Вести

04. 06. 2020.

Аутор: Инсајдер, Н1 Извор: Н1

"Тачка": Куповина Коперникуса и сумња да су потези Телекома политички

Срђан Миловановић, бивши власник Коперникус кабловског система, је крајем 2018. године од грчке Антена групе купио две телевизије које имају националну фреквенцију - Б92 и Прва. Због трансакције која се у року од само месец дана десила између Телекома, Коперникус кабловског система и две телевизије, у јавности се стекао утисак да је дрзава на тај начин преко Телекома постала власник две телевизије.

Они, међутим, тврде да су трансакције потпуно одвојене и да је Телеком одлучио да куповином мањих кабловских оператера достигне ниво тржишта који има и приватни СББ, а да све што се дешавало после тога нема никакве везе ни са Телекомом, ни са државом.

"Влада Републике Србије није надлежна за пословање Телекома Србије. Ја очекујем од Телекома да послује успешно и да уплаћује новац у буџет", рекла је председница Владе Србије Ана Брнабић.

Како је наведено у Инсајдеровом серијалу о слободи медија "Тачка", Телеком је 1. новембра 2018. за готово 195 милиона евра купио кабловског оператера Коперникус. Само месец дана касније, 4. децембра саопштено је да је постигнут договор да дотадашњи сувласник Коперникуса, Срђан Миловановић, за 180 милиона евра купи медијски пакет грчке Антена групе, укљујујући две телевизије са националном фреквенцијом, Прву и О2.

У тренутку продаје власници Кабловског оператера Коперникус, односно фирме Kopernikus Tehnology, били су Срђан Миловановић 49 посто и Пољски Фонд Абрис 51 посто.

Миловановићу је од те трансакције припао део, односно скоро половина новца. Фирму Коперникус, која се прво бавила продајом сателитских антена, клима уређаја и аудио видео уређаја, основали су 1998. Срђан и његов рођени брат Звездан Миловановић. Од тада шире пословну мрежу и делатности.

Деле власништво у фирмама, па је тако Срђан Миловановић остао сувласник кабловског оператера Коперникус, а његов брат Звездан који је повереник СНС за Ниш, власник је кабловске телевизије Коперникус и однедавно улаже у хотелски бизнис.

Срђан Миловановић у одговору Инсајдеру писаним путем наводи да су тезе о томе да је Телеком купио његову фирму да би он после тога могао да купи две телевизије неутемељне, измишљене и тенденциозне, а да се то временом и показало.

"Ни једна једина изјава одређених појединаца у време куповине ове медијске куће, да је то неки заверенички државни план који има за циљ промену уређивачке политике и протеривање запослених са Прве телевизије и тадашње О2, једноставно није била тачна. Ово је био искључиво пословни подухват. Власник грчке компаније Антена Групе доноси одлуку у то време да прода своју имовину у Србију и апсолутно је логично да ћете хитро одреаговати у том тренутку. Пословне прилике не могу да чекају. У овом случају се показало да је то била више него исправна одлука", навео је Миловановић.

Додатну забуну, међутим, унео је и сам председник државе који је рекао да је Срђан Миловановић одлучио да купи Прву и Б92 да то не би урадили власници СББ-а.

"А сад вам откривам да су они хтели да купе Б92 и Прву и да су послали понуду преко исте фирме која је данас власник или треба да постане власник Н1 и СББ. Послали понуду и хтели да у потпуности завладају, не само медијским тржиштем, него свим финансијама", рекао је Вучић.

Док су с једне стране најутицајнији медији у Србији РТС и четири телевизије са националном фреквенцијом, у последњих неколико година паралелно се развијају и кабловске ТВ, али њихов утицај је далеко мањи. У борби за кабловско тржиште, према истраживању Инсајдера, траје прави рат између два највећа кабловска оператера државног Телекома и приватног СББ-а.

Представници власти и медији који подржавају власт у последњих неколико година износе тврдњу да је СББ пре готово 20 година направљен тако што је оштећен државни Телеком. Уколико имају доказе за своје тврдње дужни су да их предоче тужилаштву.

