачење закона у складу са политичким потребама

Петровић каже да су представници ОЕБС-а били на свим састанцима данас и њихов допринос види у томе што ОЕБС није дозволио да „скупштински органи тумаче закон у складу са својим дневнополитичким потребама”, већ да се исти закони примењују на све предлагаће и кандидате.

„Нама је најважнија ствар да цео процес буде у највећој могућој мери легалан јер на тај начин једино можемо да обезбедимо да сам састав Савета РЕМ-а буде легитиман, да можемо да се ослонимо на интегритет људи који су у њему за један јако важан задатак као што је регулација електронских медија”, закључује саговорница Цензоловке.

Душан Алексић

Доктор наука комуникологије. На департману за комуникологију и новинарство на Филозофском факултету у Нишу ради од 2013, где је постао доцент 2021. године. Од октобра 2023. управник Центра за медијска истраживања Филозофског факултета Универзитета у Нишу.

Од 2012. до 2014. био је новинар на Нишкој телевизији.

Поднео је кандидатуру за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије и у претходном поништеном процесу. Био је на списку кандидата који су повукли кандидатуру у тренутном процесу.

Дубравка Валић Недељковић

Била је редовна професорка на Филозофском факултету у Новом Саду на одсеку за медијске студије од 2005. до 2018. године. 

Пре тога, на Радио-телевизији Војводина, у Радио Новом Саду, била је запослена као новинарка и уредница информативно-политичке редакције. Добитница је многих новинарских награда за информативни радио-програм и радио-репортажу. 

Објавила је осам књига и више од 300 академских радова о новинарству и медијима.

Једна је од оснивачица Новосадске новинарске школе и Удружења „Женске студије и истраживања“.

Новинарска удружења: Ђорђе Влајић и Милева Малешић

Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије предложили су Ђорђа Влајића и Милеву Малешић, док је Професионално удружење новинара Србије ПРОУНС подржало Мају Мишковић Марковић.

Већину гласова су имали НУНС и УНС, јер је Одбор претходно утврдио да Друштво новинара Војводине и Друштво новинара Ниша нису испуњавали законске критеријуме, као ни њихова и ПРОУНС-ова кандидаткиња Нада Вујовић.

Бодрожић: Власт неће допустити да РЕМ буде ван контроле

Жељко Бодрожић, председник НУНС-а, каже за Цензоловку да није било могућности усаглашавања, јер према његовом мишљену и ПРОУНС је нелегитимни предлагач.

Он наводи да овакав резултат даје наду да независни кандидати имају шансе да буду у Савету РЕМ-а.

Каже да је власт одустала од обесмишљавања процеса, али сматра да неће остати у дефанзиви до краја процеса, јер власт неће препустити да РЕМ буде мимо њихове контроле.

„Наш циљ је да у свакој области буду два добра кандидата да на скупштинском пленуму немају другог избора и тиме неће направити никакву штету”, каже Бодрожић.

Ово је друга категорија у којој су оба кандидата предложиле невладине организације које су указивале на нерегуларности током процеса новог избора кандидата за чланове Савета РЕМ-а.

Ђорђе Влајић

Новинар у пензији, са више од 47 година новинарског и уредничког искуства на јавним сервисима. Ради у Фонету. 

На Радио Београду био је уредник и водитељ главних информативних емисија, а после промене руководства 1991. дао је оставку на уредничко место због неслагања са променом уређивачке политике. Отпуштен је 1993. године.

Влајић је био дописник ББЦ-ја од 1993. до 2010, затим се до 2015. године вратио на Радио Београд. Кратко је био и председник НУНС-а 2010. године.

Био је члан радне групе за израду нацрта медијских закона о електронским медијима и јавним сервисима.

Милева Малешић

Активисткиња и новинарка у пензији. Радила је у локалном недељнику „Полимје“ и на Радио Полимју као новинарка, уредница и директорка од 1979. до 2008. године. Директорка и главна и одговорна уредница ТВ Форум била је до 2024. године.

ТВ Форум је прва и једина телевизија цивилног сектора коју су основале жене да би производиле специјализовани програм који промовише права жена и родну равноправност.

Добитница је многих новинарских награда. Иако је потпредседница Одбора за информисање Сања Јефић Бранковић покушала да оспори кандидатуру Милеве Малешић, зато што је „власница ТВ Форума’’, НУНС је истакао да Малешић никада није могла бити сувласница ове телевизије, јер је њен издавач – удружење грађана.

„Документација о промени уредника (у новембру 2024, када се Малешић пензионисала, прим. нов.) благовремено је достављена АПР-у и РЕМ-у. Међутим, на сајту РЕМ-а подаци нису измењени пошто не постоји Савет РЕМ-а који треба да констатује ову измену.

ЦРКВА И ВЕРСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ: Након поновљеног договора – Снежана Миљковић и Мевљуд Дудић

У категорији „Црква и верске заједнице“ кандидати су били Сања Лубардић Анђелковић, Снежана Миљковић, Мевљуд Дудић и Сумеја Смаилагић. Након што су представници овлашћених предлагача убрзо напустили салу, новинарки Цензоловке је саопштено да су се усагласили и да су кандидати Сања Лубардић Анђелковић и Мељвуд Дудић.

Међутим, након тога су представници предлагача, међу којима и Српска православна црква, замолили да се понови састанак, „јер су погрешили”. Са тим се сагласио и представник Мешихата исламске заједнице у Србији. На поновљеном састанку, договорено је да уместо Сање Лубардић Анђелковић кандидаткиња буде Снежана Миљковић.

Снежана Миљковић

Запослена је Храму Светог Саве у Београду од 2018. године као шефица протокола/координаторка.

