Додао је и да су просветари добили повећање плата, те да како сматра, је вероватно то доста "смирило ову ситуацију".

"Али имали смо заиста прошле године и почетком ове године ту чудну ситуацију да су наставници, па чак и неки васпитачи у вртићима злоупотребљавали децу у политичке сврхе и да смо имали и до данас имамо родитеље који сматрају да они треба да управљају школама, а да држава дуго ништа није радила да се то заустави. Већ смо довели до тога да заиста се не зна шта ће деца у школи учити, како ће учити и ко је одговоран за стање у школама", закључио је Радомировић.

Прича ће бити емитована у четвртак, 2. октобра у 13.10ч на РТС 1. 

Аутор: Гордана Мањенчић,

Сниматељ: Бранимир Цветковић

Монтажер: Славица Петровић

РТС Дописништво Шабац

Закон је усвојен 16. јуна, ове године, на XIV заседању Народне скупштине, председник државе га је потписао сутрадан, а ступио је на снагу 25. јуна.

Све је прецизирано посебним Законом о изменама и допунама Закона о јавним медијским сервисима, чији су самостални чланови, односно прелазне и завршне одредбе саставни део самог закона о јавним сервисима.

У датом року од три месеца, ништа се није догодило, нема услова конкурса за избор чланова Програмских савета у оба јавна сервиса, а према закону, у року од шест месеци престаје мандат садашњим члановима.

Нови закон је уважио разложну примедбу медијских стручњака да програмски савети, као репрезенти аудиторијума, дакле грађана, не могу да буду бирани унутар јавних сервиса од управних одбора, како је било по старом закону, већ да је нужан њихов екстерни избор. То у будуће траба да буде ингеренција скупштинских одбора који се баве јавним информисањем.

Иако има саветодавну улогу, Програмски савет је важан орган јер он треба да допринесе доследнијем остваривању законских, пре свега програмских, обавеза јавних сервиса и да омогући њихову јавну контролу, што је до сада била једна од највећих регулаторних, али и практичних мањкавости.

Управо зато је законом предвиђено да, за разлику од осталих лица која су именовамна или изабрана на разне фукције у јавним сервисима, а која остају на својим местима до истека мандата, члановима Програмских савета мандат истиче у року од шест месеци од ступања на снагу закона, без обзира када су бирани.

Пропуштен рок угрожава правовремени избор Програмских савета, али је проблем већи јер је новим законом уведена институција Повереника за заштиту права слушалаца, гледалаца и читалаца, а ове инокосне органе треба да бирају управо Програмски савети.

Ако нема савета, нема ни повереника и тиме се наставља пракса веома лоше, скоро непостојеће комуникације са слушаоцима и гледаоцима, који имају право да на дневном нивоу постављају питања, дају предлоге и сугестије, траже одговоре и објашњења и тиме обављају јавну контролу над програмима јавних сервиса, што им закон гарантује и што је један од важних стандарда у демократским медијским системима.

Још једна важна обавеза је пропуштена. Регулатору електронских медија, РЕМ-у, закон је прописао да, такође у року од 90 дана, донесе "акт којим ће ближе уредити поступак именовања чланова Управних одбора јавних медијских сервиса", јер су критеријуми за избор чланова ових тела измењени у складу са захтевима Медијске стратегије.

У овом тренутку, и не зна се колико још, РЕМ нема Савет који доноси одлуке, па ће се законска конфузија и у односу на Регулатора и у односу на јавне сервисе наставити.

Закон обавезује и јавне сервисе РТС и РТВ да у року од шест месеци ускладе своја акта са одредбама новог закона, за шта још има времена, али до сада нема индиција да се на троме ради.

Недемократичност, недоследност, заправо хибридност актуелног режима, потврђује се свакодневно. Вишегодишње примедбе, апели, истраживања, сведоче о медијској транзицији која иде у контрасмеру, све то резултирало је Медијском стратегијом, а она је предвидела измене сва три медијска закона.

Власт није могла да негира да у медијској сфери много тога није добро, па је пристала на измену медијских закона, али је онда одуговлачила са њиховом припремом и доношењем и настојала да се што мање реформских решења и стандарда демократског света у њих унесе.

Тако су у петогодишњем периоду од 2020. до 2025. тек крајем 2023. усвојени Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима а потом су на њих стигле примедбе из Брисела, па су тек почетком ове године мењани и допуњавани на брзину, без јавне расправе. Закон о јавним медијским сервисима је добио нови облик тек крајем прошле године, о њему расправа вођена у јануару, а усвојен, са остала два, у јуну.

Овакав след догађаја доказује да режим и кад пристане да се поједине квалитетне реформске одредбе унесу у законе, онда избегава њихово остваривање и то бескрупулозно, пропуштањем рокова које је сам одредио. Текућа година обилује таквим примерима, од драстичног кашњења, а заправо системског одуговлачења, да се по закону изаберу чланови Савета РЕМ-а до примене Закона о јавним медијскиом сервисима.

О толерисању прекомерне медијске концентрације, угрожавању медијског плурализма и постојању медијског монопола, да и не говоримо. Наивно би било мислити да тиме власт показује небригу према медијском систему и јавном комуницирању. Н

апротив, то је смишљени приступ да се у хаотичним релацијама приграби што више медијског простора за себе, проналажењем ad hoc, волунтаристичких решења, јавно неконтролисаних и без регулагторног надзора.

Аутор је члан радне групе за припрему Закона о јавним медијским сервисима Ставови аутора у рубрици Дијалог не одражавају нужно уређивачку политику Данаса.

"Ово је приватни кривични поступак против мене и моје колегинице због текста из фебруара ове године. Сутра имамо рочиште, ја не знам шта ће да буде, први пут у животу сам у овој ситуацији. И као неко ко је волео да истражује нешто, ово може да буде интересантно, да видим како то изгледа. С друге стране, ово је нешто страшно, да не правим неку жртву од себе, али претерали су. Тражити за новинаре затворску казну је мало много", казао је Пивљанин.

Он у тексту којим је реаговао на тужбу на тужбу, између осталог, каже да су новинаре "некад убијали, а сада кривично гоне", на шта је Миленијум тим, како каже, Пивлајнин "промптно послао деманти".

"Апропо тог наслова, јуче су из Миленијум тима промптно реаговали и само неко крајње злонамеран... Они демантују - ми нисмо никог убили, траже деманти... Овде јасно стоји, ко год хоће да размисли, да су нас некад убијали, то је било Милошевићево време, ја сам на то мислио... Овде сад што се њих тиче је корак напред, не туку нас, не бију нас, него нас шаљу у затвор. Хтео сам рећи, на један тако заоштрен начин, докле се дошло", појаснио је.

На питање шта је порука кривичног процеса, правник Независног удружења новинара Србије Раде Ђурић каже - виктимизација медија.