Телеком до 2018. године практично губи позицију на тржишту – пада им број корисника кабловске телевизије, а то доприноси паду прихода и у фиксној телефонији и у интернету.

Тврде да је једини начин да се спречи пад позиције државне фирме био куповина мањих кабловских оператера.

"Потпуно је било јасно да се ми налазимо у лошој позицији и ми смо имали морам да кажем шаховски гледано један одличан потез, као у шаху када неко када хоће, када има користи да нас порази и има много више фигура и фактички остави простора да га матирате са једноставним потезом", рекао је Владимир Лучић, координатор за интернет и мултимедију Телекома.

Иако највише руководство Телекома по правилу увек бира најјача странка на власти, Владимир Лучић је као нестраначка личност дуго на одговорним функцијама. Сада је директор за мултимедије, а био је директор за комерцијалне послове Телекома и у време ДС-а.

"Ми смо за сада једини на тржишту који имају и мобилну и фиксну да ћемо, да нам то не оставља велику шансу да повећавамо и број мобилних корисника, и то су све бенефити које морам да кажем да сам баш мало изненађен са две са две чињенице. Прво што ти економски аналитичари који су нас нападали нису говорили о тим бенефитима када неко купује ту директну конкуренцију. Мислим ви сад имате примере и оних интернационалних компанија које улазе на тржиште па купе фабрику па је затворе па то испадне као супер потез, а ми смо фактички купили потпуно активну конкуренцију која нам је донела много бенефита, а да је нисмо купили вероватно би била део неког већег система који би нас додатно, фактички нас угрожавао на том тржишту", рекао је Лучић.

Од промоције пословног плана Милион плус корисника 2018, Телеком купује трећег по снази кабловског оператера Коперникус и нешто мање кабловске оператере Маско, Авцом, Радијус Вектор, Телемарк.

Након овога, државни оператер заузима другу позицију на тржишту, са 42 одсто тржишта у кабловској мрежи, иза приватног СББ-а који има 48 посто.

Срђан Миловановиц у одговору Инсајдеру наводи да, да се он питао – не би ни продао компанију Телекому, али су то одлучили представници фонда АБРИС који су у том тренутку били већински власници.

"Абрис је донео одлуку о продаји и искористио своје драг-алонг право које сам морао да испратим иако сам мислио да за компанију можемо да добијемо и више новца. Обзиром да Абрис има богато искуство у пословању и одлично познаје кретања на тржишту, одлучили смо да подржимо партнерову одлуку и поступимо у складу с планом продаје. Ако упоређујемо вредности колико је БС Партнерс платио СББ (2,6 милијарди евра) укључујући и дуг који је СББ имао, ми смо практично поклонили, а не продали 100 одсто фирме Телекому​", рекао је Миловановић.

Приватна компанија може да ризикује и милионе, а државна не, јер је у питању новац грађана. Питање колико нешто на тржишту кошта своди се на то колико је неко спреман да плати. Међутим, не може се поредити чињеница како новац троши приватна компанија или страни инвестициони фонд у односу на то како се троши новац државне компаније као сто је Телеком.

"Ефекте аквизиција, економичност аквизиција ми сада не можемо ништа да вам кажемо зато што треба најмање период од три или више година да протекне да би ми знали да ценимо ефекте аквизиција", каже државни ревизор Горанка Јовановић.

Представници Фонда Абрис који су, како тврди Срђан Миловановић, водили преговоре са Телекомом нису одговорили на питања Инсајдера. Абрис је основан 2007. године, а послује на тржиште централне и источне Европе, у земљама које су тек прошле или су даље у транзицији.

У септембру 2016. на свом сајту објавили су одлуку о улагању у Коперникус и да ће инвестициони период трајати три до пет година. Само 22 месеца касније одлучују да продају компанију Телекому.

Лучић: Они су фактички били задовољни са том ценом коју смо ми понудили.

Инсајдер: Или би то значило да смо превише, да је Телеком превише, превише платио Коперникус?

Лучић: Не, то наравно да не значи да смо превисе платили. Ми у ствари да нисмо узели те кабловске оператере вероватно бисмо на крају 2020. пословали са губитком.

Како објашњавају у Телекому, Абрис је имао план да купује мале кориснике, али када се Телеком активирао и такође почео ширење куповином малих оператера, Абрису се смањује могућност ширења базе корисника, што утиче на њихову одлуку да раније изађу из Коперникуса.

Према Лучићевим речима, куповином мањих кабловских оператера смањују трошкове, смањењем броја пословница, броја запослених, а шири се тржиште, долази се до спречавања пада броја корсиника у фиксној телефонији и раста броја корисника у интеренет и мобилној телефонији.

Није спорна одлука да државна компанија ради на свом развоју, али према истраживању Инсајдера, може да буде спорно уколико се утврди да су кабловски оператери плаћени изнад тржишне цене.

Према Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ и домаћем Закону о контроли државне помоћи, изричито је забрањено да се државним новцем нарушава конкуренција на тржишту.

Према закону, уколико јавно или државно предузеће плати приватном сектору више од тржишне цене, онда то представља државну помоћ за коју је неопходно да Комисија за контролу државне помоћи решењем то и одобри.

Инсајдер: Да ли је требало рецимо Телеком да тражи одобрење Комисије за државну помоћ с обзиром на правила ЕУ која смо прихватили?

Лучић: Па није у овом случају, наравно не могу да се сложим са вама и морам нешто да кажем о Телекому што је једна велика истина, да и ајде гледаоци ваше емисије разумеју. ‘96. године када је Телеком постао акционарско друштво он фактички сам себе издржава и успут је стотине милиона евра профита дао држави.

Комисија за доделу државне помоћи у одговору Инсајдеру наводи да потенцијални давалац државне помоћи, што би у овом случају био Телеком, превасходно сам врши процену и уколико сматра су критеријуми испуњени онда подноси пријаву Комисији.

"На основу поднете пријаве утврђује се постојање државне помоћи, па тек уколико се утврди да она постоји приступа се оцени њене усклађености са одговарајућим правилима. Више него бројни су примери великих мултинационалних компанија, које у својој власничкој структури имају на директан или посредан начин учешће државе, што се не може по аутоматизму сматрати да управљају или располажу јавним средствима, напротив. Стога, учешће државе у власничкој структури одређеног учесника на тржишту не представља предуслов постојања државне помоћи", наводе из Комисије.

Закон, међутим, каже да је давалац државне помоћи и свако правно лице које управља и/или располаже јавним средствима и додељује државну помоћ у било ком облику.

Инсајдер: На основу чега је заправо утврђена та цена на крају?

Лучић: Само тржиште одређује цену кабловских оператера, на жалост цена и у Србији и у Босни, баш због конкуренције је морам да кажем била доста висока, али и даље у поготово за нас у границама изузетне исплативости.

Један од показатеља приликом овако великих трансакција је и поређење преко ЕБИТД-а, односно износа који представља оперативну зараду компаније пре плаћања пореза, камата и амортизације. У различитим секторима вредност компаније рачуна се тако што се тај износ множи са одређеним бројем, који се разликује у зависности од сектора.

Према подацима до којих су дошли новинари Инсајдера, вредност телекомуникационих компанија поређене према ЕБИТД-а значајно се разликују. Ако се гледа просек значајнијх куповина последњих десет година та вредност износи 9,7 пута ЕБИТД-а.

Инсајдер: Према нашем истраживању, оно што је Телеком платио за Коперникус је 17,5 ЕБИТД-а, мада било је и другачијих рачуница, у Данасу је било 25 ЕБИТД-а.

Лучић: Тај параметар је 10,6 значи није ни 17, ни 25. Прве године нашег пословања, под нашом контролом Коперникус је 2019. године ЕБИТД-а је већ дошла на 18, 3 милиона евра што ћете видети у финансијским извештајима који ће се објавити, кроз консолидовани извештај Телекома. Самим тим она већ долази на 10,6 што се већ сматра фер ценом за кабловске оператере.

