Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Медијски мрак у време короне (9): Исток, запад, север, југ – где год кренуо, наћи ћеш исто
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 05. 2020.

Аутор: Ивана Предић, Зоран Стрика Извор: Цензоловка

Медијски мрак у време короне (9): Исток, запад, север, југ – где год кренуо, наћи ћеш исто

Бескрајна је прича о онемогућавању локалних новинара да нормално раде свој посао током ванредног стања широм Србије – наш би серијал могао да потраје неколико месеци. Подсећамо на још неке градове у којима је информисање о теми која је била од животне важности за грађане било отежано или онемогућено, али и на неколико места у којима новинари нису имали проблема да дођу до важних информација

Пандемија коронавируса утицала је на медије у свим аспектима – од извештавања до прихода које остварују. Локални медији у Србији већ осећају последице, али су током ванредног стања најпре мислили на то како грађанима да обезбеде релевантне информације, у чему им нимало нису помогли надлежни – они које грађани за то плаћају.

Цензоловка је претходних дана доносила приче о информисању из неколико градова у Србији. Могли сте да читате сведочанства новинара из Ниша, Панчева, Зајечара, Крагујевца, Новог Сада, Бечеја… Када прочитате све те приче, делује као да све стане у оне стихове Еда Маајке: Исток, запад, сјевер, југ – гђе год крен’о, наћ’еш исто, друг.

Тишина у сомборском Кризном штабу

Сличну судбину, односно искуство, деле критички новинари у још неким градовима, на пример – Лесковцу. Неједнак третман у достављању информација, политички одговори или ћутање међу представницима градске власти, неке су од кључних тачака информисања током епидемије коронавируса у Лесковцу, сведочи за Цензоловку Љиљана Стојановић, уредница Регионалне информативне агенције ЈУГпрес.

Према њеним речима, конференције за медије Кризног штаба биле су једино место где је ЈУГпресс могао да добије информације. Међутим, уместо конкретног одговора на питање, дешавало се да слушају политичке коментаре или да присуствују избегавању одговора.

„Очигледно је било и фаворизовања појединих медија од стране градске власти, која им је давала актуелне информације, док је редакција ЈУГпресса добијала бајате податке. ЈУГпресс није добио ни дозволу за снимање зграде ковид болнице, док су други медији имали те снимке“, каже Љиљана Стојановић за Цензоловку.

Тако новинари и новинарке ЈУГпресса у неколико наврата нису успевали да из лесковачке Опште болнице и Завода за јавно здравље сазнају основне информације – колико је заражених у Лесковцу и Јабланичком округу, те да ли је било довољно опреме у болници, с обзиром на то да је велики број здравствених радника заражен.

Међутим, новинари у појединим градовима нису могли да се ослоне ни на какве конференције. Такав је случај био у Сомбору. Како каже новинар портала СО инфо Сава Мајсторов, од почетка епидемије обраћали су се Општој болници у Сомбору, тамошњем Дому здравља, као и локалном и републичком Кризном штабу. Међутим, одговора на питања није било.

„На питања о броју заражених војних лица у касарни ‘Аеродром’ у Сомбору и броју људи у карантину на тој локацији, те о томе какав је њихов статус, о броју заражених коронавирусом у Сомбору, Западнобачком округу и о њиховом статусу, о ситуацији у сомборској болници и процедурама за пријем и смештај заражених особа, секретар Гојковић је одговорио у једној реченици: ’24 заражена у Западнобачком округу, највише у Сомбору’. Било би ту још којешта да се приупита, међутим – нема смисла трошити се“, рекао је Мајсторов за Цензоловку средином априла, да би нешто касније додао да се ситуација није поправила и да се сомборски Штаб за ванредне ситуације није огласио ни о једном питању од почетка епидемије.

КАД СЕ ХОЋЕ – МОЖЕ

И током пандемије и ванредног стања показало се да доступност информација умногоме зависи и од људи који седе на местима одлучивања. Тако су у градовима попут Шапца, Пријепоља, Бора и Чачка, новинари и новинарке скоро без проблема долазили до података.

Саша Трифуновић, главни и одговорни уредник портала Истмедиа из Бора, каже за Цензоловку да је Кризни штаб скоро сваког дана организовао конференције за новинаре. Тим конференцијама су повремено присуствовали и директори Опште болнице и Дома здравља, који су одговарали на питања, а градоначелник Александар Миликић се, како сведочи Трифуновић, увек јављао на телефон и давао информације.

Слично је искуство и колега у Шапцу. Директор ТВ Шабац Александар Живановић објашњава да су новинари и новинарке свакодневно добијали информације од градоначелника Небојше Зеленовића, који је редовно држао конференције за медије. Живановић додаје да су имали проблема да дођу до података из Градске болнице и Завода за јавно здравље, али да их је ипак о ситуацији у здравственим установама такође обавештавао градоначелник.

И у Пријепољу су надлежни делили податке и информације са медијима. Владимир Малешић, уредник информативног програма ТВ Форум, истиче да су имали одличну сарадњу са свим здравственим установама и да су податке добијали свакодневно од Завода за јавно здравље Ужице. Малешић додаје да због спорног закључка Владе Србије информације нису стизале два дана, али да је касније све нормализовано. Он напомиње да су у Заводу били расположени да одговарају и на додатна питања.

Уредник портала Морава инфо Владимир Никитовић каже за Цензоловку да је у Чачку тамошњи Радни тим за праћење ширења вируса свакодневно објављивао информације о броју новозаражених и потенцијалним жариштима у том граду. Његово виђење је да се медији нису суочавали са проблемима приликом извештавања и да су чланови Радног тима били отворени и за додатна питања новинара.

У Суботици нису одговарали на питања

И у Суботици, највећем севернобачком граду, извештавање о епидемији ковида 19 било је тешко, јер је градска власт са појединим независним медијима имала једносмерну комуникацију. Како објашњава Наталија Јаковљевић, новинарка портала Маглочистач, надлежни нису одговарали на питања већ су са медијима комуницирали када су они хтели, и то слањем саопштења.

Додаје да се стиче утисак да су информације биле централизоване и да су упутства о пласирању података у јавност стизале директно из Владе Србије. Она, међутим, напомиње да се градски властодршци ни иначе не обраћају грађанима и да им „не полажу рачуне“, па то није био случај ни током епидемије и ванредног стања.

„Какву медицинску помоћ могу да очекују пацијенти који ће бити у организованој изолацији; на који начин се збрињавају болесници са хроничним болестима; који ће објекти у Суботици бити пренамењени за смештај оболелих од ковида 19, нека су од питања на која редакција Маглочистача никада није добила одговор од суботичког Кризног штаба“, каже Наталија Јаковљевић.

Без комуникације са надлежнима у градској власти били су и новинари портала Инфо Врањске.

„Инфо Врањске немају апсолутно никакву сарадњу са градским властима у Врању, а као локални медиј ником другом не шаљемо питања. Власт игнорише наше постојање, као јединог независног медија у Пчињском округу, преко својих разгласних станица шири некакве полуинформације, и грађанима остају само коментари на нашем сајту или Фејсбук страници да покушају да кажу шта се стварно дешава. Од прве до пете жртве прошла су 23 дана у којима власт није давала никакве податке о стању ствари. У таквој ситуацији Инфо Врањске се сналазе како могу, најчешће уз помоћ паралелних извора и инсајдера“, поручује Саша Стојковић, главни и одговорни уредник овог врањског портала.

О томе каква је ситуација у другим градовима у Србији, можете да читате у серијалу Цензоловке „Медијски мрак у време короне“.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси