Следе забавни програм са 13,83 одсто и серијски програм са 13,68 одсто. Спортски програм и преноси учествују са 8,01 одсто, филмски програм са 5,83 одсто, а документарни програм са 4,45 одсто.

Ријалити програм остварио је удео од 3,66 одсто, научно-образовни програм 1,41 одсто, док је културно-уметнички програм заступљен са 1,24 одсто. Музички, верски и дечји програм заступљени су са минималним уделима у укупном емисионом времену РТС 1, истиче се у извештају РЕМ.

Додаје се да су на Другом програму РТС премијерни садржаји заступљени су са 28,31 одсто укупног емисионог времена, док прве репризе учествују са 13,51 одсто. Остале репризе, са учешћем од 43,33 одсто, чине највећи сегмент укупног емисионог времена.

Најзаступљеније врсте садржаја у жанровској структури укупног емисионог времена РТС 2 су музички програм, који учествује са 16,20 одсто, и филмски програм са 12,54 одсто укупног емисионог времена.

Следе научно-образовни програм (12,31%), спортски програм са преносима (11,78%) и серијски програм (11,75%), као и информативни програм са учешћем од 8,24 одсто, који заједно чине значајан део програмске структуре канала.

Документарни програм остварује учешће од 6,42 одсто, док културно уметнички програм чини 6,20 одсто укупног емисионог времена. Дечји програм заступљен је са 3,87 одсто, док мање учешће бележе забавни (1,92%), верски (1,56%) и ријалити програм (1,47%). ЕПП учествује са 4,58 одсто, док промотивни садржаји чине 1,07 одсто, а програм оглашавања без накнаде (ОБН) 0,08 одсто укупног емисионог времена РТС 2.

Цео извештај о РТС за 2024. годину доступан на овом линку.

Извештај о РТВ за 2024. годину доступан на овом линку.

ИТ тим који ради на одржавању портала „Радара“ ради на неутралисању ових хакерских напада, али проблем додатно отежава чињеница да је напад потенцијално усмерен и на инфраструктуру чији је поменити сервер део.

Kако наводе из IT тима „Радара“, након санације једног проблема, хакери су променили тактику, тако да напади и даље трају.

Подсећамо, од почетка 2026. године, “Радар”, али и бројни други медији који су део United media, били су изложени организованим ботовским нападима на налоге на Инстаграму.

Због ових напада, Унитед медиа је поднела кривичне пријаве против НН извршилаца у надлежном тужилаштву.

Циљ покретања Kлацкалице је стварање отвореног и сигурног медијског простора у којем ће млади имати прилику да обликују садржај по својој мери и покрећу теме које се тичу њихове генерације.

За главног и одговорног уредника Kлацкалице именован је Мухамед Смакић, деветнаестогодишњак из Новог Пазара. Kако истиче главни и одговорни уредник А1ТВ.нет Енес Радетинац, избор младог уредника био је природан и логичан потез.

„Сматрам да је Мухамед Смакић најбоље решење за вођење Kлацкалице. Реч је о перспективном и одговорном младом човеку који ће овом медију дати аутентичан печат. Kо може боље да разуме теме младих од самих младих“, навео је Радетинац.

Kлацкалица ће имати потпуну слободу у избору тема и формата, док ће А1ТВ.нет пружати техничку, менторску и логистичку подршку у развоју платформе. У наредном периоду планирано је формирање тима и редакције коју ће чинити млади сарадници.

“Kао главни уредник, радујем се почетку Kлацкалице, омладинског медија који ће своје активности одмах ширити кроз друштвене мреже, трибине, радионице, дружења и филмске вечери. Наш циљ је да створимо простор где млади могу да изразе своје идеје, поделе искуства и активно учествују у темама које их занимају.

Платформа клацкалица.рс, као веб-сајт, биће покренута у наредном периоду када се формира прави тим младих људи који ће радити са мном на креирању квалитетног и аутентичног садржаја. Kроз наше програме желимо да инспиришемо младе, оснажимо њихов глас и повежемо заједницу кроз креативност, знање и дијалог”, рекао је Мухамед Смакић, главни и одговорни уредник омладинског медија Kлацкалице.рс.

А1ТВ.нет је један од најупечатљивијих и најутицајнијих информативних медија у Санџаку, познат по продукцији емисија, дебата и live програма. У оквиру А1 делује и Махала.рс, редакција посвећена темама од значаја за жене и родну равноправност.

Покретањем Kлацкалице, А1ТВ.нет додатно шири простор за дијалог и развој специјализованих медијских платформи намењених различитим генерацијама.

Своју професионалну каријеру започела је на Радију Индекс 202, где је већ на самом почетку показала изузетну уредничку оштрину, осећај за садржај и дубоко разумевање културног простора којем је припадала. Као један од уредника културне редакције у Сава Центру, допринела је обликовању и афирмацији бројних уметничких програма, остављајући траг у времену богатом културним догађајима.

Свој радни век посветила је нашој кући. Најпре као сарадник на играним серијама Сиви дом и Заборављени, пројектима који су оставили неизбрисив печат у домаћој телевизијској продукцији. Потом је, као блиска сарадница Донке Шпичек у редакцији дечијег програма, уткала своју енергију, знање и сензибилитет у садржаје намењене најмлађима.

Била је уредница и један од аутора култне емисије "Дечји дневник", програма уз који су одрастале генерације и у којем су своје прве професионалне кораке начинили данас признати глумци, редитељи и истакнути ствараоци из различитих области. Њена вера у младе људе, у њихов таленат и потенцијал, била је снажна и искрена.

Посебно место у њеном животу заузимала је брига о уметничком наслеђу свог оца, сликара Милоша Бајића. Са преданошћу и дубоким поштовањем организовала је његове изложбе у Паризу, Београду и многим другим градовима, чувајући и промовишући његов стваралачки опус. До последњих дана радила је на Монографији Милоша Бајића, с истом страшћу и одговорношћу које су је красиле током читаве каријере.

Јесенка је иза себе оставила дело, сећања и људе које је дотакла својом добротом, посвећеношћу и професионалном честитошћу.

Остаће упамћена као колегиница, сарадник и пријатељ чије присуство неће бити заборављено.

Шапић је у марту 2023. због текста “Шапићева вила у Трсту: Градоначелник Београда није пријавио кућу вредну 820.000 евра” тужио Ивановића, ауторе текста Јелену Вељковић и Александра Ђорђевића и БИРН Србија и директорку БИРН-а Драгану Жарковић Обрадовић. Према његовим тврдњама, у тексту се изнете неистине због чега је тражио да му се исплати шест милиона динара за претрпљени душевни бол.

У претходном току поступка, који је почео у септембру прошле године, пред судом су саслушани градоначелник Александар Шапић, као и новинари БИРН-а Јелена Вељковић и Александар Ђорђевић.

На ову позицију дошао је након постављања Александра Тијанића за генералног директора РТС-а и дао велики допринос раду јавног сервиса.

До наредног избора, функцију вршиоца дужности главног и одговорног уредника обављаће Бојана Млађеновић, која је до сада била заменица в. д. главног и одговорног уредника Информативног програма.

Доналд Трамп тужи Би-Би-Си за клевету због епизоде докуметарца Панорама у којем су два дела његовог говора монтирани тако да делује да он директно охрабрује своје присталице да насилно упадну на Капитол 6. јануара 2021. године.

Суђење би требало да траје две недеље и да се одржи у Мајамију, а портпарол Би-Би-Си је нагласио да ће сервис бранити своју позицију и неће даље коментарисати правни поступак.

Британски јавни сервис најавио је да ће поднети поднесак којим се тражи обустављање поступка до 17. марта.

Четворица окривљених бивших припадника Државне безбедности (ДБ), првостепено осуђена на укупно 100 година затвора, ослобођена су пресудом Апелационог суда.

И поред тога што је Врховни суд утврдио да у тој пресуди нису правилно оцењени поједини докази, то не утиче на њену правоснажност.

Да ли ће овај поступак моћи да се настави зависи од Уставног суда.

Јелена Ћурувија Ђурица, ћерка убијеног новинара, тражила је оцену уставности Законика о кривичном поступку, који је онемогућио жалбу на ослобађајућу пресуду Апелационог суда.

„Српско правосуђе мора да створи могућност да овај предуги судски процес добије такав епилог у коме ћемо имати и истину и правду“, поручила је она.

Оценила је да правосуђе то није дужно само према њеном оцу и њој као оштећеној, већ и према свим новинарима и свим грађанима.

Власник листа „Дневни телеграф“ и недељника „Европљанин“ Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999. године у пролазу испред зграде у којој је живео.

Ивана Стевановић из Фондације „Славко Ћурувија“ оценила је за РСЕ потпуним апсурдом да постоји „незаконита пресуда донета уз нетачну интерпретацију кључних доказа, а да нема никакве последице“.

„Ово је полуистина, тапкање у мраку које пролонгира ту атмосферу деведесетих, некажњивост државних злочина и некажњивост убистава новинара“, навела је.

Шта је пресуђивано?

Врховни суд, у поступку за заштиту законитости на захтев Врховног јавног тужилаштва, утврдио је да је Аплециони суд у ослобађајућој пресуди вишеструко повредио закон када је ослободио кривице челнике ДБ за убиство Ћурувије.

По оцени Врховног суда пресуда апелације донета је „уз битне повреде одредаба кривичног поступка, а у корист окривљених“.

Међутим, Врховни суд осим констатовања грешака није могао да оцењује правоснажност те пресуде.

Претходно је Апелациони суд у фебруару 2024. ослободио четворицу бивших припадника ДБ, који су првостепеном пресудом били осуђени за тешко убиство у подстрекивању и саизвршилаштво.

Након поновног испитивања сведока, суд је утврдио да су искази из истраге „не само непоуздани, већ и да се не могу са сигурношћу прихватити као истинити“.

На ту пресуду по закону није постојала могућност жалбе.

Подсетимо, да су првостепеном пресудом 2021. у поновљеном поступку осуђени на по 30 година затвора шеф Државне безбедности у време власти Слободана Милошевића Радомир Марковић и некадашњи шеф београдског центра ДБ-а Милан Радоњић.

Некадашњи припадници ДБ-а Ратко Ромић и Мирослав Курак осуђени су на по 20 година.

Непосредни извршилац није познат ни после 27 година од убиства Славка Ћурувије и судског поступка који је трајао скоро деценију.

Шта се тражи од Уставног суда?

Од Уставног суда се тражи оцена уставности неколико одредби Закона о кривичном поступку које онемогућавају жалбу на другостпену пресуду.

Владица Илић, из невладиног Београдског центра за људска права и правни заступник ћерке убијеног новинара, каже за РСЕ да је циљ да се поступак врати у фазу у којој ће се преиспитати да ли су пропусти другостепеног суда имали утицај на пресуду.

„И ако су могли да имају утицај, да се та пресуда укине и да се поново одлучи о кривици окривљених“, навео је.

Илић објашњава да од Уставног суда није тражено да уђе у комплетан предмет убиства Славка Ћурувије и чита доказе, већ врло конкретна питања.

„Да ли је немогућност подношења жалбе и да ли је немогућност Врховног суда да оцени битност повреда које су постојале у ослобађајућој другостепеној пресуди у складу са Уставом“, навео је.

Шта би одлука Уставног суда могла да значи?

Илић каже да Устав допушта могућност понављања поступка након што је правоснажно окончан уколико се појаве нови докази или се утврди да су у поступку постојале битне повреде закона које су могле да утичу на његов исход.

Додаје и да постоји солидна пракса Европског суда за људска права да то није само могућност него и обавеза државе.

„Кад се покажу фундаментални недостаци у неком поступку, а имали сте оштећеног који је претрпео теже повреде људских права или породицу која је оштећена зато што је неко убијен, Европски суд је одлучивао да не долази у обзир да се држава крије иза забране поновног суђења и гоњења“, навео је.

Уколико Уставни суд одлучи позитивно то би, како наводи Илић, значило да Јелена Ћурувија добије могућност, као оштећена, да тражи да се измени једна од две пресуде – Врховног или Апелационог суда.

„Ако се стави ван снаге одредба којом се забрањује жалба, онда би суд требало да измени пресуду тако што би додао поуку о праву на жалбу“, објашњава Илић.

Уколико се утврди неуставност одредби које спречавају Врховни суд да мери утицај утврђених пропуста на законитост другостепене пресуде онда би тај суд, каже Илић, могао у новој пресуди да то учини.

Такође су дисциплинском тужиоцу Високог савета судства поднете дисциплинске пријаве против троје судија који су учествовали у доношењу ослобађајуће пресуде Апелационог суда у случају Ћурувија, због постојања сумње да су несавесно вршили судијску функцију.

Крајња адреса Европски суд за људска права

Уколико Уставни суд не прихвати иницијативу, онда у Србији више не постоји ниједно правно средство и преостаје само Европски суд за људска права.

Правни заступник Ћурувијине ћерке каже да ће се обратити Европском суду и у случају да Уставни суд буде одуговлачио са одлуком.

„Ту мислим на пробијање рока од пар месеци“, навео је Владица Илић.

Он се ипак нада да случај неће доћи до Европског суда.

„Ваљда схватају да не би било згодно да Европски суд утврди да је Србија онемогућила утврђивање одговорности за убиство Славка Ћурувије зато што је имала лоше законе. То би била лоша одлука по Србију“, додао је.

Европски суд за људска права је у октобру 2025. утврдио да су повређена права очева у истрази о смрти двојице Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића, који су убијени 2004. у београдској касарни на Топчидеру.

У тој одлуци суда стоји да је „Влада Србије изразила признање, са жаљењем, о кршењу права подносилаца које је проистекло из недостатака у истрази о смрти гардиста“.

Влада Србије се обавезала на „спровођење ефикасне званичне истраге о смрти“ двојице гардиста под „надзором високог тужиоца и потпуно у складу са принципима утврђеним у релевантној судској пракси Суда“.

Прославу ће у Џез кантини Лисабон МТС Дворане увеличати и добитница признања “Радијски пријатељ године” кантауторка Ана Станић, али и њене колеге: Дадо Топић, Срђан Марјановић, Аца Софронијевић и Сашка Yанx. На прослави ће бити и лауреати награде ВРАБАЦ за 2025, као и бројни гости и чланице РАБ СРБИЈА.

РАБ СРБИЈА данас окупља радио станице из целе земље које, упркос бројним изазовима, свакодневно доказују да је радио медиј који има срце, глас и публику. Снага удружења лежи управо у његовим чланицама – људима који стварају програм, негују професију и верују у радио.

Председница РАБ Србија Маја Раковиц овим поводом упутила је посебну поруку захвалности чланицама удружења:

„Сваки рођендан РАБ СРБИЈА доживљавам веома лично, јер ово удружење чине људи који радио носе у себи. Желим искрено да се захвалим свим нашим чланицама – радијским станицама и тимовима који сваког дана бирају да остану и креативни и професионални и своји. Без наше енергије, упорности и међусобне подршке, РАБ не би био оно што јесте. Радио је жив захваљујући људима који га стварају, а РАБ СРБИЈА постоји захваљујући поверењу и заједништву које градимо годинама”.

Обележавање рођендана РАБ СРБИЈА и додела награда “ВРАБАЦ“ и “Радијски пријатељ године“ и ове године биће прилика да се прославе успеси, ојачају везе унутар радијске заједнице и још једном потврди да радио, упркос свим променама, остаје снажан, близак и неизоставан медиј.

Истина је да новинари губе послове као ја наочаре, широм света и у хиљадама. Од 2008. до 2023, у САД је „нестало“ 30.000 редакцијских послова, а 2023. годину је Нимен фондација означила као рекордну у историји. Такође је истина да су највише послова изгубили новинари штампаних издања – од 2005. је више од 3.200 новина у Сједињеним Државама престало да постоји, што је ритам од око два издања недељно.

Ниједан од тих листова, међутим, није могао да се похвали да је срушио председника САД и тако постао, а то је и данас, споменик храбром, независном новинарству које не зазире од моћи, па ни највеће на свету. Један је Вашингтон пост.

Заправо, није више. Сад је две трећине.

Безосово „златно доба“

Када је Џеф Безос купио Вашингтон пост (2013), постојала је извесна, опрезна, нада да ће легендарне новине процветати. Сам Безос је рекао Бобу Вудворду, легенди WАПО која је срушила Никсона у диктафон, да не верује у смањење трошкова као пословну стратегију, већ напротив – да ће он обезбедити легенди новинарства „златно доба“. 

И није да није покушао. Уложио је још новца, осим 250 милиона за колико је купио WАПО од легендарне породице Грејем, која је познавала и волела новинарство. Дошло је до раста, а раст је донео и светле тренутке монетизације – редак моменат профитабилности десио се већ у изборној 2016. години и наставио се током првог мандата Доналда Трампа. 

Нажалост, није потрајало. Фокус на „медијске подухвате који издвајају WАПО“, како Вашингтон посту скраћено тепају на мрежама и у мејловима, донео је запостављање или пад квалитета извештавања о осталим важним стварима, али није сасвим извесно да је то оборило профите. Читава медијска сцена је губила публику и новац, континуирано након Трампове друге победе. Губици WАПО су расли до сума које Безос није био спреман да подноси – 2023. су били 77 милиона, 2024. – 100 милиона. Између 2023. и 2025, око 200 новинарки и новинара је већ изгубило посао у Посту, а међу њима су и неки од најбољих.

Затим је Безос на последњим изборима 2024. забранио редакцији да (до тада традиционално) подржи председничког кандидата (намеравали су да подрже Камалу Харис), након чега је, по Асошиејтед пресу, лист изгубио 250.000 претплатника, што је у том тренутку било десет посто претплата. Зависно од износа претплате, то је био (и још увек је) губитак од 20 до 30 милиона долара годишње.

Овај, не баш блистав корак ка „златном добу“, можда говори о суштинским разлозима због којих је Џеф Безос уопште купио легендарне новине. Иако је, као и сви ти нови амерички олигарси, умео да каже све праве ствари, имао све исправне одговоре, сви смо сумњали, чак и ми са ове стране Атлантика, у његово поштовање новинарске професије. 

Ствар је једноставна – ако том човеку радници падају у несвест, а он уместо да им расхлади радна места и смањи радно време унајми мега-компанију која се бави спречавањем радника да оснују синдикате, зашто би му ико веровао када се куне у слободу медија и говора?

У време куповине WАПО, односи између Безоса и Трампа били су, бар јавно, неутрални. Две године након тога, међутим, у својој првој председничкој кампањи, Трамп је напао Безоса као политичког противника који користи Вашингтон пост како би Амазону обезбедио да плаћа мањи порез. Да ли је то урадио због извештавања редакције Поста, или из других могућих разлога, сада није много важно. Важно је да је Трамп наставио да напада Безоса током читавог првог мандата, мало „спустио лопту“ када је изгубио изборе, а му је након нове победе Џеф лепо честитао на његовој „отпорности“ поводом неуспелог атентата и после тога био позван на председничку инаугурацију. 

Вероватноћа да се два бизнисмена нису договорила иза кулиса о „размени“ услуга, већ да је ово само случајни низ догађаја и отопљавање две љубазне душе којима је доста свађе, прилично је мала.

Прво лете они који доносе квалитет и углед

Безосов удео у Амазону сада вреди између 150 и 160 милијарди долара, које није стекао случајно. Сасвим сигурно је био добро информисан о томе колике би губитке, репутационе и финансијске, одустајање од традиционалне подршке једном од председничких кандидата изазвало. Па је опет прво нанео тешку рану својим новинама, а затим их, прошле среде, да употребимо израз који су употребиле многе америчке колеге – распорио.

Отпуштено је, рекосмо, око 300 новинарки и новинара, што је више од трећине редакције, процењују сада већ незапослени уредници и новинари. У сваком оваквом „масакру“ дневних новина, прво одлете бирои у иностранству и спољни дописници, скупа играчка која доноси углед и одлично информисање. 

Тако се Лизи Џонсон нашла на пакленим пољима источне Украјине, са фотографом и возачем – а сви отпуштени. Није једина. Широм света, десетине дописника WАПО морају да створе себи нову егзистенцију, баш као и сви који су радили за њих. Од двадесет локација са којих се извештава, спољна рубрика је сведена на око дванаест, а Украјина, изгледа, није довољно важна да Пост настави да извештава о њој једнаким интензитетом. Уредник спољне је затражио да и он буде отпуштен.

Легендарна спортска рубрика WАПО више не постоји. О спорту ће се писати само као о „културном и друштвеном феномену“. Ништа резултати, ништа извештаји са утакмица. Замислите како ће се томе обрадовати претплатници. 

Баш као и готово потпуном нестанку такође веома цењене књижевно-публицистичке рубрике у коју су се новинари пласирали тек средином својих каријера, када би се већ добрано етаблирали међу најбоље у свом кутку професије. Са њима је отишао и веома слушани подкаст „Пост репортс“.

Метро рубрика (градска), која је одржавала штампани тираж само за престоницу на 97.000, а суботом на 160.000, сведена је још раније на четрдесет особа, а сада ће покушати да ради са само дванаест новинарки и новинара.

Упадљиво одсутан са „зум вебинара“ на којем је свим овим људима саопштено да су отпали у процесу „широког стратешког ресетовања“, Вил Луис, којег је Безос довео из Енглеске да води Пост, дао је оставку дан касније, захваливши се редакцији и власнику.

Укратко, полетни WАПО који је Безос подржавао, финансирао са интересовањем и ентузијазмом, сведен је на уређивачку политику за коју није баш извесно да може да изнесе без новинара које је отпустио.

Безос о свему овоме још није рекао ни реч.

Олигарси остају олигарси

Можда је Тина Браун, награђивана уредница Венити фера, Њујоркера и Дејли биста, најбоље објаснила однос Безоса према Посту, написавши да је ова катастрофа „открила истину да Безос не разуме како да води информативну организацију нимало боље него што би Вудворт и Бернстин били у стању да смисле како да испоруче храну за псе дроном на ваша врата“.

„Џеф Безос који је купио Пост је другачија особа од оне која сада допушта његову деструкцију. Али олигарси ће бити олигарси“, рекла је.

Није прескочила ни Луиса. Замерајући му да је довео WАПО близу пропасти, указала је свима на чињеницу да му, док је припремао овај масакр послова и судбина, није усфалило времена да се појави на црвеном тепиху пред Супербол само неколико дана пред масовно отпуштање својих колега.

Наравно да је судбина легендарног Вашингтон поста губитак за САД, али и цео свет. Наравно да је то део укупног напада Трампове администрације на медије који га критикују и уопште извештавају о његовој администрацији чињенично и континуирано добро. Наравно да су новине као медиј већ на путу, ако не изумирања, онда свођења на много мањи утицај и профит него раније. Наравно да власник чији бизнис губи много новца мора и треба да га реформише.

Све то, међутим, не значи да је отпуштање трећине новинара било каква разумна реформа, баш као што није било разумно да Безос допусти Луису да доведе све до овако великих губитака. Наравно да се бизнис, па и медијски, мора препаковати ако губи тако велики новац – иначе ће једноставно банкротирати.

Ово што се догодило у Вашингтон посту, међутим, више личи на дизање руку него на реформу.

А Лизи Џонсон, када се извуче са линије фронта и обрише сузе, мораће да тражи посао на тржишту које је управо постало конкурентније за 300 врхунских новинарки и новинара.

Између 8. и 30. јануара, Независно удружење новинара Србије (НУНС) забележило је најмање 12 координисаних бот напада на Инстаграм налоге независних медија у Србији. Међу погођеним су Нова.рс, Нова С, Нова ТВ, Зоомер, Радар, Аутономија, ВОИЦЕ, Данас, Н1, Озон Прес, као и фоторепортери Ирена Радосављевић и Гаврило Андрић.

Бот напади су довели до привремене суспензије Инстаграм налога више медија, чиме је ограничена њихова могућност да шире вести. Иако су коришћене различите тактике, напади су се догодили у кратком временском периоду и укључивали вештачки генерисану активност, попут наглих скокова броја пратилаца изазваних лажним профилима, што је довело до тога да компанија Мета аутоматски суспендује циљане налоге. Сви случајеви бот напада који су резултирали суспензијом налога медија документовани су на МФРР платформи Mapping Media Freedom.

На пример, у случају фоторепортера Ирене Радосављевић и Гаврила Андрића, њихови налози су суспендовани након што су десетине лажних профила поднеле лажне пријаве Мети. Поред тога, три Инстаграм налога Нова.рс и чачанског портала ОзонПресс привремено су суспендована на 180 дана због наводног кршења смерница заједнице. У другим случајевима, нападачи су вештачки „преплавили“ Инстаграм налоге медија хиљадама нових лажних пратилаца, што је покренуло аутоматску суспензију Мете због неуобичајене активности. У случају портала Радар, брисање налога не само да је омело рад медија, већ је омогућило и креирање лажног налога, што је изазвало забринутост због лажног представљања.

Сви налози су враћени након што су се медији и медијски радници директно обратили Метиној корисничкој подршци.

У писму упућеном Мети, НУНС је затражио објашњење од технолошке компаније у вези са разлозима суспензија, мерама заштите које постоје за медије и новинаре, као и механизмима за људску проверу и контекстуалну процену.

Подржавамо ове захтеве за хитним појашњењем од Мете. Позивамо Мету да примени правне обавезе ЕУ из чланова 16 и 17 Акта о дигиталним услугама (Дигитал Сервицес Ацт – ДСА), који налажу да платформе обавесте погођене кориснике о било каквом ограничењу или суспензији садржаја и налога „без непотребног одлагања“ и да им пруже јасно и конкретно „образложење разлога“, укључујући и правни основ за такве одлуке. Члан 18 Европског акта о слободи медија (European Media Freedom Act– ЕМФА) захтева да пружаоци медијских услуга буду контактирани од стране Веома великих онлајн платформи (ВЛОПс) пре било каквог потенцијалног уклањања уредничког садржаја. Иако Србија није чланица ЕУ, она је земља кандидат за чланство и требало би да поштује стандарде ЕУ у процесу придруживања.

Потписане организације наглашавају да ова до сада незабележена серија координисаних напада на Инстаграм налоге представља покушај подривања слободе медија и независног новинарства у Србији, имајући у виду да Инстаграм представља кључан комуникациони канал за медије и новинаре. Ово је посебно важно јер се велики број младих људи готово искључиво ослања на дигиталне платформе као извор информација о друштвеним и политичким питањима.

Партнери МФРР упозоравају да ови покушаји блокирања налога медијских организација на друштвеним мрежама представљају забрињавајућу нову форму дигиталне цензуре у Србији и део су ширег тренда пораста претњи, кампања блаћења и правних притисака на новинаре. Иако су напади овога пута брзо решени и налози одблокирани, наше организације упозоравају да се ове слабости платформи лако могу поново злоупотребити од стране злонамерних актера у будућности, било у Србији или другде у свету, уколико се не уведу додатне заштитне мере.

Ова озбиљна кршења захтевају одлучан одговор и јасне, спроводиве гаранције Мете да ће заштитити и слободу изражавања и право јавности да буде информисана. Партнери МФРР наставиће пажљиво да прате ова дешавања и директно ће комуницирати са Метом како би тражили појашњења и одговорност.

Потписници:

Европска федерација новинара (ЕФЈ)
Европски центар за слободу медија и штампе (ECPMF)
Osservatorio Balcani Caucaso Transeuropa (OBCT)
Free Press Unlimited (FPU)
Međunarodni institut za štampu (IPI)
ARTICLE 19 Europe

Братина је казао, у телефонској изјави, да не може унапред да осуђује оно што није приказано.

"И ја не могу просто пре него што се те емисије прикажу, а видео сам само ову о Верану Матићу да осуђујем унапред нешто што се није приказало", казао је.

На констатацију да је истина да је свако ко се бави јавним послом делимично подложан критици, и питање - да ли је подложан оваквој критици и оваквом таргетирању, Братина сматра - "ништа страшно", пише на сајту телевизије Инсајдер.

"Аха, ви мислите да је то таргетирање. Па ја нисам сигуран да је то таргетирање", рекао је он.

Центар за друштвену стабилност, коју власт назива фантастичном невладином организацијом и правим српским родољубима, у последњих месец дана има нову улогу - саставља спискове неподобних и јавно прети да су тек почели.

Какав ће бити крај зависи од тога да ли ће институције реаговати, а за сада ћуте, док је на Инстаграму та организација објавила списак бројних новинара и јавних личности.

Тако су упозорени да им се спрема јавно таргетирање, одмазда и кампања блаћења кроз коју већ пролази Веран Матић, пише Инсајдер, уз подсећање да њихове филмове емитују телевизије са националном фреквенцијом.

Инсајдер је навео да је контактирао министра за ЕУ интеграције Немању Старовића за кога у бројним медијским извештајима стоји да је један од оснивача Центра за друштвену стабилност.

У кратком телефонском разговору, он је рекао да је на аеродрому, да путује на Безбедносну конференцију у Минхен и да овом темом тренутно не може да се бави.

Даље наводе шта је све спорно у именовању Мање Грчић.

"СУКОБ ИНТЕРЕСА: Како особа која је власница приватних телевизија може да води Јавни сервис који плаћају сви грађани? НЕТРАНСПАРЕНТНОСТ: Избор је спроведен упркос повлачењу других кандидата који су указивали на свесно кршење закона", наводе они.

Истичу да траже одговорност Управног одбора РТС-а и транспарентан увид у документацију.

"РТС је власништво грађана Србије", поручују они.

Hosted meeting on safety of journalists w colleagues & media associations. Independent media are public watchdogs, holding those in power accountable. We expect authorities to swiftly follow up on verbal and physical threats & attacks and publicly condemn any such cases. href="https://t.co/5ALF762WcI">pic.twitter.com/5ALF762WcI

После састанка амбасадора чланица ЕУ у Београду са представницима медијске заједнице, Фон Бекерат је на друштвеној мрежи X написао и да су независни медији чувари јавног интереса, који осигуравају да припадници власти преузимају одговорност за своје поступке.

"Био сам домаћин састанка о безбедности новинара са колегама (амбасадорима) и медијским удружењима. Очекујемо да власти Србије брзо реагују на вербалне и физичке претње и нападе и да јавно осуде све такве случајеве", навео је Фон Бекерат.

Састанак је организован након што је на провладиним телевизијама и порталима блиским власти емитован пропагандни филм који таргетира Веран Матића, члана Сталне радне групе за безбедност новинара и председника Комисије за истраживање убистава новинара.

У њему је Матић је означен као човек који гаји "мржњу према свему српском", а непотписани аутори га оптужују и за проневеру велике суме новца.

Иза филма је стала невладина организација Центар за друштвену стабилност, који је прошле године организовао протесте подршке власти против антивладиних блокада које су организовали студенти као одговор на пад надстрешнице у Новом Саду.

Такође, Центар је потписао и филмове у којима се негирају геноцид над Бошњацима у Сребреници 1995. и ратни злочин над косовским Албанцима у селу Рачак 1999. године.

Најављене нове емисије о новинарима

Ова организација је на свом Инстаграм профилу 12. фебруара објавила списак са више од 40 имена новинара и уредника, о којима наводно планира да објави емисије.

У Независном друштву новинара Војводине (НДНВ) су ову објаву оценили као "списак за одстрел" критички настројених новинара и уредника и "директно угрожавање њихових живота".

"Овакве праксе представљају директно таргетирање људи који раде у јавном интересу и додатно продубљују већ постојећу атмосферу притиска, мржње и стигматизације независних медија у Србији", наводи, између осталог, НДНВ.

Шта је рекао ресорни министар?

Огласио се и министар информисања Борис Братина који је рекао да "не види ништа страшно" у списку Центра за друштвену стабилност.

Он је у телефонској изјави за телевизију Инсајдер рекао да не може унапред да осуђује оно што није приказано.

"И ја не могу просто пре него што се те емисије прикажу, а видео сам само ову о Верану Матићу да осуђујем унапред нешто што се није приказало", казао је.

У четвртак је редакција београдског недељника "Радар" добила претње остављене у секцији коментара на њиховом порталу.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) је крајем октобра саопштило да је у 2025. забележено више од 280 инцидената према новинарима у Србији. Од тога су 90 физички напади, а остало претње смрћу и увреде.

Према подацима Платформе Савета Европе за промоцију заштите новинарства и безбедности новинара, Србија је 2025. имала највећи број напада на новинаре у поређењу са другим земљама Западног Балкана.

Радио Слободна Европа на Телеграму

Региструјте се и будите у току уз садржаје Радија Слободна Европа на Телеграму!

Кликом овде добијате брзе, поуздане и релевантне информације о најважнијим дешавањима о којима свакодневно извештавамо.

Како се наводи, именовањем Мање Грчић окончан је јавни конкурс расписан 17. децембра 2025. године.

Подсетимо, Мања Грчић изабрана је јуче за директорку Јавног сервиса Србије.

Удружење новинара Србије претходно је објавило да из дипломе коју је Мања Грчић поднела на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије (РТС) произилази да она носи 180 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем у Великој Британији, док Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да кандидат за генералног директора мора имати диплому са 240 ЕСПБ бодова.

Грчић је, како је пренео Н1, јуче доставила потврду да њена диплома са Универзитета у Лидсу садржи неопходних 240 ЕСПБ бодова.

Поводом њеног избора огласио се и Академски пленум који је истакао да се име нове директорке Радио-телевизије Србије Мање Грчић налази у бази насиља "За дан после". У тој бази евидентиране су тврдње новинарке Милице Блажевић, некада запослене у Тањугу, која наводи да је током мандата Мање Грчић на челу те агенције проглашена технолошким вишком, упркос томе што је Тањуг у исто време расписивао конкурсе за пријем нових новинара.

"Такве пословне одлуке се по мом најдубљем утиску доносе само под политичким притиском. Сигурна сам да Мања Грчић о томе зна много више од Верана Матића – ко је звао, колико пута, кад и шта је тражио", рекла је тада у једном интервјуу Оља Бећковић, ауторка Утиска.

Мања Грчић тада је била директорка корпоративних послова Антена групе, у оквиру које тада послује ТВ Б92. Менаџерским одлукама кормиларила је трансформацијом из некадашњег Б92 у телевизију која се данас исто назива. На јавни медијски сервис долази са јединственом ставком у ЦВ-ју, иза себе има уништавање кредибилитета професионалних медија.

"Кажем да је РТС добио "суперлојалисту". Не кажем да Бујошевић није био послушан као шарпланинац, али сведоци смо тога да је Вучић РТС означавао као "опозициону" телевизију. Са Мањом Грчић, Вучић обезбеђује потпуну контролу над РТС-ом", сматра новинар Радара Зоран Прерадовић.

Једно је бити приватни прорежимски медиј, али директорка јавног сервиса одговорна је пред законом да ће држати редакцију ван домашаја политике. Ово су, између осталог, њене обавезе.

"Стара се о уређивачкој независности и институционалној аутономији јавног медијског сервиса, јавности рада, остваривању јавног интереса и спречавању утицаја који могу да наруше програмску равнотежу и недискриминаторност садржаја", наводи се у Закону о јавним медијским сервисима.

Да ли ће нова директорка радити у складу са законом или у складу са владајућом партијом? У Удружењу новинара Србије кажу - биографија говори за себе.

"Јасно је да је власт већ послала новинарима РТС-а одређену поруку, имајући у виду искуство Мање Грчић", каже Даница Бјелица из УНС-а.

Прва жена на челу РТС ускоро ће имати први тест - главном уреднику информативе Ненаду Стефановићу истиче мандат.

"Директор именује главне уреднике и оно што нас очекује јесте именовање новог уредника информативног програма. Одмах ћемо по томе моћи да проценимо како ће се односити нови менаџмент према информативи", каже Бјелица.

Према сазнањима портала Нова.рс, на његово место требало би да дође Бојана Млађеновић, позната по слагању с председником у хваљењу шаторског насеља у центру Београда и вређањем студената и демонстраната.

Да ли је ово речник на који би требало да се навикавамо, јер ћемо га све чешће чути када стиснемо јединицу на даљинском?

Зажмурите на тренутак на неписменост ове поруке, али ето, управо на овај начин је на Инстаграм профилу Центра за друштвену стабилност најављен наставак обрачуна са независним новинарима у Србију. 

На списку је укупно 45 имена, већином новинара, којима ће ова организација бавити у наредним данима.     

Ово је цео списак… 

Веран Матић, Антонела Риха, Вук Цвијић, Марко Видојковић, Родољуб Шабић, Тамара Скроза, Бранко Чечен, Сања Лончар, Јована С. Полић, Владимир Павићевић, Цвијетин Миливојевић, Радмило Марковић, Јелена Кикић, Младен Саватовић, Зоран Стрика, Ивана Манушић-Јовановић, Оља Бећковић Вишњић, Александар Дикић, Сања Игнајтовић Екер, Немања Шаровић, Љубица Гојгић, Драган Бујошевић, Жарко Богосављевић, Југослав Ћосић, Даница Вученић, Сања Кљајић, Ана Лалић Хегедиш, Ксенија Павков, Сенка Влатковић Одавић, Миодраг Совиљ, Оливера Ковачевић, Јелена Обућина Ракић, Жељко Вељковић, Зоран Кесић, Жаклина Таталовић, Александар Митић, Драгољуб Петровић, Милан Ћулибрк, Горан Димитријевић, Слободан Георгиев, Александра Суботић, Филип Шварм, Жељко Бодрожић, Стеван Дојчиновић, Круна Савовић.

Језиво, али не и изненађујуће. Осим, можда, имена дојучерашњег директора РТС Драгана Бујошевића. 

Сви новинари с којима смо овим поводом разговарали, сагласни су у две ствари… Прва је да нема сумње да иза овога стоји режим који фактички прави листе за одстрел. Друга је да би им било жао да њихово име није на овој листи. 

Управо то у разговору за Нову каже уредник недељника “Радар” Милан Ћулибрк. 

“Искрено да вам кажем, било би ми жао да нисам ту. Забринуо бих се шта радим у животу, ако ме нема на том списку”, каже Ћулибрк. 

О везама са министром и државом…

Уверен је да иза Центра за друштвену стабилност стоји Српска напредна странка и то нескривено, јер је један од организатора те организације, актуелни министар за европске интеграције Немања Старовић, а ту су и многи државни секретари. 

“Зато мислим да је то што раде кукавички. Требало је да се потпишу као Српска напредна странка, као испостава Владе Србије, као било шта, само не као некаква невладина организација. Није никаква тајна да власт одавно има спискове непожељних људи. Свако ко другачије мисли за њих је непријатељ ове државе и издајник, а сви видимо ко заправо распродаје и национално богатство и националне интересе”. 

На питање да ли мисли да је њему и осталима са списка угрожена безбедност одговара: 

“Сигурно да да, али искрено да вам кажем не размишљам о томе и није ме брига, све док радим свој посао професионално и онако како Бог и закони налажу. А то је да се објективно и правовремено информише јавност”. 

Новинар Радара Вук Цвијић у целој причи, такође, види потпис државе. 

“Нажалост, то су радикали радили деведесетих година, правили спискове новинара. Неки од тих људи се поново налазе на тим истим списковима и то је то зло, то је начин за који смо се надали да се неће поновити у 21. веку”, каже Цвијић. 

Нажалост, сви се добро сећамо и како су се деведесетих завршавали овакви обрачуни државе с новинарима. 

“Да, знамо шта су радили радикали и како се то завршило деведесетих. Убијен је Славко Ћурувија, за којег је тадашњи министар информисања рекао да ће му све осветити. Када је постао премијер и председник, судило се као Славковим убицама, а заправо су они који су били оптужени ослобођени, за његово убиство нико није крив, док се суди Ћурувиној деци која су основала фонд у знак сећања на свог оца”, наводи Цвијић. 

Новинар БИРН-а Радмило Марковић, такође, је део екипе новинара на коју је стављена мета.

“Није угодно када знаш да те је држава означила за непријатеља са којим жели да се обрачуна. Јер, тај опскурни центар је управо то - парадржавно тело које је задужено да прогања, кињи и мрцвари људе. Претпостављам да се центру није свидео недавни текст БИРН-а у којем смо пронашли како једна од сарадница центра, уједно сестра министра у Влади Србије, добија паре на намештеним јавним набавкама. Уколико се нешто непредвиђено не деси, надам да ћу у будућности још доста писати о појединим члановима те организације, њиховим финансијерима и налогодавцима, као и тзв. медијима који им дају платформу да шире мржњу и прогањају људе”, каже Марковић за Нову.

Председница Независног друштва новинара Војводине и новинарка Нове Ана Лалић Хегедиш каже да ово није никаква најава „серијала“ Центра за друштвену стабилност, већ списак за одстрел више од 40 људи и директно угрожавање њихових живота. 

“Оно што са сигурношћу већ сада знамо јесте да ће се у тим филмовима наћи свега осим истине. А с обзиром на то да се Центар финансира новцем из буџета Републике Србије, моје питање је да ли је Александар Вучић спреман да преузме одговорност уколико неки лудак, који поверује у ову кампању зла, убије неког од нас на улици? Јер ово управо ка томе води, а бојим се да томе и служи”, каже Лалић и додаје: 

“Нажалост, када ова држава одлучи да вас елиминише, она то прилично „успешно“ спроводи, што је демонстрирано на примеру Славка Ћурувије и Оливера Ивановића. Узнемирујуће је то што су њиховим убиствима претходиле управо овакве кампање и „документарни филмови“. Знајући за блиску повезаност Немање Старовића, министра за европске интеграције са овим Центром, поставља се питање и да ли овај режим заиста оцењује да је прављење списка за одстрел независних новинара прави пут ка Европској унији”. 

Сагласан је и водитељ ТВ Нова Зоран Кесић. 

“А шта ћете сутра?”

“Вероватно је жеља власти да се осетимо угрожено, па онда да потреба да сачувамо живу главу надвлада потребу да часно радимо свој посао. Томе служе ови невешти видео радови послушних кућних љубимаца режима који се представљају као "Центар за друштвену стабилност". И можда би се неко од нас чак и осетио угроженим, да није једног малог проблема - склони смо да изађемо из својих редакција и домова на улицу. А на улици се најбоље осети расположење (и нерасположење) народа”, каже Кесић. 

Судећи по бесу људи којима је доста лажи, лажова и полтрона, наводи даље Кесић, питање "да ли се осецате угрожено" треба упутити налогодавцима и састављачима ових спискова. 

“Усуђују ли се они да прошетају улицом? Оду ли на неки јавни догађај где нису само доведени страначки активисти? Не бих да претерано плашим већ преплашене људске мрве из Центра за друштвену стабилност, али сваки озбиљан, одрастао човек планира будућност. Па у том смислу није лоше да поразмисле о одговору на питање "а шта ћете сутра?" уз напомену да још неки спискови постоје - спискови оних који праве спискове. И као што рече неко "милост не тражим нити бих вам је дао", свако по својој савести па Боже здравље редом све по списку!”. 

Писац и један од аутора емисије “Добар, лош, зао” Марко Видојковић једно је од имена на овом списку, што за њега више није ни изненађење, јер годинама фактички живи у изгнанству, управо због претњи које је добијао.  

“Кад укуцате Марко Видојковић у претрагу Информера, изађе скоро 100 резултата, значи скоро 100 таргетирајућих текстова посвећених мени. Нема ни једног похвалног, наравно. Зато бих се забринуо да се не нађем у том новом, назови, филму. То је та иста кухиња, иста матрица, препознајем чак и гласове и начин таргетирања. Стотине таргетирајућих текстова, монтажа, извачења из контекста је било на Информеру, на Пинку, у Новостима, Алоу, свим тим медијима заједно… И заиста би било глупо да се не појавим и на овом списку. Осетио бих се некако изопштено и неправедно изостављеним”, каже Видојковић. 

Кад се подвуче црта, директор вести на ТВ Нова Слободан Георгиев сматра да сви знакови воде ка једном месту.  

“На основу онога што смо видели да је емитовано о Верану Матићу, могу да кажем да је то, по мом мишљењу, извештај БИА о томе шта је он радио протеклих 40 година. Мислим није добро по државу када тајна служба даје неке досије из својих неких праћења и онда то пуштају на телевизију. Све несреће које су се десиле новинарима организовао је неко који је био повезан са државом. Дакле, није се дешавало да Милану Јовановићу у Врчину кућу запали случајни пролазник, него је члан СНС то организовао. НИје Ћурувију убио случајни пролазники бесан због текстова које он објављује у Телеграфу или Европљанину, него је тадашња Слобина мафијашка држава то организовала. Исто се десило и Миланом Пантићем у Јагодини”, каже Георгиев, док на питање да ли се плаши одговара: 

“Ја просто из хигијенских разлога не могу да се плашим такве државе којом управљају напредњаци”.

Ненад Љ. Стефановић ускоро више неће бити на РТС-у, јер му истиче мандат.

Како наводи извор нашег портала, он се паковао у време када се и Драган Бујошевић спремао за одлазак са јавног сервиса, али му је речено да сачека, будући да је мандат Бујошевића требало да буде продужен за још шест месеци.

Ипак, до тога није дошло, а више добро обавештених саговорника Нове са РТС-а каже да више неће бити на месту шефа Информативног програма и да ће на ту позицију доћи Бојана Млађеновић, његова заменица.

"То је све регуларно. Она му је заменик, а њему истиче мандат. Привремено, док се не изабере нови уредник", каже наш саговорник.

Са друге стране, добро упућени у дешавања на РТС-у наводе да би Бојана Млађеновић могла да буде и трајно решење.

Студенти "руља" или истргнуто из контекста

Млађеновић је, између осталог, радила и интервјуе са председником државе Александром Вучићем, а после једног таквог нашла се у центру пажње. Како је објављено, она је током интервјуа у Дневнику 2, у марту прошле године, студенте у једном тренутку назвала руљом.

У једном делу гостовања, Вучић је упитао зашто протест који ће се одржати 15. марта није заказан испред Палате Србија или негде друго. Потом се осврнуо на "студенте 2.0" који су неколико дана камповали испред Председништва Србије тражећи крај блокада факултета.

"Него су заказали ту, да би могли да некога физички угрозе. Ви онда питате, 'а што неко не склони оне који су једино легално ту и који никоме не сметају'. Никоме пут нису закрчили, никоме на жуљ нису стали", на шта је водитељка РТС одговорила са: "Тако је", а потом рекла: "Не треба рачунати на добру вољу руље".

Она је потом саопштила да је то истргнуто из контекста и да се погрешно тумачи у јавности.

Овим поводом покушали смо да ступимо у контакт са њом, али она није одговарала на наше позиве и поруке.

Млађеновић на РТС-у ради дуже од 16 година и једна је од уредница Информативног програма, а дипломирала је Факултету политиких наука.

Недавно је на телевизијама са националним фреквенцијама емитован пропагандни видео урадак о Верану у продукцији Центра за друштвену стабилност. Овај “филм” по рукопису, тону и методу таргетирања подсећа на спотове, текстове и емисије који су претходили убиствима Славка Ћурувије, Зорана Ђинђића и Оливера Ивановића. Још више узнемирује чињеница да је након емитовања на прорежимским гласилима попут Информера, ТВ Прва и низу локалних медија, изостала реакција тужилаштва и надлежних институција.

Државни званичници нису само пропустили да осуде јавно таргетирање, већ су својим ћутањем практично подржали одмазду и кампању против Матића. Истовремено, аутори видео урадка отворено претњом у јавности наглашавају да су тек почели и да списак даљих жртава овог клеветничког оргијања постоји. Ми им поручујемо да нас ниједан списак за одстрел неће уплашити. Напротив. Државу и све њене институције упозоравамо да је последњи тренутак да реагују.

Веран је бранио слободно новинарство у времену највећих ратних сукоба, ауторитарних режима, претњи, напада и покушаја да се малобројни тадашњи независни медији угуше. Чини то и данас. Захвални смо му што никада у редакцији и студију није тражио послушност, већ храброст, није толерисао аутоцензуру, већ је захтевао интегритет. Стварао је простор у којем је јавни интерес био изнад свега – изнад каријера, изнад страха, изнад политичких рачуница. Веран Матић је омогућио генерацијама новинара да постављају питања која ниједна власт није хтела да чује. Штитио нас је – конкретно, свакодневно, физички, лично – често по цену сопствене сигурности.

Зато смо били и остајемо уз Верана.