Инсајдер: Да се вратимо на ону ситуацију кад се нудио на продају цео Телеком последњи пут, где је понуђено 6 ЕБИТД-а. За цео Телеком, то је проценила нека озбиљна компанија и дала такву понуду. Како онда 10,6 може да буде ок тржишна цена?

Лучић: Ако ви преузимате Телеком компанију где је главни приход фиксна претплата, воице и СМС од мобилне, то не може неко да гарантује следећих десет година ће бити приход и зато се онда ЕБИТД-а и смањује.

Телеком тврди да ће им се улагање у куповину Коперникуса испалтити за пет година. Међутим, од почетка куповине мањих оператера дуг Телекома увећао се са 288,7 милиона евра на 644 милиона. У Телекому не крију да су за куповину кабловских оператера узели кредит, али не откривају колики. У финансијском извештају Телекома за 2018. наводи се да је компанија располаже неповученим кредитима од 252 милиона евра.

Телеком 2018. није исплатио дивиденду у буџет због инвестиција.

Лучић: Није то први пут у историји Телекома, од ‘96. године да се тако ради и мислим да баш због тога што Телеком мора фактички да се трансформише, ка тим новим технологијама је била једна квалитетна одлука државе. То не значи фактички да ми немамо средстава за то, али мислим да је добра одлука власника да се у тој години ајде да кжаем највећег инвестиционог заокрета инвестира у будућност компаније.

Сумња да су потези Телекома политички, а не пословни имају основа у ранијим одлукама. Телеком Србија ширење заправо започиње политичком одлуком 2006. када купује Телеком Републике Српске за 12 годишњих ЕБИТД-а, тачније за 646 милиона евра, чак 180 више од другопласираног понуђача, Телекома Аустрије. Било је јасно да иза ове трансакције стоји политичка одлука помоћи Републици Српској преко Телекома.

Да ли је Телеком платио Коперникус кабловски систем више него што вреди могу да утврде само надлежне институције односно ревизор. Контролу је могла да иницира и Влада Србије.

"Што се тиче Коперникуса, Влада наравно може да испита одлука Телекома, ја не видим зашто би их испитала, дакле не видим баш ниједан разлог зашто би Влада испитала одлуке Телекома", рекла је Брнабић у децембру 2018.

Када се после свих трансакција подвуче црта, борба за тржиште и већи број корисника између државног Телекома и приватног СББ-а се наставља.

"Па на дуги рок наравно страдамо ми, страдају грађани. Ми смо у ствари упућени на то да правимо неки привремени савез са онима који су опет због неких својих интереса тренутно у стању да више раде у интересу јавности. Значи овде се већ формирао амбијент у којем су медији добри на тржишту и својим власницима, а лоши грађанима", каже Сњежана Миливојевић, професорка на Факултету политичких наука.

Јунајтед група у једном од последњих саопстења наводи да су као један од највећих инвеститора у Србији већ дуго изложени неравноправној тржишној утакмици, да их представници извршне власти дискриминишу на сваком кораку и онемогућавају слободан рад.

"Разумели смо да противзаконито желе да дају подршку свом миљенику Телекому, али нисмо очекивали да ће се прогон догађати свакодневно. Компанији СББ онемогућава се већ дуго да поставља оптичке каблове и шири мрежу, а управо тиме се дискриминишу и грађани Србије који немају могућност да слободно бирају кабловског оператора", саопштила је Јунајтед група.

Држава, с друге стране, поручује да Телеком као државна компанија има право да се шири и да послује успешно.

"Телеком се бори за тржиште, функционише на јако конкурентном тржишту и треба да се бори најбоље што може", каже Брнабић.

У Србији се и борба кабловских оператера за тржиште претворила у причу о слободи медија. Исто као и подела медија на оне који су за власт и против власти, тако се и прича о два кабловска оператера свела на поделу да је СББ наклоњен опозицији, а Телеком власти. Док у уређеним земљама такви сукоби конкурената за грађане нису битни, у Србији се они претварају у отворене нападе на новинаре који извештавају у интересу јавности и који с бизнисом немају никакве везе, закључује Инсајдеров серијал "Тачка".