„Подржавам студенте и ђаке у њиховим протестима и захтевима јер идеја правде и правичности је услов опстанка сваког друштва. Пре мање од два месеца сам на трибини на Филозофском факултету у Нишу са студентима новинарства разговарала о њиховој друственој улози, као и са студентима социологије на Филозофском факултету у Београду. Ових дана управо њих слушам шта изјављују и како артикулишу своје ставове и дивим се њиховој памети, снази и солидарности“, каже Оливера и додаје шта јој је највише засметало.

„Напади на њих, како физички, тако и вербални, сведочанство су опскурности и моралног пада нашег друштва.“

Ковачевићеву смо питали и да ли је и она била на протесту.

„Наравно да сам била на протесту, не само као грађанка, већ и као тетка чије девојке су са транспарентима у студентској колони. Не можете децу испратити са славе на факултет на ноћно дежурство и понашати се као да је наш живот њихов проблем. Сви ми који смо били студенти и ишли на протесте, и данас смо помало студенти. Међутим, оно што видим је то да је данашња генерација студената и ђака генерација која је стасала за Европу и да су они не само будућност већ и садашњост ове земље“, изјавила је Оливера Ковачевић за Нова.рс.

Поводом овог значајног јубилеја, у Позоришном музеју ће у уторак, 24. децембра у 19 сати, бити приређено вече посвећено Радио Зајечару.

„Биће то прилика да запловимо кроз време и присетимо се како је од једне примитивне разгласне станице временом настао радио који је, захваљујући вредном и преданом раду новинара, водитеља, тонских реализатора, музичких уредника, монтажера и осталих радника, био познат и признат по квалитету својих емисија“, кажу из Позоришног музеја.

О радију и његовом значају говориће Ирена Јовић Станојевић, дугогодишњи новинар, водитељ и аутор бројних емисија и репортажа Радио-телевизије Зајечар.

Поред прелиминарне листе која је објављена на албанском и српском језику, на сајту Канцеларије за питања заједница доступан је и комплетан списак организација које су аплицирале, као и записник комисије за оцену пројеката. Међутим, записник је доступан само на албанском језику.

Из документације која је доступна на сајту, која је објављена само на албанском језику, може се закључити да је комисија разматрала пројекте 158 НВО и 16 медијских пројеката.

У првој административној фази оцене, комисија је одбацила 80 пројеката уз најчешће образложење да документација у штампаном облику и она достављена на ЦД-у није идентична, не наводећи шта конкретно није идентично. Такође, одбијени су пројекти због тога што организација није била старија од две године, док је у неким случајевима образложено да је ЦД празан. За поједине организацаије међутим, уопште није  образложено зашто нису прошле административну фазу.

Председник комисије за оцену предлога пројеката на овом јавном позиву је Славиша Младеновић повереник за језике на Косову. Поред њега комисију су чинили Блета Цана, Шабан Адеми, Аманда Тоска и Алутрим Демаку.

Према доступним подацима комисија је одлучила да 22 НВО буду подржане са укупним износом од 248 960 евра, док је за подршку шест медија додељено 42,160 евра. Од српских медија на прелиминарној листи добитника средстава је само РТВ Пулс.

За јавну финансијску подршку пројектима/програмима по овом Јавном позиву за невладине организације био је предвиђен  износ од 250,000  евра док је за медије  био предвиђен износ од 100,000 евра.

Канцеларија за питања заједница премијера Косова навела је да подносиоци НВО и медији, који нису добили подршку имају право да поднесу писани приговор жалбеној комисији кабинета премијера у року од пет дана од објављивања прелиминарне листе добитника. Тај рок истиче 25.12.2024. године.

Медија центар Чаглавица: Очигледна дискриминација, овај пут од Владе Косова

Медија центар Чаглавица, који је на овом јавном позиву конкурисао као НВО, поднеће приговор жалбеној комисији, али и Омбудсману Косова због дискриминације. Наиме у образложењу, комисије се наводи да пројекат Медија центра Чаглавица није прошао административну фазу, јер пројектна документација у штампаном облику и она достављена на ЦД-у није идентична. Међутим, увидом у записник комисије Медија центар је утврдио да један од апликаната на овом конкурсу, такође под истим образложењем није прошао административну фазу, али се налази на прелиминарној листи добитника.

Иначе, Медија центар Чаглавица суочио се са сличним проблемом и пре неколико месеци, на конкурсу који је за медије на Косову расписало Министарство информисања и телекомуникација Владе Србије. Пројекат Медија центра Чаглавица на том конкурсу није подржан због употребе термина Косово, што, како је наведено, није у складу са преамбулом Устава Републике Србије. Међутим Министарство информисања и телекомуникација је на истом конкурсу подржало пројекат Удружења Сербона КМ, које је у свом пројекту користило термин „Космет“, који такође није у складу са преамбулом Устава Републике Србије. Општирнији текст у вези са овим случајем можете прочитати у посебном тексту.

„Највећи број повреда приватности поново је забележен у медијима са таблоидним карактером. Ове повреде најчешће укључују: објављивање фотографија и личних података без сагласности, сензационалистичко извештавање о полицијским хапшењима и истрагама и неодговорно извештавање о малолетницима“, рекла је Нина Ницовић, једна од аутора истраживања.

У неколико случајева судови су донели одлуке у корист тужилаца, утврдивши да објављивање фотографија без сагласности представља повреду приватности, чак и када постоји интерес јавности за извештавање. Један од примера односи се на случај малолетног лица које је приказано као учесник протеста.

Суд је оценио да је медиј повредио право на приватност објављивањем препознатљивих података и фотографије без сагласности законског заступника, што је супротно Закону о јавном информисању и медијима.

„Иако је примећен благи пораст досуђених накнада за нематеријалну штету, оне и даље не одговарају озбиљности последица које оваква медијска пракса изазива. Најчешће досуђивани износи крећу се око 100.000 динара, што је побољшање у односу на претходну годину када је најчешћа накнада износила 50.000 динара“, изјавио је Дамјан Милеуснић, истраживач Партнера Србије.

Такође, судски поступци су постали нешто ефикаснији. Просечно трајање првостепених поступака сада је 21 месец, док се на одлуке Апелационог суда чека у просеку седам месеци, што представља значајно смањење у односу на претходне године.

Један од позитивних трендова у судској пракси јесте чешће позивање на Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, посебно на право на приватност. Ово је резултирало ширим тумачењем права на приватност, укључујући заштиту породице, здравственог стања појединаца, као и права на пијетет.

Међутим, аналитичари упозоравају да велики изазов и даље представљају цурења информација из преткривичних и кривичних поступака. Објављивање непроверених информација и фотографија осумњичених често доводи до озбиљних последица по њихову приватност и достојанство.

Извештај закључује да је неопходно унапређење судске праксе, већа одговорност медија и институција, као и континуирано образовање новинара о заштити приватности.

Примена ових препорука могла би допринети смањењу повреда приватности и јачању поверења грађана у правосудни систем и медије.

Истраживање је израђено у оквиру пројекта Цена приватности који партнерски спроводе БИРН Србија, SHARE Фондација и Партнери Србија, уз финансијску подршку МАТРА програма.

О самим кандидатима за Савет РЕМ-а и њиховим предлагачима посланици владајуће коалиције нису имали жељу да детаљно разговарају. Деловали су као да желе да збрзају посао на који се Србија обавезала у Реформској агенди, стратешком документу који је Влада Србије усвојила да би се ускладила са европским стандардима.

Када се разговарало о кандидатима за Савет РЕМ-а, онемогућена је било каква рационална дебата о законитости иначе прилично компликоване процедуре предлагања кандидата, у којој се бира девет чланова Савета од 36 кандидата које је пријавило 115 организација.

Према расправи о кандидатима за Савет РЕМ-а, јасно је да је скупштинска већина збрзава како би испунила обећања која је влада дала и да нема намеру да створи независно и стручно тело које ће радити по закону

Предлагачи ће, када се утврди коначна листа, одлучивати о два кандидата за свако од девет места у Савету, које ће на крају изабрати посланици Скупштине.

Према овој првој расправи о кандидатима, како су приметили посланици опозиције, очигледно је да СНС нема намеру да Савет РЕМ-а претвори у заиста независно и стручно тело, које ће радити по закону, већ ће тамо бирати кандидате који ће наставити да штите интерес електронских медија које власт контролише.

Посланик СНС Душан Марић је, уосталом, отворено рекао:

„Састав РЕМ-а бира Скупштина Србије, у којој већину има Српска напредна странка, и логично је да ћемо ми имати пресудан утицај и тако ће бити. Једног дана када ви победите на изборима, онда ћете ви имати пресудан утицај на избор чланова и на рад Савета РЕМ-а.”

Лазовић: Не постоје, али предлажу кандидате

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић рекао је да поједине организације које су предложиле кандидате нису испуниле законске услове, да су у питању фантомске или ГОНГО организације, које је власт основала како би у оваквим приликама предлагале кандидате који су по њеној вољи.

Скренуо је пажњу да кандидаткињу Леонтину Пат (певачицу и композиторку познату по песми у славу Александра Вучића, који ју је одликовао) и Александра Петровића (певача, музичара, продуцента и музичког уредника на Радио Лоли, Каролини, ТДИ и ЈАТ) које предлажу Међународни музички центар Маестро и Удружење наставника музичке културе.

Према закону, овлашћени предлагачи могу да буду удружења филмских и драмских уметника и удружења композитора. Ниједна од ове две организације у свом чланству нема уметнике – једна се бави унапређењем наставе а друга продукцијом и промоцијом културне баштине.

Лазовић је тражио да се оне бришу као предлагачи, али то Одбор није прихватио.

Посланик Зелено-левог фронта је приметио да је, са једне стране, предлагач Независно удружење новинара Србије (НУНС), које има вишедеценијско искуство и знање, и које предлаже Милеву Малешић (оснивачицу ТВ Форума из Пријепоља) и Сњежану Миливојевић (познату медијску експерткињу, пензионисану професорку Факултета политичких наука, где је водила мастер студије комуникологије).

Са друге стране, међу предлагачима су новинарска удружења за која нико није чуо, која нису активна или су позната по томе што раде у интересу власти и медија под њеном контролом.

Уједињени ТВ експерти, рецимо, јесу организација о којој не постоји никакав траг на интернету, не постоји у јавном животу, чак је ни Гугл не проналази.

Ту је и Струковна асоцијација новинара Србије, која на свом сајту нема ниједну објаву годину и по дана.

Професионално удружење новинара Србије има три објаве у последњих девет месеци.

Друштво новинара Војводине – од 2019. године има пет објава на свом порталу.

Лазовић каже да Професионално удружење новинара Србије у свом документу наводи да има 165 чланова (300 је услов да би неко могао да буде предлагач кандидата за Савет РЕМ-а).

Рекао је да су ове организације саме за себе издале потврду да имају више од 300 чланова и да то нико није проверавао.

Према Лазовићу, најважнији квалитет који таква удружења имају јесте то што им скраћеница подсећа на права новинарска удружења.

Та удружења, заједно са Удружењем спортских новинара и Друштвом новинара Ниша, предложила су за РЕМ Дејана Вука Станковића и Петра Кочића.

Дејан Вук Станковић, познат као „аналитичар” у режимским медијима, ванредни је професор на Учитељском факултету, који је једини гласао против студентске блокаде.

Петар Кочић је у биографији навео да се новинарством бави од 1984. и да је већи део каријере провео радећи за Политику, Политику експрес, Радио Београд – медије који су деведесетих били под контролом режима Слободана Милошевића.

Континуитет: Кандидати који већ раде у РЕМ-у

Лазовић је тражио и да се одбаце кандидатуре оних који се налазе у сукобу интереса, што Закон о електронским медијима не дозвољава.

Ово се односи на кандидатуре Милорада Милинковића и Миланке Гвојић, које су предложиле организације за заштиту деце.

Милинковића шира јавност препознаје као Трагача из квиза Потера. Лазовић додаје да је познат по подршци Вучићу. Има ангажман за продукцијску кућу Адреналин која емитује овај програм у ударном термину на РТС 1.

Кандидаткиња Миланка Гвојић је власница фирме којој је главна делатност  производња кинематографских дела, аудио-визуелних производа и телевизијског програма, што представља конфликт интереса.

Кандидаткиња Српске православне цркве, Римокатоличке цркве, Исламске заједнице и Јеврејске заједнице Сања Анђелковић Лубардић уписана је у Регистар РЕМ-а као главни и одговорни уредник и овлашћено лице ТВ Храм, па је такође у конфликту интереса.

Посебно је бизарно то што се у документацији о кандидатури Жарка Ристића, кога су предложили Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја, појављују подаци друге особе – Жарка Симовића, који је иначе запослен у РЕМ-у.

Роквић: РЕМ, пас чувар ријалити блата

Према посланици Народног покрета Србије Ивани Роквић очигледно је да режим нема политичку вољу за праву промену Савета РЕМ-а и да му то није приоритет.

„Ставили сте у погон непостојећа удружења како би прогурали своје кандидате. Тако да ће бити исти РЕМ, само друго паковање. Опет кршите законе, јер удружења не испуњавају законске услове. Разумем да је вама свеједно да ли ми имамо РЕМ или га немамо – РЕМ је на првом месту био пас чувар ријалити блата са ружичастих телевизија, у којима је овај крвави режим удавио све људе у нашој држави”, рекла је Роквић и додала:

„Према Реформској агенди Србије, до краја ове године мора да се изабере независан РЕМ, а све ово што данас радимо је најобичнија фарса у којој ви хоћете да прогурате ваше кандидате да би заступали ваше личне интересе и очували рејтинг једне особе.”

Организације за исисавање смисла 

Према посланику Демократске странке Зорану Лутовцу, предлагачи кандидата су фантомске организације, које иначе служе за исисавање новца грађана Србије у страначке сврхе.

„У овом случају, то су организације за исисавање смисла, које до бесмисла доводе цео процес кандидатуре и избора за Савет РЕМ-а. Нити је ко чуо за те организације, нити постоје, а оне предлажу неког ко ће на звонце да буде изгласан. Треба да изаберемо људе који ће да раде у јавном, а не у партијском интересу, који су остварени у својим професијама, имају интегритет. Да ли ћемо да имамо људе који ће да раде у складу са Уставом и законима и медије који ће истинито и правовремено и потпуно да информишу јавност или ћемо да имамо заштитнички бедем за сервисе у служби једне политичке опције? РЕМ је био буквално заштитник рејтинга једног човека и једне политичке опције уместо да штити јавни интерес.”

Посланик Небојша Бакарец је, између вређања Ђиласа, Лутовца и Рокнић, рекао да опозиција хоће да сто посто контролише медије, као што је Ђилас некад контролисао све медије преко својих компанија.

Какав год РЕМ ви изабрали, он ће служити само томе да прикрије ваше прљаве дилове и крваве трагове (Бранко Миљуш, Странка слободе и правде)

„Кандидат за РЕМ Жељко Хубач је Ђиласов и Шолаков новинар деценијама, познат по антисрпству и мржњи према сопственом народу. Не оспоравам његову кандидатуру, мада мислим да не треба да ради у државној организацији као што је РЕМ, пошто он ради против државе. Још је гори пример ДОС-ов политичар Родољуб Шабић, који је ову Скупштину палио 2000. године, који са медијима никакве везе нема”, рекао је Бакарец.