Потписници:

Ана Мартиноли

Љубица Гојгић

Даниел Букумировић

Срђа Анђелић

Бранкица Станковић

Весна Добросављевић

Гордан Пауновић

Татјана Алексић

Јелена Кикић

Даница Вученић

Ивана Стевановић

Маша Милеуснић

Клара Крањц

Вања Крањац

Ратко Ристић

Предраг Новковић

Мирослав Задрепко

Драган Гмизић

Љиљана Нешковић

Лариса Инић

Неда Пантелић

Силвија Гвозденац

Јелица Грегановић

Срђан Митровић

Предраг Милидраг

Ивана Момчиловић Одобашић

Ана Каплиј

Ивана Константиновић

Стефан Горановић

Марко Мркић

Раде Кричак

Марија Шехић (Антић)

Милош Миловановић

Александра Годфроа

Ненад Нешић

Ирена Стевић

Бојана Анђелић

Жана Булајић

Јелена Булајић

Живана Шапоња Илић

Драган Илић

Маринела Бањац

Марко Суботић

Невена Маџаревић

Душан Чавић

Дејана Миловић Буха

Антонела Риха

Урош Бобић

Зоран Кесић

Мишко Билбија

Оливера Миленковић

Наташа Шимовић

Јелена Трајковић

Саша Озмо

Марко Гојгић

Мила Ивановић

Маја Чечен

Даница Илић

Милош Милић

Тамара Пуповац

Милица Жебељан

Александра Берић

Ненад Радојчић

Никола Радојчић

Срђан Вељовић

Илија Ковачић

Душан Шапоња

Владислава Ђорђевић

Горан Симоноски

Љубиша Бановић

Миливоје Чалија

Никола Момчиловић

Божидар Подунавац

Радован Купрес

Снежана Николић

Јеннy Пердомо

Милош Митић

Томислав Грујић

Слободан Вујановић

Жељко Драшковић

Зоран Ивановић

Јелена Јанковић

Димитрије Стојановић

Александар Миладиновић

Милан Михајловић

Гордана Бјелетић

Владимир Јанковић

Иван Лончаревић

Јеннy Пердомо

Биљана Степановић

Јелена Алексић

Милан Павићевић

Мирјана Јевтовић

Никола Мајдак, јр.

Горан Димитријевић

Јелена Обућина

Владимир Јањић

Александра Никшић

Срђан Милетић

Јасна Шарчевић

Дарко Арсић

Миша Стојиљковић

Александра Ковачевић Алексић

Јелица Милосављевић

Радославка Жигић Деспотовић

Хелена Ђорђевић

Браца Ђорђевић

Огњен Зорић

Саша Мирковић

Маја Жежељ

Зоран Пеневски

Милош Ивановић Кепа

Петар Савић

Марија Ђорић (Богуновић)

Милан Нешић

Светлана Божић Краинчанић

Ненад Кулачин

Никола Петровић

Јелена Петровић

Дашко Милиновић

Младен Урдаревић

Татјана Богданов Крстић

Ана Поповић

Светлана Лукић

Светлана Вуковић

Дарка Радосављевић

Павле Вељковић

Елена Поповић

Сузана Трнинић

Марина Филиповић

Татјана Вулета

Јелена Милутиновић

Александар Васовић

Вељко Поповић

Александар Мастиловић

Ивана Живков

Јасмина Копривица

Бранко Лазић

Јелена Стјепановић (Томић)

Биљана Миљковић

Ђорђе Марјановић

Јелена Милошевић

Јелена Вељковић

Дејан Урошевић Јулија Арсенијевић

Душана Николић Радошевић

Маја М Маринковић

Алиса Стојановић

Дејан Рестак

Жељко Чачија

Оливера Чачија

Душан Илић

Дејан Радојевић

Зорана Минчић

Душан Косановић

Јелена Ћосић

Марија Милосављевић

Игор Божић

Сања Торов

Горан Мојсин

Данијел Ковач

Сузана Златановић

Драган Протић

Никола Радишић

Софија Вукајловић

Никола Греговић

Ивана Ковачевић

Ђорђе Насковић

Мила Манојловић

Сенка Влатковић Одавић

Рајко Мартиновић

Војислав Стевановић

Борис Хусовић

Братислав Николић

Ђорђе Марковић

Ивана Ћирица

Александар Малиновић

Саша Вучинић

Весна Дамјанић

Радивоје Андрић

Јасмина Пашић

Душан Гојков

Гордана Стошић Стојановски 

Весна Глишић

Оливера Балтић

Александра Галић

Никола Линта

Према финансијском извештају РТС-а за 2024, који је и последњи јавно доступан, ова медијска кућа имала је 2.428 запослених.

Остварила је укупне приходе од 15,8 милијарди динара. Истовремено, укупни расходи су били 16 милијарди динара. Нето губитак био је 310 милиона динара.

Према наводима из Годишњег извештаја о пословању РТС-а, јавни сервис остварио је у 2024. години приходе од таксе за јавне медијске сервисе од 11,2 милијарде динара. Приход од маркетиншких и комерцијалних активности био је 4,3 милијарде динара, финансијски приходи су били четири милиона, а остали приходи и наменске дотације износили су 116 односно 39 милиона динара.

Трошкови преноса спортских догађаја

Са друге стране, укупни расходи РТС-а, према подацима из биланса успеха износе 16 милијарди динара.

„У 2024. РТС је остварио раст укупних прихода, али је због књижења укупних трошкова за лиценцна права за Олимпијаду и Европско првенство у фудбалу остварен нето губитак из пословања од 310 милиона динара. Према билансу стања, стална имовина РТС-а износи 12,6 милијарди динара, обртна имовина 3,8 милијарди, капитал је 9,5 милијарди динара а обавезе су седам милијарди динара“, стоји у Годишњем извештају о пословању овог јавног медијског сервиса.

Они додају и да буџетских субвенција према Закону о буџету за 2024. годину није било, односно нису била опредељена што говори да се РТС финансирао искључиво приходима од плаћања таксе и из комерцијалних извора.

Финансијски извештај показује да су материјални и нематеријални трошкови пословања у 2024. били 8,2 милијарде динара што је нешто више од половине укупних трошкова за ту годину. У њиховој структури највеће учешће имају трошкови производних услуга који су били 5,3 милијарде. То су трошкови права преноса спортских такмичења који су износили 2,7 милијарди динара, снимање емисија коштало је 647 милиона динара, лиценцна права за филмове 407 милиона динара…

Колике су зараде на РТС-у

„Што се тиче нематеријалних трошкова њихово учешће је значајно и повећава се из године у годину. Скоро половина износа су трошкови накнада СОКОЈ-у и ОФПС-у. Од друге половине 2024. РТС има још једну накнаду и то Удружењу глумаца“, каже се у финансијском извештају.

Други по величини су и расходи за зараде запослених у јавном сервису. Трошкови за зараде износили су 2024. године 4,6 милијарди динара, а са пореским издвајањима тај трошак био је 5,3 милијарде. Учешће зарада у укупним расходима РТС-а је 33,3 одсто.

Просечна зарада по раднику у 2024. износила је бруто 160.594 динара, а нето 115.088 динара. Износ топлог оброка је 550 динара по радном дану, односно 12.100 динара месечно по запосленом. Регрес је утврђен у износу од 60.000 динара бруто, а исплата се врши месечно и износи нето око 3.500 динара.

„Стимулативни део зараде који се распоређује у складу са Колективним уговором РТС-а укалкулисан је у масу зарада и може износити до 10 одсто од укупних средстава“, пише у Годишњем извештају о пословању.

Пословање у ранијим годинама

Према ранијим финансијском извештајима, РТС је у 2023. години имао укупне приходе од 14,7 милијарди динара. И они су за 500 милиона динара већи него 2022. Тада су, показује Биланс успеха били 14,2 милијарде.

Када се погледају расходи за исте те године, види се да је РТС 2023. имао укупне трошкове од 15 милијарди динара, док су они годину пре тога износили 14,2 милијарде динара.

Нето губитак, види се из истог документа, износио је у 2023. години 423,5 милиона динара, док је у 2022. био 85 милиона динара и годину пре тога 239 милиона.