Завршила је Факултет за менаџмент, Универзитет УНИОН – Никола Тесла и постала дипломирани економиста, а на Вишој пословној школи у Сремским Карловцима стекла звање оперативни менаџер.

Била је наставница енглеског у ОШ „Мића Стојановић“ у Умчарима и Средњој економској школи у Гроцкој. Радила је и 17 година као шефица протокола у Градској општини Гроцка.

Радила је у редакцији магазина  Била је новинарка – сарадница ТВ Храм Српске Православне Цркве, Радија Пулс из Гроцке, заменица главног и одговорног уредника парохијског часописа Храма Светог Саве – Светосавац; ауторка и координаторка пројекта Одуховљење; ауторка књига за децу „Светитељи и животиње”, „Божија башта“ и ,,Снежна молитва“. Она је писала текстове за многобројне песме, каже се у биографији, где се истиче и да је једна од аутора монографије Храма Светог Саве.

Поднела је кандидатуру за члана Савета РЕМ-а и у претходном процесу 2024. године, међутим Одбор за културу и информисање поништио је одлуку о избору чланова Савета РЕМ-а.

Мевљуд Дудић

Доктор је исламских наука. Од оснивања часописа Глас Ислама 1996. године члан је редакције и колумниста. Професор је комуникологије на Универзитету у Новом Пазару.

Краљевски исламски центар за стратешке студије у Аману сврстао га је у 500 најутицајнијих муслимана у свету.

За декана Факултета за исламске студије именован је 2006, а 2008. за ректора Интернационалног универзитета у Новом Пазару, на чијем челу је био у два мандата, до 2014. 

Почетком те године изабран је за председника Мешихата Исламске заједнице у Србији, пише Истиномер.

Саговорници Данаса сматрају да је реч о недопустивом поступку јавног сервиса, који показује одсуство разумевања основних права детета и новинарске етике, али и потврђује раширену праксу аутоцензуре и сервилности према власти.

Професорка на Факултету политичких наука Александра Крстић оцењује да би, уколико се потврди да је Радио-телевизија Србије (РТС) заиста скратила епизоду емисије "Важне ствари" за 15 секунди, такав потез био крајње непримерен за телевизију која би требало да ради у јавном интересу.

Према њеним речима, јавни сервис има обавезу да извештава у интересу грађана, а не да прибегава цензури и аутоцензури.

"Мени је тај потез РТС-а, уколико се испостави да је тачан, заиста непримерен од стране телевизије која би требало да буде јавни сервис и да извештава у интересу грађана, дакле у јавном интересу. Не знам који су разлози због чега је руководство РТС-а, или уредници који су о томе одлучивали, донели такву одлуку - то ми није јасно", наводи Крстић.

Она сматра да јавност има право на објашњење и да би, уколико је било етички спорних или професионално упитних делова у емисији, РТС требало да поступи транспарентно, а не да се о томе сазнаје посредно.

"Просто бих волела да се то објасни јавности. Ако је било нешто етички спорно или непрофесионално, онда је могло да се реагује према продукцији која је правила тај програм. Али да ми сазнајемо са друштвених мрежа од људи који су ту емисију радили о ономе како је РТС поступио - то је недопустиво", истиче Крстић.

Крстић додаје да јавни сервис мора да буде брана цензури, а не њен инструмент. Према њеним речима, закони о јавним сервисима и електронским медијима јасно прописују шта је недопустиво за емитовање, те би свако скраћивање садржаја морало да буде јасно образложено.

"Јавни сервис треба да едукује и информише грађане, не сме да прибегава инструментима цензуре, аутоцензуре или било каквог цензурисања тог типа", наглашава Крстић.

"Ако је разлог за скидање тих 15 секунди то што је неко сматрао да је нешто недопустиво или позива на непримерене радње, онда се то мора јасно објаснити. Али ако се ради о покушају да се спречи дете да каже своје виђење стварности - као што се већ догодило у претходном случају када је емисија била избачена из програма - онда је то потпуно недопустиво за један јавни сервис", закључује Крстић.

Професор Факултета политичких наука у пензији Раде Вељановски, каже за Данас да овај и први случај са емисијом "Важне ствари", показују да у РТС-у не знају шта су правила, када су деца у питању.

"Дете по међународној Конвенцији о правима детета, а то је конвенција Уједињених нација и УНИЦЕФ-а, има право да саопшти своје мишљење, поготово о стварима као што је чиста вода - дакле, то је право детета да има чисту воду, а исто тако има право да каже да те воде нема", каже Вељановски.

Према његовом мишљењу РТС се и овога пута повео интересима власти.

"У питању је самоцензура, јер њима је важно да не таласају да нико ништа не може да им замери, а ко хоће данас у оваквим временима и у оваквој друштвеној ситуацији да се бави новинарством а да му нико ништа не замери тај живи у илузијама", наводи Вељановски. Наглашава да би РТС као јавни сервис требало да се бори да права детета буду остварена.

"У овом случају дечија права су на страни девојчице која је рекла да у зрењанину нема чисте воде", каже Вељановски.

Новинар и потпредседник Удруђења новинара Србије Слободан Ћирић истиче да није познат званичан разлог скраћивања емисије "Важне ствари" и да би РТС требало да пружи објашњење јавности.

Он оцењује да би, уколико се испостави да је реч о цензури или још горе - аутоцензури, то био још један мрачан тренутак за српско новинарство.

"Најпре, морам да се оградим, не знам званично шта је разлог скраћивања емисије, било би добро чути објашњење јавног сервиса. Уколико је заиста у питању цензура или, још горе, аутоцензура због свега што се дешавало поводом једне од претходних епизода ове серије, онда смо сведоци још једног мрачног тренутка српског новинарства", каже Ћирић за Данас.

Он подсећа да цензура, нажалост, није нова појава у домаћим медијима, али да је аутоцензура оно што посебно потреса темеље новинарске професије.

"На цензуру не вреди трошити речи, то проклетство нас прати откад новинарство постоји на овим просторима. Аутоцензура, међутим, ако је овде у питању, представља нешто што озбиљно љуља темеље новинарске професије", упозорава Ћирић.

Новинар Бранко Чечен оцењује да је одлука РТС-а да скрати епизоду емисије "Важне ствари" "изузетно цинична и нечасна".

"Позвати децу на снимање емисије, па их цензурисати, изузетно је цинично и нечасно. Није потребно бити новинар да би се то схватило. Јавни сервис, по мом мишљењу, одгаја генерацију послушних поданика диктатуре", каже Чечен за Данас.

Он истиче да девојчица чији је део изјаве избачен није говорила о политичким питањима, већ о елементарном праву - праву на чисту воду.

"Девојчица је само тражила чисту воду, што заиста не би требало да буде проблем у 21. веку у Европи, а посебно не у 'економском тигру'", наводи Чечен.

Чечен подсећа да деца имају иста права као сви други грађани Србије, али да РТС та права годинама крши.

"Није ово први пут да се дешава - јавни сервис није реаговао ни на друга кршења права деце током година, укључујући предизборне спотове или ситуације попут кошаркашке надмоћи председника над малим дечаком", додаје он.

Говорећи о ширем контексту стања у медијима, Чечен оцењује да у Србији делује "група потпуно беспризорних медијских злочинаца" који производе пропаганду и тиме наносе огромну штету друштву.

"Ту је и велики корпус оних који су желели само да не наљуте председника, а сада морају да плате своју сервилност учешћем у свим јавним подлостима режима", објашњава Чечен.

"На крају, остаје шака оних који покушавају да раде професионално. Само та мала група нас разликује од Белорусије, у медијском смислу - и само ту нема потпуне цензуре и аутоцензуре. И то мало слободног информисања режим из све снаге покушава да уништи", закључује Чечен.

Председник Управног одбора АНЕМ и члан Сталне радне групе за безбедност новинара Веран Матић истакао је да ћемо до краја ове године имати рекордне цифре што се тиче угрожавања безбедности, а да остајемо на истом по питању неефикасности полиције и да има доста одбачаја.

Он је навео да је за девет месеци ове године, према подацима у бази Независног удружења новинара Србије, било чак 320 пријава различитих облика претњи, притисака и насиља, у односу на 168 за целу прошлу годину, а да су у истом периоду од јануара до краја септембра, по евиденцији Врховног јавног тужилаштва, отворена 94 предмета у односу на укупно 62 током целе прошле године, са више од 20 напада припадника полиције на медијске раднике током ове године.

"Новинари су постали отворене мете, не само насилника и параполицијских снага, већ и полиције.

Напади на новинаре су очигледно политичка одлука с циљем застрашивања и уклањања што више новинара с лица места. Ситуација је забрињавајућа и позивам вас да се сачувате и пријављујете све случајеве", оценио је Матић, који је уједно и један од оператера Сигурне линије за новинаре 0800 100 115.

Новинарка Н1 Леа Апро навела је примере када ју је полиција прибила уз дрво и избила телефон из руку, без обзира на то што је носила пресс прслук и рекла да је новинар.

"Последњи пут када су одржани контрапротести у Новом Саду, била сам ван масе, с легитимацијом око врата и прслуком, и рекла да сам новинар, али ми је припадник полиције шутнуо из све снаге точак бицикла. Такође, када сам прилазила жандармима да пријавим да ме човек прати и да ме заштите, гледали су кроз мене. Пустили су да ми тај човек на крају заврне руку и ишчупа ми телефон и тек онда су реаговали", навела је Апро.

Далибор Ступар, новинар Аутономије, додао је да од када су кренуле контрашетње да су представници полиције "баш бесни" и да су почели с другачијом праксом.

"Полиција више не прихвата да новинари носе само пресс прслуке, већ траже и да се види легитимација", оценио је Ступар.

Јован Керешић из Радија Дир навео је да је било случајева да полиција новинарима тражи радне налоге, али и уговоре о волонтирању када је реч о волонтерима.

Према његовим речима, полиција треба да штити и да дозвољава новинарима слободно кретање.

Такође, и Жарко Богосављевић, новинар портала Razglas News-а, који је више пута био нападан на терену, нагласио је да се "неке јединице полиције понашају као војска СНС и заштитници режима".

Адвокат Вељко Милић навео је да треба све случајеве пријављивати и да новинари не треба да се обесхрабре.

Навео је као пример напад на Мирка Тодоровића у Новом Саду 5. новембра који, према његовим речима, представља случај који је оголио атмосферу у којој медији раде и шта можемо очекивати од државних органа по питању процесуирања извршиоца.

"Реч је о дану када је Вучић дошао у Нови Сад испред локала СНС на Булевару ослобођења, када је дошло до чарки и када је Тодоровић који је снимао догађај оборен на земљу рвачким нападом.

Та особа је идентификована и снимљена, покренут је поступак, а у току самог поступка на седници током бирања градоначелника Новог Сада седео је поред новог градоначелника у Скупштини Града Новог Сада. Упитани зашто тај човек седи поред, одговор је био да се против њега не води никакав поступак и убрзо је тужилаштво одбацило кривичну пријаву зато што 'јавност није била значајније узнемирена'.

То је правоснажно окончан поступак, он није крив иако га је камера снимила како руши новинара", подсетио је Милић.Разговору у Новом Саду одазвали су се представници Независног друштва новинара Војводине, као и чланови редакција Машине, Н1, Аутономије, Razglas News-а, Ин медије и Радија Дир.

