Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Бркић о куповини Коперникуса: Када држава троши новац грађана ништа није скупо
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 06. 2020.

Аутор: Младен Саватовић Извор: Н1

Бркић о куповини Коперникуса: Када држава троши новац грађана ништа није скупо

Колико је ефикасна и стварна контрола трошења новца грађана? Стручњаци кажу - недовољна, али је питање и колико могу да промене чињенично стање. Само један од примера који то илуструје су милиони евра државног новца потрошеног у аквизицију, којом је Телеком Србија постала власник кабловског оператера Коперникус, а за који се сумња да је преплаћен. Изостаје и објашњење - како су исплативе аквизиције после којих је вишеструко повећан дуг Телекома?

План фонда "Абрис" био је да у року од три до пет година инвестира у малог кабловског оператера "Коперникус". Међутим, фонд је након 22 месеца одлучио да одустане и прода га државном Телекому. За 195 милиона евра.

"Они су фактички били задовољни том ценом коју смо понудили", рекао је Владимир Лучић, координатор за интернет и мултимедију Телекома у разговору за "Инсајдеров" серијал "Тачка".

Инсајдер: Да ли би то значило да смо превише платили, да је Телеком превише платио...

Лучић: Не, то наравно да не значи да је Телеком превише платио. Да нисмо узели те кабловске оператере, вероватно у том неком будућем рапсореду снага би већ 2020. пословали с губитком.

А да ли су губици заиста спречени? Према "Инсајдеру" од почетка куповине мањих оператера Телекомов дуг увећао се са 288 на 644 милиона евра. Да ли је тако висока цена онда заиста оправдана и како је уопште формирана?

"Иза свега, јасно се види, стоји један скривени политичко привредни договор у кругу неколико играча - партнера. Да ли је тржишна или није, ми бисмо то знали да је постојао тендер и да је било више понуђача, онда би се цена избалансирала. Овако је погодба прављена у четири ока, објашњава Миша Бркић", новинар НИН-а.

Претходни власник је намирисао да ће добро да заради, а узимао је у обзир и нове сигнале на тржишту, сматра економски новинар Миша Бркић.

О каквим сигналима је реч?

"Па сигнал је рецимо да Телеком жели да се шири, да учествује у некој тржишној утакмици против приватног конкурента који се зове Јунајтед медиа. Ако то државна компанија декларише као свој пословни интерес и циљ, онда је спремна да плати и цену која је много већа од оне која би била на тржишту кад је мирна ситуација", додаје Бркић.

У сличном тону, говорио је и координатор за интернет и мултимедију Телекома за "Инсајдер".

"Потпуно је било јасно да се ми налазимо у лошој позицији и ми смо имали, морам да кажем, шаховски гледано један одличан потез - као у шаху када хоће противник да вас порази, има много више фигура и фактички остави простор да га матирате с једноставним потезом", казао је Лучић за "Инсајдер".

О Телекомовим одлукама и пословању интересује се и Савет за бробу против корупције, који је почетком марта тражио да му се доставе сви медијски уговори тог акционарског друштва.

 

На питање да ли су их добили, у Савету одговарају: "Савет не говори о извештајима на којима се ради, тај процес траје, морамо да саслушамо све стране, а када извештај буде готов, радо ћемо се одазвати позиву да говоримо. Једноставно, такав је принцип", одговорио је Мирослав Милићевић из Савета за борбу против корупције.

За државу када троши новац грађана никад ништа није скупо, јер није њен, сматра новинар недељника "НИН" Миша Бркић и упозорава - буџети фирми попут Телекома често не служе само за редовно пословање, већ и за друге намене.

Додаје, када држава буде приморана да га прода, цена ће бити много нижа него пре две године, кад је постојала та идеја, а тада би могао да прође као Комерцијална банка.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси