Под називом „Изградња поверења у медије у Југоисточној Европи: подршка новинарству као јавном добру“, састанак је окупио представнике саморегулаторних тела из Албаније, Босне и Херцеговине, Косова*, Црне Горе, Северне Македоније, Турске и Србије, уз подршку UNESCO.

У фокусу дискусија били су изазови етичког новинарства у дигиталном добу, одрживост медија, као и утицај вештачке интелигенције на новинарство и слободу изражавања.

Декларација потврђује заједничку посвећеност свих Савета за штампу да се вештачка интелигенција користи као подршка, а не замена за професионалне новинаре, уз јасне смернице за одговорну употребу ових технологија.

Међу кључним принципима Декларације су: транспарентност у означавању ВИ-генерисаног садржаја, очување уредничке одговорности, заштита приватности и личних података, борба против дезинформација и образовање о ВИ писмености.

Савет за штампу Србије је овом приликом потврдио да ће наставити да унапређује Кодекс новинара Србије, промовише критичку писменост и учествује у регионалној размени добрих пракси.

Целу Декларацију можете преузети овде: Регионална декларација о ВИ у медијима

"У заштићеном делу Специјалног резервата природе Горње подунавље, у ловишту "Казук" у којем је фоторепортер Јарослав Пап деценијама бележио величанствене фотографије природе, а које су обишле цео свет, а и на месту где је преминуо 2021. године, окупили су се професионални фоторепортери, фотографи и љубитељи природе како би открили спомен-таблу, у знак сећања на нашег чувеног фоторепортера и пријатеља", истиче Дарко Дозет, председник Фото-асоцијације Војводине.

Сафари посвећен лепотама Горњег подунавља данас носи име Јарослава Папа, врхунског фоторепортера и фотографа природе, и одржава се у шумама око Бачког Моноштра. Организатори сафарија су Фото-асоцијација Војводине, Удружење грађана "Подунавље", уз подршку предузећа "Војводинашуме".

За јавност јесте важно да је Стална радна група за безбедност новинара одржала састанак са новинарима који су привођени и чија је безбедност била угрожена док су извештавали са недавног протеста СНС-а у Нишу. Посебно је важно јер су за истим столом седели и они који би о њиховој безбедности требало да брину, тужиоци и полицајци. Новинари, о чијим су нападима и привођењима у Нишу известили и страни медији, могли су директно да им поставе питања, што се, осим на састанцима Сталне радне групе никада и нигде не дешава.

О важности догађаја, не сведочи само број саговорника за столом већ и захвалност присутних новинара на прилици да добију директне и детаљне информације о досадашњим резултатима истрага и другим одлукама које су надлежни органи донели у вези са нападима и онемогућавањем извештавања којем су били изложени.

Ипак, та вест није прошла уређивачко “решето” Јавног медијског сервиса, иако је њихова новинарска екипа била на догађају и направила вест.

Изјаве РТС-у су пред почетак састанка дали Веран Матић, председник АНЕМ-а и Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије. Обоје су чланови Сталне радне групе.

Да ли се уређивачком ауторитету није допало оно што је рекао први саговорник, који већ дуго времена није добродошао на РТС-у или имају нешто против друге саговорнице, то је питање на које одговор можемо само да наслућујемо.  У сваком случају, тешко је одупрети се утиску да је реч о цензури.

За Јавни сервис Србије морао би да буде релевантан искључиво интерес јавности која без сумње жели да зна шта се догађа са новинарима који професионално извештавају са шестомесечних протеста и блокада. Као и да смо држава у којој је заблежено 123 напада и притисака на новинаре од почетка године.

Удружења и асоцијације чланице Сталне радне групе за безбедност новинара

Асоцијација независних електронских медија АНЕМ

Асоцијација онлајн медија АОМ

Асоцијација медија

Независно удружење новинара Србије НУНС

Независно друштво новинара Војводине НДНВ

Удружење новинара Србије УНС

Независно удружење новинара Србије као кандидате за чланове Савета РЕМ-а предложиће Ђорђа Влајића и Милеву Малешић, потврђено нам је у том удружењу. Ове кандидате предложило је и Удружење новинара Србије (УНС).

Универзитет у Београду као своје кандидате предложио је, како пише Нова.рс, мр Вању Шибалић, ванредну професорку на Факултету драмских уметности, и Ирину Милутиновић, вишег научног сарадника на Институту за европске студије.

Нова.рс пише да су Српска православна црква и традиционалне цркве и верске заједнице доставиле усаглашен предлог и да су као кандидате за чланове Савета РЕМ-а предложиле Сању Анђелковић Лубардић, дугогодишњу новинарку и тренутно ПР Универзитета у Београду, Снежану Миљковић, која је шеф протокола, односно координатор у СПЦ, и новинар – сарадник у ТВ Храм.

Иза њихових кандидатура, осим СПЦ, стали су још Надбискупија београдска, Исламска заједница Србије, Јеврејска верска заједница и Евангелистичка хришћанска црква, наводи Нова.рс.

Заштитник грађана Зоран Пашалић и Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић, пише Нова.рс, на позицију чланова Савета РЕМ-а предложили су Стевицу Смедеревца и Жарка Симовића.

Смедеревац је помоћник директора РЕМ-а за надзор и анализу, био је одговорни уредник Редакције научно образовног програма ТВ Београд од 2010. до 2012, али и члан Привременог надзорног тела за праћење изборне кампање од 2022. до 2023. Од 1998. до 2000. био је директор ТВ Нови Сад, као и уредник Информативног програма те телевизије.

Жарко Симовић завршио је Академију лепих уметности, а како пише у његовој бограгији деведесетих година био је запослен у РТНС, односно на РТС као новинар. Како је навео, тренутно ради као аналитичар пројекта у РЕМ-у.

Центар за социјално превентивне активности ГРИГ, организација основана 1998, као организација за заштиту деце предложила је, како сазнаје Нова, др Душана Алексића, доцента на Филозофском факултету у Нишу, и Дубравку Валић Недељковић, професорку у пензији Филозофског факултета у Новом Саду.

Национални савет мађарске националне мањине предлаже Иштвана Боџонија, а тог кандидата подржале је и већина националних савета националних мањина у Србији, наводи Нова. Боџони је завршио Правни факултет у Новом Саду, а тренутно је пензионер. У његовој биографији пише да је био директор ТВ Панон од 2011. до јануара 2025.

Бошњачко национално вијеће за члана Савета РЕМ-а предложило је Мухедина Фијуљанина, који је у својој биографији навео да има више од 30 година новинарског рада и искуства.

Цензоловка је писала да је Фијуљанин бивши председник Скупштине општине Сјеница, члан Извршног одбора Бошњачког националног вијећа, директор и уредник Бошњачке ТВ Нови Пазар и оснивач часописа Бошњачка ријеч. Био је и уредник Санџачких новина.