Пошто је посланик Странке слободе и правде Бранко Миљуш рекао „када Бакарец каже реч истина, негде једна панда одмах угине”, добили смо потврду да је још један недељник под контролом напредњака.

Бакарец је, наиме, реаговао:

„Био си уредник нашег недељника„” (Миљуш је био уредник недељника Експрес док му власник Горан Веселиновић није забранио да објави интервју са тадашњом потпредседницом Владе Србије Зораном Михајловић, прим. нов.).

Миљуш је предложио да сви кандидати за место члана Савета РЕМ-а покажу колико су морални тиме што ће рећи да ли подржавају захтеве студената за одговорност и правду. Ово је касније изазвало жестоко оспоравање посланика СНС.

Према Миљушу, процес избора кандидата за Савет РЕМ-а власт покушава да збрза да би преварили оне којима су обећали да ће изабрати нови Савет РЕМ-а.

„Какав год РЕМ ви изабрали, он ће служити само томе да прикрије ваше прљаве дилове и крваве трагове.”

„Сматрамо дубоко аморалним одржавање било каквог контакта са представницима режима који – уместо да прихвате сопствену одговорност за трагедију у Новом Саду која је, као одговорност државе, однела 15 људских живота и још две особе тешко повредила – врше репресију над демонстрантима који траже правду.

Сматрамо дубоко аморалним одржавање било каквог контакта са режимом који непрестано врши цензуру медија и диригује кампањама прогона и директних претњи смрћу независним новинарима.

Не желимо да и даље будемо параван ни режиму ни појединим званичницима Европске уније у њиховом лицемерном претварању да се Србија креће путем ка ЕУ. Залажемо се за европске вредности, потпуно уверени да за грађане Србије морају да важе исти демократски и цивилизацијски стандарди као и за све грађане ЕУ, међу којима слобода говора и медија заузима једно од најважнијих места.

Захтевамо оставку ресорног министра Дејана Ристића због најновијег беспризорног напада на Коалицију за слободу медија, поводом нашег позива европским новинарима да дођу и извештавају о борби грађана Србије за слободу. То је само један од потеза актуелног министра којим покушава да маригнализује релевантна новинарска и медијска удружења и да на медијску сцену уведе ГОНГО удружења и режимске синдикате, који су продужена рука актуелног режима“, каже се у саопштењу Независног друштва новинара Војводине и Синдиката Независност, који позивају и остала новинарска удружења, медијске асоцијације, новинаре и медијске раднике да им се придруже.

Политика АД, у већинском власништву државе, почетком децембра по други пут је огласила на продају својих 50 одсто удела у ПНМ. На први позив, у којем понуде нису смеле да буду мање од половине процењене вредности предузећа, нико се није јавио, јер се по правилу чека други круг, када се доња граница спушта на петину процењене вредности. При томе, право прече куповине има већ постојећи сувласник ПНМ, Рајићева фирма Медиа 026.

Радар је покушао да од Рајића сазна да ли планира да откупи и другу половину ПНМ, али одговоре на питања послата на мејл адресе његових пет фирми нисмо добили до слања овог броја у штампу, 17. децембра, када је истекао и рок за достављање понуда, па остаје да се сачека Комисија за продају, која би требало да саопшти да ли је овога пута поступак успешно окончан, ко је и по којој цени купио државни пакет акција.

Човек који зна све Новости, увек спреман за Борбу, а очито се разуме и у Политику

Осим што је сувласник ПНМ, издавача Политике, Рајић је једини власник Новинско-издавачког друштва (НИД) Новости, које издаје Вечерње новости, а већински је власник и НИП Борба, у чијем поседу је зграда на Тргу Николе Пашића у Београду. Штампарија Борба, у већинском власништву државе 2019. је Рајићу продала НИД Новости за нешто мање од 300 милиона динара или нешто више од 2,5 милиона евра, да би три године касније, у мају 2022. његова Медиа 026 постала власник половине ПНМ.

Почетком августа ове године, Министарство привреде објавило је први јавни позив за продају нешто више од 36 одсто акција у државном власништву у НИП Борба. На тај позив нико није доставио понуду, јер је почетна цена била око 5,5 милиона евра, колика је била и процењена вредност капитала. Месец дана касније, 3. септембра Министарство је објавило други позив, у ком је почетна цена преполовљена на 2,7 милиона евра и по њој је Рајић и купио државни пакет акција. У међувремену, Рајићева Медиа 026 повећала је власнички удео у НИП Борба на 45 одсто, с тим што још 19 одсто акција поседује и НИД Новости, чији је једини власник, тако да је практично већински газда и Борбе. С друге стране, Скупштина акционара државног предузећа Штампарија Борба, која је својевремено Рајићу и продала Новости, 5. децембра је, како преносе медији, на ванредној седници подржала предлог руководства да се покрене стечајни поступак „због претеће неспособности плаћања“.

Пре него што је на велика врата ушао у бизнис са медијима, купујући их од државе, шира јавност о директору Цока холдинга није знала скоро ништа. У јесен 2019, додуше, након што је купио Новости, о њему је писала управо Политика, чији је сада сувласник, у тексту са насловом Од пиљарнице до медија.

„Вест да Медиа 026, основана пре годину дана, купује Вечерње новости преко ноћи је њеног власника Бобана Рајића из села Вучак код Смедерева из анонимности лансирала у жижу јавности. Фирма преко које купује један од најтиражнијих српских листова регистрована је за консалтинг с капиталом од 100 динара и само је једна у низу коју данас поседује Рајић“, објавила је Политика пре више од пет година.

Пре тога Рајић се само једном, 2017, обратио медијима, након што је Агрокор престао Цоки да плаћа закуп и дажбине за 20 објеката у којима је пословао Меркатор. Већ следеће, 2018. године, ангажовао је адвоката Игора Исаиловића да поднесе регистрациону пријаву за оснивање фирме Медиа 026, која је недуго потом купила Вечерње новости. Према писању истраживачких портала, Исаиловић је близак министру финансија Синиши Малом и председници Скупштине Ани Брнабић, а често су га ангажовали и Никола Петровић, кум председника Александра Вучића и контроверзни бизнисмен са севера Косова Звонко Веселиновић.

Све по списку или по закону

Рајићу очито нико није правио ни најмањи проблем када је, после Новости и Борбе, решио да купи и Политику, иако Закон о јавном информисању и медијима предвиђа заштиту медијског плурализма и забрањује монопол у области јавног информисања ради заштите конкуренције и да би се грађанима омогућило да формирају сопствено мишљење. Уз то, у закону се прецизира и да није дозвољено обједињавање „оснивачких, односно управљачких права у два или више издавача штампаних медија који објављују информације из свих области друштвеног живота, без обзира на динамику објављивања, чији укупан годишњи тираж прелази 50 одсто продатог или на други начин реализованог тиража одговарајућих штампаних медија на релевантном националном, регионалном или локалном тржишту у календарској години која претходи обједињавању“.

Адвокат и експерт за медијско право Милош Стојковић каже за Радар да је Министарство имало основа да реагује, чак и код првог стицања удела у издавачу Политике. „Да би се утврдило да ли постоји недозвољена медијска концентрација, неопходно је прво утврдити релевантно тржиште (дневних новина), па онда израчунати укупни реализовани тираж у претходној години, па тек онда израчунати да ли заједнички продати тиражи Политике и Вечерњих новости прелазе 50 одсто. Након тога, макар у теорији, ако Министарство утврди да постоји недозвољена медијска концентрација, на то би требало да упозори издавача и да му наложи да отклони такво стање“, објашњава Стојковић.

Уз опаску да су подаци о тиражу непоуздани, јер не постоји тело које централизовано прати број штампаних и продатих примерака, он каже да због тога једину оцену може дати ресорно Министарство, које би требало да утврди све ове релевантне податке. Уз то, евидентан је тренд пада и штампаног и продатог тиража на тржишту штампаних медија и велика је вероватноћа да због других дневних новина, Политика и Новости и не би прешле удео од 50 одсто на тржишту дневне штампе. Ипак, и у том случају не би требало да изостане поступак у коме би се утврђивало да ли има или нема недозвољене медијске концентрације, истиче Стојковић.

Истраживање БИРН-а о власничкој структури најутицајнијих медија и медијских компанија у Србији показало је, пак, да је ризик од државне контроле или државних ресурса у медијима релативно висок. Тања Максић, истраживачица и координаторка пројеката БИРН-а, каже да недозвољена медијска концентрација носи са собом негативне последице као што су губитак плурализма садржаја и недовољан проток информација.

„Ако се пуно медија концентрише у рукама једног малог броја власника, онда ни проток информација до грађана не иде како треба. У медијима се обично води рачуна о хоризонталној концентрацији, када један власник има више медија, штампаних, радио и телевизијских станица, интернет портала… А заправо је важнија вертикална концентрација, јер је то на нивоу произвођача садржаја и дистрибутера, а ако сам добро схватила, то је случај са Политиком“, наводи Максић.

Она истиче да је проблем у Србији неадекватан Закон о јавном информисању и медијима, јер су прагови толико високи да практично ниједна медијска концентрација уопште не би ни била предмет испитивања. Други проблем је што закон не познаје ни ризике концентрације по медијски плурализам.

„У Европи, рецимо, постоји инструмент који се зове Медиа плуралисм монитор, тако да они гледају концентрацију са аспекта плурализма садржаја. Не мора нужно да значи ако постоји један власник да медији који су у његовом власништву неће извештавати другачије и да неће имати другачије уређивачке политике. Онда је тај проблем плурализма задовољен на неки начин“, објашњава саговорница Радара.

У Србији то, нажалост, није тако. „Код нас постоји мали број власника медија, а уз то махом постоје докази о њиховим везама са владајућом странком, па се баш због те економске и власничке везе са врхом власти и догађа да сви ти медији извештавају исто. И то је најкрупнији проблем“, закључује Максић.

Биће да је то најмањи проблем за власт. У супротном не би ни дозволила да се медији купују као кромпир у пиљарницама и то уз велики попуст, пре него што иструли.

У оквиру серијала ТВ театар био је продуцент снимања бројних позоришних адаптација за телевизију, као и телевизијског филма "Положајник".

Место и време сахране биће накнадно објављено.

Након скупштине дошло је до забуне, јер је на сајту ове новинарске организације најпре било објављено да у новом кодексу пише да новинар "мора да користи родно осетљив језик", али је, након питања која је УНС-у поставио РТ Балкан, ова грешка отклоњена, па сада на сајту УНС-а пише да по новом кодексу новинар "треба да користи родно сензитивни језик", како је за РТ Балкан и било саопштено летос.

Кодекс који новинарима препоручује да употребљавају родно сензитивни језик претходно је усвојило Независно удружење новинара Србије.

На сајту УНС-а наведено је да су радну групу, која је радила на предлозима измена Кодекса новинара Србије чинили: проф. др Сњежана Миливојевић, Тамара Скрозза, Оливера Милошевић, Кристина Ковач Настасић, Невена Мартиновић, Надежда Будимовић и Нино Брајовић.

Потпредседница УНС-а, Оливера Милошевић, за РТ Балкан летос је изјавила да је њена новинарска организација, учешћем у Радној групи за измену Кодекса новинара Србије, заједно са НУНС-ом, Саветом за штампу, Асоцијацијом медија и Локал пресом, показала своје ставове у вези са изменама новинарског кодекса, укључујући и потребу употребе родно осетљивог језика у медијима.

Информацију да је прихваћен предлог да новинар "треба да користи родно осетљив језик", а не да "мора" да га користи потврдили су тада и у Независном удружењу новинара Србије (НУНС).

"Поштовање достојанства"

На сајту УНС-а објављено је да је у нови Кодекс новинара и новинарки Србије уврштено ново поглавље – Поштовање достојанства.

Достојанство је, како су проценили чланови радне групе који су учествовали у изради Нацрта, у медијској реалности потцењено и када су у питању жртве несрећа, и када су у питању јавне личности.

Овим поглављем обухваћене су и смернице о извештавању о малолетницима, као и група попут особа са инвалидитетом, националних мањина, ЛГБТ популације.

У овом поглављу нова је и одредба да "новинар не извештава са сахрана, осим у случају високо профилисаних јавних личности", наводе у УНС-у.

Нови Кодекс новинара и новинарки Србије од претходног Кодекса новинара Србије разликује се и у увођењу права на заборав, одредбама о коришћењу вештачке интелигенције и друштвеним мрежама.

Поглавље Одговорност новинара добило је посебну тачку – обавезу културе неговања и поштовања етике јавне речи.

Кључне измене су и у области употребе вештачке интелигенције, као и коришћења садржаја са друштвених мрежа.

"Садржај који је креиран посредством вештачке интелигенције такође подлеже уредничкој контроли и уредници сносе одговорност за њега, прецизирано је у Кодексу. Медији су такође дужни да обавесте јавност да је медијски садржај креиран коришћењем алата заснованих на вештачкој интелигенцији", објавили су на сајту УНС-а.

Претходни Кодекс новинара Србије УНС и НУНС усвојили су 2006. године. Развој интернета и дигиталних платформи у последњих 18 година умногоме су променили рад новинара, наводе у УНС-у. 

Бесплатно учлањење за студенте који протестују

Скупштина УНС-а такође је позивала све студенте новинарства који учествују у протестима да се придруже овом удружењу и постану његови чланови, а то, како је саопштено, могу да учине без икакве накнаде.

"Потребна нам је ваша одлучност, снага и знање да свет новинарства учинимо бољим", истакнуто је на Скупштини УНС-а.

Награда "Александар Тијанић" Зорану Кесићу

Ове године, УНС је доделио и своје награде. Награда "Александар Тијанић" за новинарску храброст припала је комичару Зорану Кесићу, док је награду "Богдан Тирнанић", за колумну, добио Миленко Васовић, колумниста Нове С.

Награда "Лаза Kостић" у категорији вест/извештај уручена је новинару Радио Београда Дејану Николићу за извештавање са тениског турнира Олимпијских игара у Паризу, са меча Ђоковић-Алкараз.

Награду "Лаза Kостић" у категорији репортажа добио је Владимир Банић за серијал "Фантастична планета", а уручена је његовој сестри Марији.

Награда "Лаза Kостић" уручена је и фоторепортеру "Политике" Анђелку Васиљевићу за фотографију "Скупштинска црвена линија".

Награду "Лаза Kостић" у категорији карикатуре добио је Ивица Стошић, карикатуриста портала "Слободна реч" из Врања за карикатуру "Мона Антоанета".

Златну повељу УНС-а жири је одлучио да додели Слободанки Вучковић, као вишедеценијском прегаоцу УНС-а.

Специјална награда за допринос историји штампе и новинарства, теоријске радове о новинарству и публицистичка дела "Жика М. Јовановић", по одлуци жирија, припала је Зорици Лешовић Станојевић за, како се наводи у образложењу, "капиталну монографију 90 година Чачанског гласа'", саопштили су из УНС-а.

Примајући награду, Кесић је истакао да истину треба потражити по факултетима и блокадама, док је Васовић поручио колегама да не служе никоме – већ само гледаоцима, читаоцима и слушаоцима.

Занимљиво је да до данас нигде није било могуће пронаћи фотографије са скупштине УНС-а. Бивши чланови овог удружења тврде да је број чланова УНС-а последњих година драстично опао.