Пројекат "Систем превенције насиља и заштите новинара", спроводи АНЕМ са партнерима Инсајдер ТВ и Центар за развој локалних медија, а уз подршку Европске Уније, Балканског фонда за демократију и Министарства информисања и телекомуникација РС.

Мисија ОЕБС-а у Србији подржала је пројекат АНЕМ-а "24/7 СОС телефонска линија за помоћ новинарима и другим угроженим медијским радницима", у оквиру пројекта који финансира Европска унија "Јачање слободе изражавања и слободе медија у Србији".

Периодико истиче да је Независном удружењу новинара Србије поднето 135 сведочанстава о физичким нападима, претњама и притисцима на новинаре који су извештавали о протестима против власти у овој години.

Шпански дневник додаје да је организација Репортери без граница такође добила доказе о више десетина физичких напада на новинаре само у јулу и августу, док је ЦПЈ-у достављено 28 доказа новинара које је "обрађивала" полиција.

Представник за Европу Комитета за заштиту новинара Атила Монг је изјавио, наводи се у извештају, да је "раван застрашивања новинара без сумње порасла".

"А видимо да полиција не само да не штити новинаре, већ их у неким случајевима и напада", додао је.

Периодико указује на то да су истоветни били поступци власти у нападима на новинаре, од физичког злостављања, незаконитих хапшења па до уништавања или заплене снимака и репортерских материјала.

"А како то предочавају организације које се боре за слободу медија", истиче шпански дневник, "починиоци напада на новинаре су у многим случајевима били политички активисти блиски Вучићевој Српској Напредној Странци или припадници државних снага".

У извештају Периодика се наводе конкретни случајеви напада на новинаре, а посебно подробно се то илуструје злостављањем новинара Радара Вука Цвијића, специјализованог за истраживање корупције и политичких збивања.

"Оно што се Цвијићу догодило, а осуђено је од српских и међународних организација, подудара се с оним што је задесило многе новинаре у овој балканској земљи током године", наводи се у извештају.

Периодико ставља до знања да је "Србија, кандидат за чланство у ЕУ, већ годину дана сучељена с протестима против корупције која разједа њене институције, али због чега је власт Александра Вучића постала још агресивнија посебно према критички настројеним медијима и свима који извештавају о протестима".

"Отуд је зазвонило на узбуну кад је реч о слободи медија, а разлог је све већи број новинара који се жале на нападе полиције или група повезаних с Вучићем", закључује шпански дневник.

Ових дана је читав процес "оживљен", али је поново отворено и питање да ли ће сада све ићи без проблема и транспарентно, те да ли ћемо коначно добити РЕМ који ће и у пракси, а не само на папиру, бити независан и који ће се истински бавити оним што му је у опису посла.

Одбор Скупштине Србије за културу и информисање прошле недеље је усвојио листу организација и кандидата за избор чланова Савета РЕМ из преостале две категорије - удружења композитора, филмских, сценских и драмских уметника и категорије удружења за заштиту деце.

Претходно је почетком јула процес био прекинут због неслагања представника цивилног сектора и Одбора у вези са тим које организације из ове две категорије испуњавају законске услове да буду овлашћени предлагачи.

Кандидати који испуњавају услове из редова удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора су: Владимир Ђурић, Предраг Котур, Жељко Хубач, Иван Лалић, Теа Димитријевић, Драгољуб Илић, Младен Матичевић, Горица Поповић, Ира Проданов Крајишник и Предраг Момчиловић.

Када је реч о кандидатима које су предложила удружења чији су циљеви заштита деце услове су испунили: Душан Алексић, Дубравка Валић Недељковић, Милош Радуновић и Тања Јанковић.

Тиме су усаглашени кандидати и у преостале две од укупно девет категорија. Данас и сутра се организују састанци предлагача за сваку категорију у којој има више од двоје предложених, а њихов задатак је да се усагласе о два кандидата који улазе у скупштинску процедуру.

За кандидате за чланове Савета РЕМ-а на данашњем усаглашавању новинарских удружења изабрани су новинари Милева Малешић и Ђорђе Влајић. Када је реч о категорији независних институција, изабрани су кандидати Стевица Смедеревац и Гордана Предић.

Од предлога СПЦ и верских заједница у Србији изабрани кандидати су Снежана Миљковић и Мељвуд Дудић, а у категорији издавача електронских медија кандидати су Јована Витез и Милош Гарић.

За сутра је предвиђено да кандидате усагласе универзитети, организације за слободу изражавања, национални савети, те удружења композитора, филмских, сценских и драмских уметника.

Савет РЕМ има девет чланова, које бира парламент, а на предлог овлашћених предлагача, при чему се три члана бирају на две, три члана на четири, а три члана на шест година.

РЕМ, између осталог, издаје дозволе за рад телевизија, контролише њихов рад и може да изриче мере оним које крше правила. Пред новим члановима Савета РЕМ-а је велики посао и велика одговорност, посебно имајући у виду друштвено-политичку кризу какву у Србији имамо последњих скоро годину дана, а која са собом носи и све чешћа прелажења црвених линија у медијском простору.

Новинар и председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић оцењује за НИН да је садашњи процес другачији од претходног покушаја зато што се сагледава у пакету са Законом о јединственом бирачком списку, зато што је био једна од кључних тема током посете председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду и зато што је поларизација у друштву још дубља него током претходне процедуре избора.