Републички савез удружења матице, дијаспоре, Срба у региону и пријатеља Србије, а одлуком Удружења Корени, предложио је Братислава Благојевића за члана Савета РЕМ-а.

У његовој биографији пише да је у последњих десетак година био професор из области информационо – комуникационих технологија на Високој техничкој школи у Крушевцу и Новом Саду на Алфа универзитету, где је једно време био декан. На том универзитету је магистрирао и докторирао.

Конкурс за нови састав Савета РЕМ-а објављен је пошто су студенти две недеље у априлу блокирали објекте РТС-а у Београду, тражећи да се стари конкурс поништи и распише нови.

Уместо њих, новац су добијале телевизије блиске Српској напредној странци, портали на којима нико не ради, занатске радње, или приватне продукције и медији из главног града који крше новинарски кодекс.

Главну и одговорну уредницу портала Jugpress из Лесковца Љиљану Стојановић питали су, кроз шалу и у незваничном разговору у граду, како очекује да добије новац када је извештавала о протестима.

У Крагујевцу, дан пре заседања комисије која одлучује о медијским пројектима, до уреднице Гласа Шумадије Јованке Николић, како је она за Цензоловку рекла, дошла је информација да ће тешко добити новац, јер је „стигла наредба са врха да се посебна пажња обрати на Крагујевац”.

Судећи по одлуци комисије, пажња је и те како обраћена, будући да Глас Шумадије није добио ни динар.

Без новца из градске касе остали су и портал Pressek, као и једине штампане новине у граду Крагујевачке, чији су пројекти раније оцењивани највишим оценама. Сва три медија су извештавала о студентским протестима, често преносећи и уживо догађаје на својим профилима на друштвеним мрежама.

За Јованку Николић овакав исход конкурса у Крагујевцу није изненађење, јер у том граду постоји телевизија која се мимо закона и даље финансира из буџета града. Радио-телевизија Крагујевац добија десетине милиона сваке године, како би се на њој могли пратити митинзи Српске напредне странке преузети са ТВ Информер.

– Мислим да и они знају да је дошао крај времену у коме ће некомпетентни одлучивати о било чему, па су ове године решили да у потпуности одбаце све критеријуме, скинули су рукавице и новац расподелили својим медијима. У Крагујевцу су то медији који измишљају конференције, који крше новинарски кодекс и нису релевантни, јер их Крагујевчани не гледају и не читају, објашњава уредница Гласа Шумадије.

Како ће Крагујевчане, уместо локалних медија, боље информисати они са седиштем у Београду, Врању, занатско-трговинска радња из Велике Плане и продукција из Краљева, остаје питање на које још увек одговоре нису дали ни чланови комисије, ни локална самоуправа.

Миљковић Дабић: Да ли су чланови комисије донели одлуку у Краљеву?

Слично су прошли и медији у Краљеву. Највише новца на том конкурсу отишло је, као и сваке године, Привредном друштву Радио-телевизија Краљево и Ибарске новости, као и Радио-телевизији Мелос. Новац је пребачен и продукцијама из Чачка, Врњачке Бање и Борче, као и краљевачким порталима Нарцис и Јоргован, у власништву Славка Стијаковића, о коме је Цензоловка већ писала.

Међу добитницима на конкурсу нема портала Круг, чија се уређивачка политика, по речима главне уреднице Марине Миљковић Дабић, изгледа не допада властима у Краљеву.

– Одлука да наш портал не добије ни динар на конкурсу није, по мом мишљењу, донета на основу квалитета пројекта који смо пријавили, већ зато што је наша уређивачка политика другачија – радимо у интересу грађана, а не власти. Посао новинара није да преписује саопштења са градских сајтова, већ да поставља питања о свим релевантним темама. Ако је то разлог што смо остали испод црте, онда то није порука само нама, већ свим професионалним медијима да треба да буду тихи, послушни, да не таласају. Ми на ту поруку не пристајемо, каже Миљковић Дабић.

Њу посебно забрињава чињеница што у Краљеву нису наведени разлози за одбијање пројеката, као и то што чланови комисије нису потписали решење. Они су, по речима наше саговорнице, потпис ставили на бели папир, чиме доводе у сумњу читаву процедуру, јер делује као да су дали бланко потписе за нешто о чему одлучује неко други.

За разлику од Крагујевца и Краљева, конкурс у Крушевцу је сваке године био предвидив. Знало се да ће већину новца добити Радио-телевизија Крушевац, блиска владајућој странци. Овај медиј је и овог пута, са три пројекта, за телевизију, радио и портал истог имена, добио 58 посто буџета намењеног медијима.

Новинари у Крушевцу кажу да је постојало неко неписано правило да сви медији из овог града добију неки новац на конкурсу, макар он био толики да са њим не могу да реализује пројекат, али се бар одржавао привид неутралности. Ове године се, ипак, десило да и медији са седиштем у Крушевцу остану испод црте.

Један од таквих је портал Од‌јек, релативно млад медиј, у коме раде новинарке са дугогодишњим искуством. Оне су овај портал основале после промене власника у штампаном медију у коме су радиле више од једне деценије.

– Прошле године били смо једини локални медиј који није прошао на локалном конкурсу. Средства нам нису одобрена ни ове године, што смо и очекивале, посебно зато што смо један од два медија који на локалу редовно извештавају са протеста. Знатно више од свих осталих добила је локална телевизија која, од почетка протеста у Крушевцу, није објавила ниједну вест о окупљању грађана на улицама, чак ни онда када се окупило око 8.000 људи. Ове године средства су одобрена и порталу за који грађани и грађанке Крушевца не знају ни да постоји, а чији је власник човек који покреће портале широм Србије, каже Данијела Павловић, главна уредница Од‌јека.

Jugpress без новца у Власотинцу, у Лесковцу минимално

Регионална редакција Jugpress ове године је, по речима главне уреднице Љиљане Стојановић, прошла катастрофално на готово свим конкурсима на којима је поднела пројекте. У Врању и Нишу нису ни конкурисали. У Врању је 97 посто буџета отишло за две телевизије блиске власти. На конкурсу у Власотинцу нису добили ни динар, док им је комисија у Лесковцу уделила неку минималну суму.

По речима саговорнице Цензоловке, то је за њу било велико изненађење, јер јој је у неформалном разговору речено да не треба да очекују новац пошто су извештавали са студентских протеста.

– У Лесковцу смо били међу онима који су добили најниже износе. Мислим да је то било у стилу ‘хајде да им дамо било шта да не могу ништа да кажу‘. Комисије су биле тако састављене да се унапред знало ко може да прође. Резултати конкурса показују да смо били у праву. У Власотинцу су средства добила два медија која не постоје, за које нико од нас не зна. У Лесковцу су новац добили медији који вести нису ажурирали месецима, истиче Стојановић.

Она каже да се исто понавља из године у годину, али да је такав начин расподеле овог пута кулминирао и да је очигледно новац распоређен по партијским директивама. Све то доводи у питање опстанак медија на југу Србије. Тако ће недељник Нова наша реч, једини штампани медиј јужно од Ниша, вероватно морати да паузира штампање. Стојановић каже и да је и сам опстанак Jugpressa doveden у питање.

У судницу је ушао предсједавајући судац Цлауде Јорда, један од тројице судаца који су водили случај – уз Фоуада Риада и Алмира Симоеса Родригуеса. Јорда је тада био у раним педесетим годинама, опуштен Француз лаког осмијеха на врло озбиљном задатку првог међународног суда за ратне злочине након судова у Нüрнбергу и Токију. Водио је рачуна о колегама, посебно о преводитељима, знајући колико су важни за процес који се водио на више језика. Понекад би питао обрану или тужитеље јесу ли добро спавали. Када се једном шалио, а обрани то није баш сјело, рекао је у своју обрану: „Покушавам досегнути ниво легендарног британског хумора, али нисам сигуран да сам то у стању.“ 

Тога се дана није покушавао шалити. Знао је да ће ускоро у судници бити приказане фотографије на којима се пластично види како Јелисић убија човјека. 

Цео текст прочитајте на сајту БИРН-а.

Студентски Оскар као најпрестижнију филмску награду додељује Festival WorldFest Houston, најстарији фестивал независног филма у свету, а сценаристи и редитељу Милутину Филиповићу ова награда је уручена 3. маја на свечаној церемонији у Хјустону.

Филм „Пит стоп“ је омаж Тарантиновим филмовима Reservoir Dogs (1992) и Pulp Fiction (1994), како је навео Филиповић, и представља испитни кратки играни филм треће године студија. Главне улоге тумаче Лука Несторовић, Александар Димитријевић и Петар Ћирица, а у глумачкој екипи су и Алекса Могић, Душан Павић, Андреј Сушањ, Никола Нинковић и Немања Микић.

„Пит стоп“ је настао у копродукцији Академије уметности у Београду, Cinnamon Films и Filmera продукције, и биће приказан и на Канском фестивалу од 18. до 21. маја, у оквиру пратећег програма Short Film Corner – Marche du Film – Festival de Cannes, уз подршку Филмског центра Србије.

Ова награда Филиповићу је и трећи Оскар по реду за студенте режије Академије уметности.

„Дошли смо данас у Ниш да дамо подршку новинаркама и новинарима који су физички нападани, вређани и привођени пре само неколико дана на партијском скупу владајуће странке. Да одамо признање новинарској солидарности која је била изузетно масовна са новинаркама и новинарима дописништва РТС, када их је председник државе назвао имбецилима после објављивања прилога по свим професионалним стандардима. Дошли смо да укажемо на веома поразне трендове када је реч о ескалацији некажњених напада на новинаре, која се догађа у протеклих 6 месеци. Те да су боље заштићени нападачи од самих нападаних новинарки и новинара”, рекао је Веран Матић на почетку састанка.

Напади и претње новинарима у Србији постају све израженији и интензивнији, а званични подаци указују да надлежне институције решавају све мање случајева.

„Узроци напада уживо и у дигиталном свету леже у грубом, и честом јавном, таргетирању и сатанизовању појединих новинара и редакција од стране носилаца извршне власти и најважнијих политичара, што снажно утиче на спиралу насиља која води преко лажи и увреда у таблоидним провладиним медијима и претњи на друштвеним мрежама упућених новинарима и новинаркама. Овај тренд некажњавања претњи и физичких напада не може да води другом исходу осим да буде са све тежим последицама”, истакао је Веран Матић, председник УО АНЕМ и члан Сталне радне групе за безбедност новинара.

На састанку је било речи о конкретним случајевима напада на новинарке Јужних вести и Нова ТВ и привођење новинара СБС радија током скупа у Нишу протеклог викенда.

„Гледали смо да избегнемо скуп с обзиром на то да нисмо имали акредитације, јер су их добили само одређени новинари. Знали смо да нисмо добродошли. Рано ујутру смо снимили припреме, а кад је око 18х кренуло свирање химне и дизање заставе,  мене и сниматеља су четворица младића почела да гурају. Викали су нам и да смо усташе, да се вратимо у Загреб. Све то су гледали полицајци у близини и апсолутно нико није пришао онима коју су викали на нас и гурали нас. Хтела сам телефоном да позовем полицију кад сам видела да нам они неће помоћи, али од буке нисам чула да ли ми се ико јавио. Онда сам почела да машем полицији и један полицајац је пришао и одвео нас на безбедно. Ми смо све снимили, знамо ко су та четири човека и до данас ништа није учињено, да ми знамо, да се виновници пронађу и ухапсе”, испричала је Ивана Марковић, новинарка ТВ Нова.

Најдрастичнији случај протеклог викенда био је када је новинарка Јужних вести Тамара Радовановић физички нападнута у центру Ниша након завршетка оба скупа, када ју је, како се види на снимку објављеном на порталу Јужних вести, нападач вређао, завртао руку и покушао да отме телефон иако је у близини стајало десетак униформисаних полицајаца. Њу је полиција затим склонила, а нападачу се нико од њих није обратио. Тужитељка у Основном јавном тужилаштву Ивана Митровић рекла је на састанку да је поступила по службеној дужности, када је, јутро након догађаја, видела снимак на друштвеним мрежама. Послала је захтев полицији да идентификује починиоце и да прикупи још доказа, видео записа или сведочења особа са лица места. Очекује, како каже, детаљнији извештај од полиције како би могла даље да поступа по овом случају.

С друге стране, Дејан Дојчиновић, контакт тачка у ПУ МУП-а у Нишу, на питање присутних зашто полиција није реаговала у овом случају и да ли је то по закону, одговорио је да није упућен у случај и да није видео снимак који је објављен у медијима и на мрежама, те да не може да коментарише. На питање Марије Бабић, правнице из Независног удружења новинара Србије, да ли је такво поступање полиције адекватно ситуацији – да напад гледа и да нападнуте особе уклања, а да нападаче игнорише, он је рекао да „није у реду да прича хипотетички јер није био на лицу места, а да полиција поступа у складу са правним нормама”.

Још један новинар доживео је непријатност на скупу прошлог викенда у Нишу. Никола Додеровић из СБС радија. Њему је, док је снимао скуп, неко одгурнуо камеру, затим испитивао ко је и за кога ради.

„Онда је мене и колегу даље пратио још један човек обучен као батинаш, а затим нас је зауставило шест полицајаца у цивилу и тражило легитимације. Пошто колега који је био са мном није имао документа код себе, привели су нас. Ту су ме испитивали за кога радим, тражли ми уговор, питали како се добија новинарска легитимација, је ли довољно 2.000 динара да се дâ? Интересантно је да полицајцима у полицијској станици није било јасно зашто смо приведени”, испричао је Никола Додеровић.

„Ово што се догодило у суботу је запрепашћујуће. Полиција је интервенцијом и привођењем нападача могла брзо да реши случај снимљеног физичког напада на Тамару Радовановић, а овако ће се развући, као и много других. Имамо ситуацију са параполицијом, која је очигледно страначка и има велики утицај на полицију. Морамо са тим да се суочимо”, нагласио је Веран Матић.

Управо кад се велике промене дешавају, новинаре прве нападају, долази до спорог или потпуног нереаговања институција и одуговлачења поступака, нагласила је Марија Бабић из НУНС.

„Знам како функционишу полиција и тужилаштво, разумем да имају процедуре које морају испоштовати. Али овакво њихово понашање не улива поверење и ствара страх, не само међу новинарима већ и код грађана. И није по закону. То мора да се промени. Неприхватљиво је да полиција не реагује када насилник неког нападне”.

Мића Стаменковић, тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Нишу, наводи да нису само новинари ти коју су таргетирани, нападани и прозивани и тражи да се не ставља у исти кош понашање полиције и тужилаштва.

„Сви смо свесни хаоса у којем обитавамо. Чујете стално са врха власти да ће тужиоци и судије који неће да служе - бити смењени. Ми нисмо ничије слуге. Ми треба независно да функционишемо”, прецизирао је он.

Учесници су нагласили да би било добро да тужилаштво има чешће ургенције код полиције да случајеве раде у року и по закону, јер у пракси, све је више је одбачених уместо процесуираних случајева против представника медија.

Потребна је солидарност новинара и новинарки, сматра Лидија Георгијев из дописништва РТС у Нишу, коју је председник Србије извређао због извештавања о студентским протестима.

„Од новинарске солидарности, стигли смо до тога да таргетирамо једни друге, да постајемо жртве те реторике која нам се пласира, сеје се зла крв, новинари се осећају небезбедно. Ситуација се озбиљно заоштрава и пред нама су озбиљни изазови, јер ово може овако у недоглед”, истакла је Лидија Георгијев.

Након састанка, представници медијских удружења и ОЕБС-а посетили су редакцију Јужних вести чија је новинарка Тамара Радовановић нападнута на скупу у Нишу претходног викенда.

Састанку у Нишу су присуствовали представници АНЕМ, НУНС, УНС, медији РТС, СБС радио, Југпресс, Нова ТВ, Нишка иницијатива, ТВ Белами, Ниш ТВ, Бета, портала ФАР, као и представници тужилаштва и контакт тачке МУП.

Од 2023. године, Стална радна група за безбедност новинара је посетила 18 локалних заједница и срела се са око 400 новинара, тужилаца и полицајаца, како би разговарали о текућим и нерешеним случајевима претњи и напада на медијске стручњаке. Иако је рад радне групе замрзнут у фебруару ове године, кључни механизми развијени кроз иницијативу - као што је систем контакт тачака, и даље су оперативни.

Јужне вести, као и они професионалци који се баве насиљем, ово сматрају додатном виктимизацијом жртве и угрожавањем здравља једне младе особе и професионалне новинарке.

Срђану Нонићу (бившем политичару, активисти, тренеру ролера који је сада у улози новинара и главног уредника) ово није први пут.

Кампању лажи и увреда против новинара и уредника Јужних вести води већ годинама. Немамо ништа с тим човеком.

Преко својих канала, страница и регистрованог медија писао је лажи о малој деци наших новинарки у вртићима, покушавао да нас увреди исмевањем физичког изгледа, конструисао лажне вести, измишљао податке, претио изношењем приватних података, у нападу (не)духовитости мењао нам лого и назив (“Тужне вести” – покушај духовитости који је користила и Сотировски и напредњаци).

Смејали смо се томе, навикнути на разне врсте притисака, али више није смешно, јер угрожавање туђег здравља и додатна виктимизација жртве је опасно.

Нисмо се оглашавали јер нисмо желели да се саучествујемо у том банализовању јавног простора и медијске професије, прављењу ријалитија и радикалштини.

Сигурни смо да знате, али да вам отклонимо сваку сумњу – ниједне, али буквално ниједне истине није било у његовој кампањи против Јужних вести. 

Јужне вести нису савршене. Али јесу истрајне. 

Прошли смо разне врсте притисака и кампања, од једногодишњег чешљања пореске инспекције, претњи хапшењима, етикетирања и гетоизације, константног притиска ухапшене бивше градоначелнице, забране функционерима да причају за Јужне вести (иако имају законску обавезу), ботовским кампањама мржње, физичким нападима.

Дупло нас је мање у редакцији него пре само 5 година, али остајемо и остаћемо доследни – критичком извештавању и борби за јавни интерес и добробит друштва.

Најважнији су нам читаоци и људи. Милионска читаност је нешто на шта смо поносни, као и на наше новинаре и новинарке, а посебно на Тамару, која је и награђена престижном наградом пре две недеље.

Позивамо јавност и читаоце да сами просуде и донесу закључке, а медијске професионалце и добронамерне људе да дигну глас против насиља.

Редакција Јужних вести

Канал комуникације запослених у РТС а уједињених у Иницијативи „Наш пРоТеСт“ и уредништва у информативном програму и даље је на различитим таласним дужинама. Неусклађеност у фрекфенцији резултирала је дисциплинским поступцима које је руководство РТС покренуло против новинара на радију и телевизији, као и отказивање хонорарних уговора вишегодишњим сарадницима. „Наш пРоТеСт“ апелује да се престане са осветничким понашањем и да се обуставе дисциплински поступци. Између осталог инсистирају, да руководство обелодани број хонорараца који како тврде раде више деценија мимо закона.

“Од почетка маја покренули сте дисциплинске поступке против троје колега са радија и телевизије, а појединим колегиницама и колегама који су на хонорарним уговорима већ дужи низ година (што је противзаконито) најављено је, да им уговори неће бити продужени. Апелујемо, да прекинете са таквим осветничким понашањем и почнете да радите у интересу свих који раде на РТС-у, као и у интересу грађана који вас плаћају. Прекините да се кријете иза својих функција и да користите позиције моћи да се обрачунавате са запосленима који се не слажу са начинима на који водите нашу кућу…”, саопштили су из Иницијативе „Наш пРоТеСт.“

У Удружењу новинара Србије кажу да свакодневно стижу притужбе запослених у РТС на све јаче притиске и претње од старне руководства, које је непосредно након престанка студентских и грађанских блокада зграда, јавно позвало на отварање дијалога.

„Закон о јавном информисању и медијима прописује да новинари не смеју бити кажњењи због изношења својих ставова и мишљења, чак је то и емисији рекао директор Драган Бујошевић а главни уредник информативног програма Ненад Стефановић да је потребно отворити дијалог. Овај начин одношења према новинарима и медијским радницима у РТС, УНС више види као одмазу него као отварање дијалога“, каже Кристина Ковач Настасић, уредница сајта УНС-а.

Сагласни су и у Синдикату новинара и медијских сарадника Србије, да су најаве руководства РТС да неће продужити уговоре новинарима у потпуном нескладу са Законом.

„Људима који су подржали студенте се најављује да им неће продужити уговори то је једнако отпуштању. Али шта ће они урадити, они неће рећи ми сад отпуштамо, већ уговор истиће, нема потребе за тим радним местом, И? У Закону је све ок нико се неће позвати на Закон о информисању, и нико неће рећи да је то због тога што су они изашли и подржали студенте. Ми то препознајемо као притисак и поруку, опасну“, сматра Драгана Чабаркапа Синдикат новинара и медијских радника Србије (СИНОС).

Када све то знамо намеће се питање, како да сачувају својк посао запослени који се нису огрешили ни о професију ни о Закон.

„Свака власт хоће да контролише медиј то је у природи влатси. Да ли ће успети зависи од тога колико смо ми организовани и спремни да се одбранимо. Нажалост ми овде имамао потпуно подељену медијску сцену и политички и на сваки други начин и синдикално и не може да се договоре и то одговара и овој власти да ради шта хоће“, каже Чабаркапа. 

„УНС им континуирано пружа правну помћ и то ће и даље радити, а верујем да да би им врло значила и јесте значајна подршка колега из редакција у којима раде и других редакција“, каже Ковач Настасић.

На наше позиве нико из руководства РТС није одговорио.

На платоу испред градске куће поставили су и паное на којима су били одштампани наслови вести објављених у Информеру, којима су вређани и таргетирани грађани Новог Пазара.

Једна од студенткиња истакла је да је сваки појединац, студент или професор који се залаже за слободу мишљења и говора и подржава студентску борбу "био сатанизован од режимских медија".

"Од почетка блокада о нашим колегиницама и колегама су изношене неистине, били су јавно вређани и изношене су неистине, од професора терориста и студената сепаратиста, па све до таргетирања породица и изношења измишљотина о психичком стању колега", казала је.

Рекла је и да је "глорификовано полицијско насиље" над студентима."Били смо блокадери, хамасовци, екстремисти, сепаратисти, фотељаши, љотићевци, а ми смо само студенти који желе бољу и праведнију Србију", поручила је она.

Додала је да Град Нови Пазар планира да "све то плати нашим новцем", због чега захтевају да поништи уговор са издавачем Информера о оглашавању у том таблоиду.Казала је и да траже да се распише нова јавна набавка током које ће се, приликом разматрања понуда, узети у обзир начин извештавања медија.

Протест је окончан поливањем степеништа испред улаза у зграду Градске управе црвеном фарбом и бацањем имитација новчаница, уз давање рока од 10 дана представницима градских власти да уговор раскину.

Из масе је ка Градској управи бачено и неколико јаја, али су се студенти оградили од тог поступка и навели да они то нису организовали.

Град Нови Пазар донео је прошле недеље одлуку да се оглашава у "Информеру", јер је издавач тог таблоида победио на тендеру, доставивши бољу понуду од "Политике".

Таква одлука изазвала је бурне реакције јавности, а из локалне самоуправе су поручили да је све урађено у складу са законом.

Вреднују се учинак и резултати рада, не само на промоцији Пољопривредног сајма, већ и осталих догађаја које организује најстарија сајамска кућа у овом делу Европе. Поред прес клипинга важан је и лични утисак жирија Новосадског сајма.

Давидовић је уредник у програму Радио Новог Сада. Његови бритки извештаји, анализе, осврти, интервјуи из области пољопривреде по квалитету су препознати широм региона. Успешним уређивањем емисија "Пољопривредно добро" и "Агроаргументи" заслужио је почасно место међу посленицима аграрне мисли што је и жири Новосадског сајма препознао.

Тврдњу су, без иједног доказа, изнели неки портали и Удружење новинара Србије (УНС) на основу дописа групе запослених у Радио-телевизији Србије који себе називају "НашРтсПротест".

Тачно је да су поступци покренути због повреда радних обавеза и непоштовања радне дисциплине, утврђених Колективним уговором код послодавца, Кодексима о раду и понашању запослених као и њиховим уговорима о раду, а не због изношења личног мишљења и неслагања запослених у јавном медијском сервису са уређивачком политиком РТС-а.

Како додају, данас је колегиници, такође из сектора ТВ продукције уручен отказ, зато што је протествовала, уживо у програму, за време блокаде РТС-а.

„Још једна освета и казна, за изражавање другачијег става“, оцењује ова иницијатива.

Како се наводи, нико не заслужује да остане без посла само зато што је изразио став.

„То више није ни питање разлике у мишљењу. Ово је питање морала. Оставити некога без посла и егзистенције из освете, због друагчијег мишљења је неморално и неодговорно. Руководства би требало да брани право на различито мишљење, а не да га кажњава“, саопштила је иницијатива „Наш пРоТеСт“.

„То је краткорочно, хитно финансирање намењено за сигурносну мрежу независног новинарства“, истакла је Калас.

Брисел је одлучио да помогне Радију слободна Европа након што је администрација америчког председника Доналда Трампа зауставила грантове продемократским медијима оптужујући их за промоцију агенде са либералном пристрасношћу.

Сада се адвокати Радија слободна Европа боре против администрације САД на суду.

Калас је рекла, преноси АП, да ЕУ неће бити у могућности да попуни јаз у финансирању Радија широм света али да жели да помогне да медиј „ради и функционише у оним земљама које су у суседству (ЕУ) и које у великој мери зависе од вести које долазе споља“.

Висока представница је рекла и да се нада да ће чланице помоћи са више новца како би подржале Радио слободна Европа на дужи рок.

Додала је да ЕУ тражи „стратешка подручја“ у којима може да помогне док САД смањују помоћ иностранству.

Корпоративна седишта Радија слободна Европа/Радија слобода су у Вашингтону а новинарско седиште је у Чешкој која је преводила напоре да се нађу средства.

Под натегнутом претпоставком да је 99 одсто студената уопште чуло за алтернативни рок бенд Р.Е.М., јер дотични је свој врхунац имао крајем осамдесетих и почетком деведесетих година (а престали су да постоје још 2011), у питању јесте згодна метафора за Регулаторно тело за електронске медије или истоимени РЕМ.

Бенд Р.Е.М. је имао и свој концерт у Београду у Арени 1 на Београдском сајму 2005. године (док нам је још неко битан долазио да музицира), који сам посетио, а када су данашњи студенти били биолошки рођени.

А "РЕМ" је и још нешто осим бенда: физиолошки феномен брзог покрета очију (Rapid Eye Movement) - док особа спава оним најдубљим сном.