У Политици је радио од 1973. године, а стални дописник овог листа из Тимочке крајне био је од 1. новембра 1975. године.

Извештавао је са Косова и Метохије, Макединоји, а кратко је био и ратни извештач у Книнској крајини 1991. године.

Веома педантно, крајње студиозно и квалитетно писао је и извештавао из Бора, Мајданпека, Неготина, Кладова, Бољевца, Књажевца, Сокобање и Зајечара.

Биће сахрањен данас у 13 сати на гробљу у Зајечару.

Изложбу је, у присуству бројних гостију и пријатеља „Јединства“, отворио министар информисања и телекомуникација у Влади Србије Дејан Ристић истакавши да она сведочи о 80 година континуитета поштовања професионалне етике и највиших новинарских стандарда, што није увек случај у нашој земљи, а посебно није случај сада у ово наше доба израженог медијског плурализма.

– Када говоримо о „Јединству“ не говоримо искључиво о најзначајнијем часопису на српком језику на подручју Косова и Метохије у претходних 80 година, говоримо о ризници информација, знања, о једној бескрајно богатој шкрињи која нам сведочи о животу Срба на Косову и Метохији. Али не само Срба на Косову и Метохији, већ свих житеља Косова и Метохије, сведочи о дешавањима у нашој тадашњој великој држави, како је названа у великој Југославији, а затим и у Републици Србији- навео је Ристић.

Истакао је да је „Јединство“ много више од медија.

– Зашто је „Јединство“ за нас посебан медиј и са друге стране много више од медија? У Србији у овом тренутку делује 2.200 медија, штампаних и електронских. То би требало да укаже и на висок квалитет, но то питање остављам за неки други догађај. Међутим, оно што издваја „Јединство“ јесте изузетан професионализам, оданост етичких стандардима, оданост истини, неспремност да се прави компромис са неистинама, са лажима, неспремност са једне стране а способност са друге стране да се одоли бројним притисцима и опасностима које нису само стурчног или идеолошког или културолошког и сваког другог карактера, већ су пре свега безбедоносног карактера- казао је министар.

МЕДИЈСКА ЕКИПА „ЈЕДИНСТВА“ НАЈУГРОЖЕНИЈА У ЕВРОПИ

Ристић је указао да је медијска екипа листа ,,Јединство“ најугроженија у Европи, али да и даље остаје одана истини, као и  да је ,,Јединство“ увек позивало на дијалог, упознавање и суживот и борило се против мржње.

– И као што на Косову и Метохији имамо четири наше светиње под заштитом УНЕСКО-а и четири споменика културе под заштитом УНЕСКО-а једина у Европи која се налази на листи светске угрожене културне баштине. Тако исто уколико бисмо то транспоновали у област јавног информисања, можемо рећи да је „Јединство“ једино на тој листи у Европи средстава јавног информисања које је витално угрожено. И тим пре оно опстојава, остаје одано највишим принципима професије, остаје одано истини и ни у једном тренутку се није ограничило на своју етнију, на свој језик, на своју културу, већ је увек широм отворених страница позивало на дијалог, на упознавање, на суживот борећи се против сваког облика мржње и насиља- рекао је министар Ристић.

Оценио је да је  „Јединство“ по много чему јединствено и да сам назив часописа није ни мало случајан, иако је настао 1944. носио је јасну идеолошку конотацију.

–  Време је показало да избор имена тадашњих идеолога је универзалан. И данас „Јединство“ апелује и позива све нас на јединство око истине, на јединство у очувању наших националних и државних интереса и апелује да то богатство у различитостима које баштини свако друштво, са друге стране буде извориште оног општенародног јединства. Министарство информисања и телекомуникације, ово није плеоназам и није куртоазија, посвећује посебну пажњу „Јединству“ и хвала вам- казао је Ристић.

Додао је да је један од његових првих поступака по ступању на дужност министра био сусрет са директорицом „Панораме-Јединства“ Радом Комазец у просторијама „Јединства“ у Београду, које су, како је рекао, само скромне по габариту, али испуњене енергичношћу, борбеношћу, упорношћу, одлучношћу и том необичном и чаробном атмосфером која влада на Косову и Метохији која је некако пренета у тих неколико квадрата у једном малом скромном простору у центру Београда.

– Оно што смо заједно урадили, редакција „Јединства“ и ми у Министарству информисања и телекомуникација, то је пре свега да већ током ове године подржимо „Јединство“ на нешто значајнији начин него што је то било уобичајена пракса. Последње што смо урадили то је онај мали дар, а то је десет преносивих персоналних рачунара за редакцију „Јединства“ како би колеге просто могле лакше да раде. Оно што је много битније, то је значајно повећање буџета „Јединства“ у наредној години и мислим, госпођа Комазец ће ме исправити, не ради се ни о каквој компетицији, али до сада по годинама највеће издвајање за „Јединство“ и то је тек почетак- рекао је министар.

Додао је да новац не решава све изазове.

– Средства могу да помогну, могу донекле да олакшају, али без врхунских професионалаца, без посвећених људи не постоји износ новца који може да компезује квалитет и оданост тим истинским и професионалним и људским етичким стандардима- истакао је он.

Министар је навео да од када је члан Владе Републике Србије, користи сваку прилику да страним званичницима, што оним акредитованим у Републици Србији, што онима који долазе у посету Републици Србији, увек укаже на часопис „Јединство“ и на прогон српских новинара на Косову и Метохији.

– Госпођа Комазец зна, одмах сам је замолио да редовно добијамо већи број примерака „Јединства“ и увек је тема „Јединство“ поред осталих тема, без обзира која је тема, да ли је у области информисања или телекомуникације, али увек је на тим састанцима тема „Јединство“ са постављањем неколико питања. Када сте последњи пут дигли глас против прогона српских новинара на Косову и Метохији? Када сте последњи пут питали шта се десило са српским новинарима који су нестали, односно киднаповани 1998. и 1999? Када сте подигли глас против ометања рада или угрожавања безбедности наших новинара и медијских посланика на Косову и Метохији? Када сте подигли глас последњи пут због тога што на Косову и Метохији, нашој јужној покрајини постоји само један часопис на српском језику? Одговор је наравно – никада. И онда за крај добију један примерак „Јединства“ да понесу у своје земље, да понесу у своје амбасаде и да се мало запитају. Да се мало запитају зато што са једне стране знате, сад говорим као историчар и гледам ове насловне стране „Јединства“- казао Ристић.

Ризница информација

Подсетио је на речи патријарха Павла да увек имате могућност избора, и када вам кажу није било избора – није тачно.

– То говоре кукавице, увек постоји избор. Редакција „Јединства“ је увек правила праве изборе и није ни чудно да међу руководиоцима наших јавних гласила једна од најборбенијих и енергичниих јесте управо госпођа Комазец са својим тимом, и то плени, и то мотивише и друге. Зашто све ово говорим? Увек имате могућност избора између аргумената силе и силе аргумената. Друга страна користи аргументе силе. Легитимно, али осуђено на неуспех. И то свако мислеће биће зна. На нама је да останемо одани сили аргумента, историјској и свакој другој истини, да увек останемо отворени за другог, да никада не покажемо мржњу, да никада не поклекнемо пред изазовима, да пробамо да нађемо снагу сами у себи и у нашој заједници и да пригрлимо „Јединство“ као не само један у низу штампаних медија у Србији, већ као један посебни штампани медиј у Србији који је много више од медија, који је извориште правовремених, објективних, целовитих информација.

И не само информација, већ својеврсно историјско сведочанство живота, пре свега припадника српског, али и не само српског народа, намерно то наглашавам за све оне туђине који покушавају недобронамерно да нас представе као некакве националисте и шовинисте, мрзитеље, што ми нисмо- истакао је министар.