"Притом се све одиграва у ишчекивању обележавања годишњице трагедије у Новом Саду као и годишњег извештаја Европске комисије о Србији. У светлу свих поменутих чињеница, мислим да ћемо овога пута добити нови Савет РЕМ-а. У вези са његовим саставом много тога ће бити јасније након усаглашавања предлагача, када ћемо имати јасније обрисе будућег односа снага у Савету регулатора. То ће утицати и на његову будућу функционалност јер није свеједно да ли ће двотрећинску већину имати независни чланови или они блиски властима. Или ће однос бити такав да нико нема потребну већину од шест гласова унутар деветочланог Савета РЕМ-а, што ће се рефлетковати на његову функционалост", каже Веран Матић.

Адвокатица УНС-а Гордана Константиновић наводи за НИН да је то удружење у претходном периоду у више наврата позивало надлежни скупштински одбор да покрене и спроведе поступак за избор чланова Савета РЕМ-а у складу са одредбама Закона о електронским медијима.

Она каже да поступак који је у току, иако задоцнео, представља позитиван помак, јер се чини да постоји воља да се спроведе до краја.

"УНС је од почетка инсистирао на доследној примени закона једнако према свима, независно од тога ко су овлашћени предлагачи и ко су кандидати. УНС се не слаже са појединим тумачењима законских одредби и датим препорукама, јер сматра да исте доводе до неједнакости учесника у поступку и на томе ће инсистирати до краја. Са друге стране, чини се да су сада сви учесници показали вољу да се овај процес заиста и оконча и да коначно изаберемо чланове Савета РЕМ. Састав чланова Савета РЕМ вероватно неће свима одговарати, што је и очекивано у сваком друштву, али оно што је важно јесте да нема и не сме бити преговора око одступања од законских одредби", каже Константиновић.

Подсетимо, претходном сазиву Савета РЕМ-а мандат је истекао 4. новембра прошле године, након чега се ушло у процедуру избора нових чланова, али је тај посао доживео крах.

У јануару је седам од 18 кандидата повукло кандидатуре, оцењујући да цео процес "није инклузиван и транспарентан", те да је "политичка честитост затајила у процедури за избор новог Савета РЕМ-а".

Ово питање потом такорећи нестаје из врха агенде власти. Тако је било све до априла, када су студенти у блокади у Београду организовали двонедељну блокаду Радио-телевизије Србије (РТС) у Таковској улици и на Кошутњаку захтевајући да се распише нови конкурс за чланове Савета РЕМ.

Скупштински Одбор за културу и информисање потом укида стари и расписује нови конкурс. Ових дана избор за РЕМ поново долази у фокус, што коинцидира са посетом председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Београду.

Питање РЕМ-а, иначе, често помињу европски званичници, од известиоца Европског парламента за Србију Тонина Пицуле, европске комесарке за проширење Марте Кос, па до шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је у Београду поздравила напредак у вези са бирачким списковима и Саветом РЕМ-а, али је и позвала председника Александра Вучића у Брисел за месец дана да би се видело каква је ситуација по овим питањима. Из опозиције су оценили да су у избору чланова Савета РЕМ-а били важни управо притисак ЕУ и ОЕБС-а.

Тако бар тврди посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Радомир Лазовић. "Власт покушава да на те позиције постави људе који не заслужују да буду на том месту, како би преко њих остваривали контролу - да РЕМ не би радио, као и до сада. ОЕБС се укључио и рекао да процес не да није чист, како смо ми упозоравали, него је он доста проблематичан", рекао је Лазовић медијима.

Из власти, очекивано, стижу другачије оцене. Посланик СНС и члан скупштинског Одбора за културу и информисање Небојша Бакарец сматра да су оба поступка за избор чланова Савета РЕМ-а били "чисти као суза" и, како каже, легитимни, легални и инклузивни.

Додао је да ће бити обезбеђена максимална транспарентност избора за Савета РЕМ-а, као и да ће нови Савет бити независан и од власти, али и од опозиције и разних интересних група.

Овај разговор изазвао је забринутост у медијској заједници, јер указује на директан политички притисак на независне медије.

Нови директори, Владица Тинтор, Тимоти Линколн Пенингтон и Жилбер Мари Шројен – преузели су одлучивање у компанијама United Media Production, United Cloud и Direct Media што додатно подгрева сумње да ће власт успети да узме под своје Јунајтед медију.

Новинарка КРИК-а, Весна Радојевић, која је једна од ауторки текста „Иза затворених врата: Директори Телекома и United Group-е се договарали како да ослабе медије ове групе“, каже за Данас да Вучићеви покушаји гушења медија постоје од како је почела његова политичке каријере.

„Већ годинама сведочимо покушају да се независно новинарство у Србији угуши кроз комбинацију притисака, кампања блаћења, финансијског исцрпљивања, убистава новинара чак. Оно што данас гледамо јесте само нова фаза истог процеса: систематско разарање поверења грађана у сваку редакцију која се усуђује да истражује злоупотребе власти“, каже Радојевић.

Ипак, она сматра да намера власти да угаси професионалне и независне медије неће успети.

“Постоје новинари и редакције које су преживеле и горе периоде, и које не раде зато што им је дозвољено, већ зато што осећају одговорност према јавности“, каже Радојевић.

Према њеном мишљењу, власт у Србији настоји да сроза углед новинарске професије јер им смета професионално новинарство.

Како каже, направили су систем који функционише само на пропаганди и свака истинита информација их због тога угрожава.

„Када представници власти или њихови сарадници говоре о новинарству са подсмехом, када се хвале тиме да су измишљали вести – они не говоре само о себи, већ поручују да су лажи легитимно средство политичке борбе. То је опасно. И показује колико је тим људима стало до општег добра – нимало“, каже Радојевић и додаје да на овај начин режим жели да збуни грађане и натера их да више никоме не верују.

Поред тога што врши притисак на Јунајтед медију, режим у Србији константо покушава да се избори са редакцијама које се баве истраживачким новинарством.