Отприлике дубоко као и наше регулаторно тело. Акроними се сами намећу. Регулаторни Ексцесни Механизам? Режимски Електронски Мегафон?Међутим, гледе Р.Е.М. као бенда, од "губљења вере" (Losing My Religion, 1991) у наше регулаторно медијско тело, или питања о (националним) фреквенцијама Оливери (What’s the Frequency, Kenneth?, 1994), све до Радија Слободна Европа (Radio Free Europe, 1981), чињенице да овде "свако пати" и да је "понекад све погрешно" (Everybody Hurts, 1992), те краја света каквог познајемо - због чега се осећамо супер (It’s the End of the World as We Know It, And I Feel Fine, 1987), сонгови овог ангажованог америчког бенда заправо су изврсна музичка подлога за процес избора нових чланова Савета РЕМ, зар не?

Ако не познају ову музику и текстове, ваља упознати наше студенте са истим.И зато, можемо ли очекивати нови и другачији РЕМ који ће радити свој посао - или ће у игри бити само "ремикс" старе песме нерада и јавашлука? У неправној држави у којој су конкурси јавни, али се исходи знају унапред, избор новог Савета РЕМ биће још једно музицирање којим се диригује са Андрићевог венца.

У тренутку када би избор новог Савета требало да буде корак ка јачању регулисања скарадних медија у Србији, овај процес је (п)остао симбол институционалне кризе, политичког утицаја и урушавања поверења. Када би РЕМ био мали кухињски уређај, рецимо пекач за топле сендвиче, упутство за употребу би гласило: "Не користити без консултације са политичким врхом. У супротном може доћи до кратког споја медијских слобода".Без зезања, РЕМ јесте кључна институција за регулацију електронских медија у Србији, са задатком да обезбеди поштовање закона, професионалних стандарда и плурализма у медијском простору. Независност РЕМ један је од предуслова за слободне и фер изборе, али и за испуњавање обавеза из преговарачког поглавља 23 у процесу приступања Европској унији.

Или већ некаквог кластера за који баш брига и Београд и Брисел.А процес избора новог Савета РЕМ, који је требао да буде спроведен до новембра 2024, зауставила је нова реалност у виду новосадске трагедије, али и добро познатих кашњења, отказивања, нетранспарентности и кршења законских процедура.Критичари целог процеса зато указују на присуство кандидата блиских владајућим структурама, укључујући и бивше функционере режима и особе повезане са прорежимским медијима.

Затим, Одбор за културу и информисање Скупштине Србије озбиљно нарушава кредибилитет процеса избора новог састава РЕМ. Док је за новог медијско-информативног министра изабран човек познат по јавном спаљивању заставе Европске уније и борби против педерлука. Тако да смо од РЕМ који би радио свој посао и логички и практично, и друштвено и космички, удаљени као жирафа и стиропор.

Шта се догодило?Као што су Цензоловка и преостали независни медији одавно писали, чак 7 од 18 кандидата за чланове РЕМ повлачи своје кандидатуре управо због разних притисака, те нетранспарентности и незаконитости процеса и целе гужве. Јер тврда челична стега напросто мора затегнути слободу медија и пратећу пропаганду, на чему умногоме преживљава овај режим. Уз сендвич и пар црвених за неодлучне и довучене башмебригисте на дан избора, односно на дан прскања кажипрста ради заокруживања броја 1.

И сада РЕМ-у треба нови Савет, па расписујемо конкурс који нико није видео, у року који није испоштован, уз кандидате који се јављају као да је у питању ваучер за Врњачку Бању, а не тело које треба да одлучује ко (не) сме да нас информише, а ко да нас информативно злоставља.Скупштински Одбор за културу и информисање, где ведре и облаче ударне песнице режима (председница Невена Ђурић, па Марко Атлагић, Небојша Бакарец и Наташа Јовановић), организује јавни позив за нове чланове РЕМ попут "журке изненађења". Нико не зна када је, ко долази, и ко пије, а ко плаћа гарниране сендвиче.

Још једном, из ове аудиције ("Ко жели да постане регулатор?") повукло се седам кандидата, међу њима и професори омрзнутог универзитета. Јер у жирију седи споменути скупштински Одбор. И пошто се људи овде одвајкада не бирају по стручности, већ лојалности; не по знању већ по томе кога познају. Међу преосталим кандидатима су и бивши уредници прорежимских медија, бивши државни секретари и будући гарантовани ћутолози. Њихов CV гледе надгледања медија огледа се у заборављању слободе говора и изражавања када то затражи партијска централа.

Дакле, РЕМ, који би требао да буде заштитник етичког и медијског здравља ТВ-нације, одавно је изгубио способност да трепне када се, рецимо, пређе црвена линија говора мржње, и када се вести претварају у "Дезинформер" ријалити програм. Као нпр. на Информер ТВ, где четворица јахача медијске апокалипсе шатро коментаришу сопствене вести, а заправо псују, пљују, бљују, вређају и отворено прете без икакве регулативе између кварног мозга и поганог језика.

А уколико се и провуче неки изузетак (који потврђује правило), и неки опозиционар или студенткиња се појаве на националном екрану - антена се одмах подешава у правцу владајуће фреквенције.И шта сад?Па, морамо се борити. Студенти који (изнутра) блокирају факултете, одважно су се одлучили на (спољашњу или уличну) блокаду РТС, а међу њиховим захтевима је било и решавање питања РЕМ. Указали су на незаконити и нерегуларни одабир нових чланова Савета који би требао да ради по закону и да нешто регулише. Као и на потребу да се процес избора (пре)испита и да се неправилности отклоне да би се избегао наставак "медијског мрака" у нашој Републици.

Међутим, законитост, интегритет, транспарентност, непристрасност и здрав разум овде звуче као листа за шопинг из Шведске или Јапана. Режим на протесте реагује тако што их игнорише и/или гуши и буши. Другим речима, није РЕМ једини слеп на реалност - или у споменутом стању брзог покрета очију (дакле, дубоког сна) - већ је и остатак система на истим националним фреквенцијама.

Процес избора новог Савета РЕМ, уместо да буде прилика за јачање независности и професионализма, постао је симбол политичког утицаја и кршења законских процедура. Повлачење кандидата, протести студената и упозорења стручњака указују и на дубоку кризу поверења у институције које би требало да гарантују слободу медија и демократске стандарде.

Али, ваља знати и следеће. РЕМ је симптом и последица, а не узрок. И зато рафална паљба митраљезом Максим по овој регулаторној институцији јесте луп(ет)ање и неће променити много. Проблем је цео систем који је градуално гасио, односно "уподобљавао" сваку независну институцију, па и сваку месну заједницу, у продужену руку власти.

А када се бирају једино "лојални", а не стручни - падају надстрешнице и убијају људе. Зато не изненађује ако РЕМ не види ништа спорно у медијском линчу. Он је изабран да не види, да не чује, да не говори, попут Савета састављеног од она три примата. Уместо да негује људе који ће да виде, чују и говоре, односно питају, раскринкавају и критички мисле. Али коме још требају грађани уместо поданика?

С друге стране, РЕМ заправо може да контролише медијски простор, и то у земљи у којој управо телевизија формира мишљење, став и дневни мени просечног гласача. Задатак РЕМ је и да одлучује ко крши правила, ко емитује пропаганду, и ко сме да емитује шта. По свему судећи, РЕМ ће бити само РЕМикс једне те исте пропаганде.