Поновио је да „Јединство“ јесте једна ризница информација, једно извориште истине које сведочио о животу и искушењима са којима су се припадници српског народа суочавали у претходних 80 година, са којима се на жалост суочавају и у ово наше време, можда изазовније него неке претходне године.

–  Али опет са друге стране када прелистате странице „Јединства“ и видите какви су изазови били у претходних 80 година и како су их наши преци ипак савладавали, остаје нам да будемо достојни њих и да покажемо подједнако, уколико не и већу снагу, упорност да истрајемо и на нашим прадедовским просторима, на предачким просторима, на идентитетским просторима Косова и Метохије, зато што докле год постоји и један Србин, па и последњи Србин у некој далекој далекој историјској перспективи, Косово и Метохија ће бити српско- поручио је министар Дејан Ристић.

Више пута прогањани али остали на КиМ

Поздравивши министра и све госте, директорица и уредница „Панораме- Јединство“ Рада Комазец истакла је да највећи поздрав упућује онима који су уградили себе у ову изложбу и у наш лист, а то су свакако ветерани „Јединства“.

– Захваљујући примерцима листа „Јединства“ у Народној библиотеци Србије, ова изложба је вечерас овде пошто знате да је 1999. године и наши примерци, и наша архива, и наша библиотека, и фотодокументација, и комплетна наша редакција, као и наша имовина отета, разбацана, уништена и узурпирана. На жалост, исто нам се то десило и пре седам месеци где смо нашли уточиште након изгона из Приштине у северном делу Косовске Митровице. Избачени смо из наше редакције. Дакле, избацивали су нас, истерали су нас, али не брините нису нас прогнали са Косова и Метохије- поручила је Комазец.

Подсетила је да су новинари „Јединства“ у својој згради у Приштини остали и након јуна 1999. године, све док им КФОР није наложио да напусте дом штампе и да им они више не могу гарантовати безбедност.

Осврнувши се на историјат наших новина истакла је да „Јединство“, 80 година верно записивало сва догађања на Косову и Метохији, и она лепа али на жалост много више било је ружних.

– „Јединство“ је прва новина која је тада у тадашњој великој Југославији пророчки писало, иако је био једнопартијски систем, о штетности албанске идеологије и било је раме за плакање многим Србима из села, јер је по селима посебно било тешко. Дакле, „Јединство“ је прича о људима који су га стварали и онима који су својим интервјуима, ставовима, прилозима опечатили његове странице једнако као и прича о антифашистичкој традицији и вечној борби српског народа за правду и слободу на прадедовској земљи- навела је она.

С поносом је нагласила да „Јединство“ ни данас није пало у замку сензационализма, већ је задржало интегритет и идентитет озбиљне и одговорне новине.

– Наше определење јесте да „Јединство“ својим именом и својим делом чува јединство српског народа на Косову и Метохији- истакла је Комазец.

Поручила је да „Јединство“ дочекује 80-ти рођендан чистог образа јер му је водиља била истина.

– Прогоне нас, прогнали су нас и из Приштине, истерали су нас из наше редакције у Косовској Митровици, али нас неће протерати са Косова и Метохије. Мењају се времена, мењају се политички системи, мењају се адресе, мењају се и људи, а „Јединство“ остаје верно себи, верно своји читаоцима и Косову и Метохији- казала је Комазец.

Док је штампе биће и „Јединства“

Присутнима се обратио и генерални секретар Удружења новинара Србије Нино Брајовић истакавши да захваљујући генерацијама новинарима, нарочито новинаркама “Јединства” присуствују великом часу историје.

“Иако су новинари често изложени притиску да не објаве нешто што није по вољи власти или није по вољи моћника, ова изложба доказује да су новинари ‘Јединства’ и генерације новинара ‘Јединства’ успели да сачувају и објаве догађаје и информације упркос и у инат свима којима то није одговарало. Хиљаде бројева ‘Јединства’ данас представља благо, не само за српско новинарско и за косовско-метохијско новинарство, него за историју српских и других народа, посебно када се има у виду да је због НАТО агресије и бомбардовања посебно овог дела наше земље много значајне историјске грађе уништено”, истакао је Брајовић.

Додао је да је „Јединство“ читано не само на Косову и Метохији него и у целој Србији, па и у бившој Југославији.

“ И захваљујући томе архивирани су бројни примерци ‘Јединства’, од малих локалних библиотека па до Народне библиотеке Србије. И ми данас практично можемо да кажемо да су сачувани сви примерци ‘Јединства’ захваљујући којима се могу реконструисати бројни историјски догађаји и процеси. ‘Јединство’ је хроника свега што се догађало на Косову и Метохији и сматрам да је прека потреба да уз помоћ државе дигитализацијом ‘Јединство’ учинимо доступним грађанима Србије, али и свима заинтересованим за збивања на Косову и Метохији“, казао је генерални секретар УНС-а.

    Нагласио је да је ова изложба је и сећање на генерације новинара „Јединства“ који нису више међу нама, али чине велику небеску редакцију листа који је преживео и прогон из своје зграде, из свог дома 1999. године из Приштине, а затим и 2024. године из својих просторија у Косовској Митровици.

  “Упркос свему, остало је једино штампано издање на Косову и Метохији. Желим да ова изложба докаже и чињеницу да ће „Јединства“ бити док је штампе, али и кад не буде штампе да ће бити „Јединства“ јер ће бити његових читалаца”, закљулио је Брајовић.

На отварању изложбе „Јединство 80“ говорио је и проф. др Радивоје Кулић, који је још као студент своје прве текстове објавио у нашем листу.

„Моје мишљење је да је лист ‘Јединство’ кроз све ове повремено и тегобне године никад није изневерио важне постулате новинарске професије. Истинито и правовремено информисање са јасним отклоном од свега што нарушава односе међу људима различитих националности, односно међу различитим националним и верским заједницама“, казао је Кулић.

Истакао је да никако не би ваљало заборавити људе, новинаре и књижевне ствараоце који су своје животе суштински и дубоко испреплетали са „Јединством“, „Стремљењима“ и „Обележјима“, поменувши књижевника Петра Сарића, песникињу Даринка Јеврић, песник и универзитетског професора Слободана Костића, песнике Радета Златановића и Мошу Одаловића, као некадашњег директора „Јединства“, преминулог Светозара Влаховића, који су, како је рекао, са Радом Комазец и једним бројем запослених новинара и уз свесрдну подршку наше државе, успели су да сачувају и лист.

На изложби у Пресс центру УНС-а је приказана историја листа ,,Јединство“, као и неке од најупечатљивијих насловних страна.

Посланик Зелено левог фронта Радомир Лазовић рекао је да су поједине организације фантомске или такозване „гонго“ организације, које власт финансира и које јој служе у оваквим приликама, док су друге предложиле кандидате мимо закона.

Он је као пример рекао да Удружење наставника музичке културе које је предложило певачицу Леонтину, нема право да предлаже, већ само Удружења филмских, сценских и драмских уметника, а исту певачицу предложио је и један музички центар који се бави продукцијом и његов члан може да буде свако.

„Имамо и код новинарских удружења на пример НУНС који има вишедеценијско значајно искуство, и предлаже Милеву Малешић и Сњежану Миливојевић, а са друге стране групу Уједињени тв експерти или Професионално удружење новинара, организације које не постоје, или имају мање од 300 чланова. Они су испунили услов само да им име личи на УНС и НУНС“, рекао је Лазовић.

Указао је и да су неки кандидати као Милорад Милинковић или Миланка Гвојић у сукобу интереса, она као власница фирме за производњу медијског садржаја , а он јер има уговор са фирмом чији се садржај емитује на РТС-у, а поменуо је и Сању Лубардић коју предлажу верске заједнице, а она је истовремено заступник и уредник ТВ Храм.

Посланица Српске напредне странке (СНС) Наташа Јовановић оценила је као недопустиво ниподаштавање и таргетирање кандидата за Савет РЕМ-а.

„Велика је листа кандидата и није наше да се бавимо да ли се некоме свиђа или не, то ће се видети кад стигне пред посланике, само је скупштина власна да одлучи између више кандидата“, рекла је Јовановић.

Она је навела да у демократском друштву свако има право да се кандидује, а ако је неко у сукобу интереса, очекује да ће Административни одбор на то указати.

Ивана Роквић из Народног покрета Србија питала је зашто се сад хитно разматра листа кандидата кад је РЕМ-у истекао мандат још у новембру и оценила да власт не жели нови РЕМ, већ да он остане „слуга режима“.

Посланик Демократске странке Зоран Лутовац поновио је да треба проверити процедуре и утврдити да ли су предлагачи дали предлоге по закону, а посебно је указао да је на пример један предлог Жарко Ристић, а сва пропратна документа гласе на Жарка Симовића.

Посланик СНС-а Небојша Бакарец говор је почео тиме да је Драган Ђилас напао „њихову децу“, да је на блокадама два посто студенатра, а онда навео да су кандидати Жељко Хубач и Родољуб Шабић такође недопустиви кандидати, јер су отворено на страни бившег режима.

Владимир Ђорђевић из коалиције Нада предложио је да се седница одложи до провере свих институција и кандидата који су у сукобу интереса, па да се настави кад буде сигурно о којим организацијама је реч и да ли су фантомске.

На крају су већином гласова сви предлози опозиције одбијени, и одбор је потврдио целу листу.

По један члан Савета РЕМ-а биће изабран од девет предлагача: новинарских удружења, универзитета, удружења чији су циљеви заштита деце, електронских медија, националних савета националних мањина, цркви и верских заједница, Заштитника грађана, Повереника за заштиту равноправности и Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Удружења филмских, сценских и драмских уметника и Удружења композитора, Удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања.

Када је реч о кандидатима новинарских удружења, Независно удружење новинара Србије предложило је Сњежану Миливојевић и Милеву Малешић, док су „Уједињени ТВ експерти“ предложили Дејана Вука Станковића и Петра Кочића.

Међу универзитетима, Универзитет уметности је предложио Ивана Меденицу и Вању Шибалић, Едуцонс Драгана Гузијана и Милорада Вукашиновића, Сингидунум и универзитети у Новом Саду и Приштини такође Вукашиновића и Зорана Јевтовића, а Мегатренд Александра Гајовића.

Једна група удружења чији су циљеви заштита деце предложили су Александру Крстић и Душана Алексића, а друга група Миланку Гвојић и Милорада Милинковића, док је Светска организација Рома предложила Владана Шкорића и Љуана Коку.

Група предлагача из области електронских медија предложила је Јована Витеза и Тању Војводић Митровић, коју је, уз Милоша Рајковића предложила и Нова мрежа Србије, док су и Војводић Митровић и Рајковић кандидати Удружења радио станица РАБ.

Национални савет мађарске националне мањине предложио је Иштвана Боџонија, а национални савет бошњачке националне мањине Мухедина Фуљанина.

Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска заједница и Јеврејска заједница предложили су Сању Анђелковић и Снежану Миљковић, док је Мешихат исламске заједнице предложио Мевлуда Дудића и Мисалу Праменковић.

Повереница за заштиту равноправности предложила је Сашу Мирковића и Гордану Предић, а Заштитник грађана и Повереник за информације од јавног значаја Стевицу Смедеревца и Жарка Ристића.

Удружење драмских уметника предложило је Ивана Лалића и Жељка Хубача, група предлагача музичких и сценских уметника Леонтину Пат и Александру Петровић, а Удружење композитора Војводине такође Пат, као и Иру Проданов Крајишник.

Група невладних организација, односно удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања, предложили су Дубравку Валић Недељковић и Родољуба Шабића.

Редакције које су током ове године, према доступним подацима, биле најизложеније нападима су Н1 са 13 кривичних пријава, затим Нова С са шест и недељник Радар са четири. Од 44 појединачних новинара који су били жртве напада током ове године, 19 је мушког (43,18%), а 25 женског пола (56,82%). Ово је прва година од када тужилаштво води базу података да су новинарке у већем проценту жртве напада и претњи у односу на колеге новинаре.

Када је реч о решеним случајевима, до краја новембра ове године донета је првостепена или коначна одлука у 16 предмета (29,09%) од којих: једна осуђујућа пресуда, један опортунитет, 11 службених белешки да нема места покретању кривичног поступка и у три случаја су кривичне пријаве одбачене. Преосталих 39 предмета су у различитим истражним и доказним фазама.

Констатовано је уочавање неуједначености динамике напада на новинаре током 2024. године, те да је раст броја напада на новинаре нарочито приметан током догађаја попут грађанских протеста и других врста јавних окупљања. 

Поред тога, чланови СРГ су изразили забринутост у вези са ефикасношћу истрага за нападе на новинаре с обзиром да постоји велики број случајева из ове године (29 предмета) у којима је тужилаштво, према законом прописаној процедури, поднело полицији захтев за прикупљање обавештења у конкретним случајевима, на које још увек није одговорено. 

СРГ је детаљно разматрала и појединачне случајеве попут физичког напада на Вука Цвијића, новинара недељника Радар, претњи Кристини Деметер Филипчев из Бечејског мозаика, као и претњи упућених Славко Ћурувија фондацији. 

Посебну пажњу СРГ је посветила извештају организације Амнести интернешнал (Амнестy Интернатионал) у коме се наводи да је Славиши Миланову, новинару из Димитровграда, током информативног разговора у полицији откључан мобилни телефон без његовог знања и да му је инсталиран софтвер који омогућава праћење и приступ његовим приватним подацима. У вези са тим, поменут је и случај Љубомира Стефановића, новинара портала СлавијаИнфо, кога су, по његовим речима, припадници Безбедносно-информативне агенције привели на информативан разговор у вези са новинарским радом.  

С обзиром на озбиљност навода о неовлашћеном прислушкивању, надзору и праћењу појединих новинара, СРГ ће помно пратити све такве случајеве и предузети додатне мере како би се утврдило да ли је дошло до извршења неких кривичних дела на штету новинара и да ли су поштоване законом прописане процедуре. 

СРГ, која је основана у јануару 2017. године, чине представници Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), Министарства унутрашњих послова Републике Србије (МУП), Удружења новинара Србије (УНС), Независног удружења новинара Србије (НУНС), Независног удружења новинара Војводине (НДНВ), Асоцијације медија (АМ),Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ), Асоцијације онлајн медија (АОМ), као и Мисије ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.

Извршна директорка Синдиката новинара Србије (СИНОС) Драгана Чабаркапа рекла је да су истраживања показала да су новинари лоше плаћени и да су плате нередовне.

Она је оценила да је важно да се гранским колективним уговором регулише и статус хонорарних радника.

"Ми не желимо да наметнемо нове обавезе послодавцима, него да уведемо ред. Жао нам је што део медијске заједнице игнорише ове наше покушаје. Иде тешко, али видећемо", рекла је Чабаркапа.

Члан Синдиката новинара Србије Душан Величковић казао је да неки људи раде као хонорарни сарадници на Радио телевизији Србије (РТС) 25 година додајући да није коректно што их та медијска кућа не запосли.

"Ти људи раде захтевне и тражене послове, уместо да примају хонорар, треба да примају плату (...) Однос руководства по том питању је заиста бахат", навео је Величковић.

Казао је да је на Радио телевизији Војводине тај проблем решен, али да на РТС "иде теже".

Редакција „Јединства“ позива све заинтересоване представнике медија да пропрате овај догађај.

Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је да су новинарска удружења за кандидате за чланове Савета РЕМ-а предложила Сњежану Миливојевић, Милеву Малешић, Дејана Вука Станковића и Петра Кочића.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) предложило је Миливојевић и Малешић, а Уједињени ТВ експерти, Професионално удружење новинара Србије, Струковна асоцијација новинара Србије, Удружење спортских новинара и САНС, Друштво новинара Војводине и Друштво новинара Ниша Станковића и Кочића.

Универзитети су предложили Ивана Меденицу и Вању Шибалић (Универзитет уметности), Драгана Гузијана и Милорада Вукашиновића (ЕДУЦОНС), Милорада Вукашиновића и Зорана Јевтовића (Сингидунум, Унверзитет у Новом Саду, Универзитет у Приштини) и Александра Гајовића (Мегатренд).

Удружења чији су циљеви заштита деце предложили су Александру Крстић и Душана Алексића, Миланку Гвојић и Милорада Милинковића, док је Светска организација Рома предложила Владана Шкорића и Љуана Коку.

Електронски медији предложили су Јована Витеза, Тању Војводић Митровић и и Милоша Рајковића.

Национални савети националних мањина предложили су Иштвана Боџонија (Национални савет мађарске националне мањине) и Мухедина Фуљанина (Национални савет бошњачке националне мањине).

Српска православна црква, Римокатоличка црква, Исламска заједница, Јеврејска заједница предложиле су Сању Анђелковић и Снежану Миљковић, а Мешихат исламске заједнице Мевлуда Дудића и Мисалу Праменковић.

Повереница за заштиту равноправности предложила је Сашу Мирковића и Гордану Предић, а повереник за заштиту података од јавног значаја и заштитник грађана Стевицу Смедеревца и Жарка Ристића.

Удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора предложила су Ивана Лалића, Жељка Хубача, Леонтину Пат, Александра Петровића и Иру Проданов Крајишник, а удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања Дубравку Валић Недељковић и Родољуба Шабића.

Синдикат новинара и медијских радника Србије (СИНОС) апелује на надлежне да се не жури са приватизацијом РТК у бурним временима и док се чекају измене медијских закона. Сматрамо да је најбоље решење оснивање регионалних јавних сервиса за шта се као организација годинама залажемо. На тај начин би се обезбедило сигурно финансирање и адекватни услови за рад РТК као медијског сервиса Шумадије.

Свечано отварање нове штампарије уприличено је у четвртак, 19. децембра у седишту „Либертатее” у Улици Жарка Зрењанина у Панчеву, у присуству угледних званица и редакције и уредништва ове установе. Међу званицама су били и Михаи Шербан, конзул Амбасаде Румуније у Србији, др Валентин Ардељан, председник Националног савета румунске националне мањине у Србији и Маринел Петрика, председник Управног одбора установе.

Директорка НИУ „Либертатеа”, Маријана Стратулат, оценила је да је покретање сопствене штампарије изузетно важан корак у развоју институције.

– Ово је заиста историјски дан за нас. Сопственим напорима и уз финансијску помоћ Департмана за Румуне у региону и дијаспори успели смо да набавимо штампарију. Она представља стратешку инвестицију која припрема „Либертатеу” за будућност, истовремено одајући почаст наслеђу од 80 година постојања институције и непрекидног излажења недељника „Либертатеа”. Знате и сами које су данас процедуре да се издају књиге и колико све то кошта. Сада ће нам тај посао бити олакшан и моћи ћемо да штампамо много више књига и часописа у сопственој штампарији – рекла је Маријана Стратулат.

Потреба за сопственом штампаријом у „Либертатеи” постоји још од 1962. године, када је национализована штампарија ове новинско-издавачке куће, „Слобода” у Вршцу. Те године се и седиште „Либертатее” преселило из Вршца у Панчево и од тада се издања штампају по комерцијалним ценама у штампаријама које буду одабране путем јавних набавки.

Валентин Мик, главни и одговорни уредник часописа „Либертатеа” и заменик директора НИУ „Либертатеа”, рекао је да је набавка ове ултрамодерне штампарије само први корак у имплементацији менаџмента одрживог развоја установе.

– Када кажем одрживи развој, мислим на више књига, на већу самосталност и на мању зависност од пројеката јер ћемо за почетак овим машинама моћи да штампамо све наше књиге и часописе, али и плакате, позивнице и све друге потрепштине неопходне за рад једне новинско-издавачке установе као што је наша. Набавка нове штампарије је резултат добре сарадње свих руководећих структура наше установе на челу са директорком Маријаном Стратулат, Управног и Надзорног одбора, као и сарадње са Националним саветом румунске националне мањине. Желим да нагласим и то да без помоћи Владе Војводине ова институција не би могла да функционише, тако да се захваљујемо на помоћи коју нам она перманентно пружа од првог дана постојања. У реализацији овог пројекта имали смо и велику подршку Стевана Михајлова, координатора Одбора за информисање Националног савета румунске националне мањине у Србији и одборника у Скупштини Града Панчева, на чему смо му посебно захвални – рекао је Валентин Мик.

Поред недељника „Либертатеа” на румунском језику, који сваке недеље чита преко 2.000 претплаћених породица широм Србије, ова новинско-издавачка институција месечно издаје и часопис за децу „Буцуриа цопиилор”, часопис за младе „Тинеретеа” и часопис за културу „Лумина”, као и око 20 различитих књига годишње, на румунском или српском језику, уз понеко двојезично издање. Сада је у плану повећање броја објављених наслова током године, уз смањење зависности од пројеката.

Према речима Валентина Мика, штампарија најновије генерације задовољиће потребе „Либертатее”, а у будућности је планирана набавка још неколико машина, за сечење и за увезивање и евентуално пресељење штампарије у већи простор. Тада ће можда ова институција у своју понуду увести и услужно штампање за клијенте у граду и околини, чиме ће се побољшати самоодрживост штампарије.

„Либертатеа” ће догодине јубилеј обележити у Панчеву где јој је тренутно седиште, у Вршцу где је основана и у Новом Саду, где су највећи финансијери установе – Влада Војводине. Валентин Мик најављује да ће бити реализован низ догађаја током целе јубиларне године. Поред централних свечаности, биће то трибине и округли столови, изложбе, радионице и друге активности.

Закон треба да замени онај из 1984. а циља на кориснике интернета са више од 100.000 пратилаца по платформи или 200.000 на више њих, саопштило је шпанско министарство правде.

Министарство је навело да ће „платформе домаћини“ морати да имају механизам који омогућава грађанима да траже да се лажне или нетачне информације које им наносе штету исправе.

„Отежаћемо живот онима који се свакодневно посвећују лажима и ширењу лажних вести и зато је то добра вест за демократију“, рекао је на конференцији за штампу министар правде Феликс Болањос, пренео је Гардијан.

Удружење за заштиту права потрошача ФАЦУА поздравило је најаву закона и истакло да ће омогућити људима да „предузму мере у одбрану своје части“.

Влада се иначе често обрушавала на онлајн платформе због ширења, како описују, политички мотивисане „прљавштине“ усмерене на социјалистичког премијера Педра Санчеса и његову породицу.

Борба против дезинформација део је владиног плана „демократске обнове“ покренутог раније ове године након што је почела истрага Санчесове жену због наводне корупције и трговине утицајем.

Закон мора да прође кроз фазу расправе пре него што буде упућен у парламент.

Они су позвали носиоце државних функција да се уздруже од изјава које промовишу погрешне и опасне идеје, а надлежне институције да подсете све носиоце власти на одговорност према јавности и законима.

„Дете није и не може бити власништво – ни државе, ни родитеља. Дете је особа са правима, достојанством и потребама које сви ми, као друштво, морамо да штитимо“, поручили су из Друштва социјалних радника.