"Србија познаје јако добар институт - то је или злоупотреба процесних овлашћења или да кажем јасније - злоупотреба права на подношење тужбе. Али ми досад нисмо видели да је један судија када дође до таквог спора схватио и разумео ту поруку кроз поднету тужбу - да неко заиста злоупотребљава своје право, без обзира на који начин то ради и какву штету наноси", изјавио је Ђурић.

Додаје да је очигледно да се ради о све већем притиску на медије и новинаре.

"СЛАПП тужбе јесу вид тешких притисака, а кривични поступак и захтев за затворском казном је један нови механизам за који су схватили да ће нанети много веће последице, јер се ми налазимо у правном систему који је апсолутно компромитован и за који ви немате идеју шта од њега можете да очекујете", нагласио је Ђурић.

Према његовим речима, у питању је "класично застрашивање, злоупотреба и замена теза".

"И шаље се порука новинарима да јако добро промисле шта да раде кад истражују јавна предузећа. Јер оваква озбиљна кривична тужба је нешто јако опасно, може да остави далекосежне последице. Погледајте како се понаша део тужилаца, како се понаша полиција - да ви долазите у ситуацију да ће неко сутра код вас закуцати на врата не само да узме изјаву, већ и да вас приведе", казао је Ђурић.

То је, како је рекао, "искривљен систем у којем живимо".

На питање да ли ће на суду тема бити повреда угледа или ће се утврђивати да лие је ситина написано у тексту за који је тужен Пивљанин и нвинарка "Нове", Ђурић каже:

"Нажалост, пракса показује да судије у јако малом броју случајева разматрају суштину онога што јесте написано, да ли је истина или није, и како је то довело до тога да се неко осећа повређеним или да је угрожен положај тог предузећа. Да не причамо о јавним предузећима за које апсолутно постоји јавни интерес да се овакве ствари истраже".

Ђурић појашњава да суд гледа "само да ли је неком повређен углед и част".

"Не водимо се пресудама Европског суда за људска права и европским правом, креирамо неку нашу праксу која је искривљена и за овакве ситуације можете да будете тужени. На све то, наш правни систем је јако спор, Ранко Пивљанин и колеге мораће да чекају пола године или годину и да живе у неизвесности", оценио је Ђурић.

"Члан закона је на нашој страни"

Пивљанин цитира члан 239 Кривичног законика по којем су тужени:

"Члан 239 каже - ко у намери нарушавања пословног угледа износи о њему неистините податке казниће се новчаном казном и затвором до једне године. Овај члан иде нама у прилог. Прво - треба доказати нашу намеру да ми нарушимо њихов пословни углед и рејтинг. Ко смо ми да нарушимо њихов углед? Јесу неки наши послови били угрожени? Ми смо новинари, ми нисмо радили из намере, то не знам како може да се докаже. Наш порив је интерес јавности, а не интерес да угрозимо њхов пословни углед".

Пивљанин каже и да набрајање послова "Миленијум тима" није угрожавање њиховог рејтинга.

"Друга ствар - ако смо угрозили њихов рејтинг тиме што смо набројали чиме се све баве и шта су све купили... Тамо стоји да су били блиску властима и кажу - рушимо им углед. Па они су се појављивали у предизборним спотовима Душана Бајатовића...", наводи Пивљанин.

Раде Ђурић каже да је тешко доказати намеру да неко жели да вам уруши углед.

"То је доста тешко, поготово у оваквим случајевима када се ради о тужби која говори о јавном интересу. Суштина је да су новинари писали о ономе што је јавни интерес", рекао је.

Пивљанин се слаже и каже да је управо то била њихова намера.

"Буквално је тако. Ми смо се бавили њиховим пословима који су везани за државу, дакле за државни новац, новац грађана Србије. То је био наш једини мотив", изјавио је Пивљанин.

Ђурић појашњава да је анализа и истраживање о томе где је отишао новац грађана из буџета не може да буде угрожавање интегритета нечије фирме.

"Како ви сад ту да нађете намеру да новинар жели да угрози интегритет фирме? Намера се у овом случају јако тешко доказује и овај случај ће пасти. А обавеза судије је да утврди истинитост информација које се износе. Када се то утврди, тужба пада", каже Ђурић.

Али, додаје, онима који подносе такве тужбе није ни важно да ли ће се оне окончати у њихову корист.

"Него је важно да они вас секундарно виктимизују, да ви ишчекујете шта ће се све догодити. И ви нисте сигурни како да се понашате, то су последице када новина одлазе у самоцензуру или цензуру", оценио је Ђурић.

Пивљанин каже да је њему штета већ нанета.

"Јер сам ја први пут у животу кривично гоњен. Сутра ћу морати на рочиште, онемогућен сам да радим свој посао... Они нас сад стално могу, да на помен било кога, било чега, да нас туже, сви могу да те туже за све", рекао је.

Управни одбор сматра да садржај емисије није био у складу са претходно одобреним синопсисом, који је предвиђао да дете следи сопствене мисли и да се до "важних ствари" не долази фризеровом провокацијом.

Међутим, у снимљеном материјалу се одступило од тог концепта и дечак је наведен да говори о политичким темама које нису примерене његовом узрасту и зрелости, супротно одредбама важећих закона и међународних конвенција које се односе на заштиту права детета – укључујући Закон о јавним медијским сервисима, Закон о електронским медијима и Правилник о заштити права малолетника.

Напомињемо да је емисија "Важне ствари" реализована у извршној продукцији Сенс продакшн.

Због озбиљности ситуације, Управни одбор је затражио од генералног директора ЈМУ РТС да хитно спроведе поступак утврђивања одговорности свих учесника у процесу одлучивања о припреми, садржају и емитовању наведене емисије, те да у примереном року о предузетим мерама обавести Управни одбор и јавност.

Бранислав Kланшчек
Председник УО РТС

Све је изречено у емисији “Гост уредник” и у склопу прилога “Коментар уредника”, а дан након што је Тамара Радовановић ишла у ЈКП Наиссус на увид у информације од јавног значаја.

Новинарка је још 28. августа послала захтев за информацијама о томе ко су све запослени у том јавном предузећу, које у Нишу важи за предузеће за “ухлебљење” чланова странке и родбине и које је само прошле године за плате запослених, којих је преко 700, дало око 1,2 милијарде динара.

Из Наиссус-а нису доставили те информације, уз образложење да је реч о обимној документацији, али су омогућили увид у просторијама предузећа, тек у уторак, 29. септембра, иако је рок за достављање информација од јавног значаја 15 дана.

Увиду су присуствовали Зоран Игњатовић, који је у Водоводу овлашћен за давање информација од јавног значаја, затим руководилац правног сектора Марко Јовановић, шефица осигурања људских ресурса Ана Милентијевић, али и вршилац дужности директорке Тамара Милић.

Ко је све од напредњака, пријатеља, партнера, родбине и кумова запослен у Водоводу, када и на којим позицијама – читаћете ускоро у тексту Јужних вести. 

Међутим, дан након што је Тамара Радовановић отишла на увид, режимска Ниш ТВ, које и даље нема у регистру медија, прети и таргетира новинарку.

Колико глупа треба да будеш па да тражиш овакве информације, које су лако поверљиве, чак и за награђиване новинарке Јужних вести – један је од коментара у прилогу.

Објавили су и део списка особа чије је уговоре новинарка тражила у Водоводу, а на коме су чланови Аврамовићеве породице, као и ближа и даља родбина в. д. директорке Тамаре Милић.

Новинарку су вређали, омаловажавали и застрашивали.

Уредник Јужних вести Милан Зиројевић осуђује злоупотребу медија и жали због тога што запослени на Ниш ТВ не разумеју или се праве да не разумеју концепт слободног приступа информацијама од јавног значаја и партијског и родбинског запошљавања преко директора, странке и буџета грађана.

Као прво, Тамара Радовановић не ради ништа сама, већ у договору са уредником и редакцијом, па је напад на њу напад на све нас. Ово је класична кампања застрашивања. Ми смо већ обавестили свој правни тим који ће размотрити и предузети даље кораке. Као друго, партијским запошљавањем у јавним предузећима Града Ниша бавимо се буквално од оснивања и наставићемо да се бавимо. Реч је о легитимној теми од јавног интереса. Није овде тема да ли неко ради у јавном или приватном сектору, легитимно је радити у јавном сектору, има много поштених људи у јавном сектору (многи су и наши извори који не трпе неправду). Тема је партијско-родбинско запошљавање преко везе, преко директора, преко странке, и све то преко буџета и грбаче народа. Покушавају да нас заплаше, нећемо одустати – каже уредник Милан Зиројевић.

О овом случају биће обавештена и новинарска удружења и релевантне институције које се баве заштитом новинара.

Али, сигурни смо да ће јавност, грађани и народ разумети ко се бори за правду и јавни интерес, а ко за свој.

Тако је у Информеру освануо текст да су на Јавном сервису „терали децу да причају о блокадама усред дечије емисије“, да је у питању „невиђени скандал“ и да је „малолетно дете искоришћено у политичке сврхе“, док је Пинк у свом дневнику изјавио да су „деца злоупотребљена у политичке сврхе“.

„Ишли смо прво полугодиште најнормалније, али сад смо имали прекиде због блокада и протеста“, казао је дечак током емисије.

Упитан: „Kакве су то блокаде и протести“, одговорио је:

„Студенти се боре за правду и нашу будућност.“

Изјава дечака у емисији „Важне ствари“ узрујала је, чини се, власт и провладине медије, који су оптужили ауторе и РТС за „злоупотребу малолетника“, иако, с друге стране, нису имали проблем с тим да се у предизборној кампањи председника Александра Вучића појави малолетна девојчица.

Владан Славковић, активиста Локалног фронта, каже за Данас да, када неко злоупотребљава децу за своје предизборне спотове и системско лагање својих грађана, онда говоримо и о тој злоупотреби, али још више о поменутом систему злоупотребе и његовом циљу.

Суштина је у слободи медија, тачније, у њиховом коришћењу, сматра он.

– Дете у тој емисији „Важне ствари“ није изговорило никакав научен текст или сценарио. Напросто је дечак рекао оно што је јасно свима. Баш као у Андерсеновој бајци, дечак је рекао: ЦАР ЈЕ ГО! – запажа Славковић.

Он додаје да се српски таблоиди понашају као заштитници диктатора од срамоте, те су одмах прискочили са уходаним системом напада на гласника.

– Таблоиди не само да злоупотребљавају децу и импутирају им текстове, костиме и задатке у кампањи, већ и учествују у скривању злоупотребе деце, од Фекетића, преко „Бунга Бунга“ журки, па све до масакра у Рибникару, Орашју и Дубони. Тада су отворено трговали поводима, околностима злочина и чак водили унесрећене родитеље по предизборним митинзима – каже наш саговорник.

Славковић истиче да та злоупотреба медија често пусти крак до тужилаштва и суда, до којих стиже уредничка процена карактера неког дела и чак препоручена казна. Чак и пре саме процедуре, ваља нам бити свесни тога, поручује.

– Таблоиди и цела та СНС машинерија понашају се као у рату, отуд и толико бестидних напада на све који не мисле у корист владара. На нама је да схватимо да смо и ми жртве тог рата, а да се једино можемо спасити и ослободити кад сви схвате да ЦАР ЈЕ ГО – поручује Владан Славковић.

„Важне ствари“ – документарни серијал о интересовањима деце

Kако се наводи на сајту јавног сервиса, редакција дечјег програма РТС-а наставља да се бави интересовањима деце, њиховим радостима, тугама, циљевима и страховима кроз документарни серијал „Важне ствари“. У емисији, као и претходне године, малишани имају могућност да им фризер Борко прави фризуре које желе и да кроз спонтани разговор са њим открију шта је то што је њима важно.

Серијал је урађен по холандској лиценци, у сарадњи са продуцентском кућом Sense Production. Уредница пројекта је Јелена Попадић Сумић, продуцент Милан Стојановић, редитељка Тамара Тодоровић, фризер Борко Јеленић, директор фотографије Милан Станић.

Запослени су организовали скуп у знак подршке колегиници и кажу да неће ћутати, јер је Јелена једна од њих. Њу су подржали сви синдикати РТС.

Подсећамо, у последњој епизоди емисије "Важне ствари", која се емитује на другом програму јавног сервиса, један дечак је прокоментарисао студентску борбу.

Исечак из поменуте епизоде приказује дечака који седи у столици за фризирање и прича како су имали паузу са школом због блокада и протеста. Водитељ је, потом, питао дечака "какве су то блокаде и протести", на шта је он одговорио да се "студенти боре за правду. За нашу будућност".

Уредница се није обратила окупљенима, само је пустила балон на коме је писало хвала.

Она је раније навела да је током продукције емисије поштовала правила како се снима, да деца нису инструисана и да верује у слободу говора.

"Јелена потписује емисије које испуњавају највише стандарде, творац је Плаве птице. Због свега тога, ми, Јеленине колеге, верујемо у посвећеност и пружамо јој подршку. Овакав притисак и медијски линч мора да се заустави", поручили су с протеста.

"Деца се интересују шта нам се догађа, интересује их шта су блокаде, пртотести, ми смо као родитељи дужни да им објаснимо шта нам се дешава. Деца имају право на своје мишљење, да га ми одрасли чујемо и разумемо, имају право да не буду цензурисана. Деца имају право да њихове изјаве не буду политички злоупотртебљене, али онда када их таблоиди развлаче", рекла је на протесту новинарка РТС Марија Миладиновић Лисов.

Пешића су, после завшених протеста у недељу увече, без разлога јурила неуниформисана лица, а потом и припадници полиције са опремом за разбијање демонстрација. Грубо су га бацили на улицу покушавајући да му отму телефон, који је он успео да дода пријатељима, који су викали припадницима полиције да Лука има новинарску акредитацију, навео је АНЕМ.

У полицијској станици одузета му је камера и однета у суседну просторију, иако без налога није смела да буде прегледана. На инсистирање да му се дозволи да позове адвоката, полицијски службеници су га очигледно намерно дезинформисали да на то нема право, указао је АНЕМ.