Овдашњи медији махом су политички маркетинг који је маскиран у информативни програм и то је, отприлике, тако. Неки су и дословно "Два минута (двадесет и четири сата?) мржње". Шта онда може да уради наш Петар Петровић са уплатнице са таксом за РТС? Да стисне "Муте" дугме на даљинском управљачу. И послуша бенд Р.Е.М. из Атине (у Џорџији). Или, још боље, да угаси телевизор и да се организује.

У новој верзији члана 84 убацују се додатна "обезбеђења и гаранције" за окривљене, кроз одредницу "Мишљења и информације могу се саопштавати или објављивати само на начин који не доводи у питање претпоставку невиности…" , навео је Матић у тексту објављеном на порталу Javniservis.net.

Према његовој оцени, члан 85 у новој верзији је не само сувишан, већ и бесмислен и штетан по медије, јер уводи појачану дужност да се пази на претпоставку невиности.Ако новинари и медији могу да објављују само информације које им сервирају надлежне институције, полиција, судови, тужилаштва, и ако немају право на истраживања, која су и контролни механизми институција, који не крше претпоставку невиности, онда ће читава област "правосуђа" бити затамњена, оценио је Матић.

Он је истакао да је тај додатак написан да би се додатно отежао рад медија који се баве истраживачким новинарством.

Са једне стране засути СЛАПП тужбама, најчешће контроверзних бизнисмена блиских власти, припадника организованог криминала, представника институција који су злоупотребили свој положај или су одговорни за тешке последице по људе и имовину, истраживачки медији заробљавају се у дугим судским процесима који одвлаче време, енергију и средства, указује он.

Сада се отвара простор, указује Матић, и за ограничења у објављивању података без којих никада не бисмо сазнали важне информације и податке о политичким злоупотребама, организованом криминалу, злочинима.

Као професија, као што морамо гарантовати поштовање претпоставке невиности, морамо омогућити новинарима да професионално раде посао од јавног интереса без нових, репресивних ограничења. Морамо заштити невиност од злоупотребе власти, закључио је Веран Матић.

Према предлогу који се налази на сајту Народне скупштине, наведени су случајеви у којима она има надлежности над РЕМ-ом, не доводећи у питање институционалну независност и финансијску стабилност РЕМ-а, а то су – избор и разрешење чланова Савета, давање сагласности на Статут и финансијски план, као и разматрање годишњих извештаја у раду. Према измена у овом закону, пружалац медијских услуга (ПМУ) не сме емитовати програм који подстиче на неки облик дискриминације, мржње и насиља, док се према ранијим одредбама о овоме старао Регулатор. Такође, ПМУ не сме да објављује информације које позивају на тероризам, да на сензационалистички и неетички начин извештава о насиљу, да објављује садржаје порнографије и оне који позивају на наркоманију, криминално понашање... Не сме ни емитовати садржај због чије производње је животиња убијана, злостављања или подстицана на агресивност. Регулатор, према новинама, треба да спроводи надзор и да изриче мере уколико медији не поступају у складу са законом.

– Ове одредбе су постојале у закону само су сада експлицитније формулисане. У питању је дотеривање закона. Наравно да је пружалац медијских услуга био одговоран и до сада. Није нека велика промена, али је корисна. Међутим, то неће променити наше стање, уколико се ускоро не изабере Савет РЕМ-а и ако он не буде примењивао мере које су му на располагању и вршио озбиљан надзор над радом пружалаца медијских услуга – рекао је професор Вељановски за „Политику”.

Измене овог закона не задиру у актуелни процес избора чланова Савета РЕМ-а који ће бити изабрани у складу са критеријума и процедуром који су прописани законом из 2023. године.

А морале су, по мишљењу Саше Мирковића из Асоцијације независних електронских медија. Измене и допуне Закона о електронским медијима морале су да буду усвојене далеко пре расписаних Јавних позива за избор чланова Савета РЕМ-а, истакао је јуче Мирковић. Такође, како је рекао на састанку у Министарству информисања и телекомуникација (МИТ), а пренела Бета, представљање Нацрта закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима не може бити замена за законом прописану јавну расправу о поменутим правним актима.

Закон о јавном информисању и медијима и Закон о медијским сервисима се припремају и требало би до јуна да буду урађени, рекао је Борис Братина, министар информисања и телекомуникација за телевизију Б92. Усвајање ова три медијска закона један је од најважнијих услова за отварање Кластера три у преговорима Србије са Европском унијом.

У МИТ-у је у понедељак одржан састанак са члановима радне групе, новинарским и медијским удружењима, представницима заинтересоване и стручне јавности, као и представницима међународних организација, на тему измена и допуна сва три медијска закона. Представници овог министарства изнели су кључне новине које су планиране у сва три закона, са посебним освртом на новине у Закону о јавним медијским сервисима. Први пут у овај закон биће унета одредба која успоставља институт заштитника гледалаца, слушалаца и читалаца.

– Тај институт је потпуно нова ствар. Он постоји у великом броју јавних медијских сервиса у Европи и даје озбиљне резултате. Институт треба да појача комуникацију са аудиторијумом, односно да побољша јавну контролу над радом медијским сервисом. Имаће обавезу да комуницира са слушаоцима и гледаоцима 24 сата дневно. Аудиторијум се може јављати да нешто предложи, критикује, а повереник је дужан да обавештава уреднике који су задужени за програм за који се шаљу примедбе или предлози, а онда ће јавно одговорити шта је рекао уредник – објашњава Раде Вељановски.

На састанку су представљене и све измене и допуне медијских закона, које су креиране у потпуности у складу са препорукама Европске комисије и у складу са Медијском стратегијом Републике Србије, наведено је у саопштењу МИТ-а.

Међутим, нису задовољни ни УНС ни НУНС. Удружење новинара Србије се огласило саопштењем наводећи да нацрти два од три медијска закона који су представљени као усаглашен текст нацрта радне групе и ЕК – није урадила радна група.

Независно удружење новинара Србије изразило је јуче забринутост због начина на који МИТ води процес измена и допуна медијских закона и чињеницом да заинтересована јавност није имала времена да се упозна са изменама и изнесе евентуалне замерке. „Процес који траје више од годину и по дана кулминирао је неприхватљивим убрзањем и изостанком транспарентности”, пише у саопштењу НУНС-а.

Европска комисија прати дешавања у Србији и од суштинске је важности да новинари могу да обављају свој посао без икакве претње насиљем, узнемиравањем и застрашивањем, навели су у одговору на писмо Унитед Медие, у ком се додаје и да се од Србије очекује да створи подстицајно окружење у којем се слобода медија и слобода изражавања могу остваривати без ометања.