Весна Радојевић истиче да власт примењује све расположиве методе како би вршила притисак на истраживачке редакције, од медијских кампања и јавног таргетирања до злоупотребе институција.

„КРИК се тренутно бори са око 16, 17 тужби – а у некима од њих се тражи и затвор за новинаре. Били смо више пута мета таблоида који објављују отворене лажи. Наши новинари су праћени, а упадано је и у станове две новинарке. Притисци ће бити све већи, како власт буде наставила да губи тло под ногама“, каже Радојевић, додајући да географска близина западној Европи засад спречава да ситуација у Србији постане екстремнија.

Перица Гуњић, главни уредник портала Цензоловка, оцењује да власт већ 13 година систематски уништава медије који професионално и одговорно извештавају, почевши од дестабилизације локалне медијске сцене.

„Сад кад је тамо остало само неколико медија који неким чудом преживљавају упркос притисцима и немаштини, власт довршава своју мисију са чудом преживелим медијима који информишу у јавном интересу. Циљ је да на медијској сцени оставе само пропагандна гласила“, каже Гуњић.

Он подсећа на ситуацију када је саветница председника Србије Сузана Васиљевић гостујући на једној телевизији признала како су 2000. године, када је радила као новинар за Би-Би-Си, измислили рат у Црној Гори и то да би били три месеца на Светом Стефану, не би ли тако умањила значај новинарске професије.

Би-Би-Си је у међувремену демантовао да је она икада била запослена код њих.

„На томе ради и Сузана Васиљевић, у покушају да разори и оно мало поверења које грађани имају према медијима и новинарима. Истовремено су формирали војску ботова који на мрежама раде исти посао – шире лажи и уништавају поверење у медије и новинаре“, каже Гуњић.

Према његовом мишљењу, будућност медија у Србији делује веома суморно.

„Ако останемо без Н1 и других из Јунајтед медија, колико год да имамо сјајних истраживачких центара и медија који долазе из цивилног сектора, они не могу да имају видљивост коју има Н1 и други из ЈМ. Таква медијска пустиња биће потпуно испуњење влажних снова Вучића и његових поданика. Такав геноцид над квалитетним и одговорним новинарством могуће је спречити само променом власти и лустрацијом“, наводи Гуњић.

Михаило Јовићевић, директор и главни одговорни уредник портала и листа Нова, оцењује да актуелни покушаји власти да преузме контролу над медијима Унитед Медиа представљају кључни удар на слободно новинарство у Србији.

„Александра Вучића суштински не занима ни ко су новинари, ни ко су уредници, а понајмање ко су директори медија: њему је битно да убије критичке вести о себи и свом режиму. За тај циљ неуморно ради од 2012. године, и добро му иде“, каже Јовићевић, истичући да ће он и његови сарадници учинити све да то не успе. „У намери да ућутка све критичке гласове неће успети никад, али у овој рунди, за сада – иде ка победи“, каже Јовићевић.

„Оно што је променило причу јесте улога ОЕБС-а у писању једног независног извештаја о проблемима који су препознати у те две најзначајније категорије чланова Савета РЕМ-а у којима је постојала сумња да се закон неће примењивати онако као у осталих седам. На основу тог извештаја, који је потврдио ставке цивилног сектора у вези са те две категорије, допринело се томе да се поједине организације као легитимни предлагачи, које су раније избачене из игре на седницама одбора, сада врате у игру и да се неке ставке боље идентификују“, наводи Крстић.

На последњем састанку је скупштински одбор прихватио измене и тумачење ОЕБС-а и то је било једно призњање читавом цивилном друштву и борби коју невладин сектор води већ годину дана, сматра професорка.

„Оно што је Урсула фон дер Лајен представила и оно што је по медијима протумачено као колаборација једне и друге стране је у ствари резултат јако велике бробе и инситирања цивилног друштва да овог пута овај процес не буде ни нелегитиман ни нелегалан, него да буде доведен у ситуацију да то може да буде транспарентно и да се испуњавају минимални услови закона“, истакла је Крстић.

Професорка ФПН-а истиче да је сада процес избора за чланове Савета РЕМ-а другачији јер је под будним оком ЕУ и ОЕБС-а.

„Много је јачи притисак на парламент и на Одбор за културу и информисање да не допусти одређене пропусте. Ту имају улогу и представници опозиције који алармирају јавност о томе шта се изнутра дешава. Постигнуто је то да се испоштује минимум поштовања Закона о електронским медијима. Суштински, оно што морам да подвучем је да ту на крају морају да буду кандидати који испуњавају све услове и што је још важније њихови предлагачи морају да испуњавају услове предвиђене законом“, каже Крстић додајући да је раније проблем са предлагачима био то што нису испуњавали законске норме или су били ГОНГО организације, које се представљају да су невладине, а заправо сарађују са властима.

Најважније је да грађани разумеју је да је јако важно да имамо функционалан Савет РЕМ-а који ће моћи да доноси одлуке и који ће моћи да крене да исправља ситуацију у медијима коју имамо тренутно, истакла је Крстић.

У понедељак и уторак ће, како каже, доћи до усаглашавања листе кандидата за Савет, односно финална листа од 18 кандиата иде на скупштински пленум и даље на гласање, након чега ће доћи до усаглашавања два финална кандидата за чланове Савета РЕМ-а. Крстић наводи да је увек отворено питање за кога ће посланици гласати, али да је најбитније да кандидати које је цивилно друштво преложило буду квалификовани људи и који ће у најбољем интересу грађана и тржишта електронских медија радити у јавном интересу.

„Долазак Фон дер Лајен једна врста додатног притиска“

Професорка каже и да је ЕУ на дуг прериод нефункционалности РЕМ-а до сада реаговала тако што пише годишње извештаје о напретку Србије.