Насиље полиције на протестима, како је нагласио АНЕМ, не може се сакрити нападима на новинаре, хапшењима и запленама опреме за снимање. Не може се спречити ни прекршајним, ни кривичним пријавама.

Нова генерација репортера стварана је у протеклих десет месеци и управо они највише доприносе да сви важни догађаји и протести буду покривени на прави начин. Тортура полиције над Алексом Станковићем, напади на Гаврила Андрића, новинарке и новинаре, одузимање опреме од канала Блокада инфо, недопустиви су као и некажњивост прекорачења овлашћења.

Најважније је да ће, захваљујући солидарности и професионалном раду, кршења закона бити документована и процесуирани одговорни када се за то створе услови, закључује АНЕМ.

„Kао представници запослених од вас очекујемо да станете у одбрану уредника и новинара, поготово када оркестрирани напади стижу из врха власти преко таблоида, као што је сада случај са уредницом Јеленом Попадић Сумић. Од вас захтевамо да заштитите улогу јавног сервиса, да омогућите несметан рад у јавном интересу и да нађете начин да се више не урушаватешко стечено поверење грађана“, наводи се у отвореном писму који су потписали представници Синдиката РТС Независност, Независног струковног синдиката РТВ и филмских радника Србије, АСНС, Синдикат музичких уметника и синдикат Слога.

Два пута га је на протестима напала полиција. Најпре су га пребили испред Правног факултета, а онда полили непознатим хемијским средством, док је мирно стајао на улици, тако брутално да је на сат времена ослепео.

На све то не престају кампање против њега у таблоидима, као ни претње.

У тренутку када смо радили интервју са Цвијићем, појавила се вест да је стигла још једна претња против новинара и његовог недељника – државна компанија Електропривреда Србије поднела је кривичну пријаву против Цвијића, директора Радара Михаила Јовићевића и главне и одговорне уреднице Весне Малишић.

Пријава се заснива на наводном изазивању панике и нереда због текста о урушавању електроенергетског система који је Цвијић написао пре скоро годину дана.

Цвијић за Цензоловку каже да је полиција долазила код њега кући да га тражи и да треба да им се јави у својству грађанина.

„Тренутно сам на годишњем одмору и не знам који је разлог. Претпостављам да је везан за оно што је изашло у медијима, да је ЕПС поднео кривичну пријаву против мене“, каже Цвијић.

Цензоловка: Да ли се, после два напада полиције на тебе, осећаш угрожено? Да ли полиција има неки пик на тебе јер истражујеш МУП?

Вук Цвијић: Мислим да цело друштво клизи у насиље и да су то само мање епизоде које потврђују да власт спроводи насиље над сваким ко се усуди да било шта критички каже и да показује да нема никакав демократски капацитет, већ да сада прелази на огољену силу.

Та два напада су два различита повода. Ја претпостављам да сам код оног првог напада испред Правног факултета био колатерална штета. Напад и насиље су били усмерени ка студентима, они су били жртве. То није било насумично насиље, већ организовано, смишљено и спроведено од стране полицијских снага над студентима који нису пружали никакав отпор, нити било какав повод за насиље. Ја сам ту био само сведок и успео сам напад да забележим, а студенти су забележили како мене нападају.

Онај други напад, када сам попрскан неком супстанцом, можда је био усмерен ка мени, тако је изгледало мојим колегама које су биле тада са мном. Могао бих да нагађам због чега је, али не знам ко је у питању. Јер су и у првом и у другом случају били људи који су већином у полицијским униформама са фантомкама преко лица, и више су изгледали као разбојници него као полицајци.

Код Правног сам приметио и озлоглашену Јединицу за обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО) коју води Марко Кричак, а видео сам и како премлаћују студенте у Кнеза Милоша испред Генералштаба, и тако даље. Новинари су незгодни сведоци, па смо зато и мета напада полиције.

Цензоловка: Да ли имаш утисак да новинари обично чак ни физичке нападе од стране полиције не узимају довољно озбиљно? Како би реаговао да је на исти начин нападнут твој блиски пријатељ или члан породице?

Цвијић: На ово прво питање је тешко одговорити. Могуће је да на један начин, радећи овај посао, заправо и рачунамо да у оваквом систему са оваквом влашћу то може да нам се деси. Просто смо то узели као неку врло могућу ситуацију у којој можемо да се нађемо.

Вучић затвара Милошевићев круг

Цензоловка: Да ли си икада имао информације да је твоја безбедност угрожена тако што си на мети безбедносних служби или криминалаца који сарађују са њима?

Цвијић: Службено и званично не, али јесам био мета прислушкивања када сам писао о политичким убиствима из деведесетих. ДБ ме је тада прислушкивао, јер сам писао ко су починиоци, ко су могући починиоци, ко је био тамо, да ли је био, и такве ствари.

Цензоловка: Да ли ово време може да се упореди са деведесетим годинама, када су новинари били и убијани?

Цвијић: Сада је свеопшти притисак. Слободан Милошевић је у последњој фази покренуо притисак, нарочито кроз онај заједнички Закон о информисању, који је спроводио са тадашњим министром информисања, а садашњим председником Александром Вучићем. Он практично завршава оно што је почео као злогласни министар информисања – да гуши сваку критичку мисао у медијима.

Њему су кроз целу политичку каријеру медији непријатељи. А медији би заправо свуда требало да буду један коректор у друштву, пре свега коректор власти, али и неких других друштвених појава, да указују и буду простор за дијалог. А он медије види као средство власти. Ако му се не покоре, онда жели да их уништи. Како је то радио деведесетих, тако ради и сада.

Он, чак, то тренутно ради на један свеобухватнији начин. Милошевић је наређивао убиства политичких противника и убиства новинара, а они који су били осумњичени и окривљени за та убиства, као што је убиство Славка Ћурувије, ослобођени су за време Вучића. Тако да се ту један круг затвара.

Милошевић је имао човека који је тада имао делимичну моћ као саучесник једне аутократске власти. Сада је он прво лице те аутократске власти и практично наставак оног што се дешавало деведесетих.

Неко је то лепо упоредио, мислим да је господин Кавчић, ако се не варам – када се Хитлер убио, власт је преузео његов министар информисања Јозеф Гебелс.

За њих је политика насиље

Цензоловка: Колико је истраживачким новинарима безбедност угроженија сада у односу на неки ранији период, имајући у виду атмосферу каква је креирана према новинарима, претње смрћу, свакодневне кампање и све чешће насиље према њима?

Цвијић: Па чим се ова власт осети несигурно и угрожено, а то смо видели раније у мањој размери, она посеже за тим методама. Тренутно су студентски и грађански протести, протести свих који су незадовољни овом влашћу – значи опозиција, синдикати и остали – и сада их просто угрожавају више него икада раније. Зато је сада тај степен насиља много већи, јер они политику виде као такву – за њих је политика насиље.

Они имају своје батинашке одреде, имали су их деведесетих, и исти принцип примењују сада, чак и са истим људима у неким случајевима. Тако да је угроженост на један начин већа зато што је власт угрожена. Код њих је то прешло у страх, јер они имају шта да изгубе и то није само власт.

Поставиће се питање, ако после ове власти будемо имали иоле демократско друштво – порекло имовине. Поставиће се питање ко је одговоран за бројна кривична дела, од корупције до страдања људи које је корупција изазвала, што је и био повод за ове протесте. Али имамо и страдале људе у хеликоптеру, у рудницима, у наменској индустрији.

Ми истраживачки новинари смо почели да бројимо жртве ове власти и тај број уопште није мали.

Седе главе Ћациленда

Цензоловка: Како се осећаш када видиш да су у Ћациленду неки од ликова из деведесетих оптуживани за убиства или ратне злочине, па међу њима и они који су довођени у везу са убиствима новинара?

Цвијић: Ова власт данас примењује исте механизме као деведесетих, и не само механизме, него чак и исте људе. Ми видимо опет и ЈСО, додуше са седим главама, али људима који су пунили или ступце црне хронике или су пунили стране документа у Хагу, као два команданта те јединице који су виђени у Ћациленду.

Када њих видим у том шаторском насељу, не могу да се отргнем утиска који сам имао деведесетих година.

Цензоловка: Многи критички новинари су од стране људи који воде државу приказани као непријатељи, издајници, изазивачи насиља… До које је то мере опасно за новинаре, посебно оне који прате протесте, на којима опасност од насиља може стићи са различитих страна?

Цвијић: То је циљано угрожавање. Није то случајно. Неко ко ради такве ствари свестан је последица, да то може да се заврши трагично. Били смо сведоци више пута да је власт доводила организоване насилнике, од којих су неки имали криминалну прошлост. И међу државним функционерима, има и оних који имају криминалну прошлост. То је један исти склоп личности и они су их доводили да те речи преточе у дела.

Видели смо више пута како су многе наше колеге биле жртве. Колегинице су можда и чешће нападане од тих батинаша. То је једна координирана акција, где је онај ко то ради, а то је врх власти, свестан последица. И не само да је свестан, него подстиче да се са претећих речи пређе на дела.

То ради и сам председник Вучић. Више пута је то радио практично промовишући насиље. Он то врло јасно ради кад ослободи и помилује насилнике, злоупотребљавајући своје право које има као председник државе, да без мишљења било кога другог он сам доноси одлуке и понаша се као неко ко има и законодавну власт, а нема је.

Цензоловка: Од почетка протеста је забележен огроман пораст физичких напада на новинаре. Репортери без граница су само током јула и августа забележили 34 физичка напада, док је током целе прошле године НУНС забележио 17. Чак 20 од та 34 били су напади полиције (од тога два на тебе). Како то видиш?

Цвијић: То је оно што се види кроз бројке и статистику, која овде не може ништа да сакрије, него показује огољено насиље и државни терор. Држава се више не крије иза криминалаца, него је држава постала криминалац и батинаш. Само је сада криминалцима ставила и полицијске униформе, али им је оставила фантомке.

Цензоловка: Да ли имаш утисак да су новинари довољно солидарни? Да колеге, домаће и стране новинарске организације чине све што могу да помогну у заштити безбедности новинара?

Цвијић: Мислим да смо ми новинари међу собом солидарни. Чак видимо да два удружења НУНС и УНС сада сарађују јер имају исте проблеме. Међународне новинарске организације такође помажу.

Међутим, ова власт од свега покушава да изокрене стварност као у некој бајци са злом чаробницом и огледалом. Режим је створио параполицију, парастуденте, парапрофесоре, паратужиоце који желе да туже, е тако је створио и своје парановинаре, који раде то што раде. Али то није новинарски посао, то је чиста пропаганда.

Могу они да направе удружење пропагандиста и то је сасвим у реду, али то није новинарство. Ви можете као новинар да погрешите, сви смо ми погрешили, ја сам грешио, али је друга ствар када намерно грешите и то радите током целе своје каријере, само бирајући онога за кога те лажи продајете.

Живот у друштву неправде

Цензоловка: Раније те је физички напао Милан Лађевић из Српског телеграфа, а таргетирао те је и Владимир Ђукановић, који је касније поднео и тужбу против тебе због објаве садржаја службене белешке Слободана Миленковића, у којој се наводи да му је Ђукановић нудио мито да заташка Јовањицу. Какав је епилог ових случајева?

Цвијић: Када је реч о првом случају, где сам физички нападнут, два тужилаштва су констатовала да јесам физички нападнут и да ме власник тог пропагандног сервиса власти физички напао. Тачно се описује како и шта се десило, постоји видео снимак. Међутим, тужилаштво је оценило да то није кривично дело за које се гони по службеној дужности.

Ако би пошли истим критеријумом, нико од ових протестаната не би могао да буде ухапшен ни за шта, а они се хапсе за много мање. Хапсе се само зато што су присуствовали протесту, а не зато што су починили било какво насиље. То је само један мали мозаик који показује да ми живимо у друштву неправде.

Што се тиче овог другог случаја, где сам ја тужен зато што сам објавио садржину званичног документа ове државе, поступак и даље траје. Мислим да је то, нажалост, један пример покушаја застрашивања.

Ми имамо још давно и пред Судом за људска права у Стразбуру пресуду у корист новинара баш за случај Србије. Наше колеге су објавиле службену белешку па су изгубиле пред српским судовима, али је Суд за људска права донео супротну одлуку.

Ми смо, као чланица Савета Европе, прихватили и потписали споразуме да прихватамо тај суд и дужни смо да примењујемо прописе и пресуде тог суда.

Ако већ имамо такву праксу, мислим да је ово губљење времена и трошење ресурса суда. Ипак, корисно из овог судског поступка је што ми је омогућено и да званично добијем ту службену белешку, која није службена тајна, и коју су могли у изворном облику да виде сви читаоци Радара, Данаса и Времена.

Због емитовања коментара малолетног детета у емисији о политичким протестима у Србији, Министарство информисања и телекомуникација поред осуде, затражило је и хитну истрагу свих околности и најхитније реаговање надлежних државних институција.

"РТС је емитовањем овог програма грубо прекршио члан 66. Закона о електронским медијима и члан 24. Правилника о заштити права малолетника у области пружања медијских услуга, који изричито забрањују коришћење малолетника у програмском садржају у политичке сврхе. На тај начин РТС се поново и то на још перфиднији начин сврстао на једну страну у политичким превирањима у нашој земљи", саопштило је Министарство информисања и телекомуникација.

Продукција "Сенсе" негира да су деца инструисана 

Продукција "Сенсе" одбацује тврдње о инструисању деце и позива РТС да реагује и заштити учеснике у производњи ове емисије од увреда и таргетирања.