Јиржи Плецити, шеф Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство, одговорио је, како је наведено у допису, у име председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен, на писмо које је Унитед Медиа (УМ) упутила 12. марта, а у коме се истиче да су дезинформације и говор мржње које пласира власт довели до појачане кампање претњи, али и физичких напада на новинаре УМ. Уз то, како је наведено у писму УМ, упркос јасним видео доказима, ниједан починилац вербалних и физичких напада на новинаре - није одговарао, а државни званичници и провладини медији настављају да таргетирају и угрожавају наше новинаре, приказујући их као непријатеље државе.

У одговору из Европске комисије стоји да су пажљиво прочитали писмо.

"Желим да вас уверим да Европска комисија са великом пажњом прати дешавања у Србији. Слобода медија је једно од основних темеља демократског друштва и представља фундаментално право у ЕУ. Стога је то и кључни елемент процеса приступања Србије Европској унији. Европска комисија очекује од Србије да створи подстицајно окружење у којем се слобода медија и слобода изражавања могу остваривати без ометања. У том смислу, од суштинске је важности да новинари могу да обављају свој посао без икакве претње насиљем, узнемиравањем и застрашивањем, како би грађани имали приступ свим информацијама, укључујући и оне које се тичу актуелних политичких дешавања у Србији", наводи се у одговору.

Како додају, као што је комесарка (Марта) Кос нагласила у својим јавним изјавама, управо европски пут Србије нуди решења за многа питања која су у основи захтева данашњих демонстраната у Србији.

"Реформе које желимо да видимо током процеса приступања, уколико се правилно спроведу, ојачаће борбу против корупције, обезбедити независност правосуђа, одговорност институција и транспарентне јавне набавке, унапредити слободу и плурализам медија, као и побољшати изборне услове. Оне би такође требало да обезбеде подстицајно окружење за цивилно друштво и допринесу отпорности на дезинформације и манипулацију информацијама Комисија ће наставити да помно прати ова питања у оквиру преговора о приступању ЕУ са Србијом", истакли су у одговору.

Такође ће, како додају, наставити да комуницирају са властима, представницима опозиције и цивилним друштвом, "подстичући их да заједнички пронађу пут напред за Србију, како би спровели реформе које су неопходне за европску будућност земље".

Говорећи о процедури којом су финални нацрти закона усаглашени са Европском комисијом, с обзиром на то да чланови Радне групе тврде да нису видели те текстове, саветник министра информисања и телекомуникација Милош Гарић тврди да су чланови Радне групе веома детаљно упућени у ова три закона о јавном информисању.

Наводи пример да су у вези са законима о јавном информисању и електронским медијима још 2023. године одржане велике јавне расправе у четири града и да су примедбе унете у решења закона.

Према његовим речима, закон о јавним медијским сервисима је друге природе, и он није мењан дуже времена, а та радна група је радила од септембра до децембра.

"Мене чуди ово саопштење које смо у претходним данима могли да чујемо од појединих новинарских удружења, између осталог и из УНС-а. Мислим да су то апсолутно неутемељене критике“, навео је Гарић.

Адвокат Удружења новинара Србије Гордана Константиновић наводи да је била члан две радне групе, за јавно информисање и за измену и допуну Закона о јавном информисању медијима у децембру и Закона о јавним медијским сервисима. Демантовала је Гарићеве наводе и објаснила како је тај процес изгледао.

"Нама су прочитане примедбе Европске комисије. Ми смо на лицу места били без писане документације. То изгледа тако што ми на видео-биму видимо закон па га тако мењамо у ходу. Неке примедбе бисмо имплементирали, неке смо чак одбили да имплементирамо јер смо сматрали да заиста нису нужне са аспекта нашег законодавства. Ми не знамо где је верзија која је нама предочена. Она није резултат рада Радне групе, која је требало да имплементира примедбе Европске комисије“, навела је Константиновићева.

Опречно о тексту који је изнет Радној групи на увид

Саговорници РТС-а се нису сагласили да ли је текст Европске комисије изнет пред Радну групу. Док Константиновићева тврди да није предочен исти текст, Гарић каже да то није тачно.

"У суштини, за закон о јавном информисању и медијима кључне примедбе су нови чланови 84 и 85 који регулишу претпоставку невиности. То су конфузни чланци, а суштина је у ствари да се истраживачко новинарство сведе на минимум. Није било никакве потребе да се мења одредба о претпоставци невиности, која је стајала у закону, нити да ми ишта друго ширимо и допуњавамо. Питање претпоставке невиности је и уставна категорија“, објаснила је адвокатица УНС-а.

Тврди да она није сигурна који текст је отишао Европској комисији ни који је враћен, као ни на шта је стављена сагласност.

Да ли су потребне нове јавне расправе

Гарић напомиње да му се чини да су сада важнија поједина новинарска удружења, него оно што су препоруке Европске комисије и оно што су биле консултације и састанци у претходних шест месеци с Европском комисијом које су људи из Министарства информисања и телекомуникација водили.

"Ја се сада чудим шта је овде нејасно и шта они виде као нешто што је ново, о чему они не знају ништа. Апсолутно све знају. Мени делује као да је некоме сада криво што смо добили потврду од Европске комисије да можемо да усвојимо сва три закона, да би се неким накнадним тумачењима, критикама, тражењем јавне расправе померили ти рокови, како би уследиле нове критике“, напоменуо је Гарић.

Сматра да, због два папира примедби, није потребно још 20 дана расправе.

Гарић и Константиновићева такође имају различита мишљења о томе колико предлог који је отишао ка Бриселу заправо кореспондира са оним што је претходно договорено.

"Апсолутно је то, на истом том трагу, то су исти чланови, само су урађене техничко-правне корекције. Ја само апелујем на те људе да они имају мало разумевања и да пусте да закон крене да функционише и да видимо шта још треба да се уради. Нико од тога не бежи. Све је врло транспарентно и отворено“, рекао је Гарић.

Константиновићева истиче да се не могу пустити штетна одредбе. "Опет говоримо, чланови 84. и 85. закона о јавном информисању и медијима су врло штетне одредбе и апсолутно другачије од онога шта је Радна група, која је поступала по примедбама Европске комисије, у децембру на састанцима утврдила“, каже адвокатица УНС-а.

Тврди да сваки нови предлог захтева нове јавне расправе и да оне које су одржане у јануару нису биле одржане у одговарајућем периоду због празника, па ни интересовање није било велико.

Гарић истиће да неки од колега који сада критикују и траже јавну расправу, нису дошли на ове јавне расправе које су биле у јануару.

Констатиновићева је примером о одредбама о поверенику поткрепила своје тврдње да нису исти текстови предочени Радној групи.

"Одредбе о поверенику нису исте. Врло је једноставно. Узмете нацрт одредби који је био на јавној расправи и узмете нове нацрте, укрстите и видите да ли је исто или није“, каже Констатиновићева.

На ту констатацију, Гарић је упитао чему онда служи усаглашавање са Европском комисијом, ако не да те одредбе на крају изгледају мало другачије.