„Сваке године у тим извештајима пише да Савет РЕМ-а није функционалан и независан. ЕУ врло пажљиво то прати, а овај долазак Фон дер Лајен је једна врста додатног притиска на то да се укаже да су ове ствари јако важне, јер је РЕМ важан за будуће изборе и начин на који се код нас разговара о медијском тржишту и слободи медија“, закључила је Крстић.

Овогодишња ужа листа обухвата 15 новинара, девет медијских кућа и пет фоторепортера из 18 земаља. Сви су, како су саопштили Репортери без граница, дали значајан допринос одбрани и промоцији слободе медија широм света.

„Новинари телевизијског канала Н1 представљају пример новинарске храбрости у Србији, где је слобода медија на најнижем нивоу до сада. Као једини велики ТВ канал који пружа поуздано извештавање о све насилнијим масовним протестима против корупције од новембра 2024. године, Н1 је изложен непрестаним притисцима и непријатељству власти“, саопштила је међународна организација на сајту.

Апсурдне оптужбе, како је наведено, председника Србије за „чисти тероризам“ и покушај „државног удара“ изазвале су десетине физичких напада и претњи смрћу упућених новинарима Н1.

Од јуна, саопштили су, новинари овог канала такође бране своју уређивачку независност од покушаја утицаја главног акционара, у контексту појачаног регулаторног притиска.

Разговор са Тихомиром Павловићем погледајте ОВДЕ.

"Као што је трагедија народа Газе библијских размера, тако су и злочини према новинаркама и новинарима никада до сада забележена масовна убиства, сакаћења и уништавања породица. Новинарке и новинари су постали мете, управо због основне улоге новинарства, да информише истинито о свим збивањима", казао је председник Управног одбора АНЕМ Веран Матић.

Нагласио је да "никада у историји није забележен толики број убијених новинара у тако кратком временском року".

"Најмање што можемо да урадимо је да чинимо све да професионално и људски помогнемо и да захтевамо да се одговорни казне", казао је Матић.

Од 7. октобра 2023. године у Гази је убијено најмање 246 новинара и медијских радника, што представља стопу смртности од преко десет одсто – драматично вишу него у било којој другој професији, наводи Међународна федерација новинара (ИФЈ), навео је АНЕМ.

ИФЈ већ месецима поседује доказе да је израелска војска намерно циљала новинаре, а неки од тих случајева тренутно су предмет пријаве пред Међународним кривичним судом (МКС).

Уз подршку донација из целог света, Међународни фонд за безбедност ИФЈ-а обезбедио је медицинску опрему, батерије, храну, гориво, одећу и шаторе за новинаре у Гази. Њихове потребе сваким даном расту и хитно је потребна додатна помоћ.

Како је указано, АНЕМ и Фонд Б92 прикључили су се акцији и позвали грађане и новинаре у Србији да се придруже и прикупљању помоћи за новинаре и новинарке у Гази, на основу чега је до сада сакупљено 5.000 евра.

Подсетимо, у једној од епизода емисије "Важне ствари", која се емитује на другом програму јавног сервиса, један дечак је прокоментарисао студентску борбу. РТС 2 је, међутим, отказао репризу, саопштила је продукцијска кућа која је радила емисију.

На крову Информера је и главни и одговорни уредник Драган Ј. Вучићевић, а са разгласа се емитује музика.

АИЈУ је навео да је Сафи био запослен у државним медијима Авганистана, где је радио у Техничкој и дирекцији Таранума, које делују у оквиру Министарства информисања и културе и баве се регулисањем и промоцијом верски тематске поезије и песама (таранас) које су у складу са исламским вредностима. Имао је око 50 година.

Насиље између две земље појачало се након експлозија које су прошле недеље забележене у Кабулу и Кандахару, док су се борбе на граници интензивирале током викенда 11. и 12. октобра. Обе стране међусобно се оптужују за започињање сукоба, у којем су страдали војници с обе стране, као и бројни цивили у Авганистану. Талибани тврде да су убили више од 50 припадника пакистанске војске, док пакистанска војска наводи да је ликвидирала око 200 талибанских бораца.

Према изворима АИЈУ, Сафи је убијен током још једног ваздушног напада на Кабул јуче, након проглашења прекида ватре. У међувремену, пакистански државни медији известили су да су њихове оружане снаге извеле ваздушне ударе на мете у провинцијама Кандахар и Кабул. АИЈУ захтева озбиљну истрагу и одговорност за оне који су одговорни за овај трагичан догађај.

У саопштењу државног емитера Авганистана убиство је описано као „намерни напад“ на новинаре, али у саопштењу није наведено тачно време ни локација напада.

Сматра се да је Сафи убијен након смрти новинара Абдула Гафура Абеда, који је страдао 14. октобра док је извештавао о сукобима. Авганистански новинар Таваб Арман и један возач том приликом су рањени.

АИЈУ је саопштио: „Синдикат изражава дубоку тугу због мученичке смрти Абдула Захира Сафија и упућује искрено саучешће његовој поштованој породици, колегама из медија и целој медијској заједници Авганистана.“

Генерални секретар ИФЈ-а Ентони Беланжер изјавио је: „Убиство Абдула Захира Сафија је трагедија, а медијски радници, који су према међународном праву заштићени као цивили, не смеју бити мете напада. ИФЈ понавља свој захтев да државни актери поштују међународно право и обезбеде безбедност медијских радника током оружаних сукоба.“

Једна од таквих појава је и група која се представља као "Наш протест", која делује искључиво на друштвеној мрежи Инстаграм, без лица, без потписа, без преузимања одговорности. Група "Наш протест" се, како тврди, састоји од запослених у РТС-у који изражавају своје незадовољство друштвеним и професионалним околностима. Међутим, начин на који то чине – анонимно, без икакве унутрашње верификације, институционалног оквира или правне одговорности – није пример грађанског активизма. То је облик притиска који покушава да се прикаже као слобода говора, док заправо делује мимо свих правила која важе у једној озбиљној јавној установи.