"Серијал 'Важне ствари' реализује се према лиценци холандског формата. Концепт експлицитино дефинише како се са децом поступа и комуницира, од кастинга, преко снимања, до емитовања емисије. Деца причају о темама које су њима важне. Евентуална инструкција аутора или водитеља није дозвољена и не практикује се. Уз то, родитељи су присутни у току снимања, када су у могућности да у формулару напомену уколико нешто од снимљеног материјала не треба користити у емисији", поручују из продукцијске куће "Сенсе".

Пашалић: Брутална експлоатација деце у политичке сврхе

Заштитник грађана Зоран Пашалић је осудио и све медије који су приказали снимке из поменуте емисије РТС-а, а да нису заштитили идентитет детета.

"Изненађен нисам, јер је ово последњи у низу примера бруталне експлоатације деце у политичке сврхе, а сви наши апели и позиви на одговорност су били игнорисани или су наилазили на осуду барем код дела јавности, па чак и струке. Ипак, згрожен јесам пред тим колико су ствари отишле предалеко, јер говоримо о политичкој манипулацији у емисији за децу, и то на јавном медијском сервису са националном фреквенцијом. Јасно је да позивање на професионалну етику више нема никаквог смисла. И зато позивам све надлежне институције и органе да хитно реагују у конкретном случају на кршење права малолетних лица, јер нормативи постоје, као и јасно дефинисане санкције за овакве прекршаје", поручио је Пашалић.

Вучевић: Руководство РТС-а изгубило легитимитет; УНС: Опасна кампања против уреднице Јелене Попадић Сумић

Истим поводом огласио се и председник Српске напредне странке Милош Вучевић.

"Интенција протеста и блокада претходних десет месеци је да се држава доведе у стање лудила и у томе, нажалост, учествује и неко испред Радио-телевизије Србије и то на перфидан начин. Све време сам под утиском да РТС у ствари на много лукавији начин подржава обојену револуцију него телевизије Н1 и Нова С", поручио је Вучевић.

Лидер СНС-а сматра да је "руководство РТС-а изгубило легитимитет и да би требало да поднесу оставке".

С друге стране, Удружење новинара Србије изразило је протест због кампање коју против одговорне уреднице редакције Дечјег програма РТС-а Јелене Попадић Сумић воде таблоиди. Подсетили су у саопштењу и да је обележавање новинара неприхватљиво и упозоравају да агресиван и запаљив говор може имати за последицу угожавање безбедности новинара и медијских радника.

Министарство информисања и телекомуникација тражи хитну истрагу свих околности и захтева најхитније реаговање надлежних државних институција.

Водитељ је, потом, питао дечака „какве су то блокаде и протести“, на шта је он одговорио да се „студенти боре за правду. За нашу будућност“.

Епизода је иницијално приказана у суботу у 12 часова на Првом програму, а реприза је требало да буде данас у 9 часова на Другом програму јавног сервиса.

Међутим, како је на Инстаграм сторију саопштила продукцијска кућа која је радила ову емисију, реприза ове епизоде је отказана.

РТС се још увек није оглашавао поводом овог питање, те остаје отворено да ли је реприза отказана јер је позитивна прича о студентима постала вирална на друштвеним мрежама. 

Информер је већ овај догађај представио као „срамни скандал“, наводећи да се у „дечјим емисијама прича о блокадама“.

Да ли медији који нису под контролом власти треба да буду објективни и непристрасни? И да ли они уопште то могу у оваквој свакодневници у којој им власт отежава живот а њихове новинаре обележава као државне непријатеље? И на крају крајева, да ли њихова публика заиста жели непристрасне медије или јој је важније да има своје медијске оазе око којих ће се окупљати истомишљеници? 

Цензоловка ће у овом и наредних неколико чланака пробати да одговори на ова питања. За почетак, хајде да видимо на шта заправо мислимо када кажемо да медији треба да буду објективни.

Липман и лажна равнотежа

Новинарска објективност је нешто што већина конзумената вести интуитивно разуме и очекује. Али шта заиста значи да новинар треба да буде објективан? Ово наизглед једноставно питање већ дуго окупира и новинаре и теоретичаре медија и нуди мноштво одговора. Углавном, већина се своди на то да је објективност у новинарству једно дисциплиновано трагање за истином које се ослања на тачност, поштење и транспарентност, како би се на минимум свела лична пристрасност новинара. 

Овај концепт постоји у новинарству већ дуго и први су почели да га користе амерички и британски новинари са циљем да промовишу професионалност у свом послу. Већина историчара медија слаже се да се објективност као норма у новинарству поклопила са појавом онога што се у Америци зове „пеннy пресс“ – јефтиних новина налик данашњим таблоидима које су почеле да излазе у првој половини 19. века. Био је то у суштини приступ новинарству преузет из науке и филозофије. И тако је крајем 19. века трагање за чињеницама као начин да се утврди шта је стварност успостављено као стандард у ономе што називамо објективним новинарством.

После Другог светског рата на ово виђење новинарства додате су идеје једног од највећих тадашњих америчких новинара и првог теоретичара новинарства Волтера Липмана да је у трагању за истином најважније да новинар задржи дистанцу према теми и уздржи се од својих личних ставова у извештавању. Он је сматрао да новинари свесно морају да оставе по страни своје емоције, идеологије и лојалности, као и да се у свом послу понашају као научници – да прикупљају чињенице, проверавају тврдње и исправљају сопствене грешке. Липман је објективност видео као начин да се новинари ослободе „скривене контроле“ и „робовања прохтевима публике“. Уз то, сматрао је да ће објективност заштитити новинаре од растућег утицаја ПР професионалаца као новог феномена у годинама после Првог светског рата. 

Проблем са Липмановим схватањем новинарства је у томе што инсистирање на објективности и дистанци потенцијално доводи до онога што називамо лажном равнотежом, где се исти простор или тежина дају и валидним али и дубоко проблематичним виђењима истине. О томе ћемо касније.  

Објективност има, или је имала, и своје економско оправдање. Власници медија брзо су схватили да је објективно новинарство најсигурнији начин да се не замере оглашивачима од којих живе, а богами ни властима које регулаторним мерама могу да их кажњавају. Ово је посебно било важно у америчким дневним листовима, који су традиционално били и остали политички далеко неутралнији од оних европских. Са електронским медијима је отприлике управо супротно, али о томе ћемо касније.  

Сукоби новинара са сопственим убеђењима

Ако ћемо да сумирамо све ово, можемо да кажемо да објективност у новинарству има четири аспекта. 

Први је да у раду новинара нема субјективности. То значи да новинар треба да буде дистанцирани посматрач догађаја о којима извештава и не дозволи да његови лични ставови утичу на његово извештавање. Одатле и подела у дневним листовима на странице са вестима и колумне у којима чланови редакције или позвани аутори износе своја виђења о актуелним догађајима.

Други аспект објективности је равнотежа. То је оно што публика обично схвата као право и обавезу да се „чује и друга страна“, односно да новинар треба да пренесе различита виђења истине и да не сме да буде судија који одлучује које виђење је исправно. Ту одлуку треба да донесе читалац, слушалац или гледалац. Равнотежа такође подразумева да новинар критички и без фаворизовања преиспитује различите верзије догађаја које му доносе извори.  

Трећи аспект у овој причи су тврде чињенице. Овде полазимо од претпоставке да постоји објективна стварност и да је, упркос различитим исказима својих извора, новинар у стању да је прикаже ако се придржава неоспорних чињеница и прецизно их преноси.  

И коначно, четврти аспект објективности је вредносни суд. Критичари принципа објективности у новинарству тврде да је на пример природа посла истраживачких новинара таква да је од њих немогуће очекивати пуну дистанцираност од теме и да су код њих вредносни судови неминовни. Други кажу да се исто односи на новинаре који пишу о маргинализованим друштвеним групама. И једни и други наглашавају да њихово инсистирање на вредностима не значи одустајање од објективности, већ да у појединим областима свог рада новинари морају имати слободу да укључе сопствене вредносне судове у складу са политичким, друштвеним или моралним стандардима. Овим аспектом објективности посебно ћемо се позабавити ускоро. 

За сада можемо да завршимо закључком да је објективност као трагање за чињеницама и истином један од најважнијих принципа у новинарству. То је истовремено нешто што се учи као техника, или би бар тако требало да буде, и новинаре често доводи у сукоб са самим собом и својим убеђењима. Зато је уосталом и вечита тема у дискусијама о новинарству. 

* Аутор је новинар и професор новинарства на Универзитету Напиер у Единбургу

Резултати показују да је свака друга испитаница доживела један или више облика сексуалног узнемиравања, а најмање половина таквих случајева долази од колеге из редакције, а трећина од надређених.

Истраживање показује да у већини случајева медији не спроводе никакве превентивне мере против сексуалног узнемиравања на радном мјесту.

"Новинарке генерално нису упућене у превентивне механизме или мере како се поступа у случају да желе пријавити сексуално узнемиравање – ако они уопште постоје. Велика већина узнемиравање ником није пријавила", пише у резултатима истраживања.

Додаје се да су неки од разлога зашто се у медијима у региону ћути због страха од губитка ионако несигурног и потплаћеног радног места, страха од одмазде, неверица да ће добити икакву подршку унутар редакције.

"Прекомерни додири, искориштавање колективних прослава за непримерене пољупце, слање фотографија са сексуалним садржајем под изговором да је реч о шали, исмевање и психичко малтретирање ако се покаже одбијање, коментари о изгледу и задњици као свакодневица пословног окружења, обраћање са ‘душице’ и ‘љубице’ пред колегама и у пословним приликама, покушај силовања и силовање само су неки од примера из истраживања", наводи се у резултатима.

Анкету је испунило око 600 новинарки, уредница и других медијских радница.

Истраживање је спровео Медиацентар Сарајево, заједно са Заводом Крог и Друштвом новинара Словеније, Синдикатом новинара Хрватске, те Гранским синдикатом културе, уметности и медија Независност.

Уместо да ЕМС обавести јавност о томе на који начин су решени проблеми описани у тексту, одлучили су да поднесу кривичну пријаву за нешто што се није догодило — за „изазивање панике и нереда“ — против Вука Цвијића, директора Михаила Јовићевића и уреднице Весне Малишић. Пошто је јасно да кривичног дела нема, једини мотив за подношење ове пријаве јесте појачавање репресије према професионалним новинарима и медијима, стварање основе за привођења (као што је недавно, потпуно неоправдано, за исто дело приведен Дејан Илић).

Ово је још једна димензија угрожавања слободе новинара и медија. Вук Цвијић је један од најнаграђиванијих истраживачких новинара, који је због свог професионалног рада константно изложен сатанизацији и таргетирању од стране представника власти и таблоида, уз бројне претње смрћу и насиљем. Поред вербалних напада, био је изложен и физичком насиљу — напао га је директор таблоида Српски телеграф, ударивши га песницом у центру града. Иако је напад забележен камерама са околних зграда, полицијска истрага је трајала више од шест месеци, док је истовремено вођена кампања против Цвијића у таблоидима. Када је напокон утврђено да је нападнут, тужилаштво је одбило да процесуира случај, као и виша инстанца. Не само што је физички нападнут, већ је остао потпуно незаштићен од стране правосудног система.

Потом је нападнут и од стране полиције, у насилној интервенцији жандармерије 3. јула ове године на мирном скупу испред Правног факултета, када је више пута ударен штитом и одгуриван, чиме му је онемогућено да обавља свој новинарски посао. Због тога је поднета кривична пријава против полицајца, али без икаквих резултата. Следећи напад догодио се 18. августа када је Улици кнеза Милоша била мирна ситуација. Тада му је пришао полицајац у оклопу и само њега попрскао хемијским средством, услед чега је био потпуно слеп више од сат времена, док није добио лекарску помоћ.

„Организована, свеобухватна репресија према Вуку Цвијићу — од напада представника власти, преко кампања у таблоидима и на друштвеним мрежама, физичких напада на улици, до насиља од стране припадника полиције и некажњивости свих тих случајева — уз злоупотребу права на подношење тужби и суђења са елементима СЛАПП-а, са неизвесним исходима и запрећеним затворским казнама, представља пример вишеструке репресије у коју су укључени водећи политичари, директори јавних предузећа, тајкуни, уредници таблоида и њихови 'ботови'. Практично, новинари и редакције остали су без институционалне заштите. Слобода говора је институционално угрожена, као и безбедност новинара. Због тога нам је потребна снажна солидарност новинара и медија, али и невладиних организација и грађана, како би се заштитило професионално извештавање, истраживачко новинарство и слободни медији“, изјавио је Веран Матић, председник Управног одбора АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Досад им је, како кажу, враћен један енкодер са два модема, три телефона и таблет. Студентска редакција је објавила списак опреме која им и даље недостаје, а чија је вредност, према њиховим речима, 1.880 евра (Smallrig осветљење за камеру, триангл за микрофон, УСБ 4Г Модем, плави ранац Бобан Херо Про, 3D принт дрзачи за батерије, Xиаоми телефон, Разер слушалице...).

Редакција је на свом сајту објавила и да им грађани новчане донације могу послати онлине путем портала podrzistudente.org, уз напомену да су намењене редакцији Блокада ИНФО, али и списак опреме која им је неопходна за рад.

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) још једном осуђује одузимање опреме новинарским екипама и позива надлежне да јавно објаве зашто и даље опрема није враћена редакцији Блокада Инфо.

Подсећамо и да новинари и новинарке током извештавања са протеста не морају да пристану уколико им полиција тражи да прегледа или жели да одузме опрему. Законик о кривичном поступку штити од безразложног претресања или одузимања. Уколико није у току хапшење, прегледање или одузимање опреме се не може извршити без налога суда.

„Позивамо грађане на солидарност са редакцијом Блокада Инфо тако што ће донирати за куповину недостајуће опреме која им недостаје како би на најбољи могући начин извештавали о активностима студената, збивањима на универзитету и с протеста. Овакве студентске редакције показале су се као веома важне за студентски покрет и представаљају будућност новинарства и медија у Србији“, изјавио је Веран Матић председник Управног одбора АНЕМ-а.