Најновији пример оваквог деловања забележен је јуче, када је овај Инстаграм профил јавно позвао генералног директора и главног и одговорног уредника Информативног програма РТС-а "да покрену дисциплински поступак и казне уреднице Дневника 2" због, како они наводе, "непрофесионалног и несавесног обављања уредничког посла".

Такав чин превазилази границу критике. То је позив на институционалну цензуру – не изнутра, кроз легалне механизме, већ споља, из анонимности. Не знамо ко су аутори тих порука, да ли су уопште запослени на РТС-у, да ли су новинари или административни радници, да ли иза те странице стоје појединци или политички активисти. Ипак, они себи дају за право да говоре у име запослених, траже дисциплинске мере и утичу на уређивачку политику.

Замислите апсурдну ситуацију у којој било ко може отворити налог на друштвеној мрежи, прогласити се запосленим у некој институцији и одатле захтевати оставке, казне, промене садржаја – без да ико зна ко су, по ком основу делују и за чије интересе раде. То није борба за слободу говора. То је злоупотреба тог права.

Наравно, право на слободно изражавање мишљења је загарантовано свакоме. Али у свакој озбиљној институцији – посебно у јавном сервису – важе и правила одговорности, професионалног понашања и транспарентности. РТС има Програмски савет, има Управни одбор, има етичке кодексе, синдикате, интерна тела и процедуре путем којих сваки запослени може покренути иницијативу, пријавити неправилности или изразити неслагање. Међутим, за то је потребно нешто више од статуса на Инстаграму. Потребно је да се обрати са именом и презименом и да се преузме одговорност за изговорену реч.

Јавни сервис није ничија лична платформа. Он припада свим грађанима, а уређују га професионалци. У том контексту, позиви на линч уредника из сенке анонимних профила представљају озбиљно подривање кредибилитета куће, урушавање професионалних норми и нарушавање колегијалних односа.

Запослени у РТС-у имају право да мисле, да говоре, да се не слажу – али немају право да се крију иза колектива док појединачно избегавају одговорност. Позивање на грађанска права без истовременог прихватања обавеза – како професионалних, тако и правних – води ка разградњи институција, а не њиховом јачању.

Зато је важно да овакве појаве јасно именујемо. Није свака критика конструктивна. Није свака анонимна група покрет. И није свако изјашњавање слобода. Када група непознатих лица захтева од јавног сервиса да цензурише сопствене уреднике – то није грађански протест. То је неодговорни притисак.

Јавни сервис мора остати место професионализма, дијалога и јавне одговорности. За то је, пре свега, потребна храброст да се иза својих ставова стане отворено и именом. Све друго – остаје у домену анонимног активизма, који никоме не доноси ни истину ни правду.

Бранислав Кланшчек

Председник УО РТС

"Страшно је све то, јер изгледа као да сте видели да сте упали у машину за мрвљење, тражили сте помоћ, али она и даље ради. Могуће је да ће се утицати на уређивачку политику и да ће нови директор рећи: 'од сутра је тако, а ви како хоћете. Ја радим оно што ја мислим да треба, ви урадите како ви мислите да треба'. И то ће бити све покривено једном општом либералном причом

Он је, како у саопштењу истиче СРЦЕ, рекао како верује "да је постојао озбиљан напор, да су новинари телевизије Нова и Н1 подносили велику жртву да би пратили ове догађаје како треба, некада се и лично излажући директно претњама физичким насиљем".

"Мислим да то није заслужило овакав расплет. Можемо да пробамо да урадимо све што је до нас као јавност, да се побунимо против тога, да дигнемо глас", рекао је Цвејић.

Он је нагласио како верује да је расписивање избора у вези са гашењем медија.

"Вучића може лично нешто да погоди, да му смета и он ће из личног каприца да неке ствари изгура до краја.

Ово је у некој мери слично као и са универзитетом и са студентским протестом. Њега је изненадило и шокирало да су толико ствари ставили под контролу и да им се опет десило да им се дигне демократска јавност у протест", оценио је Цвејић

Он сматра да би "гашење независних медија извело још више људи на улице".

"Читав овај потез још једном истиче новинаре, који раде свој посао како треба, као глинене голубове, као да отвара врата и каже ево навалите, удрите на њих. Овај талас је незаустављив. Да ли ће трајати месец, 11 месеци, 21 месец, није лако предвидети. Ја бих волео само да се све ствари заврше мирно, да не буде жртава. А за сад исказујемо демократски наше право да подигнемо глас, боримо се на свим фронтовима где можемо, јер то ће показати право лице Србије", поручио је Цвејић.

Потпредсеник Србија центра је, коментаришући посету Урсуле фон дер Лајен, рекао да "цео процес око РЕМ не иде у добром правцу, како је она рекла".

"Она је задовољна тиме да је неки институционални процес комплетиран. Сигуран сам да тамо где буде неко независан и један кандидат за којег је јасно да је под контролом СНС, да ће они изгласати тог који је контролисан. Тако да нас уводе у статус qуо који ће сад само имати формализацију", сматра Цвејић.

Он је оценио да ће процес у вези са Саветом РЕМ бити "комплетиран институционално".

"А ми ћемо бити заглављени у томе да неће моћи доносити одлуке у Савету РЕМ око неких ствари које су битне. То што неће моћи нешто крупно да се одлучи иде на руку режиму. За одузимање дозвола треба да имате шест гласова за. То се просто неће десити", рекао је Цвејић.