Инструкције за донирање налазе се на веб сајту https://www.blokada.info/donacije

Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ)

Они нису ухапшени у некој посебној акцији полиције, већ су хапшени на улици, од стране јединица које су ту ноћ интервенисале.

Такође, све особе које је Информер навео у тексту су након задржавања пуштене да се бране са слободе.

Ухапшен сам 5. септембра, са задовољством ћу тужити Информер

Давид Францисти, студент културологије, чије име се нашло у Информеровом тексту каже да њега нико није хапсио те вечери када је изашла вест, већ да је био ухапшен 5. септембра на протесту.

Он наводи да је овакав поступак Информера из више разлога у супротности са основним принципима истраживачког и одговорног новинарства.

„Објавили су фотографије и личне податке без наше сагласности, без икаквог истраживачког контекста, чиме су директно прекршили Kодекс новинара Србије, означили су нас термином „блокадери“, који  свакодненво и искључиво  користе у погрдном смислу, са јасним циљем стигамтизације и дискриминације и објавили су вест чак двадесет дана након протеста, чиме је јасно да им циљ није благовремено информисање јавности, већ искључиво етикетирање и  застрашивање учесника протеста“, каже Францисти.

Он каже да се због свега наведеног сада доводи у питање његова безбедност, као и безбедност оних чија је имена таблоид објавио.

Пита се да ли сада треба да страхује да ће, након оваквог таргетирања, бити изложен нападима на улици само зато што је окарактерисан као „блокадер“?

„Данас нас означавају као „блокадере“, а сутра нас могу прогласити „непријатељима  државе“ чиме ће директно угрозити наша освовна и уставом загарантована људска права. Из свих ових разлога, са пуним уверењем и вером у правду, али и нескривеним задовољством,  поднећу тужбу против оваквог против портала који је, својим непрофесионалним радом, погазио све стандарде новинарства“, каже Давид Франсисти.

И адвокат Миодраг Голубовић за Данас каже да су се чак три његове брањенице нашле на списку ухапшених које је Информер објавио.

Он наводи да су оне ухапшене 5. септембра, у интервенцији полицији, а не сада, како то Информер покушава да представи.

„У овом тренутку сам у потрази за снимцима са кеја, како бих моје клијенткиње ослободио сумње да су гађале полицију камењем. Немам коментар на ту назови „медијску кућу“. После њиховог ослобођења од сумње да су починиле напад, у договору са њима ћу одлучити о подношењу кривичних пријава и тужби“, рекао је Голубовић.

Адвокат је замолио све оне који поседују снимке са протеста 5. септембра да му се јаве и доставе му исте, јер наводи да нико од ухапшених, па ни његове три клијенткиње нису напали полицију.

Ђурић: Обавестићемо надлежно тужилаштво, постоје елементи кривичног дела

Правник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Раде Ђурић за Данас каже да је сама објава потпуно у супротности са Законом о јавном информисању, јер се озбиљно угрожава суштина јавног интереса неистинитим, пристрасним, неправовременим и непотпуним информисањем гледалаца и грађана.

„С обзиром на тежину оног што је написано и изречено, мислим да има и елемената везаних кривично дело ширење панике. Оваквим неодговорним објављивањем, које је потпуно нетачно, угрожена су права лица на која се објава односи и противзаконито се износе потпуно нетачни подаци везани за догађај који се није догодио јуче, него пре готово 20 дана“, каже Ђурић

Он напомиње да медиј мора да објави информације о догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, међутим то мора да уради истинито, потпуно и благовремено, а средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.

„Осим што су изнети нетачни подаци који доводе у заблуду читаоце и гледаоце, овакво таблоидно извештавање је неистинито, пристрасно и непотпуно информисање грађана Србије. Нажалост, кривичноправни систем и поступање надлежних институција су у потпуности угрожени и заробљени, и у оваквом стању понашање и може да прође некажњено. Стварне намере оваквог извештавања су нејасне, а очигледно је да је жеља да се одређена лица поново прикажу као изгредници и насилници и да се о њима стекне субјективно мишљење и став“, наводи он.

Ђурић наглашава да, без обзира на то што је неко приведен и задржан или одређена нека мера и како год да су полиција и тужилаштво поступали, то не значи да су та лица заиста крива.

„Дакле, ово је уређено с намером да се дискредитују, таргетирају и прикажу у лажном светлу. У сваком случају НУНС ће обавестити надлежно јавно тужилаштво због последица које овакво изношење информација може да има, а сматрам да би требало да се огласе и надлежни органи и истраже ово, јер су директно поменути и повезани са лажним извештавањем. И њима такође ово иде на штету“, каже Ђурић.

"Свих скоро пет милиона динара Задруга 'Медијакулт' исплатила је другим фирмама, предузетницима, физичким и правним лицима да јој спроведу пројекат. Ово говори о томе да Задруга нема капацитета односно да су њени капацитети минимални и то се сада опет поставља питање због чега је некоме ко нема капацитета за спровођење пројекта био дат толики новац", каже Kристина Kовач Настасић из Удружења новинара Србије.

А да пројекат победника конкурса раде друге фирме - Закон о јавном информисању не дозвољава. Из УНС-а кажу да у поменутом случају то није једини пропуст. Спорно је било и бодовање комисије која је пројекту у појединим категоријама давала више бодова него што је дозвољено правилником.

"Ово заиста и поред свих оправдања јесте класично заобилажење закона и извргавање закона, али ни Министарство ни покрајина нажалост нису реаговали", каже Kовач Настасић.

Не реагују ни на наша питања. Из Покрајинског секретеријата за информисање за Н1 не одговарају да ли је на конкурсу било неких пропуста. Они они који их прате кажу да је очигледно како се доносе одуке.

"На лицу места смо се уверили у више врста злоупотреба и донета је одлука да представници НДНВ-а неће бити ни у комисијама да не би, нема сврхе да будете прегласавани од стране некаквих гонго организација које глуме да су ту некакве медијске или већ не знам какве, а неке су оформљене пред конкурс", каже новинар Далибор Струпар.

"Ми имамо ситуацију да паре и новац добијају само они који су блиски властима и да неке мрвице са стола добијају они који би заправо требало да добију на основу квалитета њихових пројеката и чињенице да желе да промовишу или штите јавни интерес који је дефинисан законом", каже Саша Мирковић, из АНЕМ-а.

А то што је дефинисано у закону зарад транспрентног спровођења конкурса, остаје само на папиру, каже представник АНЕМ-а Саша Мирковић.

"Та решења која су у закону ако би се дословно примењивала не би била у складу са интересима владајуће елите која би на тај начин финансирала јавним новцем оне медије и оне пројекте који нису на линији ове власти", каже Саша Мирковић.

Није тајна и да на медијским конурсима највећи део "финансијског колача" инкасирају управо таблоиди и то они који годинама крше кодекс